САДРЖАЈ:

УВОД ___________________________________________________________

1. ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ И ИНТЕРАКТИВНО УЧЕЊЕ______ 2

1.1. ПОЈАМ И СУШТИНА ИНТЕРАКТИВНОГ УЧЕЊА И НАСТАВЕ ______________2

1.2. ИНТЕРАКТИВНО УЧЕЊЕ У ИНФОРМАТИЧКОМ ОБРАЗОВАЊУ ____________4

2..

УЧЕНИК И НАСТАВНИК У ИНФОРМАТИЧКОМ ОБРАЗОВАЊУ ____7

2.1. НОВА ПОЗИЦИЈА УЧЕНИКА У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ _______7

2.2. ФУНКЦИЈЕ НАСТАВНИКА У САВРЕМЕНОМ ОБРАЗОВАЊУ И НАСТАВИ ___11

2.3. ПРОМЕНЕ ПОЛОЖАЈА УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА У ИНФОРМАТИЧКОМ
ОБРАЗОВАЊУ _____________________________________________________________ 13

2.4. ПЕДАГОШКИ ЕФЕКТИ КОМПЈУТЕРСКИ ПОДРЖАНЕ НАСТАВЕ ___________ 14

ЗАКЉУЧАК ________________________________________________________________15

ЛИТЕРАТУРА ______________________________________________________________16

1. ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ И ИНТЕРАКТИВНО УЧЕЊЕ

У оквиру реформи наставног процеса последњих година и код нас се интерактивно
учење све више афирмише као један од савремених педагошких иновација. С обзиром на
то да и информатичко образовање представља једну од битнијих компонента реформе
школства, постоји битна повезаност и комплементност између две савремене иновације.

1.1.

ПОЈАМ И СУШТИНА ИНТЕРАКТИВНОГ УЧЕЊА И НАСТАВЕ

И код нас постоје терминолошки проблеми око значења појмова интерактивна настава,

интерактивно   учење   и   интерактивна   метода.   Интеракцију   без   обзира   да   ли   се   ради   о
целокупној настави, процесу учења у настави или само помоћу примене једне методе чини
нов  начин   комуницирања   на   релацији  наставник,   ученик   и  наставно   градиво.   Овде   се
уводи једна нова међузависност, међудејство и међуутицај ученика који заједнички уче.
Стога, интерактивно учење је процес који резултира релативно перманентним променама
у размишљању и понашању које настају на основу искуства, традиције, праксе остварене у
социјалној   интеракцији.   Поред   предности   које   интерактивно   учење   има   у   односу   на
традиционалну наставу, оно подстиче остваривање и социјалне интеракције и социјалних
односа. За успостављање ефикасне интеракције неопходно је наставни рад организовати у
малим групама, подстицати међузавистност између чланова група, подржати укључивање
свих ученика у активан рад у групи, подстицати и развијати интерперсоналне способности
и емоционалну климу у групи. Суштина интерактивног учења у настави чини стицање
знања, али и развијање интерперсоналних и социјалних односа. Резултати емпиријских
истраживања   су   показали   да   интерактивно   учење   има   неке   предности   у   односу   на
класичну наставу.

      Суштина интерактивног учења изражава се у међузавистности и међудејству, односно
међуутицају субјеката који заједнички уче. Према интеракционистичкој теорији у процесу
учења, поред групних интеракција, могуће су и неке друге. Чак и појединац „може бити
сам са собом у интеракцији не само посредно кроз разне улоге и статусе које обавља, већ и
непосредно тако што на менталном плану преузима позицију другог или се односи на себе
самог   у   различитим   временским   тренуцима   и   ситуацијама.   Поред   те   релације   за
интерактвино учење битна одредница активног учења која се може конкретизовати са
неколико   респондитивних   педагошких   активности:   издвајање   битног   од   небитног,
уопштавање битних чињеница, активно репродуковање наученог и сл.

Интерактивно учење у настави има одређене предности у односу на класичне облике
школског учења. У такве предности можемо сврстати:



Постизање већег школског успеха (квантитет, квалитет, трајност)



Виши ниво развијености интерперсоналних односа (ученик – ученик, ученик
– наставник...)



Развијање способности самоуважавања и самопоштовања

На такве предности кооперативног и интерактивног учења указивао је већи број
истраживача. У виду синтезе С. Шевкушић посебно истиче: „Мета-анализа резултата свих
студија, уз примену одговарајућих статистичких поступака да би се контролисала могућа
пристрасност као резултат примене великог броја различитих мерних инструмената,
показала је супериорност кооперативног над компетативним и индивидуалним учењем“.

Поред тог генерализованог сазнања о вредностима интерактивног учења оно је
изузетно ефикасно код учења разумевања појмова, решавања проблема, развијања
дивергентног и креативног мишљења.

У интерактивном учењу наставник има и неке нове функције. Уместо класичних
функција предавача и оцењивача, наставник у интерактивном учењу и настави има ове и
специфичне функије:



Функција дефинисања циља учења и групног циља



Функцију упознавања нивоа кооперативности сваког ученика и ученичких
група



Фунцкија избора и конструктора проблемских ситуација



Функцију планера, координатора и усмеривача



Функцију праћења и евалуације остварености васпитно-оразовног циља, али
на нивоу остварења групног циља

1.2.

ИНТЕРАКТИВНО УЧЕЊЕ У ИНФОРМАТИЧКОМ ОБРАЗОВАЊУ

У информатичком образовању, као и у свим другим видовима образовања и наставе,
оправдано је примењивати различите облике интерактивног учења. Код примене
интерактивног учења у информатичком образовању треба уважавати основне законитости
интеракције, али имати у виду и специфичности циљева и садржаја овог образовања. Зато
је битно уважити следеће елементе:



Основни циљ и задатке информатичког образовања



Природу и карактер информатичких садржаја који се на интерактиван начин
уче



Степен познавања методичких поступака у интерактивном учењу



Ниво оспособљености наставника за организацију и извођење различитих
облика интерактивног учења

У практичном остваривању интерактивног учења у информатичком образовању
најефикаснији је рад у мањим групама (група од три ученика ради на једном рачунару). У
таквој величини групе може се остварити потпунија међузависност њених чланова. Са
организационо-методичког аспекта таква међузависност се испољава кроз неколико
битних педагошких поступака:



Подела рада и одговорности у оквиру групе и поделу рада међу члановима мање
групе



Усмереност свих педагошких активности ка постављеном циљу учења



Остваривање групног вођства

С обзиром на сву сложеност интерактивног учења битно је да се појединци у групи
међусобно охрабрују, подстичу на активност и помажу једни другима. Отуда је
социјални контекст вршњачких група у развијању кооперативности прилика за учење.

Интерактивно учење у информатичком образовању може се организовати у:



Паровима



Мањим групама (три ученика)



Средњим групама (3-7 ученика)



Великим групама (25-40 ученика)

И поред тога практична искуства показују најефикасније интерактивно учење у
малим групама од по три ученика. У раду таквих група у интерактивном учењу, наставник
поред већ наведених има још неколико, оперативних функција:



Утврђивање величина групе



Распоређивање ученика по групама



Осмишљавање простора за рад



Објашњавање задатака групама



Посматрање ученичких интеракција



Повремене интервенције у раду група

         Непосредни процес интерактивног учења информатичких садржаја реализује се кроз
специфичне фазе или кораке. Оријентациони модел часа интерактивне наставе могао би
имати следеће кораке:
        I корак – увод у рад (краће понављање раније обрађеног градива, истицање циља за
ново учење, договор о начину рада)
                II   корак   –   формирање   група   за   самосталан   рад   (формирање   хомогених   или
хетерогених група)
        III корак – самосталан рад груап на решавању задатака (подела материјала, праћење
рада групе...)
IV корак – извештавање представника група о урађеним задацима
V корак – анализа тока и резултата рада сваке групе
               VI корак – уопштавање резултата које су групе оствариле, неопходне допуне и
корекције, те синтеза знања и искуства
VII корак – задаци за самосталан индивидуални рад или самостални рад групе.