Demonstracioni praktikum fizike u nastavi

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATI

KI FAKULTET

DEPARTMAN ZA FIZIKU

D I P L O M S K I R A D

TEMA:

DEMONSTRACIONI PRAKTIKUM

FIZIKE U NASTAVI

MENTOR:

STUDENT:

DR DUŠAN LAZAR

MITRA SMILJANI

-GRUJI

NOVI SAD

2007

- 1 -

SADRŽAJ:

-- Eksperiment u nastavi fizike.................................................................2

a) Vrste i ciljevi eksperimenta.

b) Demonstracioni eksperiment.

-- Metodski zahtevi za demonstriranje ogleda...........................................5

-- Organizacija i metodika izvo

enja frontalnih laboratorijskih radova....8

-- Organizacija i metodika izvo

enja fizi

kog praktikuma......................10

-- O

igledne metode.................................................................................12

-- Specijalizovana u

ionica za fiziku.......................................................13

a) Prostorija za izvo

enje demontracionih eksperimenata.

b) Ure

enje prostorija i njihovo opremanje.

-- Prikaz savremene u

ionice...................................................................17

-- Priprema za izvo

enje

asa..................................................................19

-- Literatura..............................................................................................29

-- Biografija.............................................................................................30

-- Klju

na dokumentacijska informacija.................................................31

- 3 -

Danas u nastavi fizike eksperiment ima slede

e oblike:

-- demontracioni eksperiment (ogled).
-- frontalne laboratorijske vežbe .
-- fizi

ki praktikum.

DEMONSTRACIONI EKSPERIMENT

Osnovno sredstvo o

iglednosti u nastavi fizike je fizi

ki nastavni eksperiment.

Demonstraciju eksperimenta u eksperimentalnoj fizici ne treba smatrati kao dopunu
usmenom izlaganju gradiva ve

kao njegov nerazdvojni organski deo. Isto tako

demonstracioni eksperiment ne treba smatrati ni samo kao metodu predavanja jer
ona predstavlja zna

ajan deo sadržaja fizike.

Demonstracioni eksperiment je eksperiment koji pretežno izvodi nastavnik, a
koji jednovremeno posmatraju svi u

enici razreda. Pri prou

avanju fizike neophodna

je školska priprema demonstracionog eksperimenta da bi se kod u

enika formirale

osnovne predstave o pojavama,fizi

kim veli

inama, procesima i zakonima kao i o

konstrukciji i radu nekih aparata i tehni

kih ure

aja.

Demonstracioni eksperiment se primenjuje u onim slu

ajevima kad nastavnik

mora aktivno da usmerava tok misli pri prou

avanju neke pojave ili zakona fizike.

Demonstracija eksperimenta je aktivan proces koji je uvek usmeren odre

enom cilju.

Demonstriraju

i pojavu nastavnik rukovodi

ulima i percepcijama u

enika i na

osnovu njih formira pojmove i ube

enja. Demonstriranje eksperimenta se uvek

kombinuje sa izlaganjem nastavnika što je neophodan uslov za uspešno formiranje
fizi

kih pojava. Po re

ima poznatog eksperimentatora Tindela ,,Eksperiment

predstavlja deo jezika nastavnika“. U ovim re

ima su iskazane dve osnovne misli:

-- eksperiment predstavlja obavezni deo predavanja i
-- on predstavlja nerazdvojni deo svakog izlaganja.

Demonstracioni eksperiment se uglavnom koristi pri izlaganju novog gradiva
metodom pri

anja,objašnjavanja ili dijaloškom metodom. Metodski problem koji se

ovde javlja je mesto demonstriranja ogleda i sistem izlaganja gradiva. Na

rešavanja ovih problema zavisi od dijalekti

kog cilja koje je postavio nastavnik,

od sadržaja nastavne jedinice i od izabrane metodike izlaganja.

- 4 -

Ciljevi demonstracionog ogleda mogu da budu razli

iti:

-- posmatranje fizi

ke pojave koju treba prou

iti na datom

asu,

-- ,,otkrivanje“ nekog zakona fizike ili ilustracija zakona do koga se došlo
teorijskim putem ili na drugi na

in,

-- upoznavanje u

enika sa prakti

nom primenom neke pojave ili zakona i

-- upoznavanje u

enika sa metodama izvo

enja eksperimenta.

Posebno mesto imaju ogledi na osnovu kojih se formiraju najvažniji pojmovi u
fizici ili ogledi na osnovu kojih se dolazi do objašnjenja suštine nekog zakona ili
neke teorije u fizici. Tu ubrajamo klasi

ne oglede Arhimeda,Galileja,Njutna,Paskala,

Faradeja,Tesle i drugih. Na te oglede nastavnik treba da obrati posebnu pažnju.

Zna

ajnu ulogu u nastavi fizike imaju ogledi koji imaju za cilj objašnjenje principa

rada nekog tehni

kog ure

aja ili aparata kao i objašnjenje fizi

ke suštine tehnološ-

kog procesa. Drugim re

ima demonstacije koje imaju za cilj sa prakti

nom primenom

pojava i zakona fizike. Na primer demonstriranje hidrauli

ne prese,šmrkove za razre-

ivanje i sabijanje vazduha,barometra,manometra,termometra,elektri

nih mernih

instrumenata,reostata,elektrolize,galvanostegije i td.

- 6 -

Tada možemo biti sigurni da osnovni cilj

upoznavanje i prou

avanje zakona,

e biti ostvaren,jer je ure

aj vrlo složen i zahteva mnoga prethodna objašnjenja

tako da uo

avanje i tuma

enje osnovnog pitanja predstavlja veoma težak i dug rad.

Mnogo izraženiji i efikasniji ogled je sa Arhimedovim vedrom. Ili na primer za
demonstriranje privla

enja tela kada mu se prinese naelektrisano telo može da se

koristi

itav niz ogleda: privla

enje sitnih komadi

a papira ili kuglice elektrostati

kog

klatna,privla

enje duga

kog lenjira koji je obešen o konac koji prolazi kroz njegovo

težište.

Dobro pripremljen i izveden ogled pove

ava interesovanje u

enika i to ne

samo dejstvom na njihovu misaonu ve

i dejstvom na njihovu emocionalnu maštu.

Demonstriran ogled treba da bude emocionalan u toj meri da probudi ose

anje,

,,divljenje“ i utisak ,,neobi

nosti“ koji su potrebni za isticanje ili nastajanje problem-

ske situacije.

Jedan od važnih metodskih zahteva je zahtev nau

ne ta

nosti i pravilnog

nau

nog objašnjavanja pojave koja je demonstrirana. Demonstriraju

i prirodne poja-

ve u vešta

ki stvorenim uslovima,nastavnik izdvaja iz njih uzajamno povezane fakto-

re koji ga na datom

asu interesuju. Ali

esto na kona

ni rezultat bitan uticaj imaju

sporedne pojave na koje nastavnik ne obrati pažnju pa zbog toga dobijeni efekat
pripisuje samo uticaju onog faktora koji njega interesuje,što je potpuno neosnovano.
Pri tome se

ini gruba greška u objašnjavanju ogleda. Na primer opšte poznat je ogled

sa bocom koja demonstrira smanjenje pritiska gasa pri hla

enju. Nastavnik spaljuje u

prevrnutu bocu komad papira a zatim ga dnom okrenutim naviše stavi u sud sa
vodom.