САДРЖАЈ
1.УВОД 2
2. РАЧУНАРСКИ СИСТЕМИ 4
2.1. Историјски развој рачунара 5
3. ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 8
3.1. Појам информационо-комуникационих технологија 10
3.2. Примена информационо-комуникационих технологија 13
3.3. Информационо-комуникационе технологије у учењу и подучавању 14
3.4. Наставни процес и учење, ICT 16
3.5. Развој информационо-комуникационих технологија 21
3.6 .Добра образовна пракса у ЕУ 24
3.7. Стање и трендови примене ICT у образовању у свету 26
4. РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ 34
4.1. Интернет-глобална рачунарска мрежа 39
4.2. Протоколи Интернета 41
4.3. Приступ интернету 42
4.4. Клијент-сервер модел 43
4.5. Услуге и сервиси Интернета 44
4.6. Веб-мултимедијални сервис интернета 46
4.7. Приступ Вебу 48
4.8. Веб читачи 49
4.9. Интернет у образовању 50
4.10. Интернет у школи 50
4.11. Интернет – са или без школских библиотека 53
4.12. Интернет – за и против 54
4.13. Интернет и школска библиотека 55
5. ЗАКЉУЧАК 57
ЛИТЕРАТУРА 58
1. УВОД
У доба кад рачунари заузимају све више места у човековој свакодневници, где
достижу такав сегмент примене, да је то пре двадесетак година било готово немогуће
предвидети, мало је било оних који су били смелији визионари и усуђивали се да
предвиђају примену рачунара у образoвању.
Послови који се обављају уз помоћ знања које је некад давно прикупљено, све су
ређи. Свака индивидуа, мора самостално радити на себи, и кроз разне курсеве се
едуковати. Најчешће су то курсеви из информатике, страних језика, и многобројних
других. Време како одмиче, човек се све више и више ослања на савремену
информационо-комуникациону технологију. Интернет је некако постао незаобилазан
сегмент. Узмимо за пример мобилну телефонију. Било је доста оних који су се опирали
истој. Поготову старије особе, које су критиковале и презирале употребу истих.
Одлазак на пут, море, лечење, истим је дао доказ о нужности и предности истих. Многи
се сада не могу ни за тренутак растати од својих мобилних апарата. Наравно, све има
своје предности и недостатке. У неким земљама, као што су скандинавске земље
(Норвешка, Шведска, Финска) већ је уведена практична примена савремених
технологија. Класичне шалтере, куповину, стајање у редовима, замењују кориштењем
нових технологија.
Код нас млађе генерације су склоне примењивању истих. Старије генерације се
некако опиру, али први додир са истим, лакоћа којом се користе, не оставља их
равнодушним. Увидом у брзину, поузданост, постају чести корисници. Генерације које
долазе, све више користе технологију. Границе употребе исте, сигурно ће се померати.
Потребно је направити посебан план, како би педагошки, методички обликовали
наставне материјале, који ће ученике, студенте и старије генерације оспособити за
садашњост али и за будућност засновану на информационо-комуникационој
технологији. Потребно је припремити садашње, а и будуће генерације за
информационо-комуникациону технологију. Није довољно само стихијски кренути у
пројекте припреме за кориштење информационо-комуникационих технологија (ICT),
2
2. РАЧУНАРСКИ СИСТЕМИ
Рачунари сy електронски уређаји који су намењени за рад са подацима, односно за
обраду података. Oни спадају у уређаје који се називају аутомати.
У општем случају термин машина (аутомат) означава уређај који без непосредног
учешћа човека извршава операције добијене претварањем (трансформацијом), пpeнoca
и коришћења енергије, материјала или информација. Када машина функционише према
унапред задатом програму, oнa се назива програмска управљачка машина или машина
са програмским управљањем. Овде термин програм означава план деловања који
извршава аутоматски уређај. Програм je састављен од коначног скупа инструкција или
наредби, при чему свака инструкција описује неку елементарну операцију коју
аутоматски уређај може директно да изврши. Рачунар или тачније електронски
рачунар, представља програмски управљану машину, реализовану дигиталним
електронским колима, која над подацима извршава разне бројчане и небројчане
операције. Често се за рачунар користи тачнији термин - рачунарски систем или систем
за обраду података, јер савремени рачунар представља комплекс уређаја који заједно,
као целина, обављају обраду података.
Процес интензивирања производње и усавршавање начина пословања, заједно са
технолошким развојем транспорта и начина комуницирања, значајно je повећао обим
података и информација и довео je до тзв. информационе кризе, односно до рекордног
пораста информационих токова. С друге стране, човекове ограничене биолошке
способности за памћење, обраду и дистрибуцију података и информација и
традиционална средства којима je он располагао за рад са њима, нису били у стању да
прате и реше настали проблем. Ово je посебно важно ако се има у виду да ниво
обезбеђености информацијама стручњака, научника и руководилаца представља један
од основних фактора .
Један од најважнијих проналазака који je омогућио нагли развој информатике
био je проналазак нове врсте машина (уређаја) који су били у стању да помогну човеку
у његовом умном раду. Тиме je човеков рад на обради података и ннформација замењен
радом машине назване рачунаром, јер je њена првобитна намена била механичко
("аутоматско") извршавање рачунских операција. Данас су области примене и
4
могућности рачунара знатно проширене, тако да "стари'' термин рачунар више не
одражава у потпуности суштину његовог коришћења, већ означава уређај или систем
који прихвата податке, извршава над њима операције трансформације (разне нумеричке
или ненумеричке операције) и саопштава резултате обраде.
Савремени период у развоју људгког друштва често се назива информациона epa
или epa рачунара. Карактерише се широким коришћењем система заснованих на
рачунарима у којима се прикупљају, памте (складишите), обрађују, дистрибуирају и
користе подаци и информације. Настао je као последица сталног пораста брзине
промена и вишеструког раста свих друштвених функција и процеса заједно са
друштвеним, технолошким и другим видовима развоја.
Рачунари су посебно постали значајан чинилац у обради података и
информација у организацијама као наставни део система који се називају
информациони системи или управљачки ииформациони системи. Њихова je намена да
подрже функције оперативног праћења, руковођења и доношења одлука.
2.1. Историјски развој рачунара
Људи су од давних времена покушавали да направе уређаје за рачунање.
Најпознатији je абак (или абакус) - рачунаљка у облику система жица са клизећим
перлама. У XVII и XVIII веку било je више покушаја изградње механичких машина за
рачунање, где су се посебно истицали радови Паскала, Лујбница и Бебиџа.
Сматра се да историја развоја рачунара почиње од електронских рачунара. Први
електронски рачунар ENIAC направљен je 1946. године. Te године предложен je и
модел архитектуре рачунара са упамћеним програмом која се и данас користи a назива
Фон Нојмановом архитектуром.
Досадашљи развој рачунара описује се помоћу генерација рачунара -
карактеристичних временских периода који су обично одређени променама у
доминантној технологији коришћеној за реализацију рачунара. При томе je свака нова
генерација рачунара омогућила увођење нове класе рачунара.
Општа сагласност о броју генерација рачунара углавном постоји, али код разних
аутора постоје мале разлике у почетку и крају трајања сваке генерације рачунара. Осим
тога, период до електронских рачунара није обухваћен генерацијама развоја рачунара,
5
израде електронских кола велике интеграције
3
, и VLSI технологије (Very Large
Scale Integration), тј. израде елктронских кола врло велике интеграције
4
.
Побољшање карактеристика и димензија хардверских компоненти довело je до
смањења димензија рачунара, повећања капацитета оперативне меморије и
знатно повећане брзине обраде података. Оперативни системи су флексибилнији
и једноставнији за употребу ширем кругу корисника, a програмски језици и
преводиоци погоднији за креирање апликативних програма, што je довело до
производње персоналних рачунара и радних станица.
• Пета генерација (од 1990.) заснована je на паралелној архитектури и
вишепроцесорским рачунарима.
Може се уочити да су у свакој новој генерацији рачунара повећавани брзина
рада процесора, капацитет оперативне меморије и системски софтвер, a коришћени су
све бољи програмски језици. Од четврте генерације рачунара почиње и све масовније
повезивање рачунара у рачунарске мреже.
Данас се ради на развоју још једне нове класе рачунара - неуро-рачунара,
заснованих на коришћењу вештачких неуронских мрежа сличних неуронима мозга,
који he имати, вероватно принципијелно другачију архитектуру од досадашње, a биће у
стању да знатно боље решавају неке "тешке"' проблеме. Наиме, когнитивни (спознајни)
проблеми као што су препознавање ликова, учење говора, разумевање природног
језика, претраживање текстуалне информације у меморији или вођење механичке руке
робота ради хватања предмета су примери проблема које брзо решава људски мозак a
који су тешки за решавање помоћу конвенционалних рачунара.
3. ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Термин "'информационе технологије'' појавио се крајем седамдесетих година.
Уведен je са циљем истовременог спајања електронике, рачунарске технике и
телекомуникација области које су довеле до револуционарних промена у руковању,
обради и складиштењу података и информација. Информационе технологије се могу
3
Кола великог степена интеграције садрже од 1000 до 10.000 компоненти.
4
Кола врло великог степена интеграције садрже више од 10.000 компоненти.
Савремени процесори садрже и до 500 милиона компоненти.
7
