I ORGANIZACIJA VLASTI
ORGANIZACIJA VLASTI-POJAM I OBLICI
U politickim zajednicama upravljanje drzavom povereno je organima drzavne vlasti.Ustav kao najvisi
pravni akt koji regulise osnovne I najvaznije odnose na kojima pociva I funkcionisanje drzavne
zajednice,regulise organizaciju vlasti.
ORGANIZACIJA VLASTI MOZE SE ODREDITI KAO SKUP DRZAVNIH INSTITUCIJA,NACIN NJIHOVOG
IZBORA,ORGANIZACIJA I NADLEZNOSTI ,KAO I MEDJUSOBNI ODNOSI OVIH INSTITUCIJA.
Drzavne funkcije su brojne,a po sadrzini razlicite.
Najvaznija funkcija drzave je stvaranje prava,oblikovanje pravnih pravila I donosenje pravnih propisa.To
je
ZAKONODAVNA VLAST DRZAVE
.
Zakonodavna vlast se poverava zakonodavnom telu kao predstavnistvu gradjana.Zbog znacaja koji
stvaranje prava ima za regulisanje odnosa u drzavi ona je poverena reprezentativnom telu neposredno
izabranom od strane gradjana.
Druga vazna funkcija je izvrsavanje propisa koje donosi zakonodavno telo.To je
IZVRSNA FUNKCIJA
VLASTI
.Sprovodjenje I primena zakona,poverava se organima izvrsne vlasti-vlada,sef drzave,koji donose
izvrsne propise u cilju primene zakona.
Zakonodavna vlast oblikuje pravo,a izvrsna ga primenjuje,
SUDSKA VLAST
nije smatrana samostalnom funkcijom drzavne vlasti,jer sudovi takodje primenjuju
pravo.Razlika je samo sto se u jednom slucaju izvrsenje opstih normi poverava sudovima,a u drugom
tzv ,,izvrsnim ‘’ ili upravnim (administrativnim) organima.
Pristalice
podele
drzavnih
funkcija
na
zadkonodavnu,izvrsnu
I
sudsku(Monteksje,Levenstajn,Jelinek),smatraju da je sudska funkcija posebna funkcija drzavne
vlasti,koja se ne moze poistovetiti sa izvrsnom uprkos tome sto I jedna I druga primenjuju pravo.
Sprecificnost koja sudsku vlast razlikuje od izvrsne je primena prava u slucaju kada postoji spor o pravu
lli ,kako primecuje Monteksje, ,,sydsja vlast kaznjava za krivicna dela ili presudjuje sporove izmedju
pojedinaca’’,dok izvrsna vlast primenjuje pravo I kada spora o pravu nema.
Sudska funkcija poverena je sudovima,kao samostalnim I nezavisnim organima drzavne vlasti.
Postoje I stanovista da pored zakonodavne,izvrsne I sudske funkcije postoji I
UPRAVNA FUNKCIJA
.
Upravna f.se razlikuje od izvrsne I sudske vlasti.Od izvrsne se razlikuje po tome sto primenjuje pravo na
konkretne slucajeve,dok izvrsna vlast samostalno ne primenjuje pravo na konkretne slucajeve,vec samo
donosi pripise o izvrsnje u nadzire njihovu primenu.
Od sudske se razlikuje po tome sto primenjuje pravo na konkretne slucajeve ali samo ukoliko ne postoji
spor o pravu.Upravna funkcija vlasti poverena je organima uprave koji donose opste I pojedinacne
pravne akte I preduzimaju radnje u cilju primene prava.
Funkcije drzavne vlasti su povezane I cesto isprepletene I tesku su odvojive jedna od druge.
Teskoce nastaju I zbog primene razlicitih kriterijuma prema kojima se razlikuju drzavne funkcije.Ako se
kao kriterijum uzme organ vlasti,kome je povereno vrsenje odredjene drzavne funkcije,tada je
razlikovanje na zakonodavnu,izvrsnu I sudsku funkciju relativno jednostavno.Zakonodavno telo vrsi
zakonodavnu funkciju,a svaki akt zakonodavnog tela smatrao bi se zakonom.Izvrsnu vlast vrse organi
izvrsne vlasti-vlada,sef drzave,a svaki akt izvrsne vlasti smatrao bi se izvrsnim propisom.Sudovi vrse
sudsku funkciju ,a svaki akt donet od strane sudskog organa smatrao bi se sudskim aktom.Upravnu
funkciju vrse organi uprave,a svaki akt donet od strane uprave smatrao bi se upravnim aktom.
U ustavu se ustanovljavaju organi drzavne vlasti kojima su poverene odredjene nadleznosti.S obzirom na
sadrzaj I nacin raspodele nadleznosti medju organima drzavne vlasti razlikuje se HORIZONTALNA I
VERTIKALNA PODELA VLASTI.
HORIZONTALNA PODELA VLASTI
podrazumeva raspodelu funkcija drzavne vlasti izmedju razlicitih
organa vlasti koji se obrazuju na istom nivou.To je podela na zakonodavnu,izvrsnu I sudsku vlast(prema
nekim teoreticarima I na upravnu).
VERTIKALNA PODELA VLASTI
je raspodela nadleznosti izmedju centralnih I necentralnih organa vlasti.U
slozenim drzavama (federacije,konfederacije) to je,pre svega,raspodela nadleznosti izmedju federacije I
federalnih jedinica.
Ako se ima u vidu horizontalna I vertikalna podela vlasti u komparativnoj ustavnosti se razlikuju ,u osnovi
dva tipa podele vlasti.To su predsednicki I parlamentarni system podele vlasti.
PREDSEDNICKI SISTEM
-
karakterise podela vlasti izmedju zakonodavnog tela,egzekutive olicene u sefu
drzave I suda.Predsednicki system odlukuje koncentracija izvrsne vlasti u rukama pojedinca-sefa
drzave,koji stoji na celu izvrsne vlasti I raspolaze sirokim I znacajnim ovlascenjima.Sefa drzave biraju
neposredno gradjani.Predsednicki system odlikuje odsustvo instrumenata kojima bi nosilac bilo koje od
funkcija vlasti mogao uticati na drugu vlast-putem izbora ili odlucivanja o razresenju,putem kontrole
rada I sl.Ovaj oblik organizacije vlasti nazvan je predsednicki sistem zbog posebno znacajne uloge koju u
ustavnom sistemu ima sef drzave u cijim rukama je koncentrisana izvrsna vlast.
PARLAMENTARIZAM
-
je oblik organizacije vlsti zasnovan na podeli vlasti,koji se naziva jos I sistem
parlamentarne vlade.Parlamentarnu vladu odlikuje I polticna odgovornost izvrsne vlasti-vlade,pred
predstavnickim telom-parlamentom.Parlament bira vladu.Vlada mora uzivati poverenje parlamentarne
vecine.Bez podrske parlamentarne vecine vlada ne moze obavljati svoje poslove,Vlada odgovara
parlamentu.Parlament raspolaze instrumentima koji mu omogucuju da kontinuirano nadzire I kontrolise
rad vlade.Instrumenti parlamentarne kontrole vlade su-poslanicka pitanja,interpelacija,glasanje o
poverenju vladi,budzetsko pravo parlamenta I parlamentarne istrage.Parlamentarizam odlikuju I
odlucuje vecina.Zato se I poslanici biraju primenom vecinskog principa koji se rukovodi najvecim brojem
osvojenih glasova.Za poslanika ce biti izabran kandidat koji osvoji najveci broj glasova.DRUGI PRINCIP je
nacelo reprezentovanja(proporcionalni izborni sistemi).Pri konstituisanju doma koji reprezentuje
gradjane uzima se u obzir da interesna diferenciranost drustva nalaze predstavljanje rezlicitih interesa
gradjana u predstavnistvu koje biraju.Poslanici se biraju na proporcionalnom principu.
GORNJI DOM
ima razlicitu ulogu u parlamentarnim sistemima.U slozenim drzavama(federacije) ovaj
dom reprezentuje federalne jedinice.Poslanike doma federalnih jedinicabiraju najcesce predstavnicka
tela federalnih jedinica.Redje poslanike imenuju vlade federalnih jedinica ili ih gradjani biraju
neposredno.
Parlament se bira na odredjeni mandatni period.Vreme na koje se bira parlament je odredjeno u u
ustavu.Mandat svakog od domova parlamenta ne mora biti identicnog vremenskog trajanja.Obicno je
mandate drugog doma duzi od mandata doma koji reprezentuje gradjane.Pod uslovima utvrdjenim
ustavom(vanredno stanje)mandate poslanika moze biti produzen.Mandat se produzava za vreme dok
traje vanredno stanje ili dok se ne steknu uslovi za odrzavanje parlamentarnih izbora.Mandat
parlamenta moze prestati I pre isteka vremena na koje je izabran,ukoliko je,na predlog vlade ,parlament
raspusten.Parlament moze biti raspusten zbog toga sto u odredjenom roku nije izabrao vladu,ukoliko se
resi sukob domova povodom donosenja zakona ili drugog akta parlamenta,zato sto ne moze da donese
budzet ili u drugim slucajevima koji su propisani u ustavu.
OVLASCENJA PARLAMENTA
U modernism drzavama vlast pripada gradanima.Gradjani sudeluju u vrsenju javne vlasti na dva
nacina:neposredno I preko predstavnika koje biraju neposredno opstim I jednakim izbornim pravom I
tajnim glasanjem.Izabranim prestavnicima gradjana poverava se ovlascenje da donose najznacajnije
propise koji regulisu odnose u drzavnoj zajednici ,polozaj pojedinaca u zajednici I odnose medju
gradjanima.Parlament stvara pravo.On donosi najzacajnije pravne propise-ustav I zakone.U rukama
parlamenta je ustavotvorna I zakonodavna vlast.To su osnovna I najznacajnija ovlascenja parlamenta.U
sistemu podele vlasti u obliku parlamentarnog rezima,parlament nije samo nosilac zakonodavne
delatnosti,vec I telo koje nadzire I kontrolise rad izvrsnih organa vlasti,prvenstveno vlade.Kao centralni
organ drzavne vlasti parlament raspolaze I ovlascenjima da bira odredjene organe drzavne
vlasti(npr.zastitnika gradjana,sudije,sudije ustavnog suda,drzavne tuzioce).
USTAVOTVORNA VLAST PARLAMENTA
Donosenje ustava je nadleznost parlamenta,jer ustav je osnovni I najvisi pravni akt.Ustavotvornu vlast
parlament vrsi samostalno ili zajedno sa gradjanima.U prvom slucaju parlament donosi ustav
samostalno,a u drugom u donosenju ustava sudeluju I parlament I gradjani neposredno.
SAMOSTALNA USTAVOTVORNA VLAST PARLAMENTA
Promena ustava se razlikuje od promene zakona u pogledu organa koji o tome odlucuje,postupka po
kome se odlucuje,ali I oba elementa kumulativno.O promeni ustava moze odlucivati parlament ili
posebno predstavnicko telo.
USTAVOTVORNA SKUPSTINA
-je posebno predstavnicko telo,razlicito od zakonodavnog po svojoj
nadlzenosti,a ponekad I po svom sastavu I nacinu izbora.Ustavotvornu skupstinu biraju gradjani,Njena
jedina nadleznost vezana je za pripremu I donosenje ustava,a potom joj prestaje mandat.
IZBOR NOVOG PARLAMENTA
-je narocit nacin odlucivanja o promeni ustava.Po usvajanju inicijative za
promenu ustava,parlament koji je usvojio inicijativu se raspusta I raspisuju se izbori za novi
parlament.Posle izbora,novokonstituisani parlament odlucuje o reviziji ustava.Ovakav vid promene
ustava naziva se prikrivenim referendumom,jer se gradjani ,glasajuci za izbor novog
parlamenta,posredno izjasnjavaju I promeni ustava.
O donosenju ustava moze odlucivati I parlament tekuceg saziva.U tom slucaju promena ustava se
razlikuje od promene zakona po strozijem postupku p kome se odlucuje o promeni ustava.
U parlamentarnim sistemima u kojima je ustavotvorna vlast podeljena izmedju parlamenta I gradjana,u
donosenju ustava neposredno sudeluju I gradjani.Gradjani sudeluju u ustavotvornoj vlasti na dva
osnovna nacina,podnosenjem predloga za reviziju ustavai odlucivanjem o ustavnoj reviziji.
PRAVO PODNOSENJA PREDLOGA ZA REVIZIJU USTAVA
-je ovlascenje gradjana da podnesu parlamentu
predlog da se ustav izmeni ili dopuni odnosno da se donese novi ustav.Predlog mora ispunjavati uslove
prepisane u ustavu.Pravo predlaganja revizije ustava je kolektivno pravo gradjana I to pravo ne moze
koristiti pojedinac.
PRAVO ODLUCIVANJA O REVIZIJIJ USTAVA
-gradjani ostvaruju putem ustavnog
referendum.Komparativna
ustavna
praksa
poznaje
vise
oblika
referenduma:obavezni,fakultativni,savetodavni,prethodni I naknadni.
OBAVEZNI REFERENDUM
-iskljucuje mogucnost da se o reviziji ustava odluci bez saglasnosti
gradjana.Odluka o reviziji ustava obavezno se upucuje na referendum.Odluka je doneta kada je na
referendumu podrzi ustavom propisana vecina gradjana.
FAKULTATIVNI REFERENDUM
-ne obavezuje parlament da odluku o reviziji ustava uputi na
referendum,ali parlament moze odluciti da raspise referendum,po sopstvenoj inicijativi ili na predlog
ustavom odredjenog broja poslanika ili biraca.Odluka doneta na fakultativnom referendumu obavezuje
parlament.
SAVETODAVNI REFERENDUM
-se raspisuje kakao bi se saslusalo misljenje gradjana o reviziji
ustava.Misljenje gradjana izneto na savetodavnom referendumu ne obavezuje parlament.
POTONJI REFERENDUM
-se raspisuje po zavrsetku postupka odlucivanja u parlamentu.Na referendum se
upucuje predlog ustava izglasan u parlamentu.
BUDZETSKI ZAKONI
-su specificni pravni akti koji se donose u formi zakona I regulisu drzavne prihode I
rashode.Specificnost ovih zakona je u materiji koju regulisu,ogranicenom vremenskom
vazenju,predlagacima ovlascenim da predloze njihovo donosenje I postupku donosenja.Budzetski zakoni
regulisu prihode u drzavnoj blagajni ,izvore prihoda I njjihovu raspodelu medju budzetskim
korisnicima.Vazenje ovih zakona je vremenski ograniceno na godinu dana.
ZAKON O RATIFIKACIJI MEDJUNARODNOG UGOVORA
-donosi parlament kada drzava prihvati
medjunarodnu obavezu koja nalaze izmenu vazecih ili donosenje novih zakona.Takvi medjunarodni
ugovori ratifikuju se u formi zakona.
PARLAMENTARNA KONTROLA VLADE
Parlamentarna kontrola vlade je bitna odlika parlamentarizma.Parlament ima instrumente
parlamentarne kontrole vlade.Oni su razliciti po prirodi I dejstvu.
POSLANICKO PITANJE
-je instrument parlamentarne kontrole vlade.To je pravo poslanika da zatrazi
objasnjenja I dobije informacije o radu vlade ili ministarstva.Pitanje se upucuje vladi ili pojedinom
ministru u pisanoj formi.Vlada ili minister su duzni da odgovore na pitanje na istoj ili narednoj sednici
parlamenta.O odgovoru na poslanicko pitanje ne otvara se debata.Poslanik samo ima pravo da iznese da
li je zadovoljan odgovorom ili ne.
INTERPELACIJA
-je instrument parlamentarne kontrole vlade koji moze dovesti do izglasavanja
nepoverenja vladi.Koristeci interpelaciju poslanici vrednuju rad vlade I ostvaruju pravo politicke kontrole
vlade.Interpelacija se podnosi u pismenoj formi.Upucuje se vladi.Pravo na interpelaciju ne moze koristiti
poslanik kao pojedinac,vec grupa poslanika.Od vlade se zahteva odgovor na problem ili pitanje
pokrenuto interpelacijom,O odgovoru vlade u parlamentu se moze otvoriti debata o radu vlade u vezi sa
pitanjem pokrenutim interpelacijom.Posle debate o odgovoru vlade,parlament moze odluciti da se glasa
o poverenju vladi.
GLASANJE O POVERENJU VLADI
-je najznacajniji I najdelotvorniji instrument parlamentarne kontrole
vlade.Princip parlamentarizma prema kome vlada mora uzivati poverenje parlamentarne vecine da bi
mogla da obavlja svoje nadleznosti dobija konkretan vid u pravu poslanika da zahtevaju proveru toga
poverenja podnoseci predlog da se parlament izjasni o poverenju vladi.O zahtevu za glasanje se otvara
debata.Po zavrsetku debate glasa se o poverenju vladu.Vlada kojoj je izglasano nepoverenje nastavlja da
obavlja poslove do izbora nove vlade.
BUDZETSKO PRAVO PARLAMENTA
-je instrument parlamentarne kontrole vlade.Parlament usvaja
budzet.Ako parlament ne usvoji budzet,vlada ne moze da obavlja poslove iz svoje
nadleznosti.Nezadovoljstvo radom vlade parlament moze iskazati I pretnjom da nece glasati za
budzet.Neizglasavanjem budzeta parlament moze prinuditi vladu na podnosenje ostavke.Ako parlament
ne glasa za budzet ,drzavne potrebe se alimentiraju na osnovu prethodnog budzeta(budzetskim
