Uvod u HTML: struktura, istorija i osnovne naredbe

HTML

(HyperText Markup Language)

Šta je HTML ?

HTML je skraćenica od Hyper Text Markup Language, što se na srpski

može prevesti kao jezik za označavanje hiper tekstova. Hiper tekstovi su tekstovi
koji pored reči sadrže i sliku, video i audio zapise. HTML je podskup jednog šireg
jezika, SGML-a (Standard General Markup Language) i koristi se za definisanje
izgleda World Wide Web dokumenata (stranica) kao i za uspostavljanje veza
(linkova) među dokumentima (podrazumeva se da dokument sadrži tekst, sliku,
zvuk, grafiku).

Uvod u HTML

HTML (HyperText Markup Language) je veoma jednostavan jezik koji služi

za izvršavanje programa na daljinu. Hipertekst dokument stvara se pomoću HTML
jezika.   HTML   jezikom   oblikuje   se   sadržaj   i   stvaraju   se   hiperveze   hipertext
dokumenta. HTML je jednostavan za upotrebu i lako se uči, što je jedan od razloga
njegove   opšte   prihvaćenosti   i   popularnosti.   Svoju   raširenost   zahvaljuje
jednostavnosti i tome što je od početka bio zamišljen kao besplatan i tako dostupan
svima. Prikaz hipertekst dokumenta omogućuje web pretraživač. Temeljni zadatak
HTML jezika jeste uputiti web pretraživač kako prikazati hipertext dokument. Pri
tome se  nastoji  da  taj dokument  izgleda  jednako bez  obzira o kojemu je web
pretraživaču, kompjuteru i operativnom sistemu reč. HTML nije programski jezik
niti su ljudi koji ga koriste programeri. Njime ne možemo izvršiti nikakav zadatak,
pa čak ni najjednostavniju operaciju sabiranja ili oduzimanja dva cela broja. On
služi samo za opis naših hipertekstualnih dokumenata. Html datoteke su zapravo
obične tekstualnedatoteke, eksenzija im je .html ili .htm. Osnovni elementi svake
stranice   su   znakovi   (tags)   koji   opisuju   kako   će   se   nešto   prikazati   u   web
pretraživaču.   Veza   u   HTML   dokumentu   povezuje   dokumente   u   uređenu
hijerarhijsku strukturu i time određuju način na koji posetitelj doživljava sadržaj
stranica.

Istorija

HTML je nastao uprošćavanjem SGML (Standard Generalized Markup

Language, standardizovani uopšteni jezik za označavanje) standarda sa svrhom
opisa dokumenta koji se objavljuju na vebu.U početku je bio prilično ograničen što
se označavanja sadržaja tiče i pružao je uglavnom elementarne stvari za
označavanje i formatiranje teksta (paragrafi, naslovi, citati itd.). Kako je veb rastao
tako je rasla i potreba za bogatijim sadržajem te je u tom smeru razvijan i HTML
standard. Tada su standardu dodate elementi za opis tabela, slika, slojeva, napredno
formatiranje teksta itd.

Razvoj HTML jezika

Prvi javno dostupan opis HTML-a je dokument zvan HTML tags (oznake),

prvi put se spominje na internetu od strane Tim Berners-Leeja krajem 1991. Taj
opis se sastoji od 20 elemenata početnog, relativno jednostavnog dizajna HTML-a.
Trinaest tih elemenata još uvek postoji u HTML4. Nastanak mnogih svojih oznaka
duguje jednom od ranih jezika za formatiranje teksta, runoff-u. Runoff je razvijen
u ranim 1960-im za CTSS (Kompatibilni Time-Sharing System) operativni sistem.
Runoff   je   kasnije   inkorporiran   u   UNIX   operativni   sistem   u   naprednije
formatirajuće programe kao što su roff, nroff i troff. Svaka nova verzija HTML-a
je razvijana tako da ostane čitljiva na svim web pretraživačima. Tim Berners-Lee
je,   nakon   što   je   u   oktobru   1994.   Napustio   CERN   (Evropsku   organizaciju   za
nuklearno istraživanje), osnovao organizaciju World Wide Web Consortium koja
se bavi standardizacijom tehnologija korištenih na webu poznatija kao W3C .Prva
verzija HTML jezika objavljena je 1993. godine. U to je vreme bio još poprilično
ograničen, pa nije bilo moguće čak ni dodati slike u HTML dokumente. Razvoj
HTML-a nastavljen je prvom "imenovanom" verzijom – 2.0, ali ni ona nije postala
standardom.1995   godine     W3C   objavljuje   verziju   3.0,   koja   donosi   mogućnosti
definicije   tablica.   Dalji   razvoj   ove   verzije   HTML-a   označilo   je   prihvatanje
"specifičnih"   oznaka   podržanih   u   tada   najvećim   i   najprihvaćenijim   web
pretraživačima. Tako su nastale mnoge kopije, pa je postojalo više oznaka koje su
imale istu funkciju. Podebljani text, Na primer bilo je moguće definisatii oznakom
<b>, ali i oznakom <strong> .

<body> element. <head> element predstavlja zaglavlje HTML dokumenta kao i
sam naslov (engl. title) stranice. Pomoću određenih HTML elemenata u zaglavlju
dodaju se i stilska obeležja stranice, bila ona direktno ugrađena (engl. embedded)
ili dodana kao referenca na spoljašnju CSS datoteku. Često se u zaglavlja još
definišu i skripte kreirane u JavaScript jeziku. U <body> elementu kreira se sadržaj
HTML dokumenta, odnosno, stranice koju on prezentuje.

Svaka HTML oznaka (koja u paru kreira HTML element) počinje znakom <
(manje od), a završava znakom > (više od). Zatvarajuća HTML oznaka kreira se na
isti način kao i otvarajuća, ali se pre završnog znaka > dodaje i kosa crta / (engl.
slash)

Html elementi su npr.

Osim navedenih, standardnih HTML elemenata, postoje i samozatvarajući HTML
elementi. Kod takvih elemenata nema zatvarajuće oznake.

Iako nije neophodno, prema preporuci W3C-a, kod samozatvarajućih elemenata
poželjno je ostaviti razmak između definisanih atributa i njihovih vrednosti i
zatvarajućih znakova (/>).

Svaki HTML dokument moguće je kreirati u bilo kojem uređivaču teksta. Ipak, za
neke naprednije funkcije, kao i za olakšavanje repetitivnih aktivnosti kod izrade
HTML dokumenata i vizualni pretpregled kreirane web stranice, preporučljivo je
koristiti neke od funkcionalnijih alata, poput Adobe Dreamweavera ili Microsoft
Expression Weba.

Primer jednostavnih HTML dokumenta:

<!DOCTYPE html>

<html>

<head>

<title>Naziv stranice</html>

</head>

<body>

<p>Ovde se unosi sam sadržaj stranice.</p>

</body>

</html>

HTML naredbe – osnovni primeri

Naredba font size="8-16"