UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA MEDIJE I KOMUNIKACIJE
PREDMET:
Globalizacija i vizuelna kultura
ISPITNI RAD
Tema
:
Analiza odnosa globalno/lokalno na primeru jedne forme vizuelne
kulture
PROFESORKA:
dr Dubravka Đurić
STUDENT: Tijana Pešić br. indeksa 5010/11
Beograd, jun 2012.
Analiza odnosa globalno/lokalno na primeru jedne forme vizuelne kulture
Poslednjih decenija transnacionalne interakcije dobile su na intenzitetu, od globalizacije
proizvodnih sistema i finansijskih transfera do medijskog rasprostiranja informacija. Ovu pojavu
brojni autori videli su kao raskol sa prethodnim oblicima međugraničnih interakcija i novu pojavu
nazvali su : globalizacija, globalna formacija, globalna kultura, globalni sistem, globalna
modernost, globalni proces, globalizacijska kultura, globalni gradovi.
1
Različiti autori globalizaciju
definišu na različite načine, pa tako Gidens globalnizaciju definiše kao jačanje društvenih odnosa
širom sveta kojima se povezuju međusobno udaljena mesta tako da lokalna dešavanja oblikuju
događaji koji se odvijaju na velikoj udaljenosti i obrnuto. Lisabonska grupa defiše je kao fazu koja
logično sledi nakon faza internacionalizacije i multinacionalizacije jer, za razliku od njih, najavljuje
kraj nacionalnog sistema kao centralnog jezgra organizovanih ljudskih aktivnosti i strategija,
Gulillén kao proces pothranjivan, i koji rezultira u, sve većim prekograničnim tokovima roba,
usluga, novca, ljudi, infomacija i kulture, a Albrou kao rasprostiranje praksi, vrednosti i tehnologije
koji utiču na ljudske živote širom sveta . Daglas Kelner ovaj proces definiše jačanje dominacije
svetskog kapitalističkog ekonomskog sistema, potiskujući prvenstvo nacije – države
transnacionalnim korporacijama i organizacijama, erodirajući lokalne kulture i tradicije kroz
globalnu kulturu.
2
Poslednjih tridesetak godina proces globalizacije kombinuje univerzalnost i ukidanje
nacionalnih granica, sa jedne strane, sa posebnošću, lokalnom različitošću, etničkim identitetom i
vraćanje vrednosti zajednice, sa druge strane. Takav model globalizacije podrazumeva interaktivni
odnos sa drugim procesima transformacije svetskog sistema kao što su dramatičan porast
nejednakosti bogatih i siromašnih zemalja , bogatih i siromašnih ljudi u svakoj zemlji ponaosob,
prenaseljenost, masovne migracije na međunarodnom planu, ekološke katastrofe, etnički sukobi,
pojave novih država i propast ili opadanje starih, sve veći broj građanskih ratova, formalna
demokratija kao politički uslov za dobijanje pomoći...
3
1 De
Soza Santos, Boaventura, Procesi globalizacije, prevod s engleskog Slobodanka Glišić, u
Reč
, br.
68/14, Beograd, decembar 2002, 5. str.
2
Kellner, Douglas, Dialectics of Globalization: From Theory to Practice, dostupno na:
http://pages.gseis.ucla.edu/faculty/kellner/essays/2007_Kellner_DialecticsGlobaltoPrac07.pdf
, 1 str.
3
De
Soza Santos, Boaventura, Procesi globalizacije, prevod s engleskog Slobodanka Glišić, u
Reč
,
br. 68/14, Beograd, decembar 2002, 6. str.
lokalizmima sklone su translokalizovane grupe kao što su arapski imigranti u Parizu, turski
imigranti u Nemačkoj. Za te grupe teritorija je ideja o teritoriji kao načinu života, u smislu bliskosti
i pripadanja.
Druga je protivrečnosti između nacionalne države i transnacionalne nedržave, odnosno
pitanje koja je uloga države u eri globalizacije. U pitanju su protivrečni procesi koji obuhvataju i
procese afirmacije države i procese njenog potpunog marginalizovanja. Treća protivrečnost je
protivrečnost između globalizacije shvaćene kao nesumljive i nepobedive energije kapitalizma i kao
šansa za poboljšanje transnacionalne solidarnosti i antikapitalističke borbe.
Globalno i lokalno
se u društenom smislu stvaraju u okviru procesa globalizacije. De Soza
način produkcije globalizacije definiše skup nejednakih razmena prilikom kojih izvestan artefakt,
stanje, entitet ili lokalni identitet proširuje svoj uticaj izvan nacionalnih granica i tako razvija
sposobnost da neki drugi, suparnički artefakt, stanje, entitet ili identitet proglasi lokalnim.
U uslovima koji vladaju u svetskom sistemu u tranziciji čista globalizacija ne postoji: ono
što nazivamno globalizacijom, uvek je uspela globalizacija posebnog lokalizma. Ne postoje
globalna stanja koja su potpuno lišena stvarnih ili zamišljenih lokalnih korena.
Globalizacija pretpostavlja lokalizaciju, isti proces koji stvara globalno kao dominantnu
poziciju u nejednakoj razmeri stvara i lokalno kao potčinjenu i hijerarhijski inferiornu poziciju. To
znači da živimo u lokalnom koliko i globalnom svetu. Ima mnogo primera koji potvrđuju ovu
tvrdnju- engleski kao lingua franca , njegovo širenje kao globalnog jezika podrazumeva
lokalizovanje drugih, potencijalno globalnih jezika, naročito francuskog. Dakle, kada se jednom
identifikuje određeni aspekt globalizacije, njegovo značenje se može objasniti samo uz istovremene
okolne procese ponovne lokalizacije. Globalizacija holivudskog sistema zvezda doprinela je
lokalizaciji indijskog sistema zvezda. Stari evropski filmovi, koji su tada prikazivali univerzalni stil
glume, sada deluju provincijalno evropski. Sada te filmove doživljavamo na drugačiji način, jer se u
mešuvremenu holivudski stil glume uspešno globalizovao.
Jedna od transformacija koja se povezuju sa globalizacijom je zbijanje vremena i prostora.
Sa jedne strane globalna kapitalistička klasa koja kontroliše zbijanje vremena i prostora i sposobna
je da ga menja po svojoj volji i sa druge strane klase i potčinjene grupe, radnici, migranti, izbeglice,
