V
ISOKA
MEDICINSKA
SKOLA
STRUKOVNIH
STUDIJA
,
Ć
UPRIJA
Strukovni farmaceutski tehnicar
Hemija
Seminarski rad:
Hemoglobin
Mentor
: Mr
Dragoslav Ilić
Student:
Petrović Teodora 42434/ VIII
Decembar 2011.
2
Sadrzaj
:
Uvod.....................................................................................................................str.3
Gvožđe..........................................................................................................str.4
Hemoglobin..................................................................................................str.8
Literatura.....................................................................................................str.18
2
Gvožđe
Gvožđe
(
Fe
,
latinski
ferrum
) je
metal
VIIIB
grupe. Ima 16
izotopa
čije se
atomske
mase
nalaze između 49 – 63,
najzastupljeniji je izotop 56 (91%).
Opšti podaci
Pripadnost skupu
prelazni metali
grupa, perioda
VIIIB
,
4
gustina
,
tvrdoća
7874
kg/m
3
, 4
boja
srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa
55,845
u
atomski radijus
140 (156)
pm
kovalentni radijus
125 pm
van der Valsov radijus
bez podataka
elektronska konfiguracija
[
Ar
]3d
6
4s
2
e
-
na
energetskim nivoima
2, 8, 14, 2
oksidacioni broj
2,
3
, 4, 6
Osobine oksida
amfoterni
Kristalna struktura
regularna
prostorno
centrirana
Fizičke osobine
agregatno stanje
čvrsto
temperatura topljenja
1808
K
(1535
°C
)
temperatura ključanja
3023
K
(2750 °C)
molska zapremina
7,09×10
-3
m³/
mol
toplota isparavanja
349,6
kJ/mol
toplota topljenja
13,8 kJ/mol
brzina zvuka
4.910 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost
1,83
(
Pauling
)
1,64 (
Alred
)
specifična toplota
440
J/(kg K)
specifična provodljivost
9,93×10
6
S
/m
toplotna provodljivost
80,2
W/(m*K)
I
energija jonizacije
762,5 kJ/mol
II
energija jonizacije
1561,9 kJ/mol
III
energija jonizacije
2.957 kJ/mol
IV
energija jonizacije
5.290 kJ/mol
2
Gvožđe je element koji je jako rasprostranjen, ponekad se može naći i u
elementarnom stanju (meteorsko). Najčesće se javlja u obliku svojih oksida Fe
2
O
3
i
Fe
3
O
4
, kao karbonat FeCO
3
i polusulfid-
pirit
(FeS
2
). Jedinjenja gvožđa nalaze se
takođe u biljkama i životinjama, gde učestvuju u oksidoredikcionim
procesima. Veliki tehnološki značaj imaju karboniklova kompleksna jedinjenja
gvožđa koja se dobijaju iz hlorida gvožđa. Ta jedinjenja su katalizatori brojnih
organskih reakcija. Zlatan hlorid (II)kiselog ukusa se upotrebljava za suzbijanje
malokrvnosti.
Dobijanje gvožđa
Gvožđe je dobija redukcijom oksida pomoću koksa u visokim pećima.
Sulfidne
rude se zagrevanjem prevode u oksid gvožđa.
Karbonatna
ruda se
žarenjem razlaže na oksid gvožđa i CO
2
. Nastali oksidi gvožđa zajedno sa
oksidnim rudama se obrađuju u
visokoj peći
, gde se vrši
redukcija
oksida
(uklanjanje kiseonka iz rude), pomoću koksa (C) ili CO. Peć se puni kroz grotlo.
Stavlja se red naizmenično red rude, red topitelja, i red koksa. Peć rad može da radi
neprestano po nekoliko godina.
2C + O
2
→ 2CO + xkJ
3CO + Fe
2
O
3
→ 2Fe + 3CO
2
↑
Da bi se dobile razne vrste čelika, gvožđu se dodaju razni drugi metali, volfram,
hrom, molibden, kobalt, kao i nemetal silicijum.
Osobine
Čisto gvožđe je sjajan, srebrnast, mekan metal, magnetičan je povremeno, dok je
čelik stalno. Na vazduhu, pod uticajem kiseonika, ugljen-dioksida i vodene pare
oksidiše
–
rđa –
prelazi u oksid Fe
2
O
3
ili karbonat
FeCO
3
.
