1.) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini
skup pravnih normi
koje regulisu gradjanske sudske postupke
( parnicni, vanparnicni i izvrsni ).
- Gradjansko procesno pravo je
deo javnog prava
.
- Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec
odnose
izmedju suda i stranaka
, kao i odnose izmedju
samih stranaka u postupku.
- Gradjansko procesno pravo regulise
odnos izmedju pojedinca i drzave
u postupku za
ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava.
- Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog
sudskog postupka.
- Gradjansko procesno pravo
sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava
, ali, u
odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava.
- Ove dve grane prava stoje u interakciji.
- Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena
subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak
gradjanskog procesnog prava.
- Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu
proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu
materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa
izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ).
-
Princip autonomije volje
stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom
procesnom pravu, i to u vidu vladavine
principa dispozicije stranaka.
- U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze
da se odvija po sluzbenoj duznosti.
- SPOR I PARNICA
- Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava.
-
Pod sporom se smatra
zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema
drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo
postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno
pravo vrsi.
- Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom.
-
Parnica predstavlja
skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud )
koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva
subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu.
- Dakle, neophodno je razlikovati
spor, materijalnopravni odnos
izmedju pravnih subjekata, i
parnicu, procesnopravni odnos
ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno
razresava.
- Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav
je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).
1
2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka
koji nastaje
u momentu predaje tuzbe sudu
i u kome se zasniva samo
procesnopravni odnos izmedju
tuzioca i suda.
- Dakle, tek
kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica
, i uspostavlja se, osim
inicijalnog, i procesnopravni
odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog.
-
Procesnopravni odnosi
koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka
parnice su
javnopravne prirode.
- Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka.
- Parnica se okoncava u momentu kada sud donese o
dluku o sporu koja vise ne moze da se
pobija
ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu,
kada se parnica okoncava
voljom samih stranaka
( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ).
- Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od
javnopravnih ovlascenja
( prava u materijalnom
smislu ) i
procesnopravnih tereta
( obaveza u materijalnom smislu ).
- Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih
tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu.
- Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku
stranke nisu obavezne da vrse bilo
kakve procesne radnje
, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od
necinjenja opasnost da stranka izgubi spor.
- Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta.
- NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su
podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne
podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece
imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga
sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca.
Dakle, procesni teret predstavlja
duznost u sopstvenom interesu
.
- O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim
vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.
3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu )
- Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima
svako ko tvrdi da mu
odredjeno pravo pripada
, da je ono povredjeno ili ugrozeno.
- Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je
irelevantno na kom
cinjenicnom i materijalnopravnom
odnosu se temelji zahtev tuzioca
( on moze da bude i
besmislen ).
- Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima
faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan.
- U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi.
- Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog
postupka.
- Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslova-
procesnih pretpostavki.
2
- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka
ex officio pazi da li resavanje spora spada u
sudsku nadleznost
, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP.
- Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ
uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu.
- U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda.
A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari
- Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da
ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari.
- Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti
mogu posluziti
teoretski pristupi
o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari.
- Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici
iz materijalnopravne norme gradjanskog prava.
-
Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa.
- Ona se odredjuje po tome da li su
stranke u pravnom odnosu ravnopravne
( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u
odnosu subordinacije prema
organu javne
vlasti ( upravnopravni odnos ).
- Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je
moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u
ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava.
- S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog
zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava.
- Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste
stavljanje akcenta na subjekte
ovlascenja
, odnosno obaveze iz pravnog odnosa.
- Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako
lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari.
- Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da
preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno
gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ).
- U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom
i negativnom sukobu nadleznosti
odlucuje Ustavni sud.
- Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce
sledece:
a)
da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze
da bude subjekt pravitanopravnih odnosa.
b)
da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa
resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ).
v)
kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos.
B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u
upravnom postupku
- U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i
obrnuto.
- U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski
sudovi i upravni organi medjusobno
nezavisni
i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o
gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.
4
- Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna
stvar, ali samo
dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku.
- Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje
postojanja braka, ocinstva i materinstva.
-
Pravosnazne odluke gradjanskih sudova
obavezuju upravne organe
u granicama njehove
nadleznosti.
- Dominira shvatanje da je gradjanski
sud vezan odlukom upravnog organa u granicama
njene pravosnaznosti
, a to proizlazi a contrario iz clana 12. ZPP koji dopusta nezavisno
odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti.
- Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja
ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet, ovakva odluka
organa uprave obavezuje gradjanski sud.
- Vladajuce shvatanje o
vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa
ne treba prihvatati
i nuzno je da se
ono promeni
usled primene clana 6. EKLJP.
- Prema praksi suda u Strazburu, obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom
postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem
postupku, dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune
jurisdikcije.
V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom
- Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se
povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom.
- U ovom situacijama,
ponosenje zahteva, najcesce organu uprave
, predstavlja
posebnu
procesnu pretpostavku
za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka.
- To su sledece situacije:
a)
naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u
pritvoru, a krivicni postupak je obustavljen. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati
Ministarstvu pravde.
b)
naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. Ovde prvo
mora da se obrati vojnim organima.
- Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu
odluku u roku od 3 meseca, osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom.
- Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja, upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada
u nadleznost suda, takav
upravni akt je nepostojeci.
- Obrnuto, kada gradjanski sud resi upravnu stvar,
odluka suda moze da se pobija zalbom.
5.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak
- Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su
enumerisani u clanu 1. ZPP.
- Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela.
A) Sustinske razlike
- Gradjanski sudski postupak pociva na
dispozicionoj maksimi
.
- Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice, tj. ne postoji gradjanski postupak koji bi
se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ).
5
postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice, kao i nastupanje same posledice koja
podpada pod bice krivicnog dela.
- Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog
dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda.
- Obrnuto, gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice
krivicnog dela.
- On je
vezan konstatacijom krivicnog suda
da je steta pricinjena
, ali
ne i njenom visinom
,
ako ona ne cini obelezje krivicnog dela.
b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca.
- Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno, gradjanski sud je
vezan
utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja
kod osudjenog.
- Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice, trebalo bi uzeti da je gradjanski sud
vezan utvrdjenjem krivicnog suda
, narocito u situacijama
kada mogucnosr i obim naknade
stete zavise od vrste krivice.
- Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu,
gradjanski sud nije vezan presudom
kada
sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za
utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca.
- To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat )
nisu identicne u krivicnom
i gradjanskom materijalnom pravu
, kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja
gradjanskog i krivicnog pravosudja.
D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku
- Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u
slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi, izmedju ostalog, i onda
kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu, njegovom detetu…
- Ako presude krivicnog suda nema,
gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog
dela kao o prethodnom pitanju.
- Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ),
gradjanski sud je vazan tom
odlukom.
Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda
- Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno
gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za
postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.
- Npr. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak
osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke.
E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku
- Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja, kao i iz opsteg ucenja o postovanju
odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti, prozilazi da je
krivicni sud vezan
presudom gradjanskog suda.
- To narocito vazi
kod preobrazajnih presuda
( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu
statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom
( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ).
- Npr. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje,
on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari.
7
