Detektori elementarnih čestica

Metode detekcije u nuklearnoj fizici veoma su se brzo razvile zahvaljujuci
poznavanju interakcije zracenja i materije.
Razvoj i napredak fizike cestica je uslovljen razvojem detektora i slozenih
detektorskih sistema.
Cestice su se detektovale pomocu nuklearnih emulzija mehurastih komora, varnicnih
komora..
Bez sumnje prvi i najstariji detektor je fotografska emulzija,a zatim slede elektroskop
i spintariskop cije se funkcionisanje zasniva na svetlucanju nekih materijala pod
dejstvom nuklearnog zracenja.
Uporedo sa razvitkom nuklearne fizike razvijeni su i nuklearni detektori koji se po
principu rada ne razlikuju od najstarijih i prema dinamickom shvatanju, zastarelih
detektora.
Korisceni su magnetni spektrometri.primarne komore.vremensko projekcione
komore.Cernekovljevi brojaci.
Generalno najvecu primenu su imali i jos uvek imaju gasni jonizacioni.scintilacioni i
poluprovodnicki detektori.
Pri detekciji se koristi fenomen jonizacije i ekscitacije atoma medijuma kroz koji
nuklearno zracenje prolazi.