Семинарски рад из правне историје

УВОД

После проширења царевине, Хамураби се окренуо сређивању земље по питању
јединственом законодавно- правног система. Пре Хамурабија било је покушаја доношења
једног таквог правног акта, али са мањим или већим успехом на неком локалном нивоу, па
имамо законике од Ур- Намуа ( оснивача треће династије Ура, званично најстарији писани
правни акт, чува се у Музеју Старог истока у Истанбулу), Билаламе (мирољубивог владара
Еншуе, чува се у Ирачком музеју старина у Багдаду), Липит- Иштара ( владара града Исине,
чува се у Филаделфијском музеју). О унутрашњој политици, Хамурабија сазнајемо из
његовог зборника закона, који му је донео већуславу него све његове освајачке победе
заједно.

Пронађен је 1902.године у иранском граду Сузи (област старог Елама), где га је као ратни

плен био однео еламићански краљ Шутрук Нахунт. Ти закони су исписани на базалтном стубу
( стела од црног диорита), висине 2,62 м, који је украшен рељефним фигурицама које приказују
самога цара како стоји, пун поштовања, испред трона бога сунца, правде и законитости Шамаша, и
како прима из његових руку исингије највише судске власти ( жезло и прстен). Тако посматрач
добија информацију да је закон богомдан, а владар само врши законодавну власт.

Оригинални   текст   се   чува   у   Француској,   у   Паризу   (музеју   ''Лувр''),   док   се   у   Москви   налази
прекрасна копија ( у Музеју ликовних уметности ''А.С.Пушкин'').   Текст је прочитао, нумерисао и
превео   француски   оријенталист   Шел,   који   га   је   поделио   у   три   дела.   У   првом   делу,   прологу,
Хамураби опширно говорио о томе како су га богови послали на земљу да успостави ред и донесе
закон, да штити слабе од јаких, да доведе воду у пустињу, и спаси народ од глади: ''Када је Ану
Узвишени, краљ од Анукија и Бела, господар Раја и земље, који је објав ио веру, наредио је
Мардуку, свевладајућем сину Ее, Богу праведности, владавину земаљским људима, и учинио га
вештим међу Игијима, они назваше Вавилон његовим славним именом, учинивши га великим на
земљи, и нашавши вечно краљевство у њему, чије су темеље чврсто положили они из раја и са
земље: онда Ану и Бел назваше ме именом, Хамураби, уздигнути владар, који се боји Бога, да
донесем правичност на земљи: да уништим грешне и зле, тако да снажни не повређују слабије;
тако да Ја треба да владам црноглавим људима као Шамаш, и просветлим земљу, што дуже за
добро човечанства.''

Семинарски рад из правне историје

ВАВИЛОНСКО ЦАРСТВО

Вавилон је град прошлости, садашњости и будућност један од најпознатијих

градова у свету писма. Вавилонско царство које је доминирало светом, центар трговине,
војна сила, културни и религијски центар. Вавилон је симбол богатства и просперитета,
мистерија и интрига, земља расула. Вавилон царски град Хамурабија и Набукодоносора,
његовог највећег владара, а и на самом врхунцу Вавилон је пао у једном дану захваљујући
декрету самога Бога. То се десило пре више од две и по хиљаде година, данас се Вавилон
поново гради у Месопотамијској долин, његова делимична обавеза окупља пажњу
теолога, академика, истраживача светог писма и њиховог пророчанства. За неке то
представља знак да се поново успоставља страшни велики Вавилон проречен у књизи
Откровења.

Вавилон има дугу и фасцинантну историју, данас је већи део Вавилона састављен

од рушевина и остатака које је затекао песак времена. Прича Вавилона почиње пре него је
основан град Вавилон са групом путника који су нашли пут под Сунцем окупане јужне
Месопотамије који су се ту настанили неких 2000 година пре рођења Исуса Христа.
Библија каже да су ови путници били потомци патријарха Ноа и његове породице.

Вавилон је антички град у Месопотамији, близу данашњег града Ал Хилаха у Ираку,

односно око 88км јужно од Багдада. Вавилон је био главни град Вавилонског царства, име
му потиче од акадске речи Вавилу, што значи '' божја казна'', а која је била преподоб
сумерског имена Кадингира.

Град су основали Сумерани у четвртом миленијуму пре нове ере, а први пут се

помиње на плочици Саргона Акадског из 24. века пре н.е. када је Саргон Акадски Вавилон
прогласио престоницом своје државе. Град је био смештен на обема обалама реке Еуфрат
тако да су морали бити саграђени насипи који су га штитили од сезонских поплава. Био је
опкоњен са три висока бедема правоугаоне основе. У наредним годинама Вавилон је
постајао све већи и раскошнији:

'' Овако говори Господ: Ево, ја ћу подигнути на Вавилон и на оне који живе усред оних који
устају на ме, ветар који мори.''

Али су га ускоро освојили Асирци. Становништво града се у два наврата побунило

против асирске власти ( први пут у доба Мушезуб- Мардука, а други пут за време Шамаш-

Семинарски рад из правне историје

био је Хамураби,његова династија је водила активну спољну политику и борила се за
уједињење под својом влашћу читавог Тигра и Еуфрата. Био је господар Вавилона, искусан
и вешт дипломата, а знао је да се користи несугласицама и сукобима суседа. Он склапа
савез са богатом државом Мари која у својим рукама држи трговачки пут који води до
обала   Средоземног   мора.   Осигуравши,   на   тај   начин,   своју   северну   границу,   Хамураби
усмерава   главни   удар   против   Ларсе,која   је   повезана   са   Еламом.   Покоривши   тог
најопаснијег   супарника,   Хамураби   одлучно   раскида   пријатељске   односе   са   државом
Мари, осваја град и разара царски двор. Под његову власт пада и Ашур. Тако је створено
велико Старо вавилонско царство које је заузимало захватало највећи део Месопотамије.
После   његове   смрти,   државу   не   успевају   да   одрже   наследници   и     она   се   распада.
Хамураби је   најпознатији по збирци закона која је сачувана до данашњег дана. Првом
законику који је познат у историји човечанства.

Семинарски рад из правне историје

ХАМУРАБИЈЕВ ЗАКОНИК

Овај најзначајнији клинописни правни споменик старог Истока, пронађен 1901.

године у Сузи на територији Ирана, исписан је акадским језиком на базалтској стели,
стећку, високом преко два метра.

Чува се у музеју у Лувру, састављени стуб висине 2, 25 м.

Такви и слични '' законски стубови'' красили су тргове свих већих вавилонских градова и
својим присуством прећутно опомињали људе да се нико не може оправдавати
непознавањем права. Пошто је садржај неких делова Законика оштећен ( око 35 чланова),
накнадним реконструкцијама његовог интегралног текста утврђено је да је укупно има 282
прописа. Подела законског текста на чланове дело је француске асирологије. Законик је
први пут по поруџбини владе, превео Жан Валсон Шеил, а на српском језику- професор
Чедомир Марковић 1925. године.

Хамурабијев законик је прво био исписан на глиненим плочицама. При крају

владавине Хамураби му је дао ,, свечану'' и ,, базалну'' форму, којој не може да науди ни
зуб времена. На врху стеле ( стуба са закоником) налази се рељеф на коме бог сунца и
правде Шамаш, седећи на свом небеском престолу, побожном Хамурабију уручују законе
и симболе власти. Испод рељефа је текст законика са 282 члана, од којих је 35 чланова
избрисано. То је, вероватно, била последица ,, путовања'' Законика у Сузу. Наиме, Законик
је исклесан за храм у Сипаву ( код данашњег Багдана), а одатле га је еламски владар, око
1150, као ратни трофеј однео у своју престоницу. Хотећи да искористи Хамурабијеву стелу
за свој законодавни подухват, Шутрук- Нахунт је брисао неке Хамурабијеве прописе, да би
унео своје. Али, елеманског владара је смрт прекинула у току ,, законодавног'' брисања.
Избрисани делови Хамурабијевог законика реконструисани су на основу копије кодекса,
којима су се служили писари и судије.

Стела садржи више од 4000 линија писама на аркадијском језику на глиненим

плочица које садрже скоро 300 легалних одредби које уређују пословне односе , право,
породичне спорове, а и културу и друга питања. Овај законик садржи строге казне, он је
увео ред у земљи у којој су дуго владали криминал и неред. Казне су биле брзе и сигурне.
Под Хамурабијевом влашћу Вавилон је достигао војну превласт у Месопотамији. Хамураби
је изградио царство непревазиђене моћи које се простирало од Персијског залива дуж

Његов интегрални текст, Д. Николић, А. Ђорђевић, Законски текстови старог и средњег века, Ниш 2002, 7-

55.

Семинарски рад из правне историје

У епилогу Законика, Хамураби је још једном, у општим напоменама, поменуо своје

заслуге   за   истребљење   ,,   непријатеља     горе   и   доле'',   за   унутрашње   безбедности   и
благостање   земље, за ширење правде, за обезбеђивање сирочади и удовица. Затим,
Хамураби   тражи   да   његов   Законик   остане   на   снази   за   сва   времена:   ,,   По   заповести
Шамаша ... нека се распростире правда у земљи ... да

нико не уништи мој споменик

...

Угњетени, који има неки спор, нека дође пред моју слику као краља правде, нека прочита
мој натпис, схвати моје драгоцене речи, мој натпис показаће му његово право, његово
срце ће се развеселити, и нека гласно каже: Хамураби је господар, који је за поданике као
рођени отац ... У будуће, за увек, нека сваки краљ ове земље чува речи правде, које сам
урезао на мој споменик, нека не мења закон земље, који сам дао ... по томе нека влада
својим поданицима, нека им дели правду, расправља спорове, из своје земље истреби
рђаве и злочинце, својим поданицима створи благостање.''