1. UVOD
U radu je prikazan razvoj rešenja koje omogućava automatizaciju rada
jedne apoteke, prikupljanje i čuvanje podataka bitnih za njen rad,
centralizovanu obradu tih podataka i prezentaciju istih, a sve u cilju lakšeg
poslovanja apoteke. Takođe, ovaj rad treba da pokaže i način na koji bi se
uveo u rad informacioni sistem koji bi omogućavao direktnu vezu između
zdravstvenih ustanova i apoteke,a u cilju potrebe za izdavanjem recepta
bez odlaska u zdravstvenu ustanovu i posete lekaru.
Da bi pronašli optimalno rešenje, izabrali odgovarajuću arhitekturu i
tehnologiju koja bi bila u stanju da podrži optimalno rešenje i omogući
punu funkcionalnost, potrebno je izvršiti različite analize i definisati
konceptualni model informacionog sistema.
Zatim je potrebno upoznati se sa konkretnim problemom, i na osnovu
donetih zaključaka, potrebno je odrediti i definisati funkcionalne zahteve
koje treba da zadovoljimo.
2. INFORMACIONI SISTEM APOTEKE
Lekar u zdravstvenoj ustanovi je „ prva karika “ u projektovanju našeg
informacionog sistema. Svaki pacijent ima svoj zdravstveni karton, koji je
jedinstven, i u kome su evidentirani svi njegovi dolasci, bolesti, načini
lečenja i terapije koje su mu prepisane. Nakon posete lekaru, pacijent na
osnovu dijagnoze odlazi na šalter za prijem zdravstvenih knjižica, gde mu
se na osnovu upisane terapije u zdravstvenom kartonu, prepisuju potrebni
lekovi i izdaje se recept. Pre izdavanja recepta, proverava se da li je
pacijent nosilac osiguranja ili osiguranik i da li prepisane lekove pokriva
troškovno Fond za zaštitu zdravlja građana. Ukoliko su ti zahtevi ispunjeni,
izdaje se recept, na osnovu koga pacijent može u bilo kojoj državnoj
apoteci podići lek i platiti samo participaciju, koja je obavezna.
Apoteka je namenjena za skladištenje i čuvanje lekova, a centralna
aktivnost u radu apoteke jeste izdavanje leka. Apotekaru je potrebno da u
svakom trenutku raspolaže sa ažuriranim podacima vezanim za trenutno
stanje apoteke. Svaki lek se čuva sa svojim relevantnim podacima, od
njegovog komercijalnog naziva, preko šifre leka, trenutne količine u
skladištu apoteke i dr…
Apotekar izdavanjem leka ima potrebu da u narednom trenutku ima
podatak da se na količinskom stanju tog leka ne nalazi ista količina, zaliha.
Ovaj slučaj upotrebe, tj. izdavanje leka, uključuje i potrebu za formiranjem
recepta, koji bi se čuvao u arhivi sa bitnim podacima koji se vode i na
standardnom receptu.
Pri dobijanju nove količine lekova vrši se formiranje prijemnice, gde
se čuva spisak lekova koji su primljeni sa količinom, ime apotekara koji je
primio lekove, podaci o izručiocu (ustanova ili osoba) i datumom prijema.
Pri formiranju prijemnice, treba da se izvrši automatska prepravka stanja
količina lekova koji su primljeni. Prijem lekova može da zahteva i
evidentiranje leka, ukoliko neki od lekova koji se dobavljaju nisu
evidentirani, tj. ako već nisu nabavljani.
Treba napomenuti da su procedure koje su vezane za artikle jedne
apoteke i koje treba ispuniti u većini situacija veoma komplikovane i
zahtevaju oprezan pristup. Naime, ovde se u svakom pogledu radi o veoma
osetljivoj robi, kako sa strane njenog čuvanja, tako isa strane kontrole, ko i
na koji način sa njom raspolaže. U okviru ovog rada nisu razmatrana
pitanja procedura, jer su one administrativne prirode. Ovaj rad je usmeren
prvenstveno na automatizaciju rada apoteke i pokrivanje krajnjih odluka
pomenutih procedura.
Informacije koje obezbeđuju uvid u stanje zaliha nekog leka ili
informacije o nekom konkretnom leku su od velikog značaja. Apotekar ili
lekar imaju potrebu da provere stanje zaliha nekog leka u apoteci. Zato
treba omogućiti pregled stanja zaliha i pretragu leka, kako bi se dobile
bitne informacije o nekom leku ili informacija da li leka uopšte ima u
apoteci.
Naš informacioni sistem treba da pruži i obilje informacija vezanih za
poslovanje apoteke, a u vidu različitih izveštaja. Ovaj aspekt je bitan jer sa
jedne strane omogućuje čuvanje podataka o poslovanju apoteke, a sa druge
strane omogućuje praćenje prometa apoteke. Na osnovu praćenje prometa
apoteke, pomoću postavljenih matematičkih modela, donosi se odluka koja
sistem treba da se sastoji od više međusobno povezanih elemenata
( slika
2 )
:
baze podataka
logike sistema i
korisničkog interfejsa.
Slika 2. Troslojna arhitektura informacionog sistema
Baza podataka
predstavlja najniži sloj,odnosno osnova zamišljene
arhitekture informacionog sistema, na koji se nadograđuju ostali delovi, pa
je kvalitetna realizacija baze suštinski važna za dobro funkcionisanje viših
slojeva informacionog sistema. U bazi podataka je potrebno čuvati sve
podatke potrebne za funkcionisanje sistema. Pre svega potrebno je čuvati
podatke o pacijentima i njihovim zdravstvenim kartonima, zdravstvenoj
ustanovi, podacima o zdravstvenom osiguranju pacijenata, izdatim
receptima, kao i o lekovima u apoteci. Takođe je potrebno voditi evidenciju
o različitim dokumentima, vezanim za izdavanje, prijem i otpremanje
lekova.
Logika sistema
objedinjuje sve korisnike sistema sa ostalim
elementima i definiše njihove odnose. Ona posreduje između korisnika i
baze podataka preko korisničkog interfejsa. Na taj način omogućava svim
korisnicima pristup podacima u cilju obavljanja onih procesa za koje imaju
ovlašćenja. Logika sistema je zadužena i za obezbeđivanje pouzdanog
funkcionisanja informacionog sistema. Kad je proširena troslojna
arhitektura u pitanju, ta proširenost se ogleda baš u ovom sloju, jer sloj
logike sistema čine Web-server i server aplikacije.
Korisnički interfejs
je važan element sistema. On mora biti
prilagođen krajnjim korisnicima, odnosno lak za upotrebu. Korisnicima
mora biti jasno koje naredne akcije u okviru aplikacije moraju preduzeti
da bi postigli željeni efekat.
S obzirom da naš informacioni sistem za potrebe lekara i apotekara,
treba da ima sve odlike klijent/server aplikacije i da treba da postoje
aplikativni i Web server koji će opsluživati sve zahteve klijenata,
arhitektura sistema koja najviše odgovara ovom slučaju je tanak Web
klijent ( tanak Web klijent obično ne postavlja upite bazi, ne izvršava
kompleksna poslovna pravila, niti se povezuje sa aplikacijama. Tanak Web
klijent odgovornost za izvršenje složenih operacija prenosi na stranu
servera koji obezbeđuje zahtevanu funkcionalnost uključujući i dopunske
ne - funkcionalne osobine: zaštitu, brzinu i pouzdanost). Ovim je pristup
bazi podataka omogućen sa različitih lokacija. Za realizaciju logike sistema
koristi se tehnologija aktivnih stranica. Upotreba standardnog Web čitača,
ima značajne pogodnosti. Korisnički interfejs se relativno lako realizuje
kao HTML stranica. Zatim, nije potrebna posebna obuka operatera u
korišćenju aplikacije, jer se komunikacija sa sistemom odvija primenom
Web rešenja koja su rasprostranjena i poznata većini korisnika. Ovim
rešenjem se postiže automatsko ažuriranje Web prezentacije za prikaz
korisnicima sistema. Naime, čim su podaci uneti u bazu podataka, oni su
odmah dostupni korisnicima koji vrše pregled preko lokalne mreže ili
Interneta. Za ovo je direktno zadužena logika sistema.
