Visoka tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Odsek: Informacione tehnologije
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
ODRŽAVANJE RAČUNARSKIH
SISTEMA
Tema rada: Grafička kartica
Student: Ivana Nahirni,
4-49/2012
Šabac, januar 2014.
SADRŽAJ:
1.UVOD………………………………………………………………………… 1
2.GRAFIČKA KARTICA……………………………..……………………….. 2
2.1.Šta je grafička kartica…………………………………………………….. 2
2.2.Razvoj grafičke karte……………………………………………………... 3
2.3.Komponente grafičke kartice…………………………………………….. 4
3.DELOVI GRAFIČKE KARTICE……………………………………………. 5
3.1.Koje sve delove kartica sadrži…………………………………………… 5
3.2.Grafički procesor……………………………………………………….... 6
3.3.Podela kartica prema vrsti konektora…………………………………… 7
3.4.Hladjenje kartice………………………………………………………….. 7
3.5.Video izlazi na grafički karticama………………………………………... 9
4.UPOREDJIVANJE DVE GRAFIČKE KARTICE………………………….. 10
5.ZAKLJUČAK………………………………………………………………… 11
6.LITERATURA………………………………………………………………. 12
2. GRAFIČKA KARTICA
2.1. Šta je grafička kartica?
Uz monitor, grafička kartica je najvažnija komponenta koja odlučuje koliko
kvalitetnu sliku ćete imati na vašem monitoru. Grafička kartica može biti
integrisana na matičnoj ploči u obliku čipa, ili dolazi kao poseban deo u obliku
kartice. Kvalitet grafičke kartice zavisi od vrste grafičkog procesora i takta na
kome on radi, kao i o vrsti, brzini i količini memorije.
Danas je tržište podeljeno između dva najveća proizvođača. To su ATI i nVidia.
ATI je poznat po svojoj Radeon seriji a nVidia po GeForce seriji.
Grafička kartica može imati jedan ili više izlaza. VGA je izlaz za CRT i LCD
monitore, DVI je za LCD monitore a TV (OUT), za TV. Bolje grafičke kartice
umesto TV izlaza imaju VIVO (Video IN/Video OUT).
U zavisnosti od interfejsa Vaše matične ploče, zavisi i koju grafičku karticu
možete staviti u računar Grafičke kartice koje se spajaju na matičnu ploču dolaze u
nekoliko standarda i ona zavisi od magistrale koju koristi. Prve VGA kartice
koristile su ISA magistralu koja je radila na 8 MHz. Sledeći korak je bila 32-bitna
magistrala VLB koja je radila na 33–50 MHz, a nju je ubrzo zamenio PCI, sličnih
karakteristika, samo s mogućnošću upravljanja magistralom. PCI je omogućio
dobre performanse grafičkog sistema, ali razvoj novog softvera u svim sferama
zahtevao još brži protok podataka, pa je došla na red 64-bitna magistrala AGP,
koja radi na 66 MHz. Osim toga, AGP može za svoje potrebe da rezerviše i deo
sistemske memorije, i to takođe doprinosi boljim performansama. Standard AGP je
nekoliko puta ubrzavan, pa je bilo kartica brzine 2x, 4x i poslednjih 8x. Nakon
AGP-a, ponovo je došao PCI, ali u izmenjenoj varijanti pod imenom PCI Express
(PCI-E), koji izražen u jedinicama referentne brzine AGP magistrale, ima brzinu
16x.
2
