Visoka tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Odsek: Informacione tehnologije
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
ODRŽAVANJE RAČUNARSKIH
SISTEMA
Tema rada: Grafički adapter
Prof. Dr. Boško Rodić Student: Milorad Petrović,
4-112/2012
Šabac, januar 2015.
Grafički adapter
Održavanje računarskih sistema
2
SADRŽAJ
Uvod……………………………………………………………………………….3
Nesto opšte o grafičkim kartama…………………………………………………..4
Istorijat……………………………………………………………………………..5
Delovi grafičke karte……………………………………………………………….7
GTX980……………………………………………………………………………10
Uporedni testovi više grafičkih karti……………………………………………….13
Upotreba……………………………………………………………………………14
Servis i održavanje.....................................................................................................16
Literatura……………………………………………………………………………18
Grafički adapter
Održavanje računarskih sistema
4
Opšte o grafičkim kartama
Slike koje vidite na vašem monitoru su napravljene od sićušnih tačaka koje nazivamo pikselima. Na
većini monitora ekran prikazuje preko milion piksela, a računar mora da odluči šta da radi sa
svakom tačkom u cilju stvaranja slike. Da biste to uradili, potreban je prevodilac - nešto da preuzme
binarne podatke iz procesora i pretvori ga u sliku koju možete videti. Osim ako računar ima
grafičku karticu ugrađenu u matičnu ploču, taj prevod se odvija u grafičkoj kartici.
Prisustvo grafičke karte već duže vreme se podrazumeva u toj meri da svaki PC jednostavno odbija
da radi ukoliko nema bar neku varijantu hardvera ove namene. Međutim, kako se od
najjednostavnijih video adaptera sposobnih da prikažu jedino tekst i jednostavnu grafiku stiglo do
moćnih grafičkih procesora koji su u stanju da virtuelnom prostoru daju visok stepen vizuelne i
mehaničke realističnosti i koji po svojoj snazi često zasenjuju centralne procesore računara u koji su
smešteni?
Prvobitni video adapteri na familiji PC računara nosili su oznake MDA (Monochrome Display
Adapter) i CGA (Color Graphic Adapter). Oba su na tržište plasirana 1981. godine i bili su
namenjeni različitim grupama korisnika.
Namenjen pre svega poslovnim korisnicima, MDA je kao grafički adapter imao izuzetno skromne
mogućnosti. Jedini režim rada u kom je ovaj adapter mogao da radi bio je tekstualni, i u njemu je
prikazivao matricu od 80 x 25 ANSI znakova koji su bili definisani u ROM-u adaptera i korisnik ih
nije mogao menjati. Režim rada ovog adaptera i dan-danas predstavlja osnovni režim rada svih
grafičkih kartica. Takođe, samostalno generisanje piksela na osnovu ASCII kôdova mapiranih na
skup znakova smešten u ROM-u kartice predstavlja prvi vid rane akceleracije.
Posao grafičke kartice je kompleksan, ali njen način rada i komponente je lako razumeti.
Komponente grafičke kartice rade zajedno na istim principima. CPU, radeći zajedno sa softverskim
aplikacijama, šalje informacije o slici grafičkoj kartici. Grafička kartica odlučuje kako koristiti
piksele na ekranu da se stvori slika. To onda šalje tu informaciju monitoru preko kabla.
Kreiranje sliku od binarnog podataka je zahtevan proces. Za upućivanje 3D sliku, grafička kartica
prvo stvara žice, okvir od ukupne prave linije. Zatim, ona rasterizuje sliku (popunjavanje preostalih
piksela). Ona takođe dodaje osvetljenje, teksturu i boju. Za brze igre, računar mora da prođe kroz
ovaj proces oko šezdeset puta u sekundi. Bez grafičke kartice za izvršavanje neophodnih proračuna,
obim posla bi bio previše za računar. Grafička kartica ostvaruje ovaj zadatak pomoću tri glavne
komponente:
Matična ploča
Procesor
Memorija
Grafički adapter
Održavanje računarskih sistema
5
Istorijat
Prva grafička karta, koja je puštena u prodaju kad i prvi IBM PC, je razvijena od strane IBM-a
1981.god. Ovaj adapter se zvao MDA (Monochrome Display Adapter) i mogao je da radi samo u
tekstualnom modu, pri tom pokazujući 80 kolona i 25 linija (80×25) teksta na ekranu. Imao je 4KB
video memorije i prikazivao je jednu boju, beo ili zelen tekst na crnoj pozadini. Imao je analogni
izlaz za povezivanje sa monitorom i paralelni port za povezivanje sa štampačem.
SL.1 Razvoj VGA standarda
Prvi opšte prihvaćen standard je bio VGA (video graphics array), koji je na tržište plasirao IBM,
1987. godine sa svojom IBM Personal System/2 (PS/2) serijom računara. Kompanije kao što su
ATI, Cirrus Logic i S3 su radili sa ovom kartom, povećavajući rezoluciju i broj boja na displeju. To
se, u toku tekuće godine, razvilo u SVGA (Super VGA) standard, koji je dostigao 2MB video
memorije, rezoluciju 1024×768 piksela i prikaz od 256 boja. Ovaj standard je zvanično predstavljen
tek dve godine kasnije, ali u suštini, razvoj tehnologije je išao relativno velikom brzinom.
