Форме електронске трговине
Увод
Електронско пословање се у најширем смислу може одредити као било који процес
који организација реализује посредством рачунарске мреже, подразумевајући и интерне и
екстерне комуникационе токове. Електронско пословање се обухватније дефинише од
електронске трговине, јер укључује продају и куповину производа и услуга а такође,
пружање сервиса купцима, сарадњу са пословним партнерима, примену е-учења (e-
learning) и трансакција у оквиру организације. У складу са наведеном дефиницијом,
електронско пословање се, према томе, заснива на примени свих облика информационих и
комуникационих технологија (ICT). Главни процеси организације, који се релизује у
оквиру е-пословања, укључују производњу (услуге), купце и интерне, управљачки
фокусиране пословне процесе.
Под електронским пословањем се подразумева куповина и продаја робе и услуга,
брига о клијентима, сарадња са пословним партнерима, електронске трансакције унутар
организације где предмети трансфера могу да буду: документација, новац, средства...
Људи често поистовећују појмове електронско пословање (e-business) и
електронска трговина (e-commerce). Електронска трговина је само део електронског
пословања. Електронску трговину је могуће дефинисати са два аспекта. Први аспект се
односи на комуникацију (испоруке робе, сервис, информација и исплата преко рачунарске
мреже), док се други односи на трговину (куповина и продаја робе, сервиси, информације
преко Интернета).
Форме електронске трговине
користи електронске комуникационе технологије као Интернет, екстранет, електронска
пошта, е-књиге, базе података, и мобилне телефоне.
Е-трговина се може посматрати са ширег и ужег становишта, па тако шира
дефиниција обухвата размену пословних информација, одржавање пословних односа и
вођење пословних трансакција средствима телекомуникационих мрежа. А ужа дефиниција
обухвата куповину и продају робе, услуга и информација путем мреже. То значи да је е-
трговина појављујући концепт који описује процесе куповине и продаје, односно размену
производа, услуга и информација путем компјутерских мрежа укључујући и Интернет.
Према дефиницији, спољна трговина представља промет робе и услуга и слично, у
коме се размена обавља између субјеката различитих земаља, тако што предмет
купопродаје прелази царинску линију и територију земље продавца (извоз) или земље
купца (увоз), а на основу закључених писмених спољнотрговинских уговора
2
.
За разлику од традиционалног тржишта, електронско тржиште има неутралну
посредничку улогу између купца и продавца и обавља услуге обема странама у
трансакцијама. Електронско тржиште представља виртуелно место на ком се сусрећу
купци и продавци ради размене роба и
услуга. Ово тржиште користи Интернет технологије и стандарде ради дистрибуције
производа и обављања online трансакција. Оно што највише разликује електронско
тржиште од традиционалног је, пре свега, смањење улазних баријера и могућност
претраживања и добијања информација о производима и тражњи.
Електронска трговина може да се дефинише на различите начине. Свака
дефиниција помаже да се концепт боље објасни и разуме. Електронска трговина је
дигитално омогућена комерцијална трансакција између организација и појединаца.
Електронска трговина није ограничена само на куповину и продају производа, већ
обухвата и све претпродајна и постпродајне активности дуж ланца снабдевања.
Као основне предности електронске трговине издвајају се:
Аутоматизација процеса и драстично смањење трошкова,
Једноставан и јефтин излаз на широко светско тржиште и ефикасно одржавање
комуникације с купцима путем електронске поште,
2
Унковић Милорад,
Савремена међународна трговина
, Београдска књига, Београд, 2004.
Форме електронске трговине
Нижи трошкови пласирања производа на тржиште резултују нижим продајним
ценама и већом конкурентношћу,
Разноврснији избор и могућност брзог претраживање и одабирања одређених
понуда, које су доступне на глобалном нивоу, 24 часа током свих седам дана у
недељи,
Скромна иницијална улагања (потребни су рачунар, модем и приступ Интернету).
Највећи недостаци електронске трговине су:
Изостаје социјални аспект класичних трговина и тржних центара, у којима купац
може изблиза да види или додирне производ и да га купи одмах, без чекања на
испоруку,
Атрактивне web странице (добра визуелна конструкција сајта) су потврђено важан
фактор за привлачење посетилаца,
Формирање примамљиве понуде праћене адекватним маркетингом која ће
посетиоца натерати да посегне у новчаник и обави куповину.
Електронску трговину треба анализирати преко њених форми и модела. Основни
модели електронске трговине су storefront, portal, dynamic pricing i online trading and
landing модел, а форме B2B, B2C, C2C, и друге.
У теоријском смислу спољна трговина представља организовану размену добара
између појединих чланова светске привреде по принципима целисходности и
економичности
3
.
2. Форме електронске трговине
Форме електронске трговине се разликују према релацијама које постоје између
учесника у трговини (предузећа, купци, запослени, држава) на: B2B, B2C, B2E, C2C, C2B,
а у новије време се јављају и сложеније форме које настају као комбинација и надградња
постојећих, као што су B2B2C и C2B2C.
3
Ацин Сингулински,
Менаџмент у међународној трговини
, Пигмалион, Нови Сад, 2002.
Форме електронске трговине
→ цигла-и-клик (eng. brick-and-click) представљају пословне системе који класичне
канале продаје и комуникације широко подупиру Интернет сервисима (набавке,
продаја, комуникација),
→ ,,dot-com“ су пословни системи који комплетно пословање врше у виртуелном
свету Интернета и е-трговине.
Особеност новог пословања је велика брзина промена, нестабилност и
дисконтинуитети. Повећава се значај иновација, технологија и знања. Комуникација и
пословне трансакције се измештају у ново флексибилно окружење. Уочавају се два
основна модела пословања према доминантној online пословној комуникацији и онлине
трансакцијама:
B2B модел пословања који представља трансакције између два пословна система,
B2C модел пословања који представља комуникацију пословног система са
крајњим потрошачем.
2.1. Business to Business (B2B)
Основна подела различитих B2B механизама могла би да изгледа овако:
4
Е - продаја (Е - Selling),
Е - куповина (Е-
buying),
Е - тржишта (Е – markets),
Механизми за подршку (Е - - Collaboration.)
Е - buying подразумева коришћење web базираних технологија у циљу
аутоматизације процеса поручивања. Највећи део активности данас је фокусиран на
процес индиректне куповине непроизводних добара и услуга (најчешће се односи на MRO
- Maintainance, Repair and Operations). Ипак, водеће компаније користе Интернет као
4
Мр. Предраг Бјелић,
Електронско трговање - електронско пословање у међународној трговини
, Институт
за међународну политику и привреду, Београд, 2000.
