INFORMACIONI SISTEMI

(SKRIPTA)

UVOD U INFORMACIONE SISTEME

1.1.

PODATAK , INFORMACIJA, RAČUNARSTVO

U svakodnevnom razgovoru, ne pravimo uvek jasnu razliku između termina „podatak“ i
„informacija“. Međutim, razlika između ova dva pojma je od vitalnog značaja za
razumevanje pojma informacioni sistem.

Podatak

je niz činjenica, koje su bez značaja ako se

posmatraju  zasebno. Podaci mogu biti u obliku brojeva kada izražavamo numerička svojstva,
u  obliku  teksta  kada  izražavamo  kvalitativna  svojstva,  u  obliku  slike  i  tako  dalje.  Fizički
simboli kojima se podaci beleže, registruju, moraju biti pogodni za čuvanje prenos i obradu.
U svakodnevnom životu se srećemo sa različitim problemima. Za rešavanje problema nekad
postoji samo jedno rešenje, a nekad ih ima više. Kad ima više rešenja onda moramo doneti
odluku koje ćemo rešenje primeniti. Odluku donosimo na osnovu jedne ili više činjenica koje
su nam poznate u vezi sa datim problemom. Ako samo na osnovu jednog podatka donosimo
odluku  tada  taj  podatak  predstavlja  informaciju.  Odluka  može  biti  doneta  i  na  osnovu
informacije  dobijene  iz  većeg  broja  činjenica  odnosno  podataka.  Može  se  reći  da  su
informacije podaci predstavljeni u obliku koji je pogodan za donošenje odluka. Prema tome

informacija

je skup činjenica tako obrađenih i organizovanih da predstavljaju neko

obaveštenje. Obrada podataka se može posmatrati kao skup aktivnosti kojima se podaci
transformišu u informacije. Možemo još reći da su podaci sirovina iz koje se obradom
dobijaju informacije. Cilj informacionog sistema je da obradi kolekciju niza činjenica na neki
način, tako da produkuje

informaciju

koja može da koristi nekom.

Primer

. Ako bi se telefonski imenik sastojao od slučajnog izbora imena, adresa i telefonskih

brojeva, bez određenog redosleda, i bez logičke povezanosti između imena, adresa i brojeva
telefona,  bio  bi  potpuno  bez  koristi.  Bez  obzira  što  sadrži  sve  podatke,  takav  imenik  je
„informaciono“  bezvredan.  Međutim  ako  povežemo  svaki  telefonski  broj  sa  imenom  i
adresom  odgovarajućeg  pretplatnika,  dobili  smo  informaciju.  Ako  još  alfabetski  uredimo
informacije o pretplatnicima, obezbedili smo vrlo efikasan pristup svakoj informaciji.

Ovaj primer je jednostavna ilustracija kompleksnosti jednog informacionog sistema. Najpre
treba definisati kakve informacije želimo da dobijemo („produkujemo“), onda treba odrediti
koji su nam podaci i u kom redosledu potrebni za generisanje te informacije. Sledeći korak je
kako sakupiti te podatke, kako ih sačuvati, kako ih treba obraditi da bi dobili željeni rezultat, i
kako da dobijena informacija bude na raspolaganju ljudima kojima je potrebna.

Potreba  za  sredstvima  koja  će  omogućiti  čitanje  prenos  i  obradu  podataka  postojala  je  od
prvih  dana  ljudske  civilizacije.Veliki  napredak  u  procesu  prikupljanaj  podataka  i  njihove
obrade postignut je tek  pojavom elektronskih računara. Prvi elektronski računari pojavil i su
se krajem četrdesetih godina dvadesetog veka i i njihova namena je bila u vojne svrhe. Već
početkom pedesetih počinje primena najpre u nauci i tehnici a zatim i poslovna primena.

Predmet obrade računara bili su podaci iz kojih su obradom nastajale informacije koje su se
koristile za najrazličitije potrebe. Pošto su se podaci obrađivali automatski, upotrebom

1.3.

ELEMENTI SISTEMA

Okruženje i granica

Kada  identifikujemo  sistem,  definišemo  njegove  granice:  šta  je  unutar  granice  pripada
sistemu,  sve  što  je  van  granica  nije  deo  sistema.  Međutim,  većina  sistema  ne  postoji
izolovano.  Postoji  interakcija  između  sistema  ili  njihovih  komponenti  sa  okolinom  van
granica. Deo spoljnog sveta sa kojij postoji interakcija sistema zove se okruženje sistema.

Ulazi, procesi transformacije i izlazi

Interakcija sistema sa okolinom može biti oblika ulazi ili izlazi.

Ulazi

mogu biti oblika

materijalni objekti, energija i informacije koje dolaze iz okruženja u sistem.

Izlazi

se realizuju i

šalju iz sistema nazad u okruženje. Izlaz može da bude koristan ili beskoristan za neki spoljni
sistem. Unutar sistema, ulazi obično prolaze kroz neku vrstu procesa transformacije, tako da
su izlazi različiti od ulaza. Često, ulazi i izlazi prolaze kroz druge specifične transformacije na
granicama sistema; komponente sistema odgovorne za te transformacije se zovu

interfejsi

(međusklopovi).

Kod informacionih sistema, podaci se prihvataju kao ulaz preko interfejsa kao što je
tastatura, skener. Transformacije podataka zavise od vrste ulaznih podataka, kao i od oblika
koji izlaz mora da ima. Mogu biti jednostavne ali i vrlo složene. Izlazi informacionog sistema
se prezentuju krajnjem korisniku preko interfejsa kao sto je monitor ili štampač.

ULAZI

IZLAZI

PROCES

TRANSFORMACIJE

GRANICA SISTEMA

OKRUŽENJE SISTEMA

Slika1. Osnovni elementi sistema

1.4.

KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA (IS)

Sistem se sastoji od različitih

komponenti

. Interakcija između komponenti sistema je

odgovorna za obradu ulaza u izlaz. Iako može da postoji interakcija između komponenti
sistema i elemenata okruženja preko granice sistema, većina njihovih interakcija je sa drugim
komponentama istog sistema.

Često su same komponente sistema manji sistemi od posmatranog, pe se kaže da su oni

podsistemi

od posmatranog sistema.

U slučaju informacionih sistema, osnovne komponente su:



hardver ili fizička oprema koja se koristi za smeštanje i obradu podataka



softver i procedure koje se koriste za transformisanje i dobijanje informacija



podaci



mreža koja omogućuje deljenje resursa među kompjuterima



ljudi, koji razvijaju, održavaju i koriste sistem.

Ne treba zaboraviti da je informacioni sistem samo jedna komponenta organizacije, i mora
da postoji interakcija sa drugim sektorima i poslovnim aktivnostima.

1.5.

KONTROLA I PETLJE POVRATNE SPREGE (FEEDBACK LOOPS)

Sistemi imaju funkciju, cilj ili svrhu.

Kontrola

je mehanizam koji kontroliše ulaz, modifikuje

procese i aktivnosti koji se dešavaju unutar sistema.

Kontroler

je komponenta ili podsistem koja sprovodi kontrolu i može biti deo sistema ili van

posmatranog sistema. Kontroler  posmatra ponašanje sistema, obično praćenjem svih izlaza
sistema  i  njihovim  poređenjem  sa  očekivanim  stanjem  ili  ciljem.  U  slučaju  odstupanja,
kontroler  će  podesiti  kontrolu  ulaza  tako  da  modifikuje  sistemjske  procese.  Ovo  „kružno
putovanje“ gde se kristi izlazni signal za modifikovanje ulaznih signala zove se feedback loop,
a ceo proces je poznat  kao

feedback

kontrola. Postoji uvek neznatno zadržavanje pre nego

što će izlaz biti intepretiran. Posledica promena nastalih usled kontrole su efikasne, i
ponašanje sistema je regulisano.

Pitanja

Šta je podatak, a šta informacija?

Šta je informatika, a šta računarstvo?

Šta je sistem?

Šta je informacioni sistem?

Koje su komponente IS-a?

Objasni funkciju kontrolera i feedback kontrole?

za njegovu analitičku mašinu. Nažalost ova mašina nikad nije do kraja realizovana zbog njene
komplikovane mehaničke konstrukcije i nedovoljno razvijene tehnologije u 19. veku. Tek
kasnije su testirani Adini programi i ispostavilo se da su svi bili korektno napisani. U njenu
čast je jedan programski jezik nazvan ADA.

Elektro mehanički računari

112  godina  kasnije,  inspirisan  Babbagovom  diferencnom  mašinom,  Howard  Aiken  1937
projektuje  automatski  sekvencijalno  kontrolisan  kalkulator,  završava  ga  uz  pomoć  Grace
Hopper  1944.g.  Kasnije  mu  menja  ime  u  Mark  I.  On  se  sastoji  od  mehaničkih  koturova  ,
prekidača i  elektromagnetnih releja.

Konrad Zuse, nemački inženjer, nije bio upoznat sa Babbagovim i Aikenovim  radom. On je
potpuno  nezavisno  napravio  mehanički  računar  Z1.  Kasnije  se  upoznao  sa  diferencnim
mašinama. 1941. godine napravio je elektromehanički kompjuter  koji je bio programibilan,
potpuno  automatski  izvršavao  izračunavanja  i  mogao  da  izvršava  operacije  uslovnog
grananja. Original ove mašine je nastardao u savezničkom bombardovanju 1944.g.

2.1.

ELEKTRONSKI RAČUNARI

I generacija (1945 – 1955)

Razlog za ubrzani razvoj elektronskih računara bio je II svetski rat. Nemci su koristili mašinu
za  šifriranje  poruka  poznatu  pod  imenom  ENIGMA.  Za  razbijanje  šifara  je  bilo  neophodno
izvršiti ogroman broj složenih izračunavanja i da bi dešifrovana poruka bila od koristi, bilo je
neophodno  izvršiti  dešifrovanje  u  što  kraćem  vremenskom  periodu.  Britanska  vlada  je
formirala  tajnu  laboratoriju  u  kojoj  je  napravljen  prvi  elektronski  računar  za  tu  svrhu
COLOSSUS. U projektovanju  mašine je učestvovao Alen Turing engleski matematičar koji se
između  ostalog  bavio  i  kriptoanalizom.  Tommy  Flowers  je  dizajnirao  i  napravio  Colossus.
Mašina je proradila 1943. godine.  Britanska vlada je proglasila ovaj projekat vojnom tajnom
u narednih 30 godina, tako da Colossus nije uticao na razvoj elektronskih računara.

U  isto  vreme,  SAD-u  je  za  nove  vrste  artiljerijskog  oružja  bilo  potrebno  izračunavanje
balističkih tablica. Za tu potrebu su bili angažovani Prospert J. Eckert i John W. Mauchley sa
univerziteta  u  Pensilvaniji.  Oni  su  napravili  prvi  elektronski  računar  pod  imenom  ENIAC
(Electronic  Numerical  Integrator  and  Computer).  ENIAC  se  sastojao  od  17 468  vakumskih
cevi, 1 500 releja, 70 000 otpornika, 10 000 kondenzatora, 7 200 kristalnih dioda i 5 miliona
ručno zalemljenih veza. Bio je težak 27  tona, dugačak oko 30  m, snage 150KW. Imao je 20
registara, a svaki od njih je mogao da sadrži desetocifreni broj. Svaka cifra je predstavljena sa
po  deset  vakuumskih  cevi.  Programiranje  se  obavljalo  ručno  pomoću  6000  prekidača  i
povezivanjem žica. Bušene kartice su služile za ulaz i izlaz, a registri kao sabirači i uređaji za