VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA “ČAČAK”
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
SISTEMI ZASNOVANI NA ZNANJU
Predmetni nastavnik
Student
Danka Ivković
Br. Indeksa
Beograd, 2016.godine
Sistemi zasnovani na znanju
SADRŽAJ
UVOD ..........................................................................................................3
1.
Definicija i kratka istorija ES
.................................................................4
2. POJAM EKSPERTNIH SISTEMA ..........................................................5
2.1.
Inženjerstvo znanja
............................................................................7
3 . PRIMER EKSPERTNIH SISTEM……….................................................8
4. KOMPONENTE EKSPERTNOG SISTEMA............................................9
4.1.S
vojstva
ekspertnog sistema...........................................................10
4.2.
Glavne osobine ekspertnih sistema
................................................12
4.3.
Prednosti i nedostaci ekspertnih sistema
.......................................13
5. IZGRADNJA EKSPERTNIH SISTEMA ................................................15
5.1
Ljuske ekspretnih sistema
................................................................15
5.2.Automatsko učenje............................................................................15
5.2.1
Kvalitativno modeliranje
................................................................15
5.2.2
Alati za izgradnju ekspertnih sistema
.........................................16
6. RAZLIKA OD KONVENCIONALNIH PROGRAMA...............................16
7. ZAKLJUČAK .........................................................................................18
LITERATURA
...........................................................................................................
19
2
Sistemi zasnovani na znanju
1. Definicija i kratka istorija ES
Ekspertni sistem je modeliranje, unutar računara, ekspertskog znanja, tako da
rezultujući sistem može ponuditi inteligentan savet ili doneti inteligentne odluke.
Odavno postoji želja da se napravi mašina koja bi bila sposobna da obavlja
posao koji zahteva intelektualne sposobnosti čoveka, npr. da igra šah (Charles
Babbage, 1834. konstruiŠe mehaničku "analitičku mašinu" koja računa i štampa neke
matematičke proračune, imao je nameru da napravi i mašinu za igranje šaha). Tek
napretkom informatičke tehnologije od sredine 20. veka taj san postaje ostvariv.
Nekoliko istraživača na Dartmut koledzu 1956. g. (Dartmouth College, USA) učestvuje
u konferenciji koji organizuje McCarthy na temu VI (koji je prvi predložio upravo taj naziv
za tu oblast, a poznat je i kao otac LISP-a). Pored pregleda postojećih dostignuća u
oblasti automatskih dokazivača teorema i programskih jezika, raspravlja se i o
mogućnosti razvoja računara koji bi bio u stanju da simulira ljudsko razmišljanje. Ovo
okupljanje istraživača označava rodjenje vešstačke inteligencije kao oblasti
računarstva.
Veštačka inteligencija beleži prve uspehe akademske prirode kao što su prvi program
za igranje šaha (Shannonn, 1955) ili dama (Samuel, 1963), automatsko dokazivanje
teorema (,,Logic Theorist", Simon i Newell, 1972), kao i ambiciozan pokušaj
ostvarivanja opšteg sistema za rešavanje problema GPS (General Problem Solver -
Newell, 1960) baziran na traženju razlika i operatora između ciljnog i trenutnog stanja u
bazi činjenica i operatora koji se pokazao ipak slabim za složenije probleme. VI je
nakon početnih uspeha i popularnosti došla u krizu početkom sedamdesetih godina 20.
veka, kada je shvaćeno da nisu dovoljno algoritni pretraživanaj i simbolički programski
jezici sa simboličkom reprezentacijom (baze) znanja da bi se rešili kompleksniji
problemi. Prvi uspešni ekspertni sistem kao što je bio "DENDRAL" označili su izlazak iz
te krize.
1
1
Slika1. Ekspertni sistemi, Zimonjić S. Informacija, Ekonomski fakultet Sarajevo, 1990, Str 177.
4
Sistemi zasnovani na znanju
2. POJAM EKSPERTNIH SISTEMA
U praksi se često javlja potreba za nizom specifičnih znanja datih u celini, brzo
sigurno i povezano. Drugim rečima, želi se da u problematičnim situacijama i kod
donošenja složenih odluka pomogne dobar stručnjak, vrhunski specijalista ili, kako se
drugačije kaže, ekspert. Pomoć eksperta je dobro došla u složenim situacijama bilo koje
oblasti ljudskog rada: medicini, pravu, građevinarstvu, industriji, marketingu, itd.
Osnovna svojstva eksperta su da:
primeni, na optimalni način, svoja znanja u rešavanju problema. Pri tome
se podrazumeva uzimanje u obzir činjenica i predviđanje relevantnih
posledica;
objasni i obrazloži svoje odluke i predloge;
komunicira sa drugim ekspertima i proširuje svoja znanja, prestruktuira i
reorganizuje shvatanja i znanja;
formira i napušta određene zaključke, što dokazuje da je pronikao u
suštinu određenih pojava i našao nove zakonitosti koje među njima
vladaju;
određuje najbrži način dolaska do rešenja i njegove praktične primene;
u specifičnim situacijama intuitivno (heuristički), na osnovu svih
dosadašnjih iskustava i događaja oceni gdje se nalazi rešenje problema.
2
Imati pored sebe eksperta nije ni najmanje jednostavno, eksperata nema previše,
nisu na raspolaganju u svakom trenutku i nisu ni jeftini. Osim toga ni jedan ekspert ne
može da poseduje sva znanja.
Današnji stepen razvoja moderne informatičke nauke sve više omogućava da se
stalno može raspolagati ekspertnim uslugama. Pri tome se misli na ekspertne sisteme
(ES). Pod ES se podrazumeva takva vrsta programske podrške ili softvera na računaru,
koja u većoj ili manjoj meri zamenjuje čoveka - eksperta. ES je u stanju da, na osnovu
unesenih podataka i ugrađenih logičkih algoritama (pravila zaključivanja) i tako nastale
baze znanja, efikasno pomogne korisniku u rešavanju specifične problematike.
Pored pojma ekspertni sistem koriste se i sledeći pojmovi: sistem zasnovan na
znanju, inteligentni informacioni sistem, inteligentni sistem zasnovan na znanju i sistem
znanja. Ekspertnost se definiše kao znanje, razumevanje i veština rešavanja problema
u određenoj oblasti.
Najpotpuniju definiciju ekspertnih sistema dalo je Britansko društvo za računare
koja glasi: „Pod ekspertnim sistemima podrazumeva se realizacija računarski bazirane
veštine nekog eksperta čija je osnova u znanju i u takvom obliku da sistem može da
ponudi inteligentan savet ili da preuzme inteligentnu odluku o funkciji koja je u postupku.
2
Krsmanović S. Informacioni sistemi u menadžmentu ,Univerzitet BK, Beograd 2006, Str 384.
5
