1.MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI
1.1 UVODNA RAZMATRANJA
„Budućnost nemaju oni koji znaju već oni koji hoće da uče“
Peter F. Drucker
Uloga informacione tehnologije je da poslovnim sistemima i organizacijama
pruži stratešku prednost, olakšavajući rešavanje problema u poslovanju, povećavajući
produktivnost i kvalitet, poboljšavajući uslugu korisniku, usavršavajući komunikaciju i
saradnju te tako omogućavajući da se reorganizuje poslovni proces, odnosno omogući
reinženjering poslovnih procesa. Upravljanje informacionim resursima, novim
informacionim tehnologijama i komunikacionim mrežama postaje kritični faktor
uspeha u operacijama mnogih poslovnih sistema i organizacija i biće ključno za
opstanak poslovanja u digitalnoj ekonomiji. Informaciona tehnologija opisuje
kombinaciju računarske tehnologije (hardware i software), telekomunikacione
tehnologije, netware, groupware i humanware.
Hardware – fizička oprema kao što su mehanički, magnetski,
elektronski ili optički uređaji.
Software – predefinisane instrukcije koje kontrolišu rad računarskih
sistema ili elektronskih uređaja. Softver koordinira rad hardverskih
komponenata u jednom informacionom sistemu. Softver inkorporira
standardne softvere kao što su operativni sistemi ili aplikacije,
softverski procesi, veštačka inteligencija i inteligentni agenti i
korisnički interfejs.
Telekomunikacije – prenos signala duž različitih distanci koji uključuju
i prenos podataka, slika, glasova koristeći radio, televiziju, telefoniju i
druge komunikacione tehnologije.
Netware – oprema i softver neophodni za razvoj i podršku mreže
računara, terminala i komuniokacionih kanala i uređaja.
Groupware – komunikacioni alati kao što su e-mail, videokonferencije
i dr., koji podržavaju elektronsku komunikaciju i kolaboraciju između
grupa.
Humanware – intelektualni kapaciteti neophodni za razvoj,
programiranje, održavanje i rukovanje tehnologijom. Humanware
inkorporira znanje i ekspertizu.
Kompjuterizovani-računarski sistemi uopšteno, i sistemi bazirani na mreži
(netu) pogotovo, danas se mogu naći čak i kod najmanjih poslovnih aktivnosti. Skoro
2
Menadžment
informacioni sistemi
je nemoguće opstati na surovom globalnom tržištu i poslovati konkurentno bez
savremenog računarskog informacionog sistema. Zaista, globalni pritisci usled
konkurencije i stalne inovacije primoravaju mnoge poslovne sisteme i organizacije da
ponovo razmisle o tome kako posluju. Da bi se to uradilo, neohodno je uvođenje
Informacionih tehnologija u poslovanju to jest primena ovih oblika poslovanja
elektronska trgovina, menadžment znanja, menadžment odnosa sa potrošačem,
planiranje resursa preduzeća i menadžment lanca snabdevanja u organizaciji, i dr.
Informaciona tehnologija (IT) se, od strane
relevantnih asocijacija za informacione
, definiše kao "izučavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrška ili
upravljanje računarskim informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i
hardverom". IT koriste
i računarske programe da konvertuju, uskladište, štite,
obrade, bezbedno šalju i primaju
. Informaciona tehnologija je opšti termin
koji opisuje tehnologiju koja pomaže proizvodnji, manipulaciji, skladištenju,
komunikaciji i distribuciji informacija. Prvi koji je upotrebio termin "Informacione
tehnologije" je bio Džim Domsik iz Mičigena i to novembra
. godine. Termin je
upotrebio kako bi modernizovao do tada korišćeni "obrada podataka". U to vreme
Domsik je radio kao računarski menadžer u auto industriji.
Danas je veoma teško odrediti, šta je najbitnije poznavati iz oblasti
Menadžmenta informacionih sistema. Za sve oblike organizovanja poslovnih sistema,
organizacija i preduze
ć
a, obrazovne ustanove, opštine, regione, države… je neophodno
dobro poznavati Informacione sisteme da bi oni mogli da opstanu i napreduju.
Informacioni sistemi mogu pomo
ć
i poslovnim sistemima, proizvodnim preduzećima,
kompanijama i korporacijama da svoje poslovanje jednostavno odvijaju i na udaljenim
podru
č
jima, da ponude nove proizvode i usluge, da iznova oblikuju poslove i radne
tokove, i da prona
đ
u nove na
č
ine vo
đ
enja poslova.
1.1.2. DEFINICIJA I OSOBINE INFORMACIJE
„Informacija je primljena i shvaćena poruka“. (Prinston)
Da bismo lako shvatili značaj, suštinu, i vrednost informacija kao resursa
Informacionih sistema neophodno je navesti definicije i osobine, kao i određenje
pojma informacije. Naime, osnove teorije informacija je najpre izložio američki
inženjer i matematičar Klod Elvud Šenon (C. E. Shanon) u svojim radovima o
matematičkoj teoriji informacija 1948. i 1949. godine. Šenona je posebno interesovao
problem komunikacije. Taj ga je problem doveo do zaključka da je pri komuniciranju
najvažnije da se od odašiljača do primaoca prenese određena količina nečeg
nepoznatog primaocu. Ostalo je pitanje da se matematički odredi količina nepoznatog,
što treba preneti u vidu poruke od odašiljača, preko kanala veze, do primaoca, što i čini
osnovu Šenonovog rada iz teorije informacija.
4
Menadžment
informacioni sistemi
Stoga ćemo navesti neke od poznatijih definicija informacije koje se najčešće
koriste:
"Informacijom se naziva sadržaj onoga što razmenjujemo sa spoljnim svetom
dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega svojim prilagođavanjem.
Proces primanja i korišćenja informacija je proces našeg prilagođavanja
slučajnostima spoljne okoline i našeg nastojanja da u toj okolini delotvorno
živimo." - N. Viner
"Kao što je entropija mera dezorganizacije, tako je informacija, koja se
predaje nizom signala, mera organizacije." - N. Viner"
Informacija je namenski upravljeno znanje sa ciljem da pripremi ponašanje
koje treba da bude efikasno za postizanje ciljeva, po iskustvu traži znanje. Što
su bolje poznate varijante i okolnosti, to se bolje mogu pripremiti aktivnosti i
to će veći, po pravilu, biti uspeh. Tu se ne misli na znanje uopšte, nego na
znanje sa namerom da pripremi ponašanje." - W. Witmannu (Informacija je
prenošenje znanja).
"Informacija za upravljanje jeste relevantno znanje koje proizilazi iz procesa
obrade podataka i koje je stečeno da bismo njime postigli posebne svrhe." - D.
Sanders
Informacija je novo saznanje koje davalac informacije upućuje primaocu u obliku
obavesti, saopštenja, izveštaja, podataka i slično u cilju donošenja odgovarajuće
odluke, izvršenja određene aktivnosti i dr. Osnovne informacione veličine
predstavljaju entropija i informacija. Između njih postoje veze na koje je ukazao Šenon
definišući informaciju kao negativnu vrednost entropije. Iz ovoga sledi da entropiju
možemo shvatiti kao meru nedostatka informacija, odnosno, meru dezorganizacije
sistema. Prema Vineru i Šenonu, informacija je nešto što ukida ili smanjuje
neodređenost sistema, odnosno, smanjuje neizvesnost promena. Česte su definicije
prema kojima je informacija "najuopštenije rečeno, kapacitet povećanja znanja".
Međutim, informacija može, ali ne mora, povećati količinu znanja primaoca. To zavisi
od sistema na koji se ona odnosi. Govoriti o informaciji kao o kapacitetu povećanja
znanja, moguće je samo ako se ona odnosi na sistem koji može da ima više različitih
stanja i kada postoji neka objektivna neodređenost stanja u kome se sistem nalazi.
Uloga informisanja u poslovnim sistemima :
•
informisanje predstavlja primaran uslov upravljanja;
•
informisanje ima značajnu ulogu u rukovođenju, odnosno kompleksno
informisanje obezbeđuje odgovarajući stepen koordinacije rada pojedinaca i
organizacionih delova, kao i angažovanje kreativnih snaga za ostvarivanje
poslova i zadataka;
5
Menadžment
informacioni sistemi
•
informisanje je faktor integracije pojedinaca i organizacije, odnosno
usmeravanja i podsticanja inicijative i angažovanosti radnika u izvršavanju
zadataka. Prema tome, informisanje radnika je važan faktor efikasnosti
poslovanja, odnosno produktivnosti rada
Da bi imali svoju upotrebnu vrednost za menadžment informacije moraju biti:
•
aktuelne,
•
blagovremene,
•
tačne i istinite,
•
razumljive,
•
potpune i javne.
Važno je uočiti da kod svih iskazanih definicija informacija postoji nešto zajedničko, a
to je da se informacija definiše u njenom pragmatičnom obliku ukazujući na njenu
ulogu u ponašanju čoveka pri rešavanju određenih praktičnih realnih problema u
stvarnosti. Proces informisanja je proces sticanja znanja u cilju realizacije određenih
zadataka. Na taj način se uspostavlja izvesna relaciono-komunikaciona povezanost
između objektivne stvarnosti, informacije i znanja o toj stvarnosti kod subjekta.
Osnovna klasifikacija informacija bi obuhvatala informacije:
1) Prema funkcijama u poslovnom sistemu (za upravljanje,kontrolisanje…);
2) Prema opsegu korišćenja (za poslovni sistem, za okruženje);
3) Prema stepenu obrade (izvorne, izvedene);
4) Prema načinu prikazivanja (usmene, pismene, slikovne,kombinovane);
5) Sa aspekta materijalnog oblikovanja (dokumenti, izveštaji, naučne analize ...);
6) Prema vremenskom periodu za koji važe (jednokratne, periodične ...);
7) Prema vrsti događaja o kome informišu (verovatni događaji, determinisani;
8) Prema stepenu sažetosti (pojedinačne, zbirne);
9) Prema stepenu potpunosti podataka (potpune, nepotpune);
10) Prema vrsti odluka (iza strateške odluke,taktičke odluke,operativne odluke);
11) Prema nivou organizovanja (za organizacione jedinice, preduzeće, komoru...).
7
Menadžment
informacioni sistemi
Slika 3: logički niz pojmova u funkciji količine podataka
1.1.4 VREDNOST INFORMACIJE
„
Kada vam ja prodam telefon, ja ga više nemam. Kada vam ja prodam informaciju, ja
imam više informacija samom činjenicom da je imam i dalje i da znam da je i vi
imate.“- Peter Drucker
Vrednost informacije se ogleda u tome da je informacija nepresušni resurs koji
poseduje vrednost, kao roba, novac, rad ili sirovine. Sledeće karakteristike utiču na
vrednost informacije:
metod i cena dobijanja
svrha (korisnost)
načini dobijanja
principi obrade
čistoća (čistija informacija svakako ima veću vrednost)
Vrednost informacija se određuje kroz: ulaganje za pribavljanje informacije kao
resursa, trošak ili kapitalna investicija u zavisnosti od ciljeva kompanije, Cost-Benefit
analizu, potrebu za informacijama. Naučno tehnološki rast, revolicija informacionih
tehnologija, sve složeniji privredni i društveni razvoj, dovode do potrebe za praćenjem
sve više novih podataka i njihovo pretvaranje u informacije, i činjenica da se prema
istraživanjima Stanford Univerziteta ukupno ljudsko znanje nastalo do 1900. godine
udvostručilo do 1950. godine i da se od tada celokupno ljudsko znanje udvostručava
svakih pet do osam godina, dovoljno govori o važnosti informacija kao elementa
sticanja znanja.
1.1.5 KOMUNIKACIJA
„Pošto nije moguće ne komunicirati, dobro bi bilo da svako od nas zna da upravlja
komunikacijom.“ - M.L. Merlo ISVOR Fiat
Komunikacija (
communicatio
) predstavlja čin prenošenja informacije sa jednog
mesta na drugo, od pojave do pojave, osobe do osobe, sa jedne odrednice na drugu isl.
Komunikacija je važna aktivnost koju čak i nesvesno sprovodimo u svakom trenutku
našeg svakodnevnog života.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
