5)Podela sistema prema stabilnosti ponasanja

Prema stabilnosti ponasanja sistemi s emogu podeliti na stabilne,nestabilne I indiferentne.

Stabilni

su oni koji sami sebe

vracaju u stanje ravnoteze iz koje ih je izbacilo delovanje neke sile iz okruzenja.Svaki stabilni system ima svoje
podrucje stabilnosti,sto znaci da se system vraca u ravnotezno stanje samo ako ga spoljna sila nije izbacila izvan tog
podrucja.

Nestabilni

sistemi su oni koji se ne mogu sami od sebe vratiti u stanje ravnoteze ako ih delovanje spoljne sile

izbaci iz ravnoteznog polozaja.Vracanje takvih sistema u stanje ravnoteze moguce je samo pomocu aktivnog delovanja
drugih sistema.

Indiferentni

sistemi su oni koji nemaju odredjeno stanje ravnoteze vec je za njih gotovo svako stanje u

kojem se nalaze stanje ravnoteze,sto zanci da kada spolna sila takav system izbaci iz jednog stanja on ostaje u polozaju
u kom se nasao prilikom prestanka delovanja spoljne sile.

6)Sistemi prema oblicima materijalnog kretanja

Sa stanovista ovog kretanja razlikujemo nekoliko vrsta sistema.Za sisteme

mehanickog oblika kretanja

karakteristicno

je da se posmatraju promene mesta u prostoru jednih delova sistema u odnosu na druge ili jednih elemenata u odnosu
na druge tj sistema u odnosu na njegovo relevantno okruzenje.Kad je rec o sistemima

sa fizickim oblikom kretanja

pre svega mislimo na sisteme cija kretanja izucava fizika,kao sto su:toplota,elektromagneizam,svetlosne pojave.Za
sisteme sa

hemijskim oblikom kretanja

karakteristicno je da se posmatraju hemijske pojave koje se odvijaju u samom

sistemu ili pak u njegovim delovima.Bioloski sistemi karakterisu se

bioloskim oblikom kretanja

.To su takvi sistemi u

kojima se prisutne pojave organskog zivota.Kod drustvenih sistema su bitni drustveni procesi.

7)Sistemi prema povezanosti sa okruzenjem

Prema povezanosti sa okruzenjem sistemi mogu biti

otvoreni I zatvoreni.

U strucnoj I naucnoj literature cesto s eistice

da se granice otvorenosti sistema determinisu u zavisnosti od stepena inteziteta interakcije elemenata sistema I njegove
okoline.Najveci broj realnih sistema je otvoren s obzirom da ostvaruju bar jedan od tri oblika razmene pa razlikujemo
tri tipa otvorenosti:

materijalnu,energetsku I informacionu.

Medju otvorene spadaju svi organizacioni sistemi koji imaju

karakter funkcionalnih sistema (transportni system,zdravstvo,obrazovanje).

Zatvoreni

sistemi ne primaju uticaj iz

okruzenja I ne deluju na okruzenje.To zanci da oni nemaju ulazna I izlazna dejstva,tj da su spojeni elementi I u njima
cine jednu zatvorenu celinu I da svi elementi imaju najmanje jedan ulaz I najmanje jedan izlaz.Za system kod koga su
tacno utvrdjeni ulazi preko kojih okruzenje vrsi uticaj na system,kao I izlazi preko kojih system dejstvuje na okruzenje
nazivaju se

relativno zatvoreni sistemi.

Zatvoren system u apsolutnom smislu takoreci ne postoji u prirodi pa se ovo

moze uzeti kao teorijska pretpostavka.

8)Sistemi prema stepeni slozenosti

Prosti sistemi

su oni koji imaju mali broj elemenata I manje slozenu strukturu upravljackih sprega I impulsa.Takvi

sistemi imaju najcesce karakter deterministickih sistema I postoji mogucnost da s enjihovo ponasanje modelira.U ovu
klasu sistema svrstavaju se pre svega svi sistemi koji ostvaruju kontakt sa svojim okruzenjem preko jednog ulaza I
jednog izlaza.

Slozeni sistemi

imaju veci broj elemenata I vrlo slozenu strukturu upravljackih sprega I impulsa I gotovo

je nemoguce njihovo ponasanje u celini modelirati ili izraziti jednostavno matematickim modelom.Primer za slozeni
system je preduzece.To su sistemi najcesce sa vise nivoa upravljanja (hijerarhijske structure) Postoje I veoma slozeni
sistemi ili kompleksni kakvi sun pr ekonomski koji su sastalvjeni iz velikog brooja raznovrsnih podsistema I elemenata
povezanih sa veoma slozenom strukturom koja se ne moze detaljno prikazati,Ovi sistemi su uglavnom stohasticki.

6.OBJASNITE POJAM STANJE I PROSTOR SISTEMA

Utvrdjivanjem stanja sistema dobijamo mogucnost da poredimo stanje odvojenih sistema I ocenjujemo njihove
razlike,kao I da uporedjujemo stanje jednog istog sistema u razlicitim vremenskim intervalima,tako da mozemo pratiti I
njegovo kretanje a samim tim I kvalitetnije ostvariti ono cemu system tezi.Kad je rec o slozenim dinamickim sistemima
treba reci da je broj mogucih stanja veliki.Stanje sistema mozemo objasniti

heuristickom ili formlanom definicijom.

Tako preko prve saznajemo da je stanje sistema skup podataka koji nam daju potpunu informaciju o proslosti I
sadasnjosti sistema a sto predstavlja osnovu za

predvidjanje ponasanja sistema u buducnosti.

S obzirom da stanje

sistema u vidu spiska velicina ili vrednosti pokazuje procese koji se u nejmu odvijaju to se formalnom definicijom
mogu na precizniji nacin prikazati ulazno/izlazna dejstva nekog sistema.Za tako nesto potrebno je da znamo I odredjeni
broj ulaznih (X) I izlaznih (Y) velicina odnsono koordinata.Tada system mozemo opisati relacijom A(X,Y) = 0,gde su

X  I   Y   vektorske   f-je   vremena,definisane   u   vrmenskom   intervalu   t0<=t<=t1,a   A   je   relacija   koja   predstavlja   vezu
izmedju   ulaza   I   izlaza.Ima   vise   nacina   za   opisivanje   stanja   sistema.Vrednosti   svih   velicina   koje   odredjuju   stanje
sistema moze prikazati tabelarno.Stanje sistema s emoze prikazati I graficki.Ako stanje odredjuju dve velicine onda
stanje prikazujemo u dvodimenzionalnom prostoru a ako tri velicine onda u trodimezionalnom.Svakom stanju sistema
odgovara odredjeni skup vrednsoti varijabli I u prostoru stanja jedna tacka sa svojim vrednsotima koordinata.Ove
nezavisne   promenljive   cesto   s   enazivaju   I   stepenima   slobode   sistema   ili   koordinatama   stanja   sistema.Tacka   koja
reprezentuje jedno stanje naziva se reprezentativna tacka.Oblast prostora stanja u kojoj se moze naci reprezentativna
tacka zove s eoblast dopustenih stanja.Razlikujemo neprekidan proctor stanja koji karakterisu coordinate koje mogu da
imaju bilo koju vrednost iz unapred utvrdjenih granica I diskretni proctor stanja cije coordinate mogu da imaju samo
konacan broj odredjenih vrednosti I gde reprezentativna tacka moze takodje da uzima samo konacan broj polozaja tj da
u granicama oblasti dopustenih stanja tacka ne prikazuje svako moguce stanje sistema.Prema tome u opstem slucaju
stanje sistema mozemo shvatiti kao

skup vrednosti svih promenljivih u odredjenom trenutku vremena sto znaci da je

stanje funkcija vremena pa otuda sledi da je stanje dinamickog sistema I najmanji broj velicina stanja koje je potrebno
znati u trenutku t0 da bi sa poznatim ulaznim velicinama mogli unapred odrediti nove proenljive za t>t0.

Nulto stanje

sistema je kada se stanje sistema ponasa tako da je izlaz sistema za nulti izlaz za svako t=0 gde je t<t0.

7.OBJASNITE POJAM INFORMACIJA

Informacija   je   tesno   vezana   za   pojam   sistema   I   ona   moze   da   postoji   samo   ako   je   u   vezi   sa   sistemom   na   cije
delovanje,odnosno   ponasanje,utice.Od   brojnih   konkretnih   definicija   smatramo   korisnim   da   navedemo   definiciju
Kuznecova koji kaze:predmet rada rukovodioca su informacije.Neki pak pod pojmom informaciju podrazumevaju
delatnost sticanja tj sakupljanja znanja.Ono sto treba istaci jeste to da informacija u svojoj osnovi mora da sadrzi nesto
novo   za   korisnika   sto   ce   ga   motivisati   tj   sto   ce   kod   njega   izazvati   odredjenu   svrsishodnu   aktivnost   ili   promenu
njegovog ponasanja s ciljem resavanja nekog problema.Ovo isticemo iz razloga sto ako izostanu ova svojstva se ne
moze govoriti vise o informaciji nego o podatku.Sa semantickog aspekta razlikujemo pojmove

podatak I informacija.

Podatak je sve sto opisuje cinjenicu pojavu I sto nsoi neku sliku kroz sve ono sto je na neki nacin zabelezeno tj
tegistrovano I racunskim operacijama izvedeno od jednog ili vis epodataka,slikom na odredjeni nacin sastavljenim
podacima doalzi se do reci I recenica I anravno uz upotrebu pravila sintakse do odgovarajuce formulacije o datoj
pojavi.U stvari taj process spajanja podataka u reci a ovih u recenice jeste njihova obrada.Proizilazi da su I reci I
recenice sastavljene iz reci koje posiljalac upucuje primaocu a odnose se na neku novost za korisnika.I ukoliko te vesti
za primaoca imaju svosjtvo novosti I na njega uticu da promeni svoj stav ponasnja ili mu omogucavaju da uspesno resi
tj izvrsi svoj zadatak ili problem onda je to

informacija.

Drugim recima znacaj informacije ocenjuje se time koliko ona

doprinosi resavanju datog problema.

8.OBJASNITE METOD MODELIRANJA VRSTE MODELA

Da bismo slozene sisteme mogli proucavati,analizirati,sagledati njihovu statisticku I dainamicku strukturu I uticati na
njihovo  ponasanje  potrebno  je  da raspolazemo  informacijama o  elementima,njihovim  karakteristikama,spregama  I
funkcionisanju.Prikupljanje I koriscenje tih informacija bice svrsishodnije ako je prethodno izabrana efikasna metoda.
Pojedine metode sistemske analize obezbedjuju da se ta delotvornost u zadovoljavajucem obimu ostvari.To je slucaj sa
metodom modeliranja.Metoda modeliranja jedna je od glavnih metoda teorije sistema I kibernetike.Ona omogucava
odvajanje bitnog od manje bitnog te otkrivanje zakonitosti I odnosa u objektivno postojecim sistemima.Koriscenje
modela   zavisi   od   aspekta   istrazivanja.Za   naucno   istrazivanje   poseban   znacaj   ima   pojam   uproscenog   modela,koji
omogucava proucavanje kompleksnih Celina,prikazujuci na modelu samo one karakteristike originala koje su znacajne
za oblast istrazivanja.Primenom sistemskih modela teorija  ne mora da razmatra realne objekte odnsono komplekse vec
samo njihove apstraktne ili misaone modele.Naime pri izucavanju slozenih dinamickih sistema najcesce nije poznata
unutrasnja   struktura   elemenata   (podsistema).Potreba   za   modeliranjem   slozenih   dinamickih   sistema   javlja   se   kao
posledica njihove kompleksnosti tj nase nemoci da se dodje do svih relevantnih informacija.Zato s eizradjuje model
realnog   sistema.To   znaci   da   izmedju   modela   I   sistema   postoji   slicnost   ali   ne   I   istovetnost,pa   je   zato   model   kao
pojednostavljeni system stvarnsoti pregledniji I pristupacniji za istrazivanja,Koriscenje modela je nuzno I zato sto
nismo uvek u mogucnosti da ekspirementisemo sa realnim isstemom.Osnovni zadaci modela da nam pruzi mogucnost
da u okviru posmatranog realnog sistema otkrijemo funkcionalne zavisnosti njegovih delova I atributa,da jednostavno
pratimo vremenski sled pojave koja ans interesuje na relaciji uzrok-posledica te da pripremimo odluke za akcije u

a takodje I kao izlazi mogu da budu razlicite komponente.One mogu biti materija,energija I informacija (ulaz I izlaz).
Ako uzmemo u razmatranje samo informacioni ulaz I izlaz I info procese koje realizuju elementi organizacionog
sistema dobicemo realni informacioni system posmatanog organizacionog sistema.

Informacioni system

je specijalizovan system koji moze da s edefinise na razllcitie nacine. Jedna od definicija je:

informacioni system je skup elemenata ili komponenata za prikupljanje (input),obradu (process) I dostavljanje (output)
podataka I informacija za koriscenje.

Iz navdene definicije se vidi da informacioni system ne mora obavezno da sadrzi

racunare.

11.KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA

Prema tome da li imaju informacione ulaze I izlaze na:

1)informirani –

imaju samo informacioni ulaz

2)linformirajuci

– system informisanja – imaju samo informacioni izlaz

3)informacionis sistemi

– imaju I informacioni ulaz I izlaz

U odnosu na odnos informacionog ulaza I izlaza razlikujemo:

1)upravljanje sisteme –

informacioni ulaz > izlaza

2)upravljacke sisteme

– informacioni ulaz <izlaza

3)neutralne ssiteme

0 informacioni ulaz = izlazu

U odnosu na podrucje koje obuhvata informacioni system moze biti:

1)informacioni system drustva
2)informacioni system republike
3)informacioni istem regije
4)informacioni system grada
5)informacioni system opstine

Prema osonvnim f-ma preduzeca za cije potrebe se projektuju,razlikujemo:

1)informacioni sitem proizvodnje
2)informacioni system nabavke
3)informacioni system prodaje
4)inforamiconi system licnih dohodaka
5)finansijski informacioni system
6)informacioni system osnovnih sredstava
7)informacini system istrazivanja I razvoja

U odnosu na ancin realizacije procesa pripreme I obrade podataka informacioni sistemi mogu biti:

1)centralizovani
2)distribuirani

U odnosu na stepen automatizacija procesa informacionih sistema I faza upravljanja mogu se podeliti na:

1)sistemi za automatsku obradu podataka
2)informacioni sistemi za predvidjanje
3)upravljacki informacioni system
4)potpuno automatizovan informacioni system

Informacioni sistemi koji obezbedjuju potrebne informacije za upravljanje I zatvaraju kolo povratne veze usistemu
upravljanja nazivaju se

upralvjacki informacioni sistemi.

12.OBJASNITE KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA

Komponente informacionog sistema su materijalne,energetske,socijalne I apstraktne prirode.U sastav informacionog
sistema ulaze sledeci elementi:

podaci,izvori podataka,sredstva za pripremu I obuhvatanje podataka,komunikacione

linije (komunikacioni system),sredstva za memorisanje I obradu podataka,informacioni jezici,metode I procedure,
covek.

Podaci

kao nosioci informacija o ulazima,stanju sistema I izlazima cine bazu podataka informacionig sistema.U

bazi podataka informacionog sistema se odlsikavaju svi elementi,promene I procesi realnog sistema I dela njegovog
okruzenja.Stoga ona na neki nacin predstavlja model realnog sistema I njegovih veza sa okruzenjem.Termin

izvor

informacije

koristi se kao opsti naziv za sve entitete u sistemu I njegovom okruzenju za koji se ima interes da se o

njima formira informaciona slika.Entitet je neka sustina necega o cemu se skupjaju I memorisu podaci.Kao entite mogu

da se pojave

realni objekti,dogadjaji,apstraktni concept I sl.

Obuhvatanje I priprema izvornih informacija

zavisi od

izvora I od raspolozivih tehnickih srdstava.U zavisnosti od vrste tehnickih sredstava danas se najcesce koriste sledeci
organizacioni oblici obuhvatanja I pripreme podataka:

direktan nacin –

podaci se sa izvora pomocu odgovarajucih

tehnickih uredjaj direktno registruju I salju linijama veze

posredan nacin

– podaci se najpre rucno registruju na zato

odredjena dokumenta a potom na odgovarajuci nacin pripremaju I salju na dalju obradu.Sa dokumenta podaci s emogu
poslati na obradu:

1)direktnim citanjem pomocu odgovarajucih citaca dokumenata 2)posrednim unosenjem 3) rucnim

unosenjem preko odgovarajucih interaktivnih terminala.

Obuhvatanje I priprema podataka predstavlja process u

informacionom sistemu koji zahteva najvise ljudskog angazovanja I vremena pa izbor najefikasnijeg nacina uveliko
povecava efikasnost I efektivnost citavog informacionog sistema.

Komonukacioni system

cine sve linije veze I uredjaji

koji omogucavaju preos I razmenu informacija izmedju elemenata sistema. On u sebe ukljucuje sve linije veze pocev
od runog prenosa podataka pa do automatkse transmisije preko telekomunikacionih linija veze.On treba da obezbedi
tacan,blagovremen I ekonomican prenos podataka izmedju elemenata sistema

Sredstva za obradu podataka

obuhvataju

uredjaje koji na neki nacin ucestvuju u operacijama obrade podataka.Pod obradom podataka u uzem smislu se
podrazumeva transformacija postojecih u nove podatke.U sirem smislu pod obradom se podrazumeva bilo kakva
transformacija I sredjivanje podataka koja ima za cilj dobijanje novih podataka ili pripremanje I sredjivanje postojecih
radi kasnije efikasnije obrade.Tako se I operacije sortiranja ili premestanja I

memorisanja

podataka predstavljaju u

sirem smislu kao operacije obade podataka.Prema odnosu ucesca coveka u obradi I masine obrada podataka moze biti:

rucna

– relaizuje samo covek,

mehanizovana

– relaizuje covek uz pomoc masine

automatska

– realizuje je masina po

unapred uradjenom programu.

Jezici informacionog sistema

sluze za kodianje I ramzenu informacija kako izmedju

elemenata sistema tako I izmedju sistema I okruzenja.Kao jezici informacionog sistema najcesce se susrecu sledece
vrste jezika

prirodni,masinski,progrmaski jezici.

Osnove karakteristike jezika su slova ili znaci njegove azbuke,reci ili

kodovi,sintaksa I smenatika jezika.

Prirodni jezici

sluze za medjusobno komuniciranje ljudi.Jos uvek se znacajan deo

komuniciranja u okviru informacionog sistema odvija u formi prirodnog jezika.

Masinski jezik

je interni jezik digitalnih

racunara.Svaki tip racunara ima svoj specijalan masinski jezik koji realizuje upravljacka jedinica racunara.Zbog toga se
program koji je napisan na masinskom jeiku jednog tipa racunara ne moze izvrsiti na drugom tipu tipu.

Programski ili

algoritamski jezici

se koriste da s eopisu algoritmi obrade po kojima ce racunar resavati zadatke obrade.Posto masinski

I   prirodni   jezici   zbog   svoje   specijalnosti   I   nepreciznosti   nisu   pogodni   za   opis   algoritma   izmisljeni   su   tzv.   Visi
prograsmki jezici koji su uglavnom univerzalni jezici pa algoritme obrade opisane ovim jezicima mogu da izvrsavaju
uglavnom svi tipovi racunara uz izvesna ogranicenja.Ta ogranicenja se odnose na to da racunari imaju odgovarajuce
prevodioce   u   okviru   sistemskog   softvera,odgovarajuce   kapacitete   uredjaja   I   da   se   izvrse   vrlo   male   izmene   u
programima.Iako se visi jezici za programiranje koji se najcesce koriste odlikuju univerzalnoscu primene I prilicnom
nezavisnoscu  od  tipa  masine  ipak  izmedju  njih  postoje  razlike  u  pogledu  njihove  pogodnosti za pojedine  oblasti
primene.Za dobijanje efektivnih programa za obradu ppodataka,jezik mora imati takve osobine koje sadrze neophodne
elemente za resavanje odredjene klase zadataka.Za sada ne postoji jedan jezik koji bi bio jednako pogodan za resavanje
svih mogucih problema koji s epojavljauju u realnom zivotu.Zbog toga postoji mnostvo raznih jezika progamiranja
namenjenih za resavanje razlicitih vrsta zadataka. Kao stos u np basic, Delphi,cobol,fortran,pascal,c,c++,html,java,php
itd…

13.PROCESI INFORMACIONOG SISTEMA

Moze se reci da realni informacioni sistemi nekog organizacionog sistema cine podaci (ulazni,interni I izlazni) I svi
elementi organizacionog sistema koji na neki nacin ucestvuju u obuhvatanju (pripremanju) ,prenosu, obradi,
memorisanju I koriscenju informacija.Proizilazi da s eu okviru funkcionisanja informacionog sistema realizuju sledeci
procesi:

1)obuhvatanje I priprema podataka

2)prenos podataka do mesta obrade
3)memorisanje I obrada podataka
4)dostavljanje podataka korisnicima
5)koriscenje podataka

14.DIGITALNA EKONOMIJA I UPRAVLJANJE ZNANJEM

Nove tehnologije uticu na stvaranje nove ekonomije a nova ekonomija je stalno gladna novih tehnologija.Sve je vise
primetan efekat uzajamne pozitivne povratne sprege tehnologije I ekonomije.Proizvoditi znaci menjati svet oko sebe tj

(government to business)

– kategorije su u kojoj drzavne,sluzbe razmenjuju proizvode,usluge I informacije sa fizickim

I pravnim licima.

15.ODLIKE DIGITALNE EKONOMIJE

Globalizacija

–je stari fenomen.Ljudi su uvek trazili nove izvore sirovina I nova trzista.Internet je drasticno ubrzao

process globalizacije ruseci postojece nacionalne,kulturne,organizacione I politicke granice.Kao osnovni mehanizam
digitalne ekonomije internet eliminise trzistu prostorna I vremenska ogranicenja.Globalizacija je promenila mnoge
ustaljene obrasce.Proizvodi su sada zaista na svetsko trzistu,jednostavno je odrediti njihovu trzisnu cenu,izvrsiti
najpovoljniji izbor,naruciti,platiti.Globalizacija resava zatecene ali otvara I mnoge nove probleme npr problem
nadleznosti ekonosmkog suvereniteta.

Umrezavanje

– Pojava intenreta dovela je do intezivnog umrezavanja preduzeca.

Dok su u pocetku racunarske mreze sluzile prvenstveno za prenos podataka izmedju geografski dislociranih delova
preduzeca,sada se infrastruktura Interneta koristi za medusobnu koordinaiju I sinhronizaciju aktivnosti u poslovnom
procesu jer nove tehnologije ukidaju prostorna ogranicenja.U umrezenim organizacijama informacije se krecu ne samo
preko internih sektroskih granica vec I izvan firme,preko geografskih granica.Da bi s einformacije razmenile potrebno
je I povezivanje ljudi primenom novih tehnlogija.Za resavanje poslovnih problema nije dovoljno povezivanje masine
vec su za uspeh potrebni ljudi koji svoju inteligenciju,zanje I kreativnost,primenom savremenih tehnoogija udruzuju u
mrezu znanja.

Mobilnost –

Nove tehnologije su u mnogo cemu uticale na promenu metafore radnog mesta kao radnog

stola,stolice   I   telefona,pa   tako   u   nekim   slucajevima   mozemo   govoriti   o   mobilnom   random   mestu.Tipicno   radon
okruzenje kancelarisjkih sluzbenika moze se pokriti malim prenosivim racunarima koji omogucavaju da se na bilo kom
mestu   obavlja   isti   posao   kao   sto   bi   se   obavljao   kancelariji.Ovi   mali   uredjaji   objedinjeni   sa   mobilnim   telefonom
omogucavaju   svojim   korisnicima   da   van   sopstvene   kancelarije   zavrsavaju   poslove.Koliko   je   mobilnost   vazna
karakteristika   digitalne   ekonomije   ukazuje   I   strateska   inicijativa   Microsoft   korporacije,poznata   pod   imenom

.net.

Microsoft je razvio skup tehnologija koje pruzaju sveobuhvatnu podrsku konceptu mobilnosti.

Integracija

– u procesu

globalizacije jedan od efikasnih mehanizama jacanja konkurentne sposobnosti jeste ukrupnjavanje,Ukrupnjavanje ima
vise pojavnih oblika,od akvizicije (pripajanja) do integracije (udruzivanja) sa nekom od konkurentskih firmi.Nikada
kao u poslednjoj deceniji nije bilo izrazeno pravilo da velika riba guta malu ribu.Proces je ubrzan I strahom firmi d ace
ih druge firme nastale integracijom ili super uspesne “start – up” kompanija digitalne ekonomije,ugroziti na trzistu,pa
tako dolazi do “efekta lavine” tj do lancane integracije firmi.

Elektronsko poslovanje

(videti prethodno pitanje)

Nestajanje posrednika

– u buducnosti u lancu snabdevanja ili pruzanja usluga,opstace samo oni koji mogu dodati neku

novu vrednost.Obicni posrednici koji su u dosadasnjoj ekonomiji ostvarivali znacajan profit prakticno ce biti izbaceni
iz tog lanca.Razlog njihovog nestanka je u primeni savremenih informacionih I telekomunikacionih tehnologija koje
omogucavaju krajnjim korisnicima da posrednike preksoce cime oni postaju visak.Sve s eovo odnosi I an nivoe u
organizaciji.Oni cija je uloga u hijerarhiji samo da nadole prenesu naredbe a nagore samo izvestavaju gube svoj znacaj
I ulogu.

Digitalni proizvodi I usluge

– u staroj ekonomiji tok informacija je fizicki:novac,cekovi,facture,tovarni

listovi,izvestaji,sastanci   licem   u   lice,fotografije   I   direktne   reklame   postom.Kao   podrsku   ovom   procesu   analogni
tehnicki   tehnoloski   sistemi   omogucili   su   telefonske   pozive   radio   I   TV   prenose.U   novoj   digitalnoj
ekonomiji,informacije je u svim svojim oblicima postaju digitalne;koriscenjem racunarskog binarnog koda one postaju
nizovi   jedinica   I   nula.Informacije   mogu   biti   postavljene   analogno   I   digitalno.Analogni   signal   predstalvjaju
kontinualne,a digitalni diskretne vrednosti iskazane celim brojevima.Digitlne tehnologije omoucavaju da se razlciti
pojavni oblici informacija lako transformisu u novu digitalnu formu a zatim zapisuju I prenose.Kod analognih zapisa
tesko je otkolniti sum koji nastaje u prenosu I an taj nacin degradira kvalitet izvornog signala.Kod digitalnih zapisa
relativno   je   jednostavno   otkloniti   smetnje   I   regenerisati   zapis   koji   je   po   kvalitetu   potpuno   jednak
izvornom.Transformacija iz analognih u digitalne signale postize se digitalizacijom koja se ostvaruje odabiranjem
konacnog broja reprezenata u vremensko domenu I kvantizacijom tj predstavljanjem analogne vrednosti brojem.Sve je
vise prisutan trend trnasformacije fizickih proizvoda u digitalan oblik.Elektronske knjige,video zapisi,muzika sa CD-a
u   mp3   formatu.

Nove organizacione forme

– rad na daljinu,virtuelna organizacija,zaposleni preko interneta sto

smanjuju troskove pre svega.

Digitalna generacija

– deca koja su rodjena krajem XX veka odrastaju u okruzenju

digitalnih medija.Racunari se nalaze svuda oko njih.Savremena tehnoloska dostignuca starije generacije dozivlajvaju
kao cuda a za mlade generacije ona predstavlja sasvim prirodno okruzenje.Primena IT-a kod starijih izaziva odbojnost
pa cak I strah od posla,dok ce nove generacije zahtevati radon okruzenje gde ce racunar I pristup internetu biti
neophodan preduslov za rad.

Ekonomska ravnopravnost

– generalno posmatrano primena IT-a treba da omoguci dalju