Cilj ovog seminarskog rada je višestruk. Obzirom da želimo da iscrpimo sve segmente teme, nije
moguće usresrediti se ili prdržavati samo jednog određenog elementa. Hakeri mogu biti jedna
tema kao i njihova uloga u poštovanju ili rušenju etike ponašanja i onoga što moderno drustvo
etiketira kao moralno prihvatljivo ponašanje. Ove dve reći (hakeri, etika) kao i njihova definicije,
nekako stvaraju prizvuk nespojivosti ali proučavajući ovu temu uvidećemo da sve nije tako
transparentno jasno tj. crno ili belo. Hakeri imaju svoju ulogu u društvu van one maliciozne koja
im se, zahvaljujući zapadnoj medijskoj propagandi, nameće. Objasnićemo šta je to etika zapravo i
koje su to dodirne tačke sa grupom računarskih stručnjaka koje društvo posmatra kao kriminalce.
Da li su oni zapravo rušitelji zakona i pravila. Osvrt ce biti i na istorijatu delatnosti hakera,
definisanju onih ćelija ove struke koje nisu opterećene moralnom obavezoma ali i onih koji to
smatraju normativom. Pojasnićemo osnovne pojmove i razbiti zabludu o značenju reči i pojma
“haker”. Nakon sto demistifikujemo osnovne pojmove, valja pronaći ulogu i uticaj hakera na svet
moralno prihvatljivog ponašanja. Nije moguće govoriti o etici uopsteno već je neophodan
pažljiviji osvrt na etiku usmerenu na informacione tehnologije i računarsku indrustriju uopšte.

ETIKA

Etika je nauka o moralu, nauka o proučavanju i procenjivanju moralnih vrednosti. To je
filozofska disciplina, koja proučava moral, njegovo poreklo, ciljeve i smisao moralnog delovanja
tj. pre svega proučava ljudsko ponašanje koje je prihvaćeno pod određenim moralnim aspektom.
Etike su nacionalni stereotipi koje jedno društvo i nacija propagiraju o sebi samom i veoma se
razlikuju, tako da ono što je etično za jednu naciju ne mora da bude i za drugu.

Etika zajedno sa estetikom spada u zajedničku oblast filozofije koja se naziva aksiologija ili
teorija vrednosti. Ona se bavi izučavanjem morala i pojmovima dobrog i ispravnog. Svaka etička
teorija sadrži bar dve komponente - teorije: onu koja određuje šta je dobro ili vredno i onu koja
određuje šta je ispravno.
Etička dilema je situacija do koje dolazi kada se čini da su dve ili više moralnih vrednosti jednako
validne, a kontradiktorne, a od pojedinca se zahteva da napravi najbolji mogući izbor[1].

Značenje reči etika krije se u samom korenu reči. Grčka reč

ethos

znači običaj, karakter,

boravište, zavičaj, ponašanje i vladanje.
Praksu ljudskog ponašanja - a kasnije još i nauku o ponašanju - stari su Grci nazivali ethike
tehne. S vremenom se ta sintagma skratila izostavljanjem reči tehne (veština, znanje, znanost ),
pa je ostalo samo ethike.
Rimljani su latinizovali taj termin (ethica) i njihovim smo posredstvom i mi došli do reči etika.
Istim se izrazom služi i većina evropskih naroda (etica, ethique, ethics, Ethik i sl. ). Ciceron je
pak reč ethos preveo na latinski kao mores (običaji u množini) pa je tako nastala reč moral.
Etika traga za ispravnom odlukom i za ispravnim delovanjem, a ispravna odluka je odluka koja se
može opravdati i iza koje odgovorno stojimo. Ljudski život je isprepleten odlukama; odluke su
neizbežne i pri njihovom donošenju biramo između različitih delovanja i ponašanja.

Fakultet tehničkih nauka Čačak

Poslovna etika

Student: Darko Cvetković

Rukovodilac rada:

547/2014

Datum:10-Maj-15

Prof.Marija Blagojević

Smer: Informacione tehnologije

Etika dakle nastoji objasniti moralni aspekt ljudskog ponašanja. No, da bi se moralno živelo nije
potrebno biti filozof etičar, dovoljno je znati šta je dobro i zlo u konkretnom slučaju. Nameće se
pitanje, zašto se onda uopšte baviti etičkim pitanjima? Zato da bismo dobili odgovor na pitanje
zašto je nešto dobro ili zlo. Širenje znanja pak može pomoći u moralnom životu, u boljem
razumevanju šta je dobro i zašto je nešto dobro. Često smo i u dilemi šta učiniti, i kojih načela se
pridržavati. Kroz proučavanje etičkih pitanja pak pokušavamo kritičkim razmišljanjem zauzeti
vlastite stavove.
Konkretne teme kojima se etika bavi pod vidom moralnost su:



ljudska prava



društveni i politički odnosi



ekologija



eugenika



sloboda



uticaji medija itd [2].

Glavni etički pojmovi

Glavni etički pojmovi su:

Moral

je skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i procenjuju šta

je dobro, a što zlo. Moral je u nekoj sredini objektivan i nalazi se u obliku društvene svesti,
sistema običaja, navika, normi. Nastao je kao zahtev društva za određenim ponašanjem, odnosno,
principima koji određuju kakvo ponašanje treba da bude. On je relativan, nije isti u svim
društvenim grupama i istorijskim periodima. Moral je veoma sličan zakonu, no za razliku od
zakona on nema političkih ni ekonomskih sankcija te se oslanja na svest pojedinca i društva, a
kao sankcije za nemoralno ponašanje javljaju se griža savesti, prekor ili bojkot okoline[3].

Reč moral potiče od latinske reči

mos, moris

, što znači običaj, narav, ćud, ponašanje. Ima

značenje kao i grčka reč

ethos

Moral treba posmatrati kao jedan od oblika društvene svesti, a društvena svest znači, pre svega,
čovekovo razumsko ponašanje, pri čemu koristi ukupna znanja i iskustva društvene i šire svetske
zajednice[1].
Moral je nastao sa nastankom ljudskog društva. Svoj razvoj beleži u skladu sa dostignutim
nivoom društveno-ekonomskog razvoja civilizacije. Običaj je najstarija forma regulisanja
društvenih odnosa i ponašanja. Brojni običaji vremenom prerastaju u moralne norme. Upravo
zbog toga, postoji opravdanje za tvrdnju da se poreklo morala može naći u običajima.

Moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup nepisanih normi koje odredjuju čovekovo
ponašanje u društvu i to prema društvu u celini, prema drugim članovima društva i prema sebi
samom.
Pod moralom se obično podrazumevaju pravila ljudskog ponašanja – skup običaja, navika, normi
i ponašanja, kojim se ljudi rukovode u svojim postupcima.

Fakultet tehničkih nauka Čačak

Poslovna etika

Student: Darko Cvetković

Rukovodilac rada:

547/2014

Datum:10-Maj-15

Prof.Marija Blagojević

Smer: Informacione tehnologije