INFORMACIONI RESURSI I INFORMACIONI SISTEMI
PODATAK, INFORMACIJA, ZNANJE.
Pre ulaženja u detalje, koji bliže osvetljavaju suštinu IT-a, neophodno je
dublje razumevanje prirode informacije. Zato ćemo najpre razmotriti suštinu
informacije sa stanovišta razumevanja sledećih detalja:
• priroda podataka, informacije i znanja,
• vrednost informacije,
• kvalitet informacije i njegove karakteristike,
• informacija u kontekstu okruženja elektronskog poslovanja (e-business),
• donošenje upravljačkih odluka i njihove karakteristike na različitim
organizacionim nivoima,
• informacije neophodne kao podrška za donošenje odluka.
Informacioni sistemi se grade da ostvare nekoliko ciljeva. Jedan od
primarnih ciljeva je da se podaci na ekonomidan nadin obrade i transformiSu
u informaciju ili znanje.
PODATAK
Reč podatak (eng. data), potiče od latinske reči datum, koja je neodređeni
particip prošli od glagola dare, koji znači dati, po je stoga podatak nešto
dato.
Najopštije, podatak je tvrdnja koja je odraz stvarnosti. Ili, podaci su skup
neslučajnih činjenica zabeleženih posmatranjem ili istraživanjem. U
računarskoj tehnici podatak se podrazumeva kao niz brojeva, karaktera,
slika ili drugih izlaza iz uređaja koji pretvaraju fizičke veličine u simbole, u
najširem smislu.
Podaci se odnose na elementarni opis stvari, dogadaja, aktivnosti i
transakcija koji su zabeleženi, klasifikovani i uskladiiteni, ali nisu
organizovani da prenesu neko konkretno značenje. Podaci mogu biti
numeridki, alfanumeridki, cifre, zvuci, ili slike. Baza podataka se sastoji od
uskladištenih podataka organizovanih tako da se lako pronalaze.
Poznate su i sledeće definicije podataka:
• niz neslučajnih simbola, brojeva, vrednosti ili reči;
• niz činjenica dobijenih posmatranjem ili istraživanjem, a koje su
zabeležene;
• skup izvesnih činjenica;
• zapis događaja ili činjenice.
Podaci mogu biti prirodni ili se mogu veštački kreirati. Kad se radi o
podacima iz prirodnih izvora, ti podaci treba da su nekako zabeleženi.
Menadžeri treba da postave odgovarajuće procedure i alate da bi se
omogućilo beleženje tih podataka. Npr, da bi se obezbedilo da operativni
pozivni centar unese sve poštanske kodove svakog kupca u njegovu karticu i
da se obezbedi pravilna provera tih podataka, potrebno je uneti proceduru
tog postupka u sistem. Veštački dobijeni podaci se proizvode kao nus
produkt samog poslovnog procesa. Recimo pri obradi računa organizacija
npr. može se utvrditi koliki je broj prodatih proizvoda načinjeno u jednom
mesecu.
INFORMACIJA
Informacija je rezultat obrade, rukovanja ili organizovanja podataka na
takav način da onaj koji prima tu informaciju povećava svoje znanje. Stoga,
informacija kao koncept nosi čitav niz značenja od svakodnevne upotrebe do
tehničkih izraza. Uopšteno govereći koncept informacija je vrlo blisko u vezi
sa pojmovima kao što su ograničenje, komunikacija, kontrola, podaci, oblik
instrukcija, znanje, značenje, mentalni podsticaji, uzorak, opažanje i
predstavljanje.
U opštem smislu posmatrajući mogući koncept podataka, postoji nekoliko
mogućih načina definisanja informacija :
• To su obrađeni podaci tako da postaju razumljivi odnosno da imaju
značenje;
• Podaci koji su obrađeni za neku namenu;
• Podaci koje primalac može da interpretira i da ih razume.
Informacije su podaci organizovani tako da imaju značenje i vrednost za
primaoca. Primalac tumači značenje i izvlači zaključke i implikacije. Obrada
podataka aplikacionim programom predstavlja konkretniju upotrebu i veću
dodatu vrednost nego što je jednostavno pozivanje iz baze podataka. Takva
aplikacija može biti sistem upravljanja zalihama, univerzitetski sistem
registracije na mreži, ili sistem kupovine i prodaje deonica baziran na
Internetu.
Informacija čini da se smanji neodređenost neke situacije ili događaja.
Svakako neodređenost se nikako ne može eliminisati u potpunosti, ali je
moguće značajno je smanjiti. Reč informacija etimološki potiče, preko
francuskog jezika, od latinskog glagola informare koja znači dati nečemu
oblik, uobličiti ideju itd. U latinskom jeziku postoji reč informatio koja znači
koncept ili ideja ali, da li je i na koji način ona uticala na razvoj engleske reči
KREIRANJE INFORMACIJA
Obrada podataka je neophodna radi postavljanja istih u formu koja je
razumljiva od strane onoga ko prima informaciju. Pretvaranje podataka u
informaciju se može ostvarititi većim brojem različitih postupaka obrade
podataka (procesiranje podataka). Obrada podataka je proces za
pretvaranje podataka u informaciju. U primere se mogu uključiti sumiranje,
klasifikacija i sortiranje. Vredno je napomenuti da bilo koji od gore
pomenutih procesa služi za dovođenje podataka u oblik razumljiv za onog ko
prima informacije. Naravno, da bi se podaci doveli do razumljivog oblika,
gore pomenuti oblici se mogu kombinovati.
Obarađivanje podataka je neophodno da bi ih rasporedili u raumljivi kontekst
kako bi bili razumljiviji. Naredna slika pokazuje prelazak podataka u
informacije.
SUSTINA INFORMACIJE
Proces razvoja informacija počinje sa prikupljanjem nekih tipova činjenica ili
statističkih podataka, koji se zovu podaci (eng. data). Kada se prikupe,
podaci se po pravilu analiziraju na neki način. Uopšteno rečeno informacija
je skup zaključaka proisteklih iz analize podataka koji odgovaraju radu jedne
organizacije. Kao primer za ilustraciju veze između podataka i informacije,
menadžeri prikupljaju podatke o platama pojedinaca unutar preduzeća da bi
mogli doći do informacije kako razviti konkurentne iznose plaćanja, zatim
podatke koji se odnose na moguće događaje sa štetnim materijalima, da bi
dobili informaciju kako da poboljšaju zaštitu radnika, prikupljaju podatke o
demografiji kupaca kako bi došli do informacije o proizvodu koji će se
ubuduće tražiti.
INFORMACIONI RESURSI
Resurs
– skup objekata ili subjekata koji, neposredno ili posredno doprinose
realizaciji ciljeva funkcionisanja poslovnog sistema.
Podatak, informacija i znanje
se označavaju pojmom „informacioni
resursi” u užem smislu i za njih ne postoje opšte prihvaćene definicije.
Informacioni resursi
organizacije obuhvataju znanje, informacije i
podatke koji se koriste za rešavanje problema poslovanja, kao i tehnološke
sisteme vezane za akviziciju, čuvanje i obradu podataka.
Sličnosti informacije kao resursa sa drugim resursima poslovnog sistema:
• informacija poseduje fundamentalnu vrednost, kao i rad, novac, roba ili
sirovine,
• ona ima karakteristike koje se mogu identifikovati i meriti, kao što su:
metod i cena dobijanja, svrha u kojoj se koristi, različite oblike i sredstva
kojima se stvara i principe kako se ona obrađuje,
• informacija postoji u raznim stepenima „čistoće” i korisnosti,
• ona se može prečistiti i obraditi da bi joj se povećala vrednost,
• ulaganje za pribavljanje informacije kao resursa može se uobičajeno
teretiti kao trošak a ponekad
• u zavisnosti od ciljeva kompanije, i kao kapitalna investicija,
• poređenje troškova i koristi moguće je izvršiti u svakom trenutku ili
vremenskom periodu obavljanja bilo koje informacione delatnosti.
UPRAVLJANJE INFORMACIONIM RESURSIMA
Informacionim resursi su resursi po važnosti jednaki tradicionalnim
resursima, pošto je tačna, blagovremena i potpuna informacija (kao
informacioni resurs) postala resurs od izuzetne važnosti u:
• donošenju odluka,
• očuvanju i proširenju tržišnog položaja,
• konkurentnosti i opstanka na tržištu poslovnog sistema.
Informacije se moraju organizovati, njima se mora upravljati i ove
aktivnosti se moraju planirati. Ovo je jedan od ključnih razloga izuzetno
brzog razvoja MIS (eng. Management Information System), naučne
discipline koja se bavi primenom informacionih sistema na rešavanje
problema poslovanja.
Moderna organizacija ima nekoliko informacionih resursa. Pored
infrastrukture i arhitekture, postoje mnoge aplikacije, a i nove se stalno
razvijaju. Kao primere aplikacija navedimo tekst procesore, programe baza
podataka, pretraživače za Web, razvojne alatke, programe za crtanje,
slikanje, programe za uređivanje slika i komunikacione programe. Aplikacije
koriste usluge operativnog sistema računara i druge aplikacije podrške.
Aplikacioni sistemi imaju ogromnu stratešku vrednost. Kompanije se toliko
oslanjaju na njih da u nekim slučajevima kada sistemi, čak i nakratko,
prestanu da rade, organizacija ne može da funkcioniše. Štaviše, nabavka,
rad i održavanje ovih sistema može da košta mnogo. Zato je od suštinskog
značaja da se praviino upravlja informacionim sistemima. Planiranje,
organizovanje, primena, rad i kontrola infrastruktura i portfelja aplikacija
organizacije moraju se obaviti sa velikom veštinom.
TEORIJA SISTEMA
Teorija Sistema je skup naprednih postavki koje imaju za cilj da prepoznaju
pet osnovnih elemenata sistema i da pomognu razumevanju i objašnjenu
složenih sistema – naročito humanih sistema.
1.Komponente sistema sarađuju radi postizanja kolektivnog cilja.
2.Sistemi ne rade u potpunoj izolaciji. Oni su smešteni unutar određenog
okruženja. Širina, obuhvatnost sistema oređena je njegovim granicama.
Granica obeležava povezanost (interface) između sistema i njegovog
okruženja.
3.Sistemi mogu biti složeni i sastavljeni od podsistema.
4.Podsistemi se mogu posmatrati kao sistemi. Njihovo okruženje uključuje
druge potsisteme sa kojima su oni povezani.
5. Proučavanje ponašanja i interakcija unutar i između sistema. Sredstvo za
analizu i unapređenje poslovnih procesa.
Sistem
- skup povezanih komponenata koje deluju udruženo prema
zajedničkom cilju.
PROSTI SISTEM
Svi sistemi transformišu ulaze kao što su podaci u izlaze koji su informacija.
ELEMENTI GENERICKOG MODELA
Ulaz: Ono što ulazi u sistem (Primeri: Podaci, Slike, Instrukcije, Sirovi
materijali itd.)
Proces: Ono što se događa u sistemu (Primeri: Sabiranje brojeva, Obrada
slike,Ispunjenje instrukcija, Oblikovanje materijala itd .)
Izlaz: Ono što izlazi iz sistema (Primeri: Informacija, Grafici, Odluke,
Završeni proizvodi)
Povrtna sprega: Informacija o mogućnostima sistema (Primeri: uspesno ili
pogrešno, merenja, greške, iznos škarta)
Kontrola: Koristi povratnu spregu za promenu procesa. (Primeri: smanji
ulaz, donesi razlicite odluke, radi brže, prekini)
INFORMACIONI SISTEM
Internacionalna federacija za obradu podataka (eng. International
Federation for Information Processing - IFIP) definiše informacioni sistem na
sledeći način: “Informacioni sistem je sistem koji prikuplja, čuva, obrađuje i
isporučuje informacije važne za organizaciju i društvo, tako da budu
dostupne i upotrebljive za svakog ko se želi njima koristiti, uključujući
