BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
INFORMACIONE
TEHNOLOGIJE
Profesor :
Student :
Dr.Miomir Todorović
Tešanović Đuro
3C9/0069/08
- Sremska Mitrovica, decembar 2008 -
BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA-SEMINARSKI RAD
Sadržaj :
RAČUNARI ..............................................................................................................................5
1. Razvoj računara...............................................................................................................5
2. Računarski sistem – arhitektura......................................................................................7
3. Osnovne sistemske komponente.....................................................................................8
4. Spoljna memorija.............................................................................................................8
5. Hard disk interfejsi (IDE, SCSI)......................................................................................9
6. Ulazni uređaji.................................................................................................................10
7. Izlazni uređaji.................................................................................................................11
8. Računarske mreže – pojam, razlozi za umrežavanje, vrste mreža, topologije, mrežne
arhitekture, protokoli, serveri, klijenti.............................................................................13
INTERNET ................................................................................................................................19
1. Razvoj.............................................................................................................................19
2. Povezivanje na Internet ..................................................................................................20
3. Servisi.............................................................................................................................20
4. Softver za internet- Web čitači, programi za rad sa elektronskom poštom.....................20
5. Programi za izradu Web prezentacija..............................................................................21
6. Pronalaženje informacija na itnernetu - Mašine za pretraživanje...................................21
7. Konferencije na internetu................................................................................................22
8. Intenet trgovina i novčane transakcije.............................................................................23
9. Zaštita i mere bezbednosti...............................................................................................24
10. Intranet.............................................................................................................................27
11. Extranet...........................................................................................................................29
BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA-SEMINARSKI RAD
13. Numeričko i simboličko označavanje artikala – sistem EAN.........................................63
14. Zaštita
informacionih
sistema..........................................................................................65
LITERATURA ..........................................................................................................................67
BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA-SEMINARSKI RAD
RAČUNARI
1. Razvoj ra
čunara
U toku razvoja ljudske civilizacije dosta rano su se pojavili pokušaji konstruisanja
sredstava koji bi olakšali izvršenje računskih radnji. Evo jednog kratkog hronološkog pregleda
tih događaja. Godine 1642. godine B. Pascal je konstruisao prvo računarsko sredstvo, tzv.
adijator ( bilo je sačinjeno od drveta). Ova ''mašina'' je još dugo živela u usavršenoj formi. Čak
još i danas postoje mehaničke blagajne koje rade na Paskalovom principu.
Oko 1850. godine je Ch. Babbage (engleski matematičar) sačinio planove jedne mašine koja bi
izračunavala vrednosti trigonometrijskih funkcija, a drugi plan je bio za sastavljanje mašine koja
bi izvršavala inženjerske proračune. Oko 1890. godine H. Hollerith je koristio Jacquard-ovu
tehnologiju bušenih kartica za konstruisanje mašine koja je pomagala u izvršenju veoma obilnih
proračuna vezanih za popis stanovništva (Jacquard – francuski proizvođač tekstila krajem 19
veka). Skladištenje podataka je rešeno bušenim karticama, a mašina je ''umela'' da sortira i da
izdvaja određene tipove kartica .
P
rva generacija
Prvi pravi programirani kompjuter bio je ENIAC (elektronski numericki integrator i
kompjuter), kojeg su napravili J.Presper Eckert i John V. Mauchly na univerzitetu u
Pensilvaniji. Radovi su poceli 1943. godine, i bio je predvidjen za kompjutersku balistiku u II
svetskom ratu. Radovi su se zavrsili tek 1945. godine pa je Eniac bio koristen pri dizajniranju
prve atomske bombe. Kasnije je korišten pri izradi generatora, vremenskim prognozama itd.
Važno je reci da je Eniac sadržavao preko 18000 vakumskih cevi koje su mu omogućile brži rad
od svojih prethodnika. Eniac je bio kontrolisan pomoću spoljašnjih prekidača, a menjanje
programa zahtevalo je fizičko nameštanje ovih prekidača. To je uveliko usporavalo rad na ovom
računaru. Zbog toga je skupina naučnika koja je izradila Eniac počela rad na novom
kompjuteru. Njima se u medjuvremenu pridružio John von Neumann. EDVAC je imao dovoljno
veliku memoriju koja je mogla čuvati i programe i podatke, a koristeci podatke uskladištene u
memoriji , Edvac je mogao da radi mnogo brze od Eniac-a. Ti prvi programi pisani su u obliku
mašinskih kodova, a programeri su direktno upisivali brojeve koji su odgovarali određenim
instrukcijama koje su hteli uskladištiti u memoriju. 50-ih godina programeri počinju koristiti
simbole koji su kasnije prevođeni u mašinske kodove. To su omogućili programi zvani
asembleri (
assemblers
).
Druga
generacija
Elektronski prekidači u ovoj eri su bili bazirani na diodama i tranzistorima. Prva mašina
BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA-SEMINARSKI RAD
snage kompjutera. Posto je paralelno vektorska struktura na veoma visokom nivou,velike
korporacije su zacrtale cilj da nadmase brzinu od 1 teraflops/sec, što se može ostvariti samo sa
sistemima koji sadrzena 1000 procesora. Jedna od najvecih promena desila se u domenu
Internet-a, koji se munjevito proširio prošlih godina i nastaviće da se širi u godinama koje
dolaze. Danas skoro svi imamo Intel i njihove Pentium procesore, a znamo kako je sve to
počelo. Ova era još traje tako da nastavak priče možemo očekivati u godinama koje dolaze.
2.
Računarski sistem – arhitektura
Prvi računari su počeli da se grade još početkom 50-tih godina ovog veka u SAD,
velikih dimenzija, a malih kapaciteta i brzina. Kao što smo rekli za razliku od kalkulatora
računar radi automatski bez pomoći čoveka stim što mu se moraju obezbediti potrebni podaci i
programi.
a)
Uređaj u samom računaru
u koji se skladište potrebni podaci i
programi naziva se memorija ili drugačije operativna
memorija
.
b)
Uređaj unutar računara
u kojem se izvršavaju instrukcije programa i
izvršavaju određene operacije nad podacima naziva se
procesor
.
c)
Uređaji pomoću kojih se unose podaci
nazivaju se
periferijski
uređaji
ili periferali. Dele se na
ulazne
(tastatura, miš), izlazne
(monitor, štampač),
ulazno-izlazne
(zvučna kartica, faks/modem,
kartice sa VIVO) i
spoljne memorije
(hard disk, disketa, kompakt disk).
U operativnoj memoriji pored programa i podataka nalaze se i svi
međurezultati i rezultati obrade. Pošto je ona relativno malog kapaciteta
i njen sadržaj se gubi nakon isključivanja računara, koristi se i spoljna
memorija. Svi ovi uređaji su povezni i čine RAČUNARSKI SISTEM.
Svi prethodno navedeni uređaji moraju biti uravljani i koordinirani nekim programom.
Pa prema nameni svi programi se mogu podeliti na
sistemske
i
aplikativne
. Sistemski
upravljaju radom računara i korisniku omogućavaju lakše upravljanje računarom. Dok
aplikativni služe korisniku za rešavanje određenih zadataka, kao što su razna izračunavanja,
obrada teksta, grafiči prikaz, tabelarni prikaz. Iz predhodnog vidimo da se računarski sistem
može podeliti na fizički i programski deo. Fizičke komponente računarskog sistema nazivamo
hardver
(hardware), dok programske nazivamo
softver
(software). Struktura savremenog
računara veoma je slična strukturi fon Nojmanove mašine (projektovane kasnih 1940. godina),
pa se za savremene elektronske računare kaže da u osnovi imaju fon Nojmanovu arhitekturu.
Elementarni fizički objekat fon Nojmanove mašine (pa i savremenih elektronskih računara –
elektronska cev, tanzistor), koji može da bude u 2 diskretna stanja – protiče struja/ne protiče
struja, tj. da ”registruje” binarnu cifru 0 ili 1, naziva se ćelija. U njoj se može prikazati jedna
