Sadrzaj:
Uvod………………………………………………………………………
Arhitektura interneta……………………………………………………...
Internet posrednici (provajderi) I klijenti(korisnici)……………………...
Internet adrese…………………………………………………………….
IP adresa – staticka I dinamicka………………………………………….
Portovi……………………………………………………………………
URL………………………………………………………………………
Vrste protokola – TCP/IP, FTP, SMTP, NNTP, HTML, POP3…………
HTTP protokol……………………………………………………………
HTTP zahtev……………………………………………………………...
HTTP zaglavlje…………………………………………………………...
HTTP telo…………………………………………………………………
HTTP odgovor……………………………………………………………
HTTP kompresija…………………………………………………………
Zakljucak………………………………………………………………….
Literatura………………………………………………………………….
Uvod
HTTP
protokol (engl.
Hyper Text Transfer Protocol
) je mrezni
protokol koji pripada sloju aplikacije
OSI
referentnog modela,
predstavlja glavni I najcesci metod prenosa informacija na
Web
-u.
Osnovna namena ovog protokola je isporucivanje
HTML
dokumenata,
tj. Veb atranica.
HTTP
je samo jedan od internet protokola i
aplikativnnog je nivoa. Podrazumevani transportni protokol je
TCP
, a
port
80
. Razvoj I standardizaciju
HTTP
protokola nadgledaju
W3C
I
Internet Engineering Task Force.
Skoro sve internet usluge zasnivaju se na sistemu koji zbog načina rada
odgovara određenom zahtevu klijenta. Dakle sistem je prilicno jednostavan i
sastoji se od servera koji kod internet posrednika pruža usluge klijentu koji od
njega traži tu uslugu. Ovaj sistem je poznatiji pod nazivom
eng. client-server
ili
posredovanje između klijenta i internet posrednika. Na taj način možemo zaključiti
da korisnik internet posrednika koristi svoj računar da bi surfovao ili slao
e-mail
ili
koristio bilo koji drugi servis koji mu pruža internet posrednik. U ovom slučaju
posmatraćemo program Internet Explorer koji služi da korisnik na svom ličnom
računaru (
PC - personal computer
) surfuje internetom i time koristi servis www na
strani internet posrednika. Na taj način možemo opisati i druge klijente kao što su
recimo
Outlook Express
klijent za korišćenje e-mail servisa, ili
mIRC
klijent za
korišćenje
IRC
servisa. Rad na internetu je krajnje jednostavan i svodi se na
zahtev klijenta (korisnika) internet posredniku za nekim servisom. Čim internet
posrednik ustanovi da mu je klijent poslao neki zahtev, internet posrednik
automatski stavlja korisniku na raspolaganje deo svojih resursa za taj servis.
Internet adrese
Šta je to internet adresa, da li to meni treba?
Kada krenete u grad, da nađete vašeg prijatelja, potrebna vam je adresa na koju
treba da stignete. Vrlo je slična situacija i na internetu. Svaki računar mora da ima
svoju unikatnu adresu, da bi drugi računar uspeo da ga pronađe. Uspešno
korišćenje interneta podrazumeva razumevanje nekoliko različitih vrsta internet
adresa.
1)
IP adrese
su jednostavne brojčane adrese računara spojenih na internet sa po 4
grupe brojeva od po 3 cifre razdvojenih tackom npr. 195.252.112.4
2) Simboličke adrese koje su uglavnom sastavljene od prefixa servisa koji se
koristi, zatim imena i sufixa koji može biti različit u odnosu na to šta ta adresa
predstavlja. Takođe i ovde su delovi razdvojeni tačkom.
3)
URL-ovi
određuju bližu poziciju nekog dokumenta na nekoj internet adresi.
URL se sastoji od adrese računara, porta, imena direktorijuma i imena same
datoteke koju tražimo.
4)
E-mail
adrese određuju osobu na nekom internet posredniku. Ova adresa
određuje pre svega vaše korisničko ime, a zatim i adresu internet posrednika.
Ovde se ime korisnika razdvaja od imena internet posrednika sa znakom
@
(majmunski znak, ili znak "et" kako mnogi čitaju.)
IP adresa
Brojevi, tačke, brojevi...
Kao što smo već napomenuli u gornjem delu teksta IP adrese su jednostavne
brojčane adrese računara spojenih na internet sa po 4 grupe trocifrenih brojeva
razdvojenih tačkama. Primer jedne ovakve adrese je 195.252.112.4
Svi računari na intrernetu kominiciraju međusobno ovim protokolom. IP je
skraćenica od
eng.
Internet Protocol
, srpski naziv za ovo je
IP adresa
. IP adresa je
uvek istog formata i kreće se u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255
IP adresa se sastoji od dela koji prestavlja mrežu i dela koji predstavlja sam
računar. Koji delovi IP adrese čine mrežu, a koji lokalni računar zavisi od klasa IP
adrese dodeljene mreži na kojoj je računar.
