PRAKTIKUM IZ FITONEMATOLOGIJE

(radna verzija teksta za spremanje kolokvijuma)

2010. GODINA

SADRŢAJ

Uvod

Građa i osnovne funkcije tela nematoda

.................................................................... 1

2.1. Spoljna graĊa tela .............................................................................................................

2.2. Crevni sistem i ishrana ......................................................................................................

2.3. Polni organi ......................................................................................................................

2.4. Razmnoţavanje, razviće i ţivotni ciklus...........................................................................

Važnije grupe fitoparazitnih nematoda

...........................................................................

3.1. Morfološke osobine od taksonomskog znaĉaja ................................................................

3.2. Red Tylenchida; podred Tylenchina, nadfamilija Tylenchoidea :

fam. Pratylenchidae, Dolichodoridae, Hoplolaimidae; Anguinidae; Heteroderidae

(Heteroderinae, Meloidogyninae);

nadfam. Criconematoidea : Criconematidae, Hemicycliophoridae, Paratylenchidae

3.3. Red Aphelenchida : fam. Aphelenchidae, Aphelenchoididae

3.4. Red Dorylaimida : fam. Longidoridae

3.5. Red Triplonchida : fam. Trichodoridae

Metode ispitivanja fitoparazitnih nematoda

4.1. Pregled objekata i pošiljki na prisustvo štetnih nematoda

4.1.1. Uzorkovanje zemljišta sa proizvodnih parcela

4.1.2. Uzorkovanje biljnog materijala iz proizvodnog objekta

4.1.3. Uzorkovanje zemlje i biljnog materijala iz pošiljki

4.2. Metode detekcije nematoda

4.2.1. Izdvajanje nematoda iz zemljišta

4.2.1.1. Izdvajanje slobodnoţivećih nematoda

4.2.1.2. Izdvajanje cista

4.2.2. Detekcija nematoda u biljkama

4.2.2.1. Vizuelni pregled biljaka na simptome nematoda

4.2.2.2. Izdvajanje nematoda iz biljnog materijala u laboratoriji

4.3. Priprema nematoda za identifikaciju vrste: preparati za svetlosnu mikroskopiju

План и програм практичних вежби

( у блоковима од по 4 школска часа)

5.1. Први блок: Основна грађа и функције тела нематода- спољна морфологија,

телесни зид, цревни систем, полни систем

5.2. Други блок:

5.2.1.

Методе испитивања фитопаразитних нематода I

5.2.1.1. Преглед производних објеката на присуство штетних нематода:

- узорковање земљишта и биљног материјала са производних парцела

5.2.2.

Важније групе фитопаразитних нематода

- Ред Tylenchida, подред Tylenchina, надфам. Tylenchoidea, фам.

Pratylenchidae, Dolichodoridae и Hoplolaimidae

5.3. Трећи блок:

5.3.1.

Важније групе фитопаразитних нематода

- фам. Heteroderidae, подфам. Heteroderinae и Meloidogyninae

5.3.2.

Методе испитивања фитопаразитних нематодa II

Преглед земљишта и биљака на присуство штетних нематода:

5.3.2.1. - издвајањe слободноживећих нематода и циста из земљишта

5.3.2.2. - издвајање нематода из биљног материјала у лабораторији

5.4. Четврти блок:

5.4.1.

Важније групе фитопаразитних нематода

- фам. Anguinidae; надфам. Criconematoidea: фам. Criconematidae,

Hemicycliophoridae и Paratylenchidae;

- ред Aphelenchida, фам. Aphelenchoididae; ред Dorylaimida, фам. Longidoridae и

ред Triplonchida, фам. Trichodoridae

5.4.2.

Методе испитивања фитопаразитних нематода

- Израда препарата нематода за светлосну микроскопију

6. Прилози

7. Литература

2.2. CREVNI SISTEM I ISHRANA

Crevni sistem ili digestivni trakt sluţi za snabdevanje organizma hranom. To je

jedna cev sastavljena iz nekoliko delova, koja se proteţe gotovo ĉitavom duţinom tela.
Osnovni delovi su prednje, srednje i zadnje crevo. Prednje crevo je smešteno u prednjem delu
tela, i ĉine ga usta (stoma) i jednjak (ezofagus).

Usta su prednji deo prednjeg creva, a osnovna uloga im je uspostavljanje kontakta sa

izvorom hrane i njeno unošenje u organizam. Poĉinje usnim otvorom koji je uvek terminalan
(na samom prednjem kraju). Najĉešći su sledeći tipovi stome. 1.- Stoma u kojoj se nalazi stilet,
a to je ĉvrsta kutikularna igliĉasta ili sliĉna oštra struktura. Ogovarajućim mišićima stilet se iz
stome moţe izvlaĉiti i u nju uvlaĉiti, i tim pokretima on probija prepreke (ćelijski zid, kutikulu i
sl.) i proire u izvor hrane. Skoro uvek je stilet iznutra šupalj, pa sluţi i kao cevĉica za sisanje
teĉne hrane. Stilet imaju sve fitoparazitne (iz redova Tylenchida, Dorylaimida, Triplonchida i
Ahelenchida) ali i mnoge druge nematode. 2.- Stoma u vidu ĉvrste peharaste komorice, u kojoj
je najĉešće prisutan jedan veliki ili tri manja zuba (onha), karakteristiĉna za grabljive nematode
reda Mononchida. 3.- Stoma u vidu više ili manje pravilne cevĉice (cevasta stoma) sreće se kod
Rhabditida, koje se hrane mikroorganizmima ili su paraziti beskiĉmenjaka.

Jednjak (ezofagus) je zadnji deo prednjeg creva, smešten izmeĊu usta i srednjeg creva.

Uloga  mu  je  dvojaka.  Prvo,  sprovodi  hranu  iz  usta  u  srednje  crevo.  Tu,  mehaniĉku  funkciju
obavljaju mišići, koji rade kao neka pumpa, a mogu biti razliĉito razvijeni i razmešteni u okviru
ezofagusa,  što  karakteriše  pojedine  redove  nematoda.  Kod  Mononchida  ovi  mišići  su  dobro
razvijeni  i ravnomerno rasporeĊeni celom duţinom  jednjaka (jednodelan, cilindriĉan,  mišićav
ezofagus). Ĉešće je mišića manje i oni su grupisani u nekom delu jednjaka. Kod Dorylaimida
oni su u zadnjem delu, koji je zato cilindriĉno proširen, dok je prednji deo uzan i cevast, pa je
to primer dvodelnog jednjaka. Ĉesto je deo sa mišićima pravilno ovalno proširen, nalik na neku
lukovicu  (latinski:  bulbus),  pa  se  otud takav  deo jednjaka  naziva  bulbus.  One  je  obiĉno  ili  u
sredini  jednjaka  (medijalni  bulbus,  na  pr.  kod  Tylenchida  i  Aphelenchida),  ili  u  njegovom
zadnjem delu (bazalni bulbus kod Rhabditida). U sredini ovakvih bulbusa obiĉno su kutikularni
zalisci (valve) koji propuštaju hranu samo u pravcu srednjeg creva.

Druga uloga jednjaka je poĉetak varenja hrane. Zato je on u delu svoje graĊe ţlezdast,

to  jest  sadrţi  ezofagalne  ţlezde.  Te  ţlezde  su  jednoćelijske,  relativno  krupne,  obiĉno  ih  je
nekoliko  i  rasporeĊene  su  izmeĊu  mišića  (Mononchida,  Dorylaimida,  Rhabditida)  t.j.  ne
obrazuju  poseban  deo  jednjaka.  Kod  nekih  su  ove  ţlezde  dosta  velike  i  izdvojene  u  poseban
deo,  na  pr.  bazalni  deo  jednjaka  kod  Tylenchida  i  Aphelenchida.  Kod  većine  fitoparazitnih
nematoda  neke  od  ovih  ţlezda  se  izvode  preko  stileta  u  biljnu  ćeliju,  pa  je  poĉetno  varenje
vancrevno (ekstraintestinalno).

Na prednje crevo se nastavlja srednje crevo (intestinum) koje je jednostavne graĊe, bez

posebnih delova, celom duţinom i proteţe se skoro do zadnjeg kraja tela gde prelazi u zadnje
crevo (rektum). Ono je kratko, i završava se nalnim otvorom koji je uvek ventralno
subterminalan. Deo tela nematode koji je iza analnog otvora naziva se rep.

2.3. RAZMNOŢAVANJE, RAZVIĆE I ŢIVOTNI CIKLUS

Nematode se razmnoţavaju polno. PreovlaĊuje amfimiksis, gde dolazi do oploĊenja

jajne ćelije spermatozoidom, i mešanja genetskog materijala ovih dveju ćelija (gameta). Većina
vrsta  su  gonohoristi,  t.j.  odvojene  su  ţenke  i  muţjaci,  koji  se  pare  (kopuliraju),  pa  se  u
oploĊenoj  jajnoj  ćeliji  (zigotu)  spajaju  genomi  dva  roditelja  (stranooplodnja).  ReĊi  je
hermafroditizam,  gde  ista  jedinka  proizvodi  oba  tipa  gameta.  Nekada  se  hermafroditi

samooploĊuju, a nekada i oni meĊusobno kopuliraju. OploĊenje je kod nematoda uvek
unutrašnje, u polnim organima ţenke. Nije retkost ni partenogeneza, obiĉno telitokijska, gde se
iz neoploĊenih jaja razvijaju ţenke.

Razviće jedinke poĉinje aktivacijom jajne ćelije. Kod amfimiksisa samo spajanje

gameta je i aktivacija, dok kod partenogeneze aktivaciju izaziva neki drugi stimulus, najĉešće
hormonalni.  U  svakom  sluĉaju  zid  aktivirane  jajne  ćelije  se  preobraća  u  jajnu  opnu,  dok
citoplazma prolazi kroz seriju deoba i diferencijaciju kćeri ćelija u zaĉetak novog organizma  –
embrion,  i  taj  deo  razvića  u  jajetu  se  naziva  embrionalno  razviće.  Jaje  je  prvi  stadijum  u
ţivotnom ciklusu nematoda. Nematode su obiĉno oviparne, tj. polaţu jaja u spoljnu sredinu.

Embriogeneza se završava formiranjem mlade jedinke, mladunca ili larve prvog stupnja

(L1), a njenim piljenjem iz jajeta poĉinje postembrionalno razviće. Mladi prvog stupnja se dalje
razvijaju  i  rastu,  a  posle  nekog  vremena  se  presvlaĉe  –  odbacuju  staru  telesnu  kutikulu  i
formiraju novu, postajući tako mladi drugog stupnja. Kasnije se jedinke još tri puta presvlaĉe,
pa ta ĉetiri presvlaĉenja razgraniĉavaju stupnjeve mladih meĊusobno, a najzad i L4 od odraslih
nematoda koje se više ne presvlaĉe. Obiĉno su mladunci sliĉni svojim roditeljima i po naĉinu
ţivota  i  morfološki,  osim  što  su  manji  i  što  nemaju  potpuno  formirane  polne  organe.  Ima
meĊutim  dosta  sluĉajeva,  posebno  kod  visoko  specijalizovanih  parazita,  da  se  pojedini
stadijumi  mladih  i po naĉinu ţivota  i po  morfologiji dosta razlikuju od roditelja,  i tada  je za
takve  mladunce opravdan  naziv  larva, dok  je samo razviće takvih  nematoda tipa preobraţaja
(metamorfoze). Kod nekih grupa je izraţen polni dimorfizam.

2.4. POLNI ORGANI

Ţenke imaju jednu (monodelfne ţ.) ili dve (didelfne ţ.) genitalne grane, ĉiji su delovi

jajnik (ovarijum), jajovod (ovidukt), materica (uterus) i uvek samo jedna vagina i vulva. Vulva
je ţenski polni otvor smešten uvek ventralno, obiĉno u vidu popreĉnog proreza. Ako je oko
sredine tela vulva je ekvatorijalna, ako je više napred onda je anteriorna, a ako je više pozadi
onda je po poloţaju posteriorna. Po pravilu, ţenke sa ekvatorijalnom vulvom su didelfne (dve
grane) i amfidelfne (jedna grana je pruţena napred a druga nazad. Kod monodelfnih ţenki sa
posteriornom vulvom razvijena je prednja grana (prodelfne ţ.) a kod onih sa anteriornom
vulvom zadnja grana (opistodelfne ţ.).

Muţjaci imaju jedan (monorhiĉni m.) ili dva (diorhiĉni m.) semenika (testisa), i jedan

semevod  (vas  deferens),  koji  završava  u  kloaki,  meškoliko  proširenom  zajedniĉkom  izvodu
crevnog  i  polnog  sistema.  Kloaka  i  njen  izvodni  otvor  su  po  poloţaju  analogni  rektumu  i
analnom otvoru maldunaca  i  ţenki. U kloaki  je smešten  muški kopulatorni organ  – spikula  –
ĉvrsta  kutikularna  izduţeno  povijena  i  obiĉno  parna  struktura,  po  kojoj  se  muţjaci  lako
poznaju.  Kod  nekih  grupa  su  razvijeni  posebni  spoljni  boĉni  opnasti  izraštaji  kutikule  oko
kloake,  tzv.  kopulatorna  krila  ili  bursa.  Peloderna  bursa  se  proteţe  do  vrha  repa,  leptoderna
skoro do vrha, adanalna bursa je mala, oko kloake, a kaudalna ili repna samo pri vrhu repa.

3. VAŢNIJE GRUPE NEMATODA

3.1. MORFOLOŠKE OSOBINE OD TAKSONOMSKOG ZNAĈAJA

Za razlikovanje pojedinih taksonomskih grupa nematoda koristiće se kombinacije

sledećih morfoloških osobina:

veličina

(krupne, srednje ili sitne);

savijenost

(blago, srednje ili

spiralno savijene);

debljina i anuliranost kutikule

(debela ili tanka; glatka, fino, umereno ili

jako anulirana);