4
2. STANJE PLANETE ZEMLJE
Dakle, socijalni, ekonomski i ekološki razvoj čovečanstva, koji tim tempom crpi prirodne resurse
i stvara otpad, nije ni blizu održivom. Najčešce citirana rečenica izvestaja "Naša zajednička
budućnost" (Our Common Future) sa sastanka svetske komisije ujedinjenih nacija za životnu
sredinu i razvoj (World Commission on Environment and Development - WCED) -
"Bruntlendova komisija" održanog 1987.godine, je upravo definicija pojma održivog razvoja:
"razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih
generacija da zadovolje svoje potrebe"(UN 1987). U ovom izvestaju se održivi razvoj prvi put
definiše ne samo kao ekonomska kategorija, vec i kao humana, a pre svega ekološki održiva
kategorija. Pojava efekta staklene bašte, globalnog zagrevanja, gubitka diverziteta, crpljenja
neobnovivih izvora energije, kao i cinjenice da 71 zemalja vec proživljava deficit vode
tzv. ,,water stress”, a da svake godine od gladi umre 10 miliona ljudi (od toga 6mil dece), navelo
je čovečanstvo na razmišljanje o održivom razvoju ne samo kao teoriskom konceptu, već
principu koji se hitno mora primeniti u praksi. Osvrtom na istoriju primećujemo da su ljudi uvek
davali primat ekonomskim faktorima, u odnosu na ekološke. Neoboriva činjenica je da globalna
ekonomija zavisi od toga koliko je stabilna sposobnost biosfere da pruzi stalne rezerve resursa,
neophodnih za zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba za život kakav danas žive, kao sto su
hrana, voda, vlakna, energija itd. Ecological overshoot zbog svojih globalnih razmera i
tendencije daljeg rasta, negativno utiče na ekonomije cak i ekonomski najrazvijenijih država.
1
1
WWF – World Wide Fund for Nature (World Wildlife Fund): ,,Living Planet Report 2011”, October 2010, Gland,
Switzerland
