je usvari primitivna računaljka, starosti oko 2500 godina koja se koristila u raznim
civilizacijama. Čak je i danas u upotrebi u azijskim zemljama. U 17.vijeku pojavljuju se
prvi mehanički automatski uređaji. Prva takva mašina je izgubljena, a sastavio ju je

Wilhelm Schickard.

Nekoliko godina

Blaise Pascal

je konstruirao mašinu koja je mogla

sabirati i oduzimati. Naprednija mašina pojavljuje se

krajem 17.veka, mogla je izvoditi

sve četiri računske operacije. Konstruirao ju je

Gottfried

Wilhelm von Leibniz

. Pricip rada

svih ovih mašina bazirao se na župcanicima slično kao usatnim mehanizmima. Za dalji
napredak računara zaslužan je

Charles Babbage

kojeg

smatraju„ocem računara“. Prvi

je predložio koncept mašine koja odgovara današnjim. Nakon puno izgubljenih godina
rada i ogromne količine izgubljenog novca, Babbage odustaje od projekta1833. godine.
Bio je ispred svog vremena nekih stotinjak godina,te nije odustajao od daljih misli

kreće u razvoj tkz . analitičke mašine,te se smatra da se tad rodio princip rada računara.
Trebala je posedovati memoriju za smeštanje podataka kao i izlazne jedinice za prikaz
rezultata, dok su se programi trebali ispisivati na bušene papirne kartice. Međutim ova
Babbageova mašina bila je preglomazna, te

nikad nije realizovana.

U današnje doba tzv.

savremeno doba razvoj računara i računarske tehnologije drastično se povećava tj. iz
dana u dan imamo nove izume, samo još uvek čekamo vrhunac veštačke inteligencije.

Prvi programer je zapravo žena -

Ada Bajron Lavlejs

. Ada je bila inspirisana

Bebidžovim radom i verovatno je prva osoba koja je pronikla u neverovatne mogućnosti
Bebidžove analitičke mašine. Napisala je rad o Bebidžovoj „Analitičkoj mašini“ koji se
smatra prvim tekstom koji opisuje proces danas poznat kao kompjutersko programiranje.
Ona je predvidela i da će analitičke mašine služiti za komponovanje muzike, doduše za to
će biti potrebno da protekne čitav jedan vek.

Alen Tjuring

je još jedna karika u lancu zahvaljujući kojem je pronađen računar.

Tjuring je tokom drugog svetskog rata bio angažovan na problemu dešifrovanja
nemačkih tajnih poruka. Njegov pristup tom problemu zasnivao se na iznalaženju mašine
koja će biti u stanju da reši svaki problem predstavljen nizom elementarnih operacija, a
njena memorija je trebalo da bude dovoljno velika da može da skladišti instrukcije
potrebne za račun. On je dao jedan apstraktni model takve mašine znan kao “ Tjuringova
mašina”.

Džon von Nojman

je dao osnovne principe arhitekture današnjih računara. On je

napravio razliku imedju materijalnog dela računara - hardvera i softvera odnosno