Висока школа струковних студија за образовање
васпитача у Кикинди
ЗАВРШНИ РАД
Тема: Informatičke tehnologije i zdravstveno
vaspitanje dece predškolskog uzrasta
(У korelaciji sa Metodikом fizičkog i zdravstvenog
vaspitanja)
Област: Од играчке до рачунара
Професор-ментор: Студент:
Др Љиљана Крнета Марина В. Херић
Кикинда, 2016. година
1
ОВЕРА ОДСЕКА ЗА СТУДЕНТСКА ПИТАЊА
Име и презиме кандидата:
_______________________
Број досијеа: _________________________________
Датум предаје рада: ___________________________
Датум одбране рада: __________________________
Наставник ментор: ____________________________
Комисија за одбрану рада: 1. ________________________
2. ________________________
Одсек за студентска питања:
_______________________
ОВЕРА КОМИСИЈЕ ЗА ОДБРАНУ ЗАВРШНОГ РАДА
Оцена рада: _________________
Оцена одбране: ______________
Општа оцена: ________________
КОМИСИЈА
Професор-ментор: ___________________________
Председник Комисије: _________________________
Члан Комисије: _____________________________
1. Увод
У данашње време, са свакодневном појавом неких информатичких технологија, рачунар
остаје незаобилазна машина коју човек користи за добијање разних информација, за посао
али и за забаву. Рачунар првенствено служи за обраду одређених података.
Рачунар се све чешће налази и у нашим домовима, а самим присуством буди се
интересовање код деце. Деца прво желе да савладају знање за играње одређене игрице што
касније доводи до занимања за интернет. Интернет може да буде и позитиван и негативан у
зависноти од тога на који начин се користи. Родитељи морају да буду довољно
информисани и обавештени какве садржаје требају да понуде деци на компјутеру како оно
не би морало само да претажује и тако наиђе на непримерене садржаје. Родитељи би
требало најпре да заједно са дететом проводе време уз рачунар и да се тако заједно
забављају и уче.
Коришћењем компјутера и посебно осмишљених програма намењених
деци предшколског узраста можемо подстаћи одређен ниво мотивације, олакшати усвајање
нових знања, утврђивање већ стеченог знања и руковање компјутером помаже деци да
вежбају фину моторику ока и руке.
Споменућу игрице која би деца могла играти на рачунару. Постоје разне врсте игра али
су најбоље оне са образовним карактером. Деца путем обрзовних игрица могу да се
забављају а да притом нешто и науче. Родитељи би требали да ограниче време које ће дете
проводити уз рачунар. Рачунар би требао да се налази у просторији у којој одрасли имају
несметану контролу над томе шта дете гледа на рачунару. Такође, акционе игре могу
довести до негативних последица као што су агресивност, насиље, непоштовање од стране
детета. Никако не би требало дозволити да дете падне под утицај кимпјутерских игрица.
Претерана употреба компјутера може довести до разних здравствених проблема. Дуго и
интензивно коришћење компјутера може да доведе до премора очију или до мишићног
замора и болова у зглобовима и кичми.
3
Са појавом нових технологија повећао се и број забринутих васпитача који су у стаху
како ће се одвијати увођене рачунара у васпитно образовне установе. Васпитачи би
првенствено требали да буду обучени за рад на рачунару како би своје знање знали да
пренесу и на децу. Зато је веома битно да прво одрасли буду обучени па потом деца.
Неминовно је да су данашња деца, део информатичког напретка и да од најранијег
узраста ступају у контакт са самим рачунаром. Не треба дозволити да детету компјутер буде
једина занимација и замена за другаре. Компјутер не може да постане стваран пријатељ, јер
он извршава само оно што му је наређено. Дружење и играње са другарима не може да
замени ни један рачунар.
4
Пажња је нестална и површна, због чега имитације, подражавање драматизације
треба да буду основни метод током психомоторичких активности. Потреба за кретањем и
телесним активностима веома је изражена, што васпитач треба увек да има у виду у свом
педагошком раду.
Млађи узраст од 3. до 4. године
Деца овог узраста су у основи овладала основним облицима кретања и могу се
укључити скоро у све организационе облике вежбања. Покрети су контролисани.
Карактеристично је да деца за време кретања шире руке и да се теже заустављају, што значи
да је у питању нестабилност у одржавању равнотеже и упозорење васпитачу да при избору
вежби врши потребне корекције. Деца се брзо замарају, пажња је лабилна, а расположење се
брзо мења.
Средњи узраст од 4. до 5. године
Кретање је усавршено, рад руку и ногу је усклађен, координација је боља, мање је
сувишних и неконтролисаних покрета. Равнотежа је знатно боља – дете, на пример, већ
може дуже времена да стоји на једној нози. При избору телесних активности и моторичких
задатака, вежбања могу бити сложенија, моторички задаци тежи и вежбања могу дуже да
трају. Склоност према подражавању, имитацији, још увек је доста изражена, и зато је као
метод рада треба примењивати. Дете се само облачи и свлачи, пење уз степенице и много је
самосталније у свим активностима.
Старији узраст од 5. до 6. године
За овај период је посебно карактеристично да аутоматизација покрета почиње све
више да добија своје место у развоју моторике и да се сваким даном усавршава. То се
примећује у разним облицима трчања, пењања, бацања и др. Деца почињу да користе више
једну руку, једну ногу, при доскоку дочекују се на врховима прстију, стоје и ходају
затворених очију, што значи и да је и оријентација у простору знатно побољшана. Деца
6
