UNIVERZITET SINGIDUNUM
Prof. dr Milan Milosavljevi
ć
Prof. dr Mladen Veinovi
ć
Doc. dr Gojko Grubor
INFORMATIKA
Beograd, 2009.
INFORMATIKA
Autori:
Prof. dr Milan Milosavljevi
ć
Prof. dr Mladen Veinovi
ć
Doc. dr Gojko Grubor
Recenzent:
Prof. dr Branko Kova
č
evi
ć
Izdava
č
:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Za izdava
č
a:
Prof. dr Milovan Staniši
ć
Tehni
č
ka obrada:
Novak Njeguš
Dizajn korica:
Milan Nikoli
ć
Godina izdanja:
2009.
Tiraž:
1000 primeraka
Štampa:
Č
UGURA print, Beograd
www.cugura.rs
ISBN:
978-86-7912-192-9
I
N
FO
RMATIKA
IV
Udžbenik je podeljen u jedanaest poglavlja. Poglavlja prate logi
č
an redosled: od
hardvera i periferija, preko so
ft
vera do kompleksnijih informa
ti
č
kih sistema zasnovanih
na umreženim ra
č
unarima, bazama podataka i Internetu. Detaljno su obra
đ
eni mul
ti
-
medijalni ra
č
unarski podaci koji su po pravilu iz našeg okruženja, a odnose se na govor,
audio i video signale. Posebna pažnja je posve
ć
ena pitanjima bezbednos
ti
i rizicima
upotrebe savremenih informacionih tehnologija. Poslednja dva poglavlja se odnose na
primenu navedenih tehnologija u poslovnim informacionim sistemima i elektronskom
poslovanju. Udžbenik je pisan kao celina, ali se pojedina poglavlja mogu nezavisno
prou
č
ava
ti
.
Udžbenik predstavlja prvo izdanje i sve primedbe i suges
ti
je
č
italaca su dobro došle.
Beograd, 2009. godine
Autori
S
ADR
Ž
A
J
V
SADRŽAJ
Predgovor
III
1. RAZVOJ RA
Č
UNARA 1
1.1.
UV
O
D 3
1.2.
IST
O
RI
J
A RAN
O
G RAZV
OJ
A RA
Č
UNARSKIH ALATA I MAŠINA
3
1.3.
RAZV
OJ
MAŠINA ZA
O
BRADU IN
FO
RMACI
J
A 9
1.3.1. Razvoj prvih realnih ra
č
unara 9
1.3.2. Evolucija digitalnih ra
č
unarskih sistema
14
1.3.2.1.
Ra
č
unari prve generacije
14
1.3.2.2.
Ra
č
unari druge generacije
15
1.3.2.3.
Ra
č
unari tre
ć
e generacije
16
1.3.2.4.
Ra
č
unari
č
etvrte generacije
17
1.3.2.5.
Ra
č
unari pete generacije
19
1.3.2.6.
Ra
č
unari šeste generacije
20
1.4. SAVREMENI RA
Č
UNARSKI SISTEMI
21
1.5.
RAZV
OJ
PR
O
GRAMA 22
1.6.
TIP
O
VI SAVREMENIH RA
Č
UNARA 25
1.6.1. Super ra
č
unari
25
1.6.2. Mainframe ra
č
unari
26
1.6.3. Serveri
27
1.6.4. Radne stanice
28
1.6.5. Personalni ra
č
unari (PC)
28
1.6.5.1. Klase personalnih ra
č
unara 29
1.6.6. Ugradivi ra
č
unari 31
1.7.
UMRE
Ž
AVAN
J
E RA
Č
UNARA I INTERNET REV
O
LUCIA 32
1.7.1. Internet revolucija
33
1.8.
RA
Č
UNARI U SVAK
O
DNEVN
O
M
Ž
IV
O
TU 34
1.9.
ZAKL
J
U
Č
AK 37
1.10.
KL
J
U
Č
NE RE
Č
I
38
Pitanja za ponavljanje
40
2. HARDVER RA
Č
UNARA 41
2.1.
UV
O
D 43
2.2.
O
SN
O
VNE
F
UNKCI
J
E RA
Č
UNARA 43
2.3. BINARNI BR
OJ
NI SISTEM
45
2.4. HARDVERSKE K
O
MPUNENTE CPU RA
Č
UNARSK
O
G SISTEMA
50
2.4.1.
Ku
ć
ište ra
č
unara 51
S
ADR
Ž
A
J
VII
4.4.2. Set aplika
ti
vnih programa
131
4.5.
ra
č
unarske pla
tf
orme
132
4.6.
ZAKL
J
U
Č
AK
138
4.7.
KL
J
U
Č
NI TERMINI
139
Pitanja za ponavljanje
141
5. MULTIMEDIJA
143
5.1.
UV
O
D 145
5.2. KARAKTERISTIKE MULTIMEDI
J
E 145
5.2.1. Tekst kao mul
ti
medijalni sadržaj
146
5.3.
RA
Č
UNARSKA GRA
F
IKA 148
5.3.1. Dvodimenzionalna ra
č
unarska gra
fi
ka
150
5.3.2. Vektorska gra
fi
ka (VG)
152
5.4.
TR
O
DIMENZI
O
NALNA RA
Č
UNARSKA GRA
F
IKA 154
5.4.1. Programi za 3-D modelovanje
155
5.5.
PREZENTACI
O
NA GRA
F
IKA 156
5.6.
DINAMI
Č
KI ASPEKT MULTIMEDI
J
ALNIH SADR
Ž
A
J
A 158
5.6.1. Digitalna video produkcija
159
5.7.
RA
Č
UNARI I AUDI
O
SINTETI
Č
KA MUZIKA
161
5.7.1.
Sin
ti
sajzeri, sempleri i sekvenceri
163
5.7.2. Hipertekst i hipermedija
166
5.7.3.
Interak
ti
vna mul
ti
medija
167
5.8.
ZAKL
J
U
Č
AK
171
5.9.
KL
J
U
Č
NI TERMINI
172
Pitanja za ponavljanje
174
6. BAZE PODATAKA
175
6.1.
UV
O
D 177
6.2.
O
SN
O
VNI K
O
NCEPT I DE
F
INICI
J
E 178
6.2.1.
Podatak
178
6.2.2.
Informacija
179
6.2.3. Metapodaci - podaci o podacima (metadata)
181
6.2.4. Sistemi za upravljanje bazama podataka
181
6.3.
KLASI
Č
AN SISTEM ZASN
O
VAN NA DAT
O
TEKAMA
182
6.3.1. Nedostaci sistema zasnovanog na datotekama
184
6.4. PRISTUP ZASN
O
VAN NA BAZAMA P
O
DATAKA 185
6.5. PRIMENE BP
186
6.5.1.
Li
č
ne baze podataka
186
6.5.2. Baze podataka za radne grupe
187
6.5.3. Baze podataka odeljenja
187
6.5.4. Baze podtaka organizacija
188
I
N
FO
RMATIKA
VIII
6.5.5. Internet, intranet i ekstranet aze podataka
188
6.6.
TIPI
Č
N
O
O
KRU
Ž
EN
J
E BAZE P
O
DATAKA 189
6.7.
IST
O
RI
J
A RAZV
OJ
A BAZE P
O
DATAKA 191
6.8.
M
O
DEL
O
VAN
J
E
193
6.8.1. Razvoj konceptualnih modela
194
6.8.2.
En
ti
te
ti
195
6.8.3. Veze izme
đ
u en
ti
teta
196
6.8.4. Troslojna arhitektura baza podatka
197
6.9.
M
O
DELI BAZA P
O
DATKA 198
6.9.1. Hijerarhijski model
198
6.9.2. Mrežni model
199
6.9.3. Relacioni model
200
6.10.
TRANSAKCI
J
E 204
6.10.1.
O
sobine transakcija
204
6.10.2.
C
O
MMIT i R
O
LLBACK 205
6.11.
O
P
O
RAVAK BAZE P
O
DATAKA 206
6.12.
ZAKL
J
U
Č
AK
207
6.13.
KL
J
U
Č
NI TERMINI
208
Pitanja za ponavljanje
209
7. RA
Č
UNARSKE MREŽE
211
7.1.
UV
O
D 213
7.2.
K
O
MUNIKACI
O
NI SISTEMI
214
7.3. VRSTE PREN
O
SA P
O
DATAKA 215
7.3.1. Prenos podataka sa komunikacijom veza (circuit switched) 215
7.3.2. Prenos podataka sa komunikacijom paketa
(packe
tt
switched)
216
7.4.
RAZL
O
ZI ZA UMRE
Ž
AVAN
J
E 216
7.5. VRSTE RA
Č
UNARSKIH MRE
Ž
A PREMA PR
O
ST
O
RU K
OJ
I
O
BUHVATA
J
U 218
7.5.1. Lokalna ra
č
unarska mreža (LAN)
218
7.5.2. Regionalna ra
č
unarska mreža (WAN)
219
7.6. PRISTUP UMRE
Ž
AVAN
J
U 219
7.6.1. Mreže ravnopravnih ra
č
unara 219
7.6.2. Serverske mreže
220
7.7. STANDARDNE T
O
P
O
L
O
GI
J
E 222
7.8. PASIVNA MRE
Ž
NA
O
PREMA 223
7.8.1. Koaksijalni kabl
224
7.8.2. Kabl sa upredenim paricama
225
7.8.3.
O
p
ti
č
ki kablovi
226
7.8.4. Strukturno kabliranje
227
7.9. AKTIVNA MRE
Ž
NA
O
PREMA 227
I
N
FO
RMATIKA
X
8.9.2. HTML - jezik za ozna
č
avanje hiperteksta
265
8.9.3. Web
č
ita
č
265
8.10. WEB PRETRA
Ž
IVA
Č
267
8.11.
UPRAVL
J
AN
J
E INTERNET
O
M 267
8.12. INTRANET I EKSTRANET
268
8.13.
ZAKL
J
U
Č
AK
269
8.14.
KL
J
U
Č
NI TERMINI
270
Pitanja za ponavljanje
272
9. BEZBEDNOST I RIZICI
273
9.1.
UV
O
D 275
9.2.
RA
Č
UNARSKI KRIMINAL
275
9.2.1.
Kra
đ
a preko ra
č
unara 276
9.2.2.
So
ft
verska piraterija i zakoni o intelektualnoj svojini
277
9.2.3. Intelektualna svojina i pravo
278
9.3.
ZL
O
NAMERNI S
OF
TVER 279
9.3.1.
Virusi
280
9.3.2. Trojanski konji
281
9.3.3.
Crvi
282
9.3.4.
An
ti
virusna zaš
ti
ta
282
9.4.
HAKERISAN
J
E I ELEKTR
O
NSKI UPADI
284
9.5.
BEZBEDN
O
ST - SMAN
J
EN
J
E RIZIKA
284
9.5.1.
O
grani
č
enja
fi
zi
č
kog pristupa
285
9.5.2.
Lozinke
285
9.5.3. Mrežne barijere
286
9.5.4. Kriptografske tehnike - šifrovanje/dešifrovanje
287
9.5.5. Bekapi i druge bezbedonosne mere
288
9.6.
BEZBEDN
O
ST, PRIVATN
O
ST, SL
O
B
O
DA I ETIKA
289
9.7.
S
OF
TVERSKE GREŠKE
290
9.8.
V
OJ
NE PRIMENE
291
9.3.
ZAKL
J
U
Č
AK
292
9.10.
KL
J
U
Č
NI TERMINI
293
Pitanja za ponavljanje
295
10. INFORMACIONO KOMUNIKACIONI SISTEMI
297
10.1.
UV
O
D 299
10.2. KRATAK PREGLED EV
O
LUCI
J
E TEHN
O
L
O
GI
J
A ZA RAD
299
10.3.
P
O
SL
O
VNE
O
RGANIZACI
J
E KA
O
SISTEMI
302
10.3.1. Lanac vrednos
ti
organizacije
302
10.3.2.
O
rganizacija kao poslovni sistem
303
S
ADR
Ž
A
J
XI
10.4.
IN
FO
RMACI
O
N
O
K
O
MUNIKACI
O
NI SISTEMI
304
10.4.1. Informaciono komunikacione tehnologije
u
poslovnim
sistemima
305
10.4.2. Poslovni IKT sistemi za obradu transakcija
306
10.4.3. Informacioni sistem za planiranje resursa
307
10.4.4.
Automa
ti
zovani infomracioni sistemi
za dizajn i proizvodnju
308
10.4.5. Interoranizacijski informacioni sistem
309
10.4.6. Internacionalni informacioni sistem
309
10.5.
IN
FO
RMACI
O
NE TEHN
O
L
O
GI
J
E I UPRAVL
J
AN
J
E
P
O
SL
O
VNIM SISTEM
O
M
310
10.5.1.
F
unkcije i uloge menadžera
310
10.5.2. Informacioni sistem za upravljanje
312
10.5.3. Izvršni informacioni sistemi
315
10.5.4.
Perspek
ti
vni informacioni sistemi
316
10.5.5. Strateški informacioni sistemi
317
10.6. PLANIRAN
J
E RAZV
OJ
A IN
FO
RMACI
O
NIH SISTEMA
318
10.7.
LI
Č
NA I DRUŠTVENA
O
DG
O
V
O
RN
O
ST U IN
FO
RMACI
O
N
O
M D
O
BU 319
10.8.
ZAKL
J
U
Č
AK
320
10.9.
KL
J
U
Č
NI TERMINI
321
Pitanja za ponavljanje
322
11. ELEKTRONSKO POSLOVANJE
323
11.1.
UV
O
D 325
11.2.
RAZV
OJ
ELEKTR
O
NSK
O
G P
O
SL
O
VAN
J
A I ELEKTR
O
NSKE TRG
O
VINE 325
11.3.
TEHN
O
L
O
ŠKA IN
F
RASTRUKTURA E TRG
O
VINE 330
11.3.1.
U
ti
caj Interneta na razvoj e-trgovine
331
11.3.2. Neki tehni
č
ki zahtevi za e-trgovinu
333
11.4. SERVIS I I M
O
DELI E-TRG
O
VINE 337
11.4.1.
F
aze razvoja e-trgovine
340
11.4.2. Poslovni modeli e-trgovine
343
11.4.3. Primarni poslovni modeli i modeli prihoda e-trgovine
348
11.4.4.
E
ti
č
ki aspekt e-trgovine
351
11.5.
ZAKL
J
U
Č
AK
352
11.6.
KL
J
U
Č
NI TERMINI
353
Pitanja za ponavljanje
354
LITERATURA
355
1. RAZVOJ RA
Č
UNARA
Kroz razumevanje kratke istorija i trendova
razvoja savremenih ra
č
unara, fundamentalnih
razlika izme
đ
u ra
č
unara i drugih vrsta mašina,
odnosa izme
đ
u hardvera i so
ft
vera, osnovnih
klasa savremenih ra
č
unara i njihove upotrebe
i kako Internet i informacione tehnologije u
ti
č
u
na primenu ra
č
unara, studen
ti
ć
e nau
č
i
ti
šta je
ra
č
unar, šta sve može da uradi i kako u
ti
č
e na
socijalni i e
ti
č
ki aspekt savremenog društva.
I
N
FO
RMATIKA
4
Prvi originali izra
đ
ivani su od glinenih, ili kamenih plo
č
ica koje su pomerane u pesku,
na drvenoj kamenoj, ili metalnoj tabli. Danas se
abacus
dizajnira u drvenom okviru sa
po 10 kuglica nanizanih na 10 redova paralelno postavljenih žica (Slika 1.1f), a koriste
ga trgovci u Kini,
J
apanu, Africi, Indiji itd.
Blaise Pascal
(1623-1662), (Slika 1.2a), francuski matema
ti
č
ar,
fi
zi
č
ar i religijski
fi
lo-
zof, (1642) je konstruisao mehani
č
ki kalkulator, koji radi sa osmocifrenim brojevima. Pri-
marno izvanredan matema
ti
č
ar, Paskal se posebno zalagao u odbrani nau
č
nog metoda.
U 18-oj godini života konstruisao mehani
č
ki kalkulator nazvan
Paskalin
(Slika 1.2b), koji
je mogao sabira
ti
i oduzima
ti
. Iako preta
č
a ra
č
unarskog inženjerstva, kalkulator je imao
je slab komercijalni uspeh, pre svega zbog veoma visoke cene. Usavršavaju
ć
i ure
đ
aj
Paskal je ukupno razvio 15 razli
č
i
ti
h varijan
ti
mehani
č
kih kalkulatora.
Slika 1.2
Blaise Paskal
(a) i njegov mehani
č
ki kalkulator (b)
Charles Babbage
(1791-1871,
Teignmouth
,
Devonshire
,
UK
), britanski matema
ti
č
ar
i pronalaza
č
, (Slika 1.3a), kojeg sa pravom smatraju
ocem ra
č
unara
, dao je fundamen-
talno rešenje osnova savremenih digitalnih ra
č
unara. Kao profesor matema
ti
ke na Uni-
verzitetu u Kembridžu, dizajnirao je i izgradio mehani
č
ke ra
č
unarske mašine na prin-
cipima prihva
ć
enim u modernim elektronskim ra
č
unarima.
U toku 1820-ih po
č
eo je razvoj Diferencne mašine (
Di
ff
er-
ence Engine
) - mehani
č
kog ure
đ
aja koji može izvršava
ti
jednostavne matema
ti
č
ke operacije, ali je nije završio
(1823), zbog nedostatka
fi
nansijskih sredstava. Me
đ
u
ti
m,
1991 godine britanski nau
č
nici su rekonstruisali Diferencnu
mašinu, slede
ć
i
Babbage
-ove detaljne crteže i speci
fi
kaci-
je. Mašina je radila bez zastoja, automatski ra
č
unaju
ć
i
isklju
č
ivo sabiranje brojeva sa ta
č
noš
ć
u do 31 cifre, što je
dokazalo kvalitet
Babbage
-ovog dizajna. Po
č
etkom 1830-e
Babbage
je po
č
eo razvoj svoje Anali
ti
č
ke mašine (
Anali
ti
-
cal Engine
), koja je dizajnirana da izvršava mnogo komplek-
snije prora
č
une.
O
vaj ure
đ
aj je bio namenjen za izvo
đ
enje
bilo kog ra
č
una sa ta
č
noš
ć
u do 20 cifara, ali ga pronalaza
č
Slika 1.3a
Charles Bab-
bage
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
5
nikada nije izgradio. Mašina predstavlja prvi pokušaj izrade
digitalnih ra
č
unara, a programirala se pomo
ć
u bušenih kar-
ti
ca. Knjiga
Economy of Machines and Manufactures
, koju
je
Babbage
objavio
1832. inicirala je razvoj nauke, danas
poznate kao operaciona istraživanja.
Augusta Ada King
(1815-1852),
Ledi Lovelace,
ć
erka
Lorda Bajrona, interpretator i promoter
Babbage
-ovih
vizionarskih radova (1823.), poznata je pre svega po opisu
njegove
Anali
ti
č
ke mašine
, (Slika 1.3b).
Danas se smatra
“prvim programerom”, pošto je napisala program, tj. ma-
nipulaciju simbola prema pravilima, za mašinu koja nije
bila izgra
đ
ena. Prognozirala je širu primenu ra
č
unara od
samog ra
č
unanja, na šta su se usmeravali svi njeni savre-
menici, uklju
č
uju
ć
i i samog
Babbage
-a. Za 9 meseci u periodu od 1842-1843, prevela je
memoare italijanskog matema
ti
č
ara
Luigi
Menabrea
o
Anali
ti
č
koj mašini
, ali je dodala
skup primedbi koje su duže od samog prevoda, uklju
č
uju
ć
i
Sekciju G
koja kompletno i
detaljno opisuje ra
č
unanje
Bernulijevih
brojeva sa
Anali
ti
č
kom mašinom
. Istori
č
ari raz-
voja ra
č
unarstva smatraju ovaj opis
prvim ra
č
unarskim
programom
na svetu. Pristup
Ledi Lovelace tako
đ
e otkriva neke mogu
ć
nos
ti
anali
ti
č
ke mašine koje ni sam autor nije
predvi
đ
ao. U
č
ast Ledi Lovelece nazvan je kompjuterski jezik
Ada
, kreiran u Ministar-
stvu odbrane SAD, 1980. Tako
đ
e, vojni MIL-STD-1815 je dobio broj po godini njenog
ro
đ
enja, a hologramski znak
Microso
ft
auten
ti
č
nih proizvoda sadrži njenu sliku.
Herman Hollerith
(1860-1929), nema
č
ko-ameri
č
ki sta
ti
-
s
ti
č
ar (Slika 1.4), razvio je sistem kodovanja podataka na
bušenim kar
ti
cama i mehani
č
ki tabulator na bazi bušenih
kar
ti
ca, da bi brže izvla
č
io sta
ti
s
ti
č
ke podatke iz miliona
sirovih podataka. Patent je koriš
ć
en u SAD 1890. godine
za popis stanovništva, a program se svodio na prebro-
javanje,
č
ime su izbegnute greške
č
itanja, a obezbe
đ
ena
je prak
ti
č
no neograni
č
ena memorija za pristup. Po nago-
voru
John Shaw Billings
-a razvio je mehanizam za prav-
ljenje elektri
č
nog trigera (okida
č
a) - broja
č
a za snimanje
informacija. Koris
ti
o je klju
č
nu ideju da se podaci mogu
numeri
č
ki kodira
ti
. Zapazio je da, ako se brojevi mogu
izbuši
ti
na speci
fi
ciranim lokacijama na kar
ti
ci, u pozna
ti
m
redovima i kolonama, kar
ti
ce se mogu mehani
č
ki ra
č
una
ti
i sor
ti
ra
ti
.
Hollerith
je osnovao sta
ti
s
ti
č
ki biro,
Tabula
ti
ng Machine Company
(1896) i proiz-
vodio prvi mehanizme za
č
itanje bušenih kar
ti
ca i mašine za bušenje kar
ti
ca uprav-
ljane sa tastaturom, koji su omogu
ć
avali veštom operateru bušenje 200-300 kar
ti
ca
Slika 1.3b Ledi
Lovelace
Slika 1.4
Herman Hol-
lerith
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
7
Alan Turing
(1912-1954), otac savremene ra
č
unarske
nauke (Slika 1.7), de
fi
nisao je prvi principe modernih
ra
č
unara.
F
ormulisao je formalni koncept algoritma i
ra
č
unarstva sa
Turingovom
mašinom
. Sa
Turingovim
tes-
tom
, napravio je zna
č
ajan i karakteris
ti
č
no provoka
ti
van
doprinos razvoju debate o vešta
č
koj inteligenciji:
da li
ć
e
ikada bi
ti
mogu
ć
e izmisli
ti
mašinu koja je svesna i može mis-
li
ti
. Tokom 1948. prelazi na Man
č
esterski univerzitet, gde
po
č
inje razvoj
MARC I
, me
đ
u prvim is
ti
nskim ra
č
unarima
u svetu. Tokom II svetskog rata radi u
Bletchley
Park
-u, bri-
tanskom centru za razbijanje šifara, a
jedno
vreme je bio
rukovodilac
Hut8
sekcije za kriptoanalizu Nema
č
ke mornari
č
ke šifre. Tokom 1942. je
razvio tehniku
Turingismus
ili
Turingery
za razbijanje nove Nema
č
ke tzv.
Lorenzove
šifre, uklju
č
uju
ć
i metod
bombe
(Slika7a), elektromehani
č
ke mašine koja je otkrila algo-
ritam nema
č
kog šifarskog ure
đ
aja
Enigma
(Slika 7b).
Bomba
je pretraživala korektnost
podešavanja
Enigme
(redosleda i podešavanje rotora itd.), koriste
ć
i pri tome fragmente
otvorenog teksta.
Slika 1.7
Turing-Welchman-
ova bomba (a) i šifarski ure
đ
aj
Enigma
(b)
Po oceni
kriptoanali
ti
č
ara i saradnika
Jack Good
-a, njegov najve
ć
i doprinos je up-
ravo dizajn
bombe
, gde je iskoris
ti
o ideju da se može efek
ti
vno koris
ti
ti
logi
č
ki teorem
iz koga se sve može izvu
ć
i dedukcijom. Tako
đ
e je uveo svoj
ti
m kod
Max Newman
-a
za razvoj ra
č
unara
Kolos
, prvog programabilnog elektronskog ra
č
unara u svetu,
č
ija je
brzina omogu
ć
avala primenu kriptoanali
ti
č
kog metoda
brutalne sile
za proboj dnevno
izmenjivanih šifara.
O
d 1945-47 Turing radi u
Na
ti
onal Physical Laboratory
, gde diza-
jnira
Automatsku ra
č
unarsku mašinu
(ACE). U radu 1946. predstavlja prvi kompletan
dizajn ra
č
unara sa uskladištenim programom u V. Britaniji. Programom je
nazvao niz
naredbi zapisan u memoriji sa nizom simbola. Izradio je i so
ft
ver za prvi realni ra
č
unar
Manchester
Mark
I.
Turing je iden
ti
fi
kovao problem vešta
č
ke inteligencije i predložio eksperiment danas
poznat kao
Turingov test
, kao pokušaj de
fi
nisanja standardne mašine nazvane “
sen-
ti
en
”. Ideja se zasnivala na tome da se za ra
č
unar smatra da “misli” ako može prevari
ti
ispi
ti
va
č
a da pomisli da ra
č
unar vodi konverzaciju sa
č
ovekom.
Slika 1.7
Alan Turing
I
N
FO
RMATIKA
8
John von Neumann
(1903-1957), ro
đ
en kao
Neumann
János Lajos,
ma
đ
arsko-ameri
č
ki matema
ti
č
ar, (Slika 1.8),
dao je veliki doprinos u brojnim oblas
ti
ma nauke: teoriji
skupova, funkcionalnoj analizi, kvantnoj mehanici, teoriji
igara, ra
č
unarskoj nauci, numeri
č
koj analizi i drugim oblas-
ti
ma matema
ti
ke.
Generalno se smatra jednim od najuspešnijih
matema
ti
č
ara 20. veka. Bio je pionir primene teorije oper-
atora u kvantnoj mehanici, klju
č
na
fi
gura u razvoju teorije
igara, koncepta celularnih automata i univerzalnih kon-
struktora. Izme
đ
u 1926-30 radi kao docent na Berlinskom
Univerzitetu, a 1930 emigrira u SAD, gde radi kao profesor
matema
ti
ke na Ins
ti
tutu naprednih studija, Prinstonskog Univerziteta od njegovog
formiranja 1933 do kraja života.
Rade
ć
i na hidrogenskoj bombi, razvio
je simulaciju na digitalnim ra
č
unarima za
hidrodinami
č
ke prora
č
une. Pošto je koriš-
ć
enje liste potpuno
slu
č
ajnih
brojeva u ENIAC
mašini bilo suviše sporo,
Von Neumann
je
razvio na
č
in generisanja
pseudoslu
č
ajnih
brojeva
, koriš
ć
enjem metoda me
đ
u-kvadrata
(
middle-square method
). U nekompletnom
radu
First Dra
ft
of a Report on the EDVAC,
kao
konsultant na projektu EDVAC, opisao je ar-
hitekturu ra
č
unara, gde su podaci i programi
uskladišteni na jedan memorijski prostor,
(Slika 1.9).
Razvio je koncept ra
č
unara opšte namene
sa mogu
ć
noš
ć
u modi
fi
kovanja programa.
J
ed-
nomemorijska arhitektura ra
č
unara postala je
standard, nasuprot
Hardvarskoj arhitekturi
ra
č
unara gde
su podaci i programi skladišteni na razli
č
i
ti
m memorijskim
prostorima. Gotovo svi savremeni desktop ku
ć
ni ra
č
unari,
mikrora
č
unari, mini ra
č
unari,
mainframe
ra
č
unari koriste
arhitekturu jedinstvene memorije.
Konrad
Zuse
(1010-1995), nema
č
ki inženjer i pionir
ra
č
unarstva, kao prvi pokušaj izrade ra
č
unara, konstrui-
sao je ure
đ
aj Z1–binarni, elektromehani
č
ki kalkulator sa
ograni
č
enim programiranjem i instrukcijama na bušenoj
traci. Ure
đ
aj nije radio dobro zbog nedovoljno precizno
Slika 1.8
John von Neu-
mann
Slika 1.9
John von Neumann
-ova arhi-
tektura ra
č
unara
Slika 1.10
Konrad
Zuse
I
N
FO
RMATIKA
10
Profesor
John Atenassof
, sa
Iova
Državnog Uni-
verziteta (SAD), razvija elektronski digitalni ra
č
unar
ABC (
Atanaso
ff
-Berry Computer
), u nastojanju da
reši duge i složene diferencijalne jedna
č
ine, (Slika
1.11). Univerzitet i IBM su zanemarili ovaj pronala-
zak („
IBM nikada ne
ć
e bi
ti
zainteresovan za elektron-
ske ra
č
unske mašine
“).
Alan Turing
i tajni
ti
m matema
ti
č
ara i inženjera
Britanske vlade u isto vreme, pred II svetski rat, rade
na razbijanju nacis
ti
č
ke vojne (
Lorencove
) šifre. Tim
je komple
ti
rao ra
č
unar
(1943), po nekim istori
č
arima
prvi elektronski digitalni ra
č
unar specijalne namene.
O
vaj ra
č
unarski sistem je uspešno razbio
Lorencovu
šifru i omogu
ć
io prisluškivanje nema
č
kih vojnih tajnih poruka do kraja rata.
Howard Hathaway Aiken
(1900-1973), profesor sa Harvarda (Slika 1.12), bio je pi-
onir ra
č
unarstva i prvi inženjer u razvoju IBM Harvard MARK I ra
č
unara (Slika 1.12a).
Konstruisao je elektromehani
č
ki ra
č
unarski ure
đ
aj - ASCC (
Automa
ti
c Sequence Con-
trolled Calculator
), za numeri
č
ko rešavanje diferencijal-
nih jedna
č
ina.
O
vaj ure
đ
aj je kasnije nazvan Harvard
MARK I i smatra se prvim elektro-mehani
č
kim ra
č
unarom
opšte namene, sa komple
ti
ranim Turingovim konceptom
ra
č
unara. Inspirisan Diferencnom mašinom, a uz pomo
ć
Grace Hopper
-a i donacije IBM-a od $1 milion, komple
ti
rao
je ra
č
unar MARK I 1944. Nastavio je razvoj ra
č
unara MARK
II, za
ti
m MARK III sa nekim elektronskim komponentama
i MARK IV koji je bio prvi potpuno elektronski ra
č
unar sa
oko 18000 elektronskih cevi, magnetnom disk memorijom
i memorijom od magnetnih jezgara.
Slika 1.12a Leva strana MARK I ra
č
unara
Slika 1.11 Kopija ABC ra
č
unara
u
Durham
Centru
Iova
Državnog Univerziteta
Slika 1.12
Howard Aiken
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
11
John Mauchly
i
J. Presper Eckert
na Universitetu Pensilvania, SAD, konstruišu
ENIAC
(
E
lectronic
N
umerical
I
ntegrator
A
nd
C
omputer
) u toku II Svetskog rata, (Slika 1.13).
ENIAC
je prvi elektronski, digitalni, komple
ti
rani
Turing
-ov ra
č
unar opšte namene, ve-
like brzine i sa mogu
ć
noš
ć
u reprogramiranja i rešavanja brojnih ra
č
unskih problema:
Speci
fi
č
no je namenjen za ra
č
unanje tabela trajektorija za nove topove armije SAD,
(1943). Ra
č
unar je posle nadgradnje memorije 1946, radio neprekidno od 1947 do
1955.
Slika 1.13 ENIAC ra
č
unar (a) i pogled na vakumske cevi (b)
ENIAC je sadržavao 17.468 vakumskih cevi, 7.200 kristalnih dioda, 1.500 releja,
70.000 otpornika, 10.000 kondenzatora i oko 5 miliona ru
č
no lemljenih spojeva. Težio
je 27 tona, sa dimenzijama (2,6x0,9x26)m, zauzimao prostor od 63m
2
i imao potrošnju
od 160kW. Ulazni podaci su unošeni preko IBM
č
ita
č
a kar
ti
ca, a na izlazu je koriš
ć
en
IBM buša
č
kar
ti
ca. Za skladištenje podataka koriš
ć
en je kružni broja
č
sa 10 položaja;
za svaki bit je koriš
ć
eno 36 cevi, od kojih 10 dualnih trioda za pravljenje
fl
ip-
fl
opova
kružnog broja
č
a. Aritme
ti
ka se izvršavala brojanjem impulsa sa kružnim broja
č
em i ge-
nerisanjem nose
ć
ih impulsa ako se broja
č
blokira; 20 desetocifarnih akumulatora je
moglo izvršava
ti
5.000 operacija sabiranja ili oduzimanja u sekundi. Mašina je mogla
ra
č
una
ti
500 puta brže od postoje
ć
ih elektro-mehani
č
kih kalkulatora, približno br-
zini savremenih džepnih kalkulatora (100.000 izra
č
unavanja u sekundi).
Pouzdanost
ra
č
unara bila je niska, zbog otkaza nekoliko cevi dnevno, uglavnom u prelaznom pe-
riodu zagrevanja ili hla
đ
enja ure
đ
aja. Najduži period rada bez otkaza trajao je oko 5
dana. ENIAC je bio jedinstveno rešenje i nije repliciran zbog niza nedostataka, koje
dizajn nije uklju
č
ivao, npr., nije mogao skladiš
ti
ti
program.
O
vo rešenje je ponudio
John
von Neumann
, u
First Dra
ft
of a Report on the EDVAC kao
konsultant u izradi naslednika
ENIC ra
č
unara – EDVAC.
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
13
Tabela 1. Uporedne karakteris
ti
ke ranih digitalnih ra
č
unara 1940-ih
Naziv
Prvi put
opera
ti
van
Numeri
č
ki
sistem
Ra
č
unarski
mehanizam
Programabilnost
Turing
komple
ti
ran
Zuse Z3
(Nema
č
ka)
Maj 1941
Binarni
Elektro-
mehani
č
ki
Program kontrolisan
sa bušenom
fi
lmskom
trakom
Da (1998)
ABC (USA)
Leto 1941
Binarni
Elektronski
Nije programabilan—
jednonamenski
Ne
Kolos (UK)
J
anuar
1944
Binarni
Elektronski
Program kontrolisan
sa
patch
kablovima i
prekida
č
ima
Ne
Mark I – IBM
(USA)
1944
Decimalni
Elektro-
mehani
č
ki
Program kontrolisan sa
24-kanalnom papirnom
bušenom trakom
Da (1998)
ENIAC (USA)
Novembar
1945
Decimalni
Elektronski
Program kontrolisan
sa
patch
kablovima i
prekida
č
ima
Da
Manchester
Small-Scale
Experimental
Machine
(UK)
J
uni 1948
Binarni
Elektronski
Program uskladišten u
memoriju
Williams-ove
CRT cevi
Da
Modi
fi
kovan
ENIAC (USA)
Septembar
1948
Decimalni
Elektronski
Program kontrolisan
sa
patch
kablovima
i prekida
č
ima plus
primi
ti
vni R
O
M
programabilni
mehanizam koji koris
ti
tabelu funkcija kao
program R
O
M-a
Da
EDSAC (UK)
Maj 1949
Binarni
Elektronski
Program uskladišten u
živinu memorijsku liniju
za kašnjenje
Da
Manchester
Mark I (UK)
O
ktobar
1949
Binarni
Elektronski
Program uskladišten u
memoriju
Williams-ove
CRT cevi i magnetsku disk
memoriju
Da
CSIRAC
(Australija)
Novembar
1949
Binarni
Elektronski
Program uskladišten u
živinu memorijsku liniju
za kašnjenje
Da
I
N
FO
RMATIKA
14
U razvoju ra
č
unarskih mašina, razvijani su sa promenljivim uspehom i
analogni
ra
č
unari
. Dok digitalni sistem koris
ti
diskretne nivoe elektri
č
nog napona kao kodove za
simbole, a manipulacija ovim simbolima je metoda operacija digitalnog ra
č
unara, elek-
tronski analogni ra
č
unar manipuliše sa
fi
zi
č
kim veli
č
inama napona ili struje. Ta
č
nost
analognih ra
č
unara je uglavnom ograni
č
ena ta
č
noš
ć
u opreme za o
č
itavanje, generalno
do 3 ili 4 zna
č
ajne cifre. Druga ograni
č
enja, kao što su šum, nelinearnost, temperaturni
koe
fi
cijent i parazitni efek
ti
, zajedno su u
ti
cali na stagnaciju razvoja analognih ra
č
unara
i doveli do dominacije digitalnih ra
č
unara.
1.3.2. Evolucija digitalnih ra
č
unarskih sistema
Hardver digitalnih ra
č
unara razvijan je brzo posle ovih ranih dana ra
č
unarskog
sistema. Istori
č
ari razvoja ra
č
unara su de
fi
nisali 6 generacija u evoluciji ra
č
unara.
Elek-
tronske cevi
koje
su koriš
ć
ene u prvim ra
č
unarima dovele su do ubrzanja evolucije
digitalnih ra
č
unara.
Tranzistori
zamenjuju elektronske cevi po
č
evši od 1956. (
ra
č
unari
2. generacije
), za
ti
m tranzistori i štampane veze, kada se ra
č
unari po
č
inju masovnije
koris
ti
ti
na univerzite
ti
ma i me
đ
u nau
č
nicima.
O
d sredine 60. godina tranzistore za-
menjuju
integrisana kola
(
ra
č
unari 3. generacije
), koja su
omogu
ć
ila pove
ć
anje pouz-
danos
ti
, smanjenje dimenzije, ve
ć
u brzinu, ve
ć
u e
fi
kasnost i niže cene. Razvoj integri-
sanih kola LSI (
large scale integra
ti
on
) i VLSI (
very large scale integra
ti
on
) doveo je do
mikrora
č
unarske revolucije (1970).
Intelovi
inženjeri su konstruisali prvi
mikroproce-
sor
(1971).
J
avljaju se popularni mali ra
č
unari za personalnu upotrebu -
Apple
i
Com-
modore.
Dolazi do ubrzanog razvoja stonih - desktop ra
č
unara, koji ipak nisu u pot-
punos
ti
zamenili velike ra
č
unare –
mainframe
i super ra
č
unare, koji tako
đ
e doživljavaju
promene.
1.3.2.1. Ra
č
unari prve generacije
Ra
č
unari 1.G, razvijani 1950-ih (1951-58), izgra
đ
eni su na bazi vakumskih elektron-
skih cevi. Tipi
č
an predstavnik je UNIVAC I, a pozna
ti
ji su:
EDSAC (Maurice Wilkes, 1949),
BINAC (Eckert’s
i
Mauchly’s Electronic Control Company -1949), Whirlwind
i
(J.Forrester,
1949), SEAC (Samuel Alexander
i
Ralph Slutz, 1950), SWAC (Harry Huskey, 1950), IAS
(Ins
ti
tute of Advanced Study, 1952)
i
IBM 701, 1952
. Mašine su bile velike, skupe i nep-
ouzdane; zahtevale su klima
ti
zacijui i obu
č
eno osoblje za rad i programsko upravljanje.
Bili su dostupni velikim organizacijama i državnim agencijama, ali su postali i nezamen-
ljivi alat za nau
č
nike, inženjere i druge profesionalce.
Ra
č
unari 1.G su koris
ti
li mašinski jezik za programiranje. Podaci i instrukcije su
unošeni preko bušenih kar
ti
ca, a dužina re
č
i do 40 bita
(IAS). Imali su spore ulaze i izlaze.
Koris
ti
li su nekoliko
ti
pova memorija i na kraju razvoja magnetnu primarnu memoriju sa
feritnim jezgrom. Tehnologija za izradu memorija postepeno je poboljšavana i zaslužuje
posebnu pažnju. Cevi punjene živom
č
inile su „linije sa kašnjenjem“ i koriš
ć
ene za in-
I
N
FO
RMATIKA
16
netske trake i diskove za skladištenje, memorije i uskladištene programe, (Slika 1.15).
Uskladišteni program tj. instrukcije za rad ra
č
unara smeštene u internoj memoriji i novi
programski jezici omogu
ć
ili su rentabilnost upotrebe ra
č
unara za poslovne sisteme i
laku izmenu namene ra
č
unara unošenjem novog seta programskih instrukacija. Važan
primer je ra
č
unar IBM 1401, široko prihva
ć
en u industriji. Ra
č
unar 2.G
Gers
ti
ng
218
koriš
ć
en je za obradu
fi
nansijskih informacija sve do 1965.
1.3.2.3. Ra
č
unari tre
ć
e generacije
Uspeh sovjetskog satelitskog programa 1950-ih, inicirao je ubrzan razvoj još manjih
i bržih ra
č
unara u SAD. Tako su istraživa
č
i razvili tehnologiju pakovanja sto
ti
ne tranzis-
tora u jedno
integrisano kolo
(IC), ili mali silicijumski
č
ip
. Do sredine 1960-ih, ra
č
unari
zasnovani na tranzistorima, zamenjeni su sa manjim, mo
ć
nijim mašinama 3.G. (1963-
1972), izgra
đ
enim na bazi IC. IC kola su brzo zamenila rane tranzistore iz is
ti
h razloga,
zbog kojih su tranzistori zamenili vakumske cevi:
Pouzdanos
ti
: IC su otpornija na greške, pošto su se
č
ipovi mogli rigorozno tes
ti
-
ra
ti
pre svake upotrebe;
Veli
č
ine
: jedan IC
č
ip je mogao zameni
ti
celo strujno kolo, što je omogu
ć
ilo izgrad-
nju znatno manjih ra
č
unara;
Brzine
: manji ra
č
unari su postali neuporedivo brži od prethodnih, jer elektroni u
IC
č
ipu imaju znatno kra
ć
u distancu kretanja;
E
fi
kasnos
ti
: IC
č
ipovi troše znatno manje energije, imaju manju disipaciju top-
lote, a ra
č
unar manju ukupnu potrošnju elektri
č
ne energije;
Cene
: masovna proizvodnje je
ft
inijih
č
ipova, ve
ć
a dostupnost ra
č
unara.
Rapidni progres ra
č
unarske industrije, ilustruje
Moore
-ov
zakon
(direktor Intela,
1965), koji je veoma ta
č
no predvideo da
ć
e se procesorska snaga silicijumskog
č
ipa po
istoj ceni udvostru
č
ava
ti
svakih 18 meseci u naredne dve decenije.
Do razvoja ra
č
unara 3. G dovelo je nekoliko najzna
č
ajnijih inovacija - otkri
ć
a IC,
poluprovodni
č
ke memorije, mikroprogramiranja, razli
č
i
ti
h obrazaca paralelnog proce-
siranja, uvo
đ
enja opera
ti
vnih sistema (
O
S) i deljenja
vremena. Razvoj IC je tekao postepeno od niskog
stepena integracije (SSL) sa 10 elemenata po
č
ipu do
srednjeg stepena integracija (MSI) sa 100 elemenata
po
č
ipu, i razvoja višeslojnih štampanih plo
č
a.
F
unk-
cionalni paralelizam, trend u ra
č
unarima 3. G, prvi
put je primenjen u ra
č
unaru CDC6600 (
Seymour Cray,
1964) sa 10 miliona instrukcija u sekundi (Slika 1.16),
koji je sadržavao 10 funkcionalnih jedinica koje rade
simultano i 32 nezavisne memorijske banke. Ra
č
unar
Slika 1.16
Seymour Cray
CDC6600
ra
č
unar
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
17
je imao brzinu od 1 milion pokretnih zareza u sekundi (1 M
F
lops). CDC7600, prvi
Cray
-
ov vektorski procesor sa brzinom od 19 M
F
lopsa razvijen je 1969.
O
vi ra
č
unari su ko-
ris
ti
li kombinovani programerski jezik (CPL) iz 1963., koji je 1967. prerastao u osnovni
kompjuterski programski jezik – BCPL (
Basic Computer Programming Language
).
Problem zagrevanja tranzistorskih ra
č
unara rešen je razvojem
silikonskih
IC (1958,
Jack Kilby, Texas Instruments
), u nauci poznata kao
poluprovodni
č
ka IC
, koja su omogu
ć
ila
veliko smanjenje dimenzija ra
č
unara. Proizvedeni su i prvi metaloksidni poluprovodnik
za obradu podataka (
č
ije su glavne komponente bile osnov za otkri
ć
e mikroprocesora
1971), za
ti
m 8-bitna ALU (aritme
ti
č
ko-logi
č
ka jedinica) i akumulator.
O
va tehnološka
rešenja iskoris
ti
o je IBM za tranziciju sa tranzistora na IC i sa bušenih kar
ti
ca na elek-
tronske ra
č
unarske sisteme, serijom IBM System/360.
O
pera
ti
vni sistemi su omogu
ć
ili
rad ra
č
unara sa više razli
č
i
ti
h programa odjednom, sa centralnim programom koji
monitoriše i koordinira memoriju ra
č
unara, (H
O
NEY WELL-6000 serija). Na bazi DEC
ra
č
unara, razvijen je UNIX opera
ti
vni sistem (1969,
Kenneth
Thompson
i
Dennis
Ritchie
,
AT&T Bell Laboratories)
, prvi moderan, široko prihva
ć
en
O
S koji je omogu
ć
avao koris-
niku da alocira resurse ra
č
unara u toku rada umesto u fazi dizajna.
1.3.2.4. Ra
č
unari
č
etvrte generacije
Prvi mikroprocesor, razvijen 1971 u Intelu i ozna
č
ava po
č
etak razvoja ra
č
unara 4.G
(1972-1984). Mikroprocesori su izazvali radikalnu promenu u izgledu, kapacitetu i
dostupnos
ti
ra
č
unara, (Slika 1.17).
Slika 1.17
Intel
mikroprocesor 8742 8-bitni (a) i serija
Intel
procesora (b).
Mikroprocesorska revolucija po
č
ela je kasnih 1970-ih, pojavom je
ft
inih ra
č
unara
veli
č
ine klasi
č
ne mehani
č
ke pisa
ć
e mašine, kao što su ra
č
unari
Apple, Tandy i Com-
modore
. Novi ra
č
unari, nazvani
personalni
, preuzeli su ve
ć
inu poslova
mainframe
i su-
per ra
č
unara iz perioda
ins
ti
tucionalnog ra
č
unarstva
(1950-60
ti
h) – upotrebe velikih
ra
č
unara u državnim ins
ti
tucijama i velikim organizacijama. Me
đ
u
ti
m, mo
ć
ni veliki
ra
č
unari su tako
đ
e tehnološki evoluirali i njihova proizvodnja i upotreba za speci
fi
č
ne
zadatke nije prestala do danas.
O
d kasnih 1950-
ti
h odnos troškova i efek
ti
vnos
ti
ra
č
unara porasla je 100 miliona puta, ra
č
unarska mo
ć
- 100.000 puta, a cena je opala
za 1000 puta.
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
19
Doug Engelbart’s
(1925)
je osmislio
human-computer
interac
ti
on
- GUI (
graphical user interface
)
i razvio
hyper-
text
. Prvi je uveo u upotrebu kursor kontrolisan mišem i
mul
ti
ple windows -
WIMP (
windows, icons, menus and
pointers
), (Slika 1.19).
Na drugoj strani
Steve Jobs
(1955)
je u razvoju
Ma-
cintosh
(1984) primenio GUI,
ikone
i razvio
desktop
–
radnu površinu, upotrebu miša i drugih
poin
ti
ng devices
,
kao i
Double click
i
Click-and-drag
funkcije za podršku
pokaziva
č
ima, (Slika 1.20).
Slika 1.20
Steve Jobs,
Macintosh ra
č
unar (1984)(a) i Mac GUI (b)
13.2.6. Ra
č
unari pete generacije
Ra
č
unari 5. G razvijeni su u periodu od 1984-1990,
(Slika 1.21). Projekat 5. G ra
č
unara iniciralo je japan-
sko Ministarstvo me
đ
unarodne trgovine i industrije
(1982), sa ciljem izrade ra
č
unara za širu upotrebu
sa performansama super ra
č
unara i koriš
ć
enjem
kapaciteta vešta
č
ke inteligencije. Sli
č
ni projek
ti
su
pokrenu
ti
u SAD-MCC (
Microelectronics and Com-
puter Technology Corpora
ti
on)
, Engleskoj (
Alvey
) i
Evropi - ESPRIT (
E
uropean
S
trategic
P
rogram of
R
e-
search in
I
nforma
ti
on
T
echnology
). Umesto težišta
na pove
ć
anje broja logi
č
kih elemenata u jednom
CPU kod 3. i 4. G, ra
č
unari 5. G su usmerili pažnju na
pove
ć
anje broja CPU. Ve
ć
ina projekata nije uspela,
potrošena su ogromna sredstva bez o
č
ekivanih rezul-
tata, jer su je
ft
inije radne stanice (npr.,
SUN
i
Intelx86
) ubrzo premašile brzinu ra
č
unara
sa paralelnom arhitekturom. Ra
č
unarske tehnologije su dos
ti
gle superiornije paralelno
procesiranje uvo
đ
enjem sistema, kao što je
Sequent Balance
8000, koji je povezivao do
20 procesora na jedan zajedni
č
ki memorijski modul.
Slika 1.19
Doug En-
gelbart
Slika 1.21 Primer radne stanice
5. generacije
I
N
FO
RMATIKA
20
O
va mašina je bila konkurentna ra
č
unaru
DEC VAX-780
u kontekstu opšte namene
UNIX sistema i svaki procesor je radio na razli
č
i
ti
m poslovima korisnika. S druge strane,
INTEL IPSC-I
ili
Hypercube (najve
ć
i sa 128 procesora)
, kako je nazvan, spajao je svaki
procesor sa svojom memorijom i koris
ti
o mrežni interfejs za povezivanje procesora.
Pri kraju 5. G uvedena je tehnika
Data
parallel
ili
SIMD
, gde su svi procesori radili po
instrukcijama jedne kontrolne jedinice. Poluprovodni
č
ka memorija je postala standard,
dolazi do ve
ć
e primene individualnih korisni
č
kih radnih stanica i do široke primene
ra
č
unarskih mreža LAN i WAN
ti
pa i razvoja distribuiranog ra
č
unarskog okruženja. Raz-
vija se RISC (
Reduced Instrac
ti
on Set Computer
) tehnologija interne organizacije CPU,
sa manje instrukcija, a RAM memorija postaje znatno je
ft
inija. Raste ra
č
unarska mo
ć
kompara
ti
vno je
ft
inijih servera i radnih stanica i pove
ć
ava se nau
č
na vizuelizacije po
kvalitetu i kvan
ti
tetu.
1.3.2.5. Ra
č
unari šeste generacije
Ra
č
unari 6. G razvijani su u periodu od 1990 do danas. U ovom periodu tehnologija
ra
č
unara je tesno povezana sa paralelnim procesiranjem, ali i sa boljim razumevanjem
algoritama za potpunije koriš
ć
enje paralelne arhitekture. Iako su vektorski sistemi još
uvek u upotrebi, procenjuje su da
ć
e u budu
ć
nos
ti
dominira
ti
paralelni sistemi. Me
đ
u
ti
m
ve
ć
ima rešenja koja kombinuju paralelno-vektorsku arhitekturu. U toku je projekat
Fujitsu
Corpora
ti
on
za izgradnju sistema sa više od 200 vektorskih procesora. Drugi cilj
ove generacije ra
č
unara je da se pos
ti
gne brzina reda Tera
fl
opsa, tj. 10
12
aritme
ti
č
kih
operacija u sekundi, što se može pos
ti
ć
i izgradnjom sistema sa više od 1000 proce-
sira. Savremeni procesori su konstruisani kao kombinacija RISC arhitekture,
pipelinig
i paralelnog procesiranja. Mrežna tehnologija se širi
veoma brzo, posebno WAN mreže i WLAN – beži
č
ne
lokalne mreže. Primeri ra
č
unara 6. G su brojni.
Apple
je uveo
iPod
- digitalni muzi
č
ki plejer 23.10.2001. Do
9. aprila 2007. g. prodato je 100 miliona jedinica.
iPod classic, portabl media
plejer uveden 2001, na
raspolaganju su modeli od 80 i 160 GB
. iPod nano
,
(Slika 1.22) portabl media plejer uveden 2005, sa
dva modela od 4 i 8 GB.
iPod shu
ffl
e,
digitalni audio
plejer uveden 2005, sa modelom od 1, 2 i 4 GB
. iPod
touch,
portabl media
plejer uveden u septembru
2007, sa modelima od 8, 16 i 32 GB.
Steve Jobs
je januara 2007 objavio
iPhone
– konvergenciju Internet-omogu
ć
enog
pametnog telefona i
iPod
.
iPhone
kombinuje 2,5GHz GSM i EDGE celularni telefon sa
Apple
-ovim Mac
OS X
i
Safari
web brauzerom i navigacijom. Ima 3,5 in
č
a displej, osetljiv
na dodir (
touch screen
), 4 (499$) ili 8 GB (599$) memoriju,
Bluetooth
i
WiFi
(b i g).
iP-
hone 3G
uveden je 11.07.2008, sa 3.G umrežavanjem i GPS navigacijom.
Slika 1.22
iPod Nano
I
N
FO
RMATIKA
22
Svaki ra
č
unar se u osnovi može posmatra
ti
kao jedan
sistem
sa
ulaznim veli
č
inama
,
procesima
koji transformišu ulazne veli
č
ine u izlazne i
izlaznim
veli
č
inama. U ra
č
unarskom
sistemu ulazi su ulazni podaci koje unose korisnici ra
č
unara; centralna jedinica (CPU)
koja procesira, kontroliše i transformiše ulazne podatke u izlazne, vrši procesiranje ili
obradu (u crvenom okviru), a izlazne informacije na monitoru, štampa
č
u ili zvu
č
niku
su - izlazne veli
č
ine ra
č
unarskog sistema, (Slika 1.25b).
Kako informacije mogu ima
ti
razli
č
ite i brojne forme, ra
č
unar postaje neverovatno
raznovrstan alat. Zavisno od ulaznih podataka is
ti
ra
č
unar se može upotrebi
ti
za pot-
puno razli
č
ite zadatke. Višenamenska upotreba ra
č
unara se zasniva na
hardveru,
pro-
gramu (so
ft
veru)
i
operacijama
ra
č
unarskog sistema. Me
đ
u
ti
m,
fl
eksibilnost namene
ra
č
unara krije se više u
programu
nego u hardveru ra
č
unara.
Hardver
ra
č
unarskog sistema
č
ine sve
fi
zi
č
ki opipljive komponente kao što su
č
vrs
ti
diskovi, jedinice za napajanje, ku
ć
ište ra
č
unara, monitor, štampa
č
i Slika Hardver
ra
č
unara obuhvata
interne
i
periferijske
komponente
.
Interne komponente uklju
č
uju
CPU – procesor,
č
ipove – kontrolere i memorije, ma
ti
č
nu plo
č
u, posebne ekstenzione
kar
ti
ce (zvu
č
na, video, mrežna, memorijska, ...), konektore (serijske, paralelne, video,
audio, USB, mrežne, telefonske, ...), hladnjake (pasivni i ak
ti
vni) i izvor napajanja –
ispravlja
č
. Periferije obuhvataju memorijske ure
đ
aje za skladištenje (HD, CD, DVD, USB,
fl
eš memorije, …), izlazne ure
đ
aje (štampa
č
e, monitore, zvu
č
nike,…).
Pod
programom
ili
so
ft
verom
ra
č
unarskog sistema podrazumevaju se
fi
zi
č
ki neopi-
pljive komponente, odnosno, instrukcije koje upravljaju hardverom i vrše transformacije
nad prikupljenim ulaznim podacima, sa ciljem da se dobiju željene izlazne informacije.
Program
ra
č
unara je opš
ti
termin koji se koris
ti
za opisivanje skupa ra
č
unarskih pro-
grama, procedura i dokumentacije koji izvršavaju neke zadatke u ra
č
unarskom sistemu.
Program ra
č
unara obuhvata: s
istemske programe
(
O
S), koji skriva kompleksnost hard-
vera od korisnika, a
plika
ti
vne programe
sa kojim korisnici interak
ti
vno rade putem in-
terfejsa
, kompajlerske programe
koji prevode tekst pisan u jednom ra
č
unarskom jeziku
(izvornom kôdu) u drugi ciljni jezik (izvorni kôd) i
druge
uslužne
programe
.
Program
kontroliše svaki proces u ra
č
unarskom sistemu od po
č
etka do kraja. Izmenom programa
ra
č
unar se pretvara u razli
č
ite alate, pa je
ti
pi
č
an savremeni ra
č
unar alat opšte namene.
Primena programa u ra
č
unarskom sistemu podrazumeva ispravan rad hardvera.
Osnovne operacije
koje ra
č
unarski sistem izvršava su:
ulazne operacije (podaci i instrukcije),
aritme
ti
č
ke operacije (sabiranje, množenje, ...),
logi
č
ke operacije (AND,
O
R, N
O
T,…),
izlazne operacije (video, štampa, zvuk, ...) i
skladištenje i
č
uvanje podataka (podaci i programi).
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
23
1.5. RAZVOJ PROGRAMA
O
pera
ti
vni sistem (
O
S) upravlja resursima ra
č
unara i obezbe
đ
uje korisnicima inter-
fejs za pristup ovim resursima. Procesira sistemske podatke i ulazne podatke koje unosi
korisnik i odgovara tako što alocira i upravlja zadacima i internim resursima kao neki
servis korisnicima i programima sistema.
O
pera
ti
vni sistem izvršava bazi
č
ne zadatke
kao što su kontrola i alokacija memorija, odre
đ
ivanje prioriteta zahteva za servisima
sistema, kontrola ulaznih i izlaznih ure
đ
aja, upravljanje fajl sistemom (sistemom da-
toteka) i omogu
ć
ava lakše umrežavanje ra
č
unara.
Uobi
č
ajeni savremeni desktop
O
S su
Linux, Mac OS X, Microso
ft
Windows i Solaris
.
Mac, Linux
i
Windows
imaju serverske i personalne varijante. Sa izuzetkom Microso
ft
Windows
, dizajn ovih
O
S inspirisan je ili direktno nasle
đ
en iz
Unix
opera
ti
vnog sistema
razvijenog u
Bell
laboratorijama po
č
etkom kasnih 1960-
ti
h i inicirao razvoj brojnih op-
era
ti
vnih sistema, kao što su
Palm OS, Windows Mobile, Familiar Linux, The Ångström
Distribu
ti
on
i
iPhone OS
koji se nalaze u mobilnim ure
đ
ajima.
Microso
ft
Windows
je ime za nekoliko familija opera
ti
vnih sistema. Microso
ft
je prvi
put uveo opera
ti
vni sistem pod imenom
Windows
u novembru 1985. kao dodatak MS-
D
O
S i odgovor na porast interesovanja za GUI interfejs (
graphical user interfaces
). Za-
ti
m su sledili
O
S:
Win 3.0 i Win 3.1
, 1990/92, 16/32-bitni
O
S;
Win 3.11
, Win 95, Win
98, Win Me, 32-bitni
O
S;
Win NT
, 64-bitni
O
S i
WIN XP,
Windows Server. Poslednja kli-
jentska verzija Windows je
Windows Vista
, 64-bitni
O
S, a serverska verzija je
Windows
Server 2008.
Na Slici 1.24 Prikazan je ekran
Windows Vista
O
S (a) i
Windows Security
Center Windows
XP
O
S (Slika 1.24b).
Slika 1.24 Ekran
Windows Vista
O
S (a) i
Security Center Windows
XP SP2
O
S (b)
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
25
Ve
ć
ina personalnih ra
č
unara je standardizovano tako da kupljeni programi rade
sa malo, ili bez prilago
đ
avanje (
castomiza
ti
on
) za odre
đ
eni ra
č
unar. Tako
đ
e, ve
ć
ina
savremenih PC je korisni
č
ki nadogradiva, posebno klase desktop ra
č
unara i radnih
stanica. Krajnji korisnici lako mogu zameni
ti
primarnu memoriju, ure
đ
aje za masovno
skladištenje,
č
ak i ma
ti
č
nu plo
č
u i CPU jedinicu (procesor). Ipak, ova nadogradivost
nije beskona
č
na, zbog brzih tehnoloških promena i životnog ciklusa sistemskih pro-
grama. Nadogradnja PC i zamena starih delova novim, delimi
č
no se oslanja na nove
verzije komercijalno dostupnih
O
S, koji na neki na
č
in zahtevaju i pods
ti
č
u nabavku no-
vog hardvera. Može se re
ć
i da proizvo
đ
a
č
i sistemskih programa
planiraju
postepeno
zastarevanje ra
č
unarskog hardvera.
1.6. TIPOVI SAVREMENIH RA
Č
UNARA
Savremeni
č
ovek radi sa razli
č
i
ti
m
ti
povima ra
č
unara: super ra
č
unarima,
mainframe
,
radnim stanicama, PC desktop, prenosnim (
notebook
), džepnim (
palmtop
)
i ugra
đ
enim
ra
č
unarima. Iako su sve ove vrste ra
č
unara bazirane na istoj tehnologiji, mašine imaju
zna
č
ajne razlike. Ra
č
unari se mogu klasi
fi
kova
ti
u razli
č
ite kategorije na osnovu više kri-
terijuma. Uobi
č
ajena podela ra
č
unara je na bazi
ra
č
unarske mo
ć
i
na: super ra
č
unare,
mainframe
ra
č
unare, mini ra
č
unare - servere, radne stanice, mikro ra
č
unare (PC) i
ugradive ra
č
unare.
1.6.1. Super ra
č
unari
Za brojne istraživa
č
ke zadatke i intenzivne prora
č
une zahteva se velika ra
č
unarska
mo
ć
(brzina rada i kapacitet primarne memorije). Za takve zadatke koriste se najmo
ć
niji
ra
č
unari tzv.
super
ra
č
unari
. Super ra
č
unari
(
npr
.,
SiliconGraphics-Cray
),
koriste skupu,
najmoderniju tehnologiju za simulacije i modelovanje kompleksnih fenomena, kao što
su hemijske reakcije, nuklearne eksplozije, vremenska prognoza, hemijski i
fi
zi
č
ki pro-
cesi, kosmi
č
ka istraživanja, vojne potrebe, kriptoanaliza i dr., (Slika 1.26).
Slika 1.26 Super ra
č
unar u NASA (SAD) (a),
Cray-2
najbrži ra
č
unar na svetu od 1985 -1989 (b)
I
N
FO
RMATIKA
26
Danas je teško odredi
ti
razliku izme
đ
u
super
i
mainframe
ra
č
unara. Super ra
č
unari
su naj
č
eš
ć
e prilago
đ
eni odre
đ
enom korisniku (kastomizovani); usmereni su na pro-
cesorsku snagu i izvršavanje jednog zadatka.
Mainframe
ra
č
unari su namenjeni za
izvršavanje brojnih operacija sa podacima, uklju
č
uju
ć
i manja ra
č
unanja, obezbe
đ
uju
dosta veliku procesorsku snagu i usmereni su na protok podataka.
1.6.2. Mainframe ra
č
unari
Mainframe
ra
č
unare, vrlo skupe mašine sobne veli
č
ine, danas koriste samo velike
organizacije, za kri
ti
č
ne aplikacije i obradu masovnih podataka kao što su podaci sa
glasanja, razni sta
ti
s
ti
č
ki podaci, poslovni podaci ERP,
fi
nansijske transakcije itd. Sam
termin po
ti
č
e od prvobitnog izgleda - velikih metalnih sanduka ili okvira, a kasnije da
bi se razlikovao od manje mo
ć
nih PC ra
č
unara. Ime se
č
esto odnosi na ra
č
unare kom-
pa
ti
bilne sa arhitekturom uspostavljenom u toku 1960-
ti
h, ta
č
nije
IBM System/360
serijom, uvedenom prvi put 1965. Ve
ć
ina glavnih karakteris
ti
ka
mainframe
ra
č
unara iz
1960-
ti
h, i dalje se razvija i usavršava. Savremeni
mainframe
ra
č
unari su znatno manjih
dimenzija, koštaju oko 1 milion $, veli
č
ine su rashladnog ure
đ
aja i obavezno rade u
aklima
ti
zovanim prostorijama, (Slika 1.27).
Slika 1.27
Mainframe
Honeywell-Bull DPS 7
oko 1990 (a) i šema veze ra
č
unara i
terminala (b), terminal u turis
ti
č
koj agenciji (c)
I
N
FO
RMATIKA
28
1.6.4. Radne stanice
Termin
minira
č
unari
nastao je u vreme kada je ve
ć
ina ra
č
unara bila veli
č
ine rad-
nog stola sli
č
no
mainframe
ra
č
unarima. Za nau
č
nu analizu obimnih podataka i druge
sli
č
ne aplikacije
minira
č
unari
su zamenjeni savremenim
radnim stanicama
– desktop
ra
č
unarima visokih performansi, namenjenih masovnim i intenzivnim prora
č
unima.
Koriste ih nau
č
nici, inženjeri, anali
ti
č
ari, dizajneri ra
č
unarski animatori i dr. Iako ve
ć
ina
radnih stanica može podrža
ti
simultan rad više korisnika, prak
ti
č
no ih koris
ti
samo jedno
lice u dato vreme. Sam naziv
radna stanica
razli
č
ito se tuma
č
i. Mnogi nazivaju radnom
stanicom sve desktop i terminalne ra
č
unare, (Slika 1.30b). Kako se pove
ć
ava ra
č
unarska
mo
ć
savremenih 32 ili 64-bitnih desktop ra
č
unara, to se razlika izme
đ
u radnih stanica
i mo
ć
nih desktop ra
č
unara individualnih korisnika sve više gubi. Naj
č
eš
ć
e su povezane
na veliki ra
č
unarski sistem i namenjene su za zahtevnije aplikacije kao što su 3D-gra
fi
ka,
dizajn, projektovanje i Slika Mogu ima
ti
mo
ć
niji hardver koji se ne nalazi u obi
č
nim per-
sonalnim ra
č
unarima. Koriste
O
S koje normalno upotrebljavaju
mainframe
ra
č
unari,
obi
č
no jednu od varijan
ti
UNIX-a.
Radne stanice imaju procesore i gra
fi
č
ki displej visokih performansi, lokalno
skladištenje velikog kapaciteta, mrežne kapacitete i opera
ti
vne sisteme za više zada-
taka (
mul
ti
tasking opera
ti
ng system
). Radne stanice se još uvek koriste za dizajnirane
pomo
ć
u ra
č
unara (
computer-aided design
), intenzivne nau
č
ne i inženjerske prora
č
une,
procesiranje slika, modelovanje arhitekture, ra
č
unarsku gra
fi
ku za animacije i
fi
lmske
vizuelne efekte.
1.6.5. Personalni ra
č
unari (PC)
Termin
mikrora
č
unari,
uveden sa pronalaskom
č
ipa procesora u LSI tehnologiji, danas je prak
ti
č
no
anahronizam.
O
va kategorija savremenih ra
č
unara
naziva se
personalni ra
č
unari
, a uklju
č
uje slede
ć
e
klase ra
č
unara: stoni (
desktop PC
), prenosni (
lap-
topm, notebook)
i
priru
č
ni
(
PDA,
palmtop,
IPod,
iP-
hone itd.)
Personalni ra
č
unari
(PC) su namenjeni za in-
dividualnu primenu, kao što je obrada teksta,
ra
č
unovodstvo, igre i dr. Savremeni PC, daleko su
mo
ć
niji od nekadašnjih
mainframe
ra
č
unara u vreme
njihove dominacije. Termin PC (
Personal
Computer
) ima dva zna
č
enja: IBM kompa
ti
-
bilni personalni ra
č
unar i personalni ra
č
unar opšte namene za jednog korisnika.
O
ba
zna
č
enja se ravnopravno koriste, a pravo zna
č
enje se otkriva iz konteksta. Termin PC
se
č
esto koris
ti
samo za ra
č
unare koji koriste Microso
ft
Windows
O
S. Gotovo dve pre-
thodne decenije termini
personalni
i
desktop
ra
č
unar imali su isto zna
č
enje, jer su
prak
ti
č
no svi PC ra
č
unari bili desktop
ti
pa, (Slika 1.29).
Slika 1.29 Personalni ra
č
unar
IBM
(1981)
5150
(a) i
Dell Op
ti
-
Plex
PC (b)
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
29
Kapacite
ti
PC veoma su pove
ć
ani uvo
đ
enjem mikroprocesora i razvojem CPU u jed-
nom
č
ipu. Tokom 1980-
ti
h razvijeni su PC za ku
ć
nu upotrebu, a savremeni PC nemaju
tehni
č
kih razlika za ku
ć
nu i poslovnu upotrebu. Broj instaliranih PC u svetu dos
ti
gao je
do juna 2008. jednu milijardu, a do 2014 o
č
ekuje se još jedna milijarda kupljenih PC.
Najve
ć
a tržišta su SAD, EU i
J
apan na koja otpada 58% instaliranih PC. Do 2013 o
č
ekuje
se duplo ve
ć
i broj instaliranih ra
č
unara na novim tržiš
ti
ma, sa 70% druge milijarde PC
ra
č
unara u svetu.
O
č
ekuje se da oko 180 miliona PC (16% postoje
ć
ih PC u svetu) bude
zamenjeno, a 35 miliona rashodovano u toku 2008. Broj instaliranih PC raste godišnje
za oko 12%.
Naj
č
eš
ć
e koriš
ć
eni opera
ti
vni sistemi u PC su
Microso
ft
Windows
,
Mac OS X
i
Li-
nux
, dok su naj
č
eš
ć
i CPU mikroprocesori kompa
ti
bilni sa x86 procesorom. Savremeni
PC
č
esto imaju ugra
đ
eni modem brzine 56 Kbps za konekciju na Internet. Prvi vlasnici
PC ra
č
unara su morali pisa
ti
svoje aplika
ti
vne programe za izvršavanje speci
fi
č
nih za-
dataka, dok savremeni PC korisnici imaju na raspolaganju veliki broj komercijalnih i
besplatnih aplika
ti
vnih i uslužnih programa koji se lako instaliraju. Aplika
ti
vni programi
za PC uklju
č
uju procesore teksta,
spreadsheets
, bazu podataka, igre i brojne uslužne
programe.
1.6.5.1. Klase personalnih ra
č
unara
Stoni (desktop) ra
č
unar
je nezavisni personalni
ra
č
unar (PC), nasuprot manjim oblicima PC kao što
je mobilni
laptop
ra
č
unar. Termin ‘desktop’ se odno-
sio primarno na horizontalno orijen
ti
sano ku
ć
ište sa
monitorom postavljenim na ku
ć
ište ra
č
unara radi
uštede prostora na stolu korisnika. Ve
ć
ina savre-
menih desktop ra
č
unara imaju odvojene ekrane i
tastature, a proizvode se u raznim oblicima ku
ć
išta,
po
č
evši od
tower
(ver
ti
kalno orijen
ti
sanog), do ma-
lih ku
ć
išta koja se mogu skloni
ti
iza LCD monitora
(Slika 1.30).
Prenosni ra
č
unari
nisu vezani za stolove i imaju najbrži razvoj u kategoriji PC. Nara-
vno, sam termin
prenosni
je rela
ti
van. Prvi prenosni ra
č
unari težili su oko 9 kg i bili
smešteni u
č
vrstom koferu sa izdvojenom tastaturom i malim displejom sli
č
nim TV
ekranu. Savremeni prenosni ra
č
unari
ti
pa
Laptop,
namenjeni za mobilni rad, teški su
oko 2-3 kg i
č
esto se nazivaju
notebook
ra
č
unari, a performanse su im gotovo iden
ti
č
ne
desktop ra
č
unarima sa kojima se mogu spaja
ti
i koris
ti
ti
nedostaju
ć
e performanse.
Primeri ovih ra
č
unara su:
laptops
,
notebooks i tablet PC
, (Slika 1.31).
Slika 1.30 Primer desktop
ra
č
unara sa
tower
ku
ć
ištem i
LCD monitorom
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
31
Priru
č
ni,
džepni
ra
č
unari mogu da rade sa alterna
ti
vnim
O
S, kao što su
NetBSD
ili
Linux
i imaju ve
ć
inu funkcija modernih desktop PC ra
č
unara, a neki uklju
č
uju karakte-
ris
ti
ke mobilnih telefona.
Microso
ft
usaglašeni džepni PC (PDA
ti
pa) mogu se koris
ti
ti
sa
drugim ure
đ
ajima kao što su prijemnici,
č
ita
č
i bar kodova, R
F
ID
3
č
ita
č
i i video kamere.
U toku 2007, sa pojavom
Windows Mobile 6
, Microso
ft
je ukinuo ime džepni ra
č
unar
i zamenio ga sa
Windows Mobile Classic
. Ure
đ
aji sa integrisanim mobilnim telefonom
i
touchscreen
-om naziva se
Windows Mobile Professional
. Na Slici 1.32b prikazan je
primer džepnog ra
č
u
nara.
Konvergencija ure
đ
aja koji kombinuju funkcije personalnog ra
č
unara i digitalnog
video rekordera dovela je do razvoja tzv.
ku
ć
nog bioskop PC
(
Home theater PC)
- (HTPC).
Ure
đ
aj je spojen sa TV ili monitorom, a koris
ti
se kao digitalni foto ili muzi
č
ki plejer, TV
prijemnik ili digitalni video rekorder.
O
vaj se ure
đ
aj
č
esto naziva
medija centrom
ili
medija serverom
. Ure
đ
aj se može kupi
ti
prekon
fi
gurisan sa zahtevanim hardverom i
so
ft
verom i dodatnim programiranjem TV kanala u PC, ili se može izgradi
ti
od diskretnih
komponen
ti
kao što su
Windows Media Center
,
GB-PVR, SageTV
,
Famulent
ili
Linux-
MCE
. Na slici 1.32c. prikazan je desktop video sistem
Amiga 2000
sa CPU ure
đ
ajem na
desnoj strani i VCR-om ispod monitora.
Slika 1.32
Samsung Q1
UMPC
(a),
O
2
džepni
PC
(b) i
Amiga 2000
video
sistem (c)
1.6.6. Ugradivi i namenski ra
č
unari
Svi ra
č
unari nisu dizajnirani za opštu namenu. Neki ra
č
unari su strogo namenski i
izvršavaju speci
fi
č
ne zadatke od kontrole temperature do upravljanja velikim gra
đ
evinskim
mašinama, ili kontrolu rada srca. Za razliku od desktop PC, ugra
đ
eni ra
č
unari imaju
program koji se ne može menja
ti
(u
č
itan u mikroprocesor tzv.
fi
rmware
), namenjen
za upravljanje speci
fi
č
nom mašinom, ili jednom funkcijom te mašine. Sva potroša
č
ka
3
R
F
ID –
Radio Frequency Iden
ti
fi
er
(radio frekventni iden
ti
fi
kator)
I
N
FO
RMATIKA
32
elektronika od elektri
č
ne
č
etkice za zube do automobila i industrijskih mašina, sadrži
ugra
đ
ene savremene
mikrora
č
unare
. Na Slici 1.33 prikazan su primeri ugra
đ
enih
ra
č
unara u: mrežni ure
đ
aj ruter, gde su 4-mikroprocesor, 6-RAM, a 7-
fl
eš memorija,
(a); automobil (b) i ru
č
ni
č
asovnik (c).
Slika 1.33 Primeri ugra
đ
enih ra
č
unara
Za ugra
đ
ene ra
č
unarske sisteme obi
č
no se koriste sporiji i je
ft
iniji CPU od onih u
PC, ali generalno treba da izvršavaju samo jednu funkciju. Primeri ugra
đ
enih ra
č
unara
su ure
đ
aji za: kontrolu temperature i vlažnos
ti
, monitorisanje rada srca, monitorisanje
ku
ć
nog pro
ti
vprovalnog sistema itd.
1.7. UMREŽAVANJE RA
Č
UNARA I INTERNET REVOLUCIJA
Paralelno sa razvojem mikrora
č
unarske revolucije odvijala se
revolucija
umrežavanja
ra
č
unara
. Po
č
etkom 1990-
ti
h, razvojem desktop PC, javlja se potreba me
đ
usobnog
povezivanja ra
č
unara i deljenja resursa mo
ć
nijih servera u prvim lokalnim mrežama –
LAN
(
Local-Area Networks
). Kada se umreži klaster servera, LAN mreža može zameni
ti
skupe mo
ć
ne ra
č
unare i druge resurse (
mainframe
ti
pa
).
Ra
č
unarske mreže su, ipak,
pre posrednici koji povezuju korisnike, nego samo spojeni ra
č
unari koji pove
ć
avaju sve
performanse.
Prednost elektronskih komunikacija i deljenja resursa, umnožavaju se umrežavanjem
LAN mreža u ve
ć
e mreže. Razvoj telekomunikacionih tehnologija dalje je omogu
ć
io
umrežavanje ra
č
unara u gradske – MAN (
Metropolitan
Area Networks
) regionalne
– WAN (
Wide Area Networks
) mreže. Udaljeni ra
č
unar se mogao poveza
ti
na mrežu
putem telefonske parice pomo
ć
u
modema
– elektronskog ure
đ
aja koji moduliše bi-
narne ra
č
unarske podatke u analogni signal kompa
ti
bilan sa telefonskim sistemom i
demoduliše analogni signal u binarni za unos u ra
č
unar. Veliki poslovni sistemi, banke
i državne organizacije iskoris
ti
le su prednos
ti
tehnologije udaljenog umrežavanja i
I
N
FO
RMATIKA
34
ljivim skladištem mul
ti
medijalnih informacija. U 1994. oko 3 miliona korisnika bilo je
povezano na Internet, da bi se taj broj 7 godina kasnije popeo na 400 miliona. Sta
ti
s
ti
ke
pokazuju da su Internet korisnici mla
đ
eg uzrasta, obrazovaniji i boga
ti
ji od ostalog dela
stanovništva. Upotreba Interneta raste neuporedivo brže od TV, radija i drugih pre-
thodnih komunikacionih tehnologija. Tome je veoma doprineo razvoj e-trgovine preko
Interneta i Weba. Veliki uspeh Interneta, dakle, nije toliko tehni
č
ke prirode, koliko je
zna
č
ajan sa humanog aspekta i u
ti
caja Interneta na društvo i pojedinca.
Kako Internet osvaja svet, sve više organizacija prepravljaju svoje IKT sisteme, ba-
zirane na
mainframe
ili PC ra
č
unarskim sistemima u
Intranet sisteme
– privatne interor-
ganizacijske mreže na bazi Internet tehnologija. Intranet oponaša Internet po na
č
inu na
koji korisnici prenose, dele i skladište informacije u organizaciji. Veliki broj istraživa
č
a
predvi
đ
a da
ć
e personalni ra
č
unar uskoro posta
ti
uglavnom interfejs-kapija (
gateway
)
za povezivanje na Intranet i Internet, gde
ć
e se nalazi
ti
svi ra
č
unarski resursi. Nekoliko
organizacija (
IBM, Sun i HP
) razvija i promoviše ra
č
unare dizajnirane da funkcionišu kao
mrežni terminali. Neslaganje je samo u tome,
šta
sve ovi ra
č
unari treba da uklju
č
uju,
koliko
treba da rade bez podrške servera i
kako
ih nazva
ti
. U op
ti
caju su nazivi
mrežni
ra
č
unari, NCs, tanki klijen
ti
, mrežni PC i Windows terminali
.
O
vi ra
č
unari imaju dve
zajedni
č
ke karakteris
ti
ke:
manje koštaju
od
ti
pi
č
nog PC, jer sadrže manje hardvera i
lakše ih je održava
ti
, pošto se glavni deo programa skladiš
ti
na serveru i omogu
ć
avaju
korisniku da interak
ti
vno šalje i prima informacije. Sli
č
no TV, mrežni ra
č
unar (NC) je
dizajniran da prima informacije sa svakog mesta, ali za razliku od TV, NC omogu
ć
ava
interak
ti
vni rad korisnika. Razvojem savremenih beži
č
nih komunikacionih protokola i
tehnologije (
Blootouth
, IC), savremena doma
ć
instva i poslovni sistemi ve
ć
mogu pov-
eza
ti
i neprekidno monitorisa
ti
dese
ti
nu ure
đ
aja na Internet: ra
č
unar, telefon, TV, ste-
reo ure
đ
aj, pro
ti
vprovalni sistem sa video nadzorom i
č
ak brojne kuhinjske ure
đ
aje. Bez
sumnje, Internet tehnologije
ć
e igra
ti
važnu ulogu u životu ljudi 21. Veka.
1.8. RA
Č
UNARI U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU
Za manje od životnog veka
č
oveka, ra
č
unar je evoluirao od masivnog, skupog i
nepouzdanog ra
č
unara
ti
pa kalkulatora (MARC I, ENIAC) do savremenog, mo
ć
nog
ra
č
unara, razli
č
i
ti
h veli
č
ina i karakteris
ti
ka, neuporedivo je
ft
inijeg, bržeg i pouzdani-
jeg. Koliko je bilo teško pionirima ra
č
unarstva predvide
ti
tehnološki razvoj ra
č
unara,
toliko je teško danas predvide
ti
u
ti
caj ra
č
unara na razvoj ljudske zajednice u celini.
Tako je osniva
č
IBM sr.
Thomas Whatson
izjavio da
ć
e „
celom svetu bi
ti
potrebno sve-
ga 5 ra
č
unara
“ (1953)! Prose
č
an korisnik ra
č
unara danas treba da o ra
č
unarima: ra-
zume
osnovne koncepte,
poznaje mogu
ć
nos
ti
primene
i razume
implikacije
koriš
ć
enja
ra
č
unara na pojedince i ljudsku zajednicu.
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
35
O
snovno razumevanje koncepata ra
č
unarske i Internet tehnologije zahteva se zbog
dosad nevi
đ
eno brzih promena hardvera i so
ft
vera ra
č
unara, koji se menjaju svake 2-3
godine, a Internet tehnologije još brže, zahvaljuju
ć
i pove
ć
anju stepena integracije u mik-
roprocesorskom
č
ipu i proporcionalnom pove
ć
anju procesorske snage. Ipak, razume-
vanje ovog fenomena i osnova ra
č
unarske i Internet tehnologije mogu
ć
e je zato što se
ve
ć
ina klju
č
nih koncepata ra
č
unarstva ne menja sa razvojem ra
č
unara i ra
č
unarskih
mreža. Poznavanjem ovih osnovnih koncepata korisnici mogu lakše pra
ti
ti
i razume
ti
sve kompleksne promene u ovoj oblas
ti
.
Raznovrsnost aplika
ti
vnih programa
č
ine savremeni ra
č
unar
fl
eksibilnim za obav-
ljanje razli
č
i
ti
h zadataka, pa opšta ra
č
unarska pismenost nije dovoljna za upotrebu
ra
č
unara u svakoj životnoj situaciji. Brojne aplikacije su veoma speci
fi
č
ne, ali su slede
ć
e
toliko
fl
eksibilne da ih mogu koris
ti
ti
gotovo svi korisnici i o njima treba da imaju os-
novna znanja:
Obrada teksta i stono izdavaštvo
su kri
ti
č
ne veš
ti
ne za svakog korisnika koji
pismeno komunicira. Programi za stono izdavaštvo transformišu pisani tekst u
obra
đ
enu i vizuelno ure
đ
enu publikaciju.
Tabelarni pregledi (spreadsheets
)
i druge numeri
č
ke aplikacije
su personalne
ra
č
unarske aplikacije koje sa sta
ti
s
ti
č
kim programima pomažu da se analiziraju i
posmatraju broj
č
ani podaci sa razli
č
i
ti
h pogleda.
Baze podataka,
glavna aplikacija u
mainframe
ra
č
unarima, koriste se i u PC (npr.
Access
u Windows
O
S). Sa funkcijom pretraživanja korisnici mogu pronalazi
ti
bilo
šta u bazama podataka na Internetu.
Ra
č
unarska gra
fi
ka
omogu
ć
ava proizvodnju i manipulisanje sa svim vrstama
gra
fi
ke, uklju
č
uju
ć
i dijagrame, crteže, digitalne fotogra
fi
je i 3-D animacije.
Mul
ti
medija
omogu
ć
ava razvoj potencijalnih krea
ti
vnih sposobnos
ti
umetnika i
amatera svake vrste. Moderni desktop ra
č
unari i mul
ti
medijski programi mogu
kombinova
ti
audio, video, tekstualne i gra
fi
č
ke sadržaje, daju
ć
i novu dimenziju
ra
č
unarskim komunikacijama. Interak
ti
vni mul
ti
medijski dokumen
ti
na brojnim
web stranicama omogu
ć
avaju korisnicima raznovrsna istraživanja.
Telekomunikacije i umrežavanje
su ulazna vrata u svet e-pošte, diskusionih grupa,
web izdavaštva i deljenja brojnih baza podataka na Internetu. Ako se postoje
ć
i
trend održi, komunikacije na velike daljine mogu posta
ti
jedna od najvažnijih
funkcija ra
č
unara.
Vešta
č
ka inteligencija
je grana nauke o ra
č
unarima koja istražuje koriš
ć
enje
ra
č
unara u zadacima koji zahtevaju inteligenciju, imaginaciju i dubinski uvid, a
koje tradicionalno izvršavaju ljudi, a ne mašine. Donedavno akademska disci-
plina istraživa
č
a i
fi
lozofa, danas se istraživanja u ovoj oblas
ti
ispla
ć
uju sve ve
ć
om
komercijalnom primenom, po
č
evši od aplikacija za prepoznavanje govora do
so
fi
s
ti
ciranih ekspertnih sistema.
R
AZV
OJ
RA
Č
UNARA
37
1.9. ZAKLJU
Č
AK
Dok osnovni koncept ra
č
unara da
ti
ra iz 19. veka sa planom Anali
ti
č
ke mašine C.
Babagge
-a, prvi realni ra
č
unari razvijeni su tek tokom 1940-
ti
h.
O
d ovog vremena
ra
č
unari su evoluirali neverovatno brzo, postaju
ć
i konzistentno sve manji, brži, e
fi
kas-
niji, pouzdaniji i je
ft
iniji. Istovremeno, ljudi su ispitali sve interesantne i korisne na
č
ine
da uposle ra
č
unare za rešavanje opš
ti
h problema i zadataka.
Savremeni ra
č
unari, kao i njihovi preci, su mašine za obradu informacija dizajnirane
da transformišu informacije iz jednog u drugi oblik. Kada ra
č
unar radi, hardver prihvata
ulazne podatke nekog spoljnog izvora, transformiše ih slede
ć
i so
ft
verske instrukcije i
proizvodi izlazne informacije koje mogu koris
ti
ti
ljudi ili druge mašine.
Savremeni ra
č
unari se proizvode u svim oblicima i veli
č
inama sa speci
fi
č
nim
ti
po-
vima razvijenim za posebne zadatke.
Mainframe
i super ra
č
unari obezbe
đ
uju znatno
ve
ć
u ra
č
unarsku mo
ć
i brzinu nego male desktop mašine, ali su i znatno skuplji. Deljen-
je resursa ra
č
unara u vremenskoj domeni omogu
ć
ava konkurentan rad više korisnika
povezanih preko terminala na ove velike ra
č
unare. Na drugom kraju spektra
mikro-
procesorski
ti
pova ra
č
unara, serveri, radne stanice, personalni ra
č
unari i brojne vrste
priru
č
nih ure
đ
aja, obezbe
đ
uju dovoljnu ra
č
unarsku mo
ć
širokom krugu korisnika koji
nemaju potrebe za mo
ć
nim mašinama –
mainframe
i super ra
č
unarima. Mikroproce-
sori se ne koriste samo u ra
č
unarima opšte namene, nego se ugra
đ
uju u brojne ure
đ
aje,
automobile i sve ve
ć
u listu drugih proizvoda.
Umrežavanje ra
č
unara pove
ć
alo je vrednos
ti
i mo
ć
ra
č
unarskog sistema, omogu
ć
ilo
deljenje resursa sa drugim ra
č
unarima i olakšalo elektronsku komunikaciju sa drugim
korisnicima ra
č
unara. Neke ra
č
unarske mreže su lokalne za odre
đ
enu zgradu ili poslovni
sistem; druge spajaju korisnike na udaljenim geografskim lokacijama. Globalna svetska
mreža – Internet je skup ra
č
unarskih mreža koje spajaju ra
č
unare poslovnih sistema,
javnih ins
ti
tucija i pojedinaca širom sveta. E-pošta obezbe
đ
uje za sto
ti
ne miliona ljudi
trenutne web kapacitete. Sa web pretraživa
č
ima, is
ti
Internet korisnici imaju pristup
milionima web stranica na WWW. Web je distribuirana mreža me
đ
usobno povezanih
mul
ti
medijalnih dokumenata, zasnovana na HTTP protokolu. Web je postao vitalni cen-
tar e-trgovine i drugih oblika e-poslovanja i zabave.
Ra
č
unari i IKT su promenili svet brzo i nepovratno,
č
ine
ć
i život lakšim i produk
ti
vnijim.
Aplikacije personalnih ra
č
unara kao što su procesori teksta,
spreadsheets
, gra
fi
ka, mul
ti
-
medija i baze podataka, postaju sve popularnije kod individualnih korisnika. Rastu
ć
e teh-
nologije kao što su vešta
č
ka inteligencija nude neslu
ć
ene mogu
ć
nos
ti
za nove aplikacije.
Me
đ
u
ti
m, ra
č
unari i Internet tehnologije istovremeno ugrožavaju privatnost, bezbednost
i potencijalno na
č
in života savremenog
č
oveka. Ulaskom u informaciono doba deljenja
znanja i integracije sistema, budu
ć
nost
č
oveka zavisi
ć
e od sposobnos
ti
razumevanja i
koriš
ć
enja ra
č
unara na produk
ti
van i pozi
ti
van na
č
in.
I
N
FO
RMATIKA
38
Anali
ti
cal Machine
(Anali
ti
č
ka mašina) - mašina
(C. Babbage) dizajnirana da izvršava komplek-
sne prora
č
une bilo kog ra
č
una sa ta
č
noš
ć
u do
20 cifara, ali nikada nije izgra
đ
ena; predstavlja
prvi pokušaj izrade digitalnih ra
č
unara, a pro-
gramirala se pomo
ć
u bušenih kar
ti
ca.
Applica
ti
on Program
(Aplika
ti
vni program)
- alat koji omogu
ć
ava primenu ra
č
unara za
speci
fi
č
ne namene i
č
ini savremeni ra
č
unar
fl
eksibilnim za obavljanje razli
č
i
ti
h zadataka.
Firmware
- hibridna simbioza hardvera i so
ft
-
vera, gde se so
ft
ver ne može menja
ti
i repro-
gramira
ti
(npr. EPR
O
M).
Computer hardware
(Hardver ra
č
unara):
opipljive
fi
zi
č
ke komponente ra
č
unarskog
sistema.
Integrated circuit
(Integrisano kolo) - silicijum-
ski
č
ip sa sto
ti
nama hiljada integrisanih tran-
zistora i drugih elektronskih elemenata (dioda,
otpornika, kondenzatora,…).
Internet
: globalna svetska WAN mreža brojnih
LAN, MAN i WAN mreža.
Intranet
: organizacijska mreža zasnovana na
Internet tehnologiji.
Computer output
(Izlaz ra
č
unara) - svi in-
terfejsni ure
đ
aji izme
đ
u CPU i korisnika koji
transformišu ra
č
unarske izlaze u oblik
č
itljiv za
korisnika, drugi ra
č
unar, ure
đ
aj ili izvršnu ma-
šinu.
Laptop ra
č
unar
: prenosni ra
č
unar namenjen
za terenski rad, sa autonomnim baterijskim na-
pajanjem i performansama gotovo iden
ti
č
nim
desktop ra
č
unarima.
Mainframe
ra
č
unar
: ra
č
unar pove
ć
anih per-
formansi za konkurentan rad više u
č
esnika, na-
menjen za velike organizacije i sa terminalima
za u
č
itavanje/ is
č
itavanje podataka bez proce-
sora (dumb).
Micro computer
(Mikro ra
č
unar) - istorijska
kategorija ra
č
unara, koja se danas odnosi na
brojne
ti
pove personalnih ra
č
unara (desktop,
laptop, palmtop, iPod, iPhone,…).
Microcomputer revolu
ti
on
(Mikrora
č
unarska
revolucija) - nastala u ra
č
unarskoj tehnologiji
razvojem mikroprocesora po
č
etkom 1970-
ti
h,
zahvaljuju
ć
i visokom stepenu integracije el-
emenata u silicijumskom
č
ipu.
Moor law
(Moor
-ov zakon) - Intelov suosniva
č
Gordon E. Moore 1965; opisuje trend u istoriji
razvoja ra
č
unarskog hardvera - broj tranzistora
u IC raste eksponencijalno, udvostru
č
avaju
ć
i
se i pove
ć
avaju
ć
i procesorsku snagu svakih 18
meseci po istoj ceni
č
ipa.
Network computer
(Mrežni ra
č
unar) - ra
č
unar
dizajniran da funkcioniše kao mrežni terminal,
interfejs-kapija (gateway) za povezivanje na In-
tranet i Internet, gde se nalaze svi ra
č
unarski
resursi; ima više naziva - NCs, tanki klijen
ti
,
mrežni PC i Windows terminal.
Designated computer
(Namenski ra
č
unar) -
kategorija ra
č
unara namenjenih za speci
fi
č
ne
aplikacije (npr., ugra
đ
eni ra
č
unari, gra
fi
č
ki
dizajn) sa prilago
đ
enim speci
fi
č
nim perfor-
mansama.
Notebook computer
(prenosivi ra
č
unar) - opš
ti
naziv za prenosne ra
č
unare od laptopa do
džepnih ra
č
unara.
Personal Digital Assistant
(Personalni digi-
talni pomo
ć
nik) - (PDA) priru
č
ni ra
č
unar na-
menjen za personalnu upotrebu, sa Internet
pretraživa
č
em i touch screen ulazno/izlaznim
interfejsom.
Data
(Podatak) - deo informacije koji sam za
sebe ne donosi novo znanje korisniku.
Handheld computer
(Priru
č
ni ra
č
unar) - palm
top, handheld ili PDA ra
č
unar malih dimenzija
namenjen za li
č
nu upotrebu.
1.10. KLJU
Č
NE RE
Č
I
I
N
FO
RMATIKA
40
PITANJA ZA PONAVLJANJE
Pod kojim nazivom je poznat prvi ra
č
unar od 4000 godina pre nove ere?
Kako se zove tvorac prvog ra
č
unara iz XIX veka (anali
ti
č
ka mašina)?
Kako se zove britanski matema
ti
č
ar, koji je de
fi
nisao principe modernih
ra
č
unara, tvorac je algoritama i dekripter?
Ko je paten
ti
rao unos podataka na bušenim kar
ti
cama za elektromehani
č
ki
ra
č
unar, koriš
ć
en za popis stanovništva u SAD 1890 godine?
Koji je nau
č
nik XX veka de
fi
nisao ra
č
unar opšte namene, koji ima ulaz, izlaz,
kontrolnu i aritme
ti
č
ku logiku i memoriju?
Koje su osnovne funkcije ra
č
unarskog sistema?
Koje su osnovne kategorije so
ft
vera?
Koje su osnovne karakteris
ti
ke ra
č
unara prve generacije?
Koje su osnovne karakteris
ti
ke ra
č
unara druge generacije?
Koje su osnovne karakteris
ti
ke ra
č
unara tre
ć
e generacije?
Koje su osnovne karakteris
ti
ke ra
č
unara
č
etvrte generacije?
Šta ozna
č
ava skra
ć
enica GUI?
Koje komponente GUI je Macintosh uveo 1984?
Koja imena su imali Windows
O
S u toku razvoja?
Koje su osnovne karakteris
ti
ke
Mainframe
ra
č
unara?
Koje su osnovne karakteris
ti
ke super ra
č
unara?
Šta su serveri?
Koje su osnovne namene personalnih ra
č
unara?
Navedite osnovne
ti
pove prenosivih ra
č
unara?
Za šta su namenjeni ugradivi ra
č
unari?
2. HARDVER RA
Č
UNARA
Posle
č
itanja i razumevanja ovog poglavlja
studen
ti
ć
e bi
ti
sposobni da uopšteno objasne
principe na kojima ra
č
unari skladište i manipulišu
informacijama, da opišu osnovnu strukturu i or-
ganizaciju ra
č
unara i diskutuju bazi
č
ne funkcije
i interakcije glavnih internih hardverskih kom-
ponen
ti
ra
č
unara, uklju
č
uju
ć
i razli
č
ite
ti
pove
memorija i ure
đ
aja za skladištenje.
H
ARDVER
RA
Č
UNARA
43
2.1. UVOD
Za razumevanje rada ra
č
unara, obi
č
an korisnika ne mora zna
ti
sve tehni
č
ke detalje.
Dovoljno je zna
ti
odgovore na pitanja: “kako ra
č
unar radi ono što radi”, i to objasni
ti
sa
osnovnim, ne-tehni
č
kim re
č
nikom. Korisnici zainteresovani za dublje tehni
č
ke detalje
mogu lako na
ć
i dodatne informacije u priloženoj literaturi i na web stranicama.
Hardver ra
č
unarskog sistema obuhvata dve glavne grupe
fi
zi
č
kih komponen
ti
: samog
ra
č
unara–CPU (centralne procesorske jedinice) koje su opisane u ovom poglavlju i per-
iferijskih ure
đ
aja, detaljnije opisanih u 3. poglavlju ovog udžbenika.
Da bi korisnik razumeo osnovne funkcije hardvera ra
č
unara, potrebno je zna
ti
šta
ra
č
unar stvarno radi i kako upisuje i o
č
itava podatke sa
č
vrstog diska
.
2.2. OSNOVNE FUNKCIJE RA
Č
UNARA
U suš
ti
ni ra
č
unar izvršava samo
č
e
ti
ri osnovne funkcije (Slika 2.1): prima ulazne in-
formacije iz
fi
zi
č
kog okruženja, obra
đ
uje informacije izvršavaju
ć
i aritme
ti
č
ko-logi
č
ke
operacije nad ulaznim informacijama, proizvodi izlazne informacije za okruženje - ko-
risnike, druge ra
č
unare ili mašine i skladiš
ti
informacije u memorijske ure
đ
aje
.
Slika 2.1 Blok dijagram (a) i ilustracija osnovnih funkcija ra
č
unarskog sistema (b)
I
N
FO
RMATIKA
44
Sa aspekta funkcionalnos
ti
ra
č
unara i generi
č
ke de
fi
nicije sistema, ra
č
unar je –
sistem
. Svaki
ra
č
unarski sistem
sadrži hardverske komponente –
fi
zi
č
ke delove ra
č
unara,
koji su specijalizovani za izvršavanje svake od navedenih funkcija
.
Ra
č
unarski hardver je
pla
tf
orma za procesiranje informacija i na osnovu tog kriterijuma deli se na:
Ulazne ure
đ
aje
: tastature (
keyboards
), ure
đ
aje za pokazivanje (miš,
touchpad,
touchpen
), skenere,
č
ita
č
e bar kodova, mikrofone, koji primaju ulazne informaci-
je iz okruženja i predstavljaju interfejs izme
đ
u korisnika i CPU ra
č
unara;
Procesor (CPU):
„mozak“ ra
č
unara koji procesira informacije izvršavaju
ć
i
aritme
ti
č
ke prora
č
une i logi
č
ke operacije i donosi osnovne odluke na bazi
pore
đ
enja vrednos
ti
informacija, a obuhvata mikroprocesor, ma
ti
č
nu plo
č
u, pri-
marnu memoriju (RAM), jedinicu za napajanje i dodatne namenske (ekspanzi-
one) kar
ti
ce;
Izlazne ure
đ
aje:
monitore koji u okruženje šalju vizuelne izlazne informacije,
štampa
č
e (printere) – štampane informacije i zvu
č
nike -tonske informacije;
Memorije i ure
đ
aje za skladištenje
informacija: memorija ra
č
unara
č
esto se na-
ziva
primarna
memorija
,
glavna memorija
ili samo
memorija
,
naj
č
eš
ć
e RAM
(
Random Access Memory
)
ti
pa, a koriste se za skladištenje programa i podataka
kojima CPU neposredno treba da pristupi; ure
đ
aji za skladištenje uklju
č
uju
č
vrs
ti
disk – HD (
Hard Drive
) koji se
č
esto naziva
interna sekundarna
ili
on-line
memo-
rija, za
ti
m CD, DVD, USB i drugi
spoljni sekundarni ure
đ
aji za skladištenje
-ZIP dis-
kovi, magnetne trake i
fl
eš memorije, koji su istovremeno ulazni i izlazni ure
đ
aji,
u zavisnos
ti
da li se informacije u
č
itavaju ili se o
č
itavaju.
Kombinacija ova
č
e
ti
ri
ti
pa komponen
ti
č
ini hardverski deo ra
č
unarskog sistema.
Naravno, ra
č
unarski sistem je nekompletan bez
programa
ili
so
ft
vera,
koji daje in-
strukcije hardveru šta treba da radi. Konceptualni dizajn i fundamentalna opera
ti
vna
struktura ra
č
unarskog sistema u kompjuterskom inženjeringu naziva se
arhitektura
ra
č
unarskog sistema
, koja sadrži funkcionalni opis zahteva, posebno za brzinu i interne
veze i implementaciju dizajna za razli
č
ite delove ra
č
unara.
O
vo se najviše odnosi na
interno funkcionisanje CPU i brzinu pristupa adresama memorije ra
č
unara. Tipi
č
na viz-
ija arhitekture ra
č
unara prikazuje se serijom apstrak-
cionih slojeva:
hardver,
fi
rmware, assembler, kernel,
opera
ti
vni sistem i aplikacije
, (Slika 2.2).
CPU i primarna memorija su glavne hardverske
komponente koje u
č
estvuju u svim ra
č
unarskim op-
eracijama. Periferijske ure
đ
aje ra
č
unarskog sistema
č
ine ulazni i izlazni ure
đ
aji i sekundarni ure
đ
aji za
skladištenje informacija. Pošto je svaka komponenta
ra
č
unarskog hardvera dizajnirana za transport
,
ili
transformaciju informacija, potrebno je razume
ti
kako ra
č
unar zapisuje informacije.
Slika 2
.
2 Tipi
č
na vizija arhitek-
ture ra
č
unarskog sistema
I
N
FO
RMATIKA
46
Slika 2.3
J
ednostavan dizajn jednobitnog ra
č
unara
U ra
č
unaru se bitovi (b) grupišu u ve
ć
e binarne jedinice: nibl – 4 bita=4b, 1 bajt
=1B=8 bita ili dva nibla i binarna re
č
– 16 bita ili 2 bajta (Slika 2.4). Skup od 8 bita ili 1B
može predstavi
ti
2
8
=256 brojeva izme
đ
u 0 i 255. Ako su svi prekida
č
i na
O
ff
vrednost je
0, a ako su svi –
On
vrednost je 255. Ve
ć
i brojevi od 255 predstavljaju se sa više bajta.
Re
č
od 2 bajta (2B) može predstavi
ti
2
16
=65
.
536 (0 do 65
.
535) vrednos
ti
. Brojni sistem
koji predstavlja sve brojeve sa kombinacijom dve cifre naziva se
Binarni brojni sistem.
Baš kao i dekadni (decimalni) brojni sistem na osnovi 10 kojeg svakodnevno koris
ti
mo,
binarni sistem ima jasna, konzistentna pravila za sve aritme
ti
č
ke operacije. Ra
č
unar
memoriše u primarnu memoriju (RAM) u jednom trenutku celu binarnu re
č
. Po dužini
binarne re
č
i koje se mogu odjednom memorisa
ti
u jednu liniju RAM memorije
,
ra
č
unar
se naziva: 8-bitni, 16-bitni, 32-bitni ili 64-bitni.
Me
đ
u
ti
m, pokušaj da se nau
č
i kako ra
č
unar radi na osnovu ispi
ti
vanja operacija
ra
č
unara na nivou bita, isto je što i utvr
đ
ivanje izgleda
č
oveka na osnovu ispi
ti
vanja
individualnih
ć
elija. Na sre
ć
u, ljudi mogu koris
ti
ti
ra
č
unare bez razmišljanja o binarnoj
prezentaciji. Me
đ
u
ti
m, ve
ć
ina korisnika ra
č
unara treba da ima osnovno razumevanje
me
đ
usobnih odnosa binarnih jedinica za kvan
ti
zac-
iju podataka, (Slika 2.5). Skra
ć
enice K, MB, GB, TB
opisuju kapacitet memorije i ure
đ
aja za skladištenje,
a koriste se i za ozna
č
avanje veli
č
ine fajla (datoteke)
u fajl sistemu ra
č
unara.
F
ajl ra
č
unara je organizo-
vani skup informacija, uskladištenih u
č
itljivom ob-
liku za ra
č
unar. Na primer, tekst od 20-ak stranica
uskladišten je u fajl veli
č
ine od oko 75KB prostora na
fi
zi
č
kom disku. Da bi se izbegla konfuzija brzina rada
ra
č
unara – transfera podataka, ozna
č
ava se u
Mbps
(megabita/sekundi), a ne MB.
Slika 2.4 Binarni brojni sistem
H
ARDVER
RA
Č
UNARA
47
Sa binarnim brojnim sistemom mogu se
zapisiva
ti
brojevi, tako što se kodiraju svi broje-
vi kombinovanjem samo dve binarne cifre - 1
i 0. Decimalni brojevi se mogu konvertova
ti
u
binarne i obrnuto. Savremeni ra
č
unari sadrže
program koji automatski konvertuje decimalni
brojni sistem u binarni i obrnuto, što prak
ti
č
no
zna
č
i da je procesiranje binarnih brojeva pot-
puno sakriveno od korisnika. Primer deci-
malne i binarne reprezentacije brojeva dat je
na Slika 2.6a.
Slika 2.6 Decimalna i binarna reprezentacija brojeva (a) i ASCII kôdovi (b)
Me
đ
u
ti
m, savremeni ra
č
unari rade jednako sa tekstom i brojevima. Da bi se re
č
i,
re
č
enice i paragra
fi
u
č
inili razumljivim za binarna kola ra
č
unara, programeri su morali
razvi
ti
kodove koji predstavljaju svako slovo, broj i specijalni karakter kao jedinstven niz
bita.
Kodiranjem
binarnih informacija mogu se predstavi
ti
slova, interpunkcijski i drugi
karakteri, ili uopšte bilo kakvi signali ili informacije koje se konvertuju u binarnu formu.
Naj
č
eš
ć
e koriš
ć
eni kôd u ra
č
unarstvu je
ASCII (
American Standard Code for Informa
ti
on
Interchange),
koji
ima 256 jedinstvenih znakova i predstavlja svaki karakter sa jedinst-
venim 8-bitnim kodom. U ASCII kodu mogu se predstavi
ti
256 jedinstvenih karaktera:
26 slova engleskog alfabeta (velikih i malih), 10 cifara (0-9), (Slika 2.6b) i razli
č
i
ti
h speci-
jalnih karaktera
.
Kako ASCII kod nije mogao predstavi
ti
slova drugih svetskih jezika (npr.,
Gr
č
ki, Hebrejski, Arapski i dr.), razvijen je noviji -
Unicode
kodni sistemi koji podržava
65
.
000 jedinstvenih karaktera, što je više nego dovoljno za sve glavne svetske jezike.
U Tabeli 2.1 prikazane su uporedne vrednos
ti
kodiranja karaktera osnovnih kodnih
sistema koji se primenjuju u ra
č
unarskoj tehnici:
decimalni, heksadecimalni, oktalni,
binarni i ASCII
.
Slika 2.5
O
dnosi osnovnih binarnih
jedinica
H
ARDVER
RA
Č
UNARA
49
Ra
č
unar koris
ti
Binarni brojni sistem
za upisivanje programa, podataka instrukcija na
fi
zi
č
ki (
č
vrs
ti
) disk. Sa
č
uvani (memorisani) programi i podaci se smeštaju kao skupovi
bita na
fi
zi
č
kom disku, a programske instrukcije se predstavljaju u binarnom zapisu kao
odgovaraju
ć
i kôdovi instrukcija, (Slika 2.7)
.
Slika 2.7 Binarni zapis na
fi
zi
č
kom disku
Koriš
ć
enjem dva binarna simbola (0 i 1) mogu se predstavi
ti
svi ulazni brojevi, slova
i drugi karakteri u ra
č
unarski sistem i nad njima se mogu vrši
ti
proizvoljne aritme
ti
č
ke
operacije. Bilo koji binarni broj se tako
đ
e
,
konvertuje u dekadni, sumiranjem proizvoda
binarnih cifara i njihovih
težinskih faktora
,
2
n
, n=0, 1, 2, ...m. Primer
: Decimalni broj 19
se predstavlja u binarnom brojnom sistemu sa 00010011 (Slika 2.8).
Slika 2.8 Konverzija decimalnog u binarni broj
O
snovni nedostatak binarnog zapisa brojeva je preduga
č
ak zapis i preveliko trošenje
memorije ra
č
unara. Zato se koriste drugi, kra
ć
i brojni sistemi. U ra
č
unarskim sistemima
naj
č
eš
ć
e se koris
ti
heksadecimalni (hex)
brojni sistem koji ima 16 cifara:
0,1,2,3,4,5,6,
7,8,9,A,B,C,D,E,F.
Primeri
: 0100 0001 b = 41 h, a 1010 0111 b = A7 h.
Konverziju binarnog u
hex
zapis vrši ra
č
unar. Za odre
đ
ivanje
hex
vrednos
ti
treba
podeli
ti
bajt u 2 nibla i ponderisa
ti
ponovo svaki nibl sa desna na levo (Slika 2.9).
Slika 2.9 Konverzija binarnog u hex zapis
I
N
FO
RMATIKA
50
2.4. HARDVERSKE KOMPONENTE CPU RA
Č
UNARSKOG SISTEMA
Hardver ra
č
unarskog sistema prikazan je na Slika 2.1
0
(a): (1) monitor, (2) ma
ti
č
na
plo
č
a, (3) BI
O
S (R
O
M), (4) procesor, (5) primarna memorija (RAM), (6) gra
fi
č
ka i zvu
č
na
kar
ti
ca, (7) jedinica za napajanje, (8) pogonska jedinica za CD/DVD, (9) pogonska jedi-
nica za disketu, (10) tastatura, (11) miš i glavne unutrašnje komponente ra
č
unara (Slika
2.10b). Hardver se mnogo re
đ
e menja nego so
ft
ver. Mogu
ć
nos
ti
ra
č
unara u najve
ć
oj
meri zavise od kvaliteta performansi hardvera.
Slika 2.1
0
Hardver ra
č
unarskog sistema
Periferijske jedinice tastatura i miš su, tako
đ
e, povezani sa glavnom plo
č
om kablom
preko ulazno/izlaznog (I/
O
) panela na zadnjoj strani ra
č
unara. Monitor je povezan
preko I/
O
panela kroz port na glavnoj plo
č
i ili na gra
fi
č
koj kar
ti
ci. Nekoliko funkcija,
implemen
ti
ranih sa
č
ipsetom (
chipsets
) može bi
ti
integrisano na glavnoj plo
č
i,
ti
pi
č
no
to su USB i mrežni konektor, ali mogu bi
ti
i gra
fi
č
ka i zvu
č
na kar
ti
ca. Gra
fi
č
ka i zvu
č
na
kar
ti
ca mogu ima
ti
elektromagnetni oklop za zaš
ti
tu analognih elemenata od elektro-
magnetne radijacije u ra
č
unaru. Za skladištenje velike koli
č
ine podataka mogu se koris-
ti
ti
dodatni HD instaliran u ku
ć
ište ra
č
unara ili eksterni HD u posebnom ku
ć
ištu.
Hardverski kapacite
ti
personalnog ra
č
unara mogu se proširi
ti
dodavanjem ekspanzi-
onih kar
ti
ca, povezanih na glavnu plo
č
u preko ekspanzione magistrale (
bus
). Neke stan-
dardne periferijske magistrale, koje se
č
esto koriste za dodavanje ekspanzionih kar
ti
ca
u PC ra
č
unarima od 2005 godine su PCI i AGP (PCI velike brzine namenjene za gra
fi
č
ke
adaptere) i PCI Express. Ve
ć
ina PC ra
č
unara od 2005 imaju više
fi
zi
č
kih PCI ekspanzionih
slotova. Mnogo ra
č
unara tako
đ
e uklju
č
uje AGP magistralu i ekspanzione slotove, ali
samo nekoliko sadrži obe magistrale.
I
N
FO
RMATIKA
52
2.4.2. Ma
ti
č
na plo
č
a
Glavna plo
č
a je osnovni deo ra
č
unara koja povezuje sve komponente ra
č
unara u
jednu funkcionalnu celinu. Memorijska kar
ti
ca, gra
fi
č
ka kar
ti
ca i procesor su instalirani
na glavnoj plo
č
i: procesor preko
socket
u
ti
č
nice, a RAM memorija preko ekspanzione
slot u
ti
č
nice
. Slot 1 u
ti
č
nica predstavlja
fi
zi
č
ku i elekri
č
ku speci
fi
kaciju konektora za spa-
janje Intelovih mikroprocesora, uklju
č
uju
ć
i
Celeron, Pen
ti
um II i Pen
ti
um III
, za proce-
sore sa jednim i dva jezgra.
Ma
ti
č
na plo
č
a
(
motherboard
), ili glavna, ili sistemska plo
č
a povezuje sve kompo-
nente ra
č
unarskog sistema i glavno je strujno kolo u PC ra
č
unaru koje omogu
ć
ava ko-
munikaciju izme
đ
u svih delova ra
č
unara. Više drugih komponen
ti
je spojeno na glavnu
plo
č
u direktno ili indirektno.
O
d ma
ti
č
ne plo
č
e zavise performanse i
ti
p procesora koji
plo
č
a podržava (AMD, Intel). Ma
ti
č
na plo
č
a obi
č
no sadrži jedan ili više CPU, integrisanih
kola (IC) za podršku koja obezbe
đ
uju interfejs izme
đ
u CPU memorije i I/
O
periferijskih
kola, primarne memorije i CM
O
S i BI
O
S kola za inicijalno podizanje (
butovanje
) sistema
neposredno posle uklju
č
ivanja ra
č
unara. U ve
ć
ini prenosnih i ugra
đ
enih personalnih
ra
č
unara ma
ti
č
na plo
č
a sadrži gotovo sve klju
č
ne komponente ra
č
unara, a
č
esto može
da sadrži jednu ili više periferijskih magistrala i
fi
zi
č
kih konektora za proširivanje hard-
verskih kapaciteta
.
Ma
ti
č
na plo
č
a može da uklju
č
uje integrisane komponente kao što
kontroleri za zvuk, gra
fi
ku, LAN
č
ip, USB priklju
č
ak,
fl
opy
kontroler i dr. (Slika 2.13a).
Blok šema savremene ma
ti
č
ne plo
č
e prikazana je na Slici 2.13b.
Slika 2.13 Sastavne komponente ma
ti
č
ne plo
č
e i blok šema
H
ARDVER
RA
Č
UNARA
53
2.4.3. Centralna procesorska jedinica
Klju
č
ne funkcionalni blokovi ra
č
unarskog
sistema prikazane na dijagramu na Slici 2.14,
sa glavnim magistralama (
buses
) za komu-
nikaciju podataka, adresa i kontrolnih infor-
macija u ra
č
unarskom sistemu.
Centralna procesorska jedinica
ili CPU je
komponenta ra
č
unara koja izvršava jednos-
tavne programske zadatke koji se nazivaju
instrukcije
i transformaciju ulaznih podataka
u izlazne informacije
.
Pojedina
č
ne instrukcije
izvršavaju male zadatke, npr., „
pro
č
itaj sadržaj
memorijske lokacije x i dodaj mu broj y“
.
Ve
ć
ina CPU ima re
č
nik manji od 1000 razli
č
i
ti
h
instrukcija. Svi ra
č
unarski programi se sastoje od instrukcija napisanih iz ovog re
č
nika.
Tipi
č
ni ra
č
unarski program sadrži milione instrukcija, a CPU može izvrši
ti
milione in-
strukcija svake sekunde. Kada je program ak
ti
van, brzo izvršavanje instrukcija stvara
iluziju neprekidnog kretanja, na is
ti
na
č
in na koji
fi
lmska tehnika simulira kretanje na
bazi sekvenci mirnih slika.
Svaki ra
č
unar ima barem jedan CPU za interpretaciju i izvršavanje instrukcija u sva-
kom programu za aritme
ti
č
ke i logi
č
ke manipulacije sa podacima i za indirektnu komu-
nikaciju sa svim ostalim delovima ra
č
unarskog sistema kroz primarnu memoriju (RAM).
CPU je izuzetno kompleksan skup elektronskih kola (preko 100 miliona tranzistora i
dioda) izgra
đ
enih u jednom silicijumskom
č
ipu koji se uobi
č
ajeno naziva
mikroprocesor,
(Slika 2.15).
U starijim ra
č
unarima ovo kolo je bilo
razmešteno na nekoliko štampanih plo
č
a,
ali u PC ra
č
unarima CPU je samo jedno inte-
grisano kolo smešteno sa drugim
č
ipovima
i elektronskim komponentama na ma
ti
č
nu
plo
č
u. Mikroprocesor se
č
esto u
ti
č
e na glavnu
plo
č
u koriste
ć
i jednu od više razli
č
i
ti
h
ti
pova
sockets
u
ti
č
nica. CPU u
ti
č
nice (
socket
) i slot
(
slots
) u
ti
č
nice na ma
ti
č
noj plo
č
i odre
đ
uju
ti
pove procesora kao i ekspanzionih kar
ti
ca
koje se mogu priklju
č
i
ti
na ma
ti
č
nu plo
č
u.
Na Slici 2.16 prikazana su dva naj
č
eš
ć
a
ti
pa
socket
u
ti
č
nica: (a) LI
F
(
Low Inser
ti
on Force
),
(b) ZI
F
(
Zero Inser
ti
on Force
)
PGA/SPGA
socket
koja se koris
ti
za
Pen
ti
um
i ranije procesore i
Slika 2.14 Klju
č
ni funkcionalni blokovi
ra
č
unarskog sistema
Slika 2.15 Pogled na unutrašnjost
procesora
H
ARDVER
RA
Č
UNARA
55
Aritme
ti
č
ko logi
č
ka jedinica CPU (Slika 2.18), koja sadrži registre i akumulatore
-najbrže memorijske jedinice ra
č
unara i najmanjeg kapaciteta obi
č
no 32 ili 64 bita,
izvršava sve aritme
ti
č
ke (+, -, /, * ) i logi
č
ke operacije (negacije, konjukcije, disjunkcije
i dr.).
Slika 2.18 Aritme
ti
č
ko logi
č
ka jedinica
Sve programske instrukcije se skladište u primarnu memoriju (RAM), koja je obi
č
no
u
č
ipu izvan CPU. Prvi zadatak CPU je da o
č
ita instrukcije iz RAM-a.
Prefetch
jedinica
instruiše
bus
jedinicu da o
č
ita instrukcije uskladištene u posebnu memorijsku adresu
RAM-a.
O
ve jedinica uzima nekoliko slede
ć
ih instrukcija iz RAM-a da obezbedi da je
slede
ć
a instrukcija uvek spremna za CPU.
J
edinica za dekodiranje uzima instrukciju koju
je
prefetch
jedinica o
č
itala i prevodi u oblik pogodan za CPU interno procesiranje. To radi
istražuju
ć
i korake potrebne za komple
ti
ranje instrukcije u kontrolnoj jedinici. Posle oper-
acije
prefetch
i jedinice za dekodovanja vrši se izvršna funkcija u
EU
jedinici. U toku ovog
koraka, razli
č
i
ti
delovi CPU tako se povezuju da mogu izvršava
ti
željenu operaciju. Ako
se, na primer, zahteva dodatna operacija
ALU
jedinica se spaja na set ulaza i izlaza. Ulazi
sadrže brojeve koje treba doda
ti
, a izlazi – kona
č
nu sumu. Ako neka instrukcija zahteva
da se informacija pošalje izvan memorije, npr., upiše u sekundarnu memoriju, onda je
poslednja faza izvršavanja instrukcije povratno upisivanje (
writeback
), u kojem
bus
jedi-
nica upisuje rezultate izvršene instrukcije natrag u memoriju
,
ili neki drugi ure
đ
aj.
Proizvo
đ
a
č
i CPU koriste više tehnika za otklanjanje uskih grla i pove
ć
anje brzine pro-
cesiranja. Na primer, na is
ti
na
č
in
prefetch
jedinica uzima slede
ć
e verovatne instrukcije
koje treba o
č
ita
ti
, a CPU unapred u
č
ita slede
ć
e verovatne podatke koje treba koris
ti
ti
u
keš memoriju
(
ti
pa L2 izvan CPU) ili za brži pristup u L1 u samom CPU.
I
N
FO
RMATIKA
56
Ve
ć
ina savremenih ra
č
unara ima kompleksne setove instrukcija koji uklju
č
uju i in-
strukcije koje se retko
,
ili nikada ne koriste. Istraživa
č
i su dokazali da CPU sa komplek-
snim setom instrukcija, tzv.
CISC
procesori, rade sporije od procesora dizajniranih za
izvršavanje redukovanog seta instrukcija, tzv.
RISC
procesora. Brojni savremeni super
ra
č
unari i desktop PC ra
č
unari koriste RISC procesore, kao što je
IBM/Motorola Power-
PC
procesor, koji se koris
ti
u
Macintosh
ra
č
unarima, nekim radnim stanicama i brojnim
elektronskim ure
đ
ajima.
Pen
ti
um
procesori su CISC
ti
pa, ali su Intelovi inženjeri razvili
neke tehnike pove
ć
anja brzine rada familije
Pen
ti
um
procesora pa su se približili brzini
rada
PowerPC
procesora. Takav je Intelov 64-bitni
Itanium
procesor baziran na CISC
tehnologiji. Ve
ć
ina RISC procesora i neki napredni CISC procesori koriste tzv.
superska-
larnu arhitekturu
.
O
vo zna
č
i da CPU ima višestruke kanale za instrukcije i sve dok dve
sekvence instrukcija ne zavise jedna od druge, mogu simultano (paralelno) izvršava
ti
više instrukcija.
U upotrebi su brojni
ti
povi CPU, a izbor CPU je važan deo odluke kod izbora ra
č
unara.
Iako ima mnogo razlika u dizajnu CPU, za odluku prose
č
nog korisnika ra
č
unara, važna
su samo dva faktora:
kompa
ti
bilnost
i
brzina
CPU.
Sa svakim CPU nisu kompa
ti
bilni svi programi, tj. program pisan jedan procesor
ne mora radi
ti
sa drugim procesorom. Svaki procesor (CPU) ima ugra
đ
en set
mikro-
instrukcija
– re
č
nik instrukcija koje procesor može izvrši
ti
. CPU jedinice iz iste familije,
generalno su dizajnirane tako da noviji procesor može procesira
ti
sve instrukcije ranijih
modela.
O
va kompa
ti
bilnost CPU naziva se
kompa
ti
bilnost unazad
. Na primer,
Pen-
ti
um 4
procesor je kompa
ti
bilan sa prethodnim procesorima:
Pen
ti
um III
i
II, Pen
ti
um
Pro, Pen
ti
um 486, 386
i
286
, tako da može radi
ti
sa ve
ć
inom programa pisanih za ove
starije
ti
pove CPU. Me
đ
u
ti
m, programi pisani za
PowerPC
familiju procesora u
Macin-
tosh
ra
č
unarima ne mogu radi
ti
sa Intelovim procesorima, koji su ugra
đ
eni u ve
ć
inu
IBM kompa
ti
bilnih PC ra
č
unara i obrnuto – Intelovi procesori ne mogu
č
ita
ti
programe
pisane za
PowerPC
procesor. Za prevo
đ
enje instrukcija programa pisanih za jedan CPU
da bi mogli radi
ti
sa drugim nekompa
ti
bilnim CPU, koriste se posebne vrste programa,
tzv.
emulacioni
programi (
emulatori
).
Brzina kojom procesor manipuliše informacijama može veoma varira
ti
. Ve
ć
ina ap-
likacija zahteva brže procesore, npr., sta
ti
s
ti
č
ki programi, programi za gra
fi
č
ki dizajn,
igre, pa
č
ak i procesori teksta bolje rade sa bržim procesorima. Brzina ra
č
unara de-
lom je odre
đ
ena brzinom
internog takta
– tajmerskog ure
đ
aja koji proizvodi elektri
č
ne
impulse za sinhronizaciju operacija ra
č
unara. Brzina takta ra
č
unara meri se u MHz
(megahercima) i GHZ (gigahercima): 1MHz = 10
6
Hz (milion ciklusa u sekundi), a 1GHz =
1000 MHz.
O
vu veli
č
inu proizvo
đ
a
č
i ra
č
unara obi
č
no oglašavaju kao meru brzine rada
ra
č
unara, što nije sasvim ta
č
no. To izgleda kao da brzinu automobila merimo sa brzi-
nom obrtaja motora u minu
ti
. Tako na primer,
Celeron CPU
od 700MHz nije obavezno
brži od
Pen
ti
um II
procesora sa brzinom od 600 MHz, ili
PowerPC
procesor 4. G sa
500MHz - napro
ti
v, za neke zadatke je mnogo sporiji. Dakle, brzina takta ne opisuje
adekvatno koliko brzo ra
č
unar može procesira
ti
re
č
i, brojeve ili slike.
I
N
FO
RMATIKA
58
zahtevaju ve
ć
u
keš
memoriju
nego CISC pro-
cesori. Generalno ovaj procesor smanjuje broj
instrukcija u odnosu na CISK procesore, što
daje kao posledicu brži rad ra
č
unara. RISC pro-
cesor je osnova
mainframe
i
super
ra
č
unara.
Tehnika
superskalarne
arhitekture uklju
č
uje
pipeline
dugih instrukcija i višestruke iden
ti
č
ne
izvršne jedinice. U superskalarnom
pipelin-
ing
-u o
č
itava se više instrukcija i prosle
đ
uje
do dispe
č
era u
prefetch
jedinici koji odlu
č
uje
da li se ili ne instrukcija može izvrši
ti
simul-
tano (paralelno). Ako je odluka pozi
ti
vna, in-
strukcija se šalje u raspoložive izvršne jedinice
za simultano izvršavanje. Generalno, što više
instrukcija dispe
č
er može simultano posla
ti
o
č
ekuju
ć
im izvršnim jedinicama, superska-
larni CPU je sposobniji da komple
ti
ra više instrukcija u datom ciklusu. Na Slici 2.20
.
ilustrovana je e
fi
kasnost
pipeline
koncepta - obojene kockice predstavljaju me
đ
usobno
nezavisne instrukcije
.
Dobro poznate RISC familije su
DEC Alpha, ARC, ARM, AVR, MIPS, PA-RISC, PIC, Po-
wer Architecture (
uklju
č
uju
ć
i
PowerPC), SuperH
i
SPARC
.
Bit slicing
je tehnika, naj
č
eš
ć
e koriš
ć
ena sredinom-1970-ih kroz 1980-te, za kon-
strukciju procesora iz modula sa manjom dužinom bita. Svaka od ovih komponen
ti
procesira jedno polje ili
slice
bita nekog
operanda
– najkompleksnijeg seta instrukcija
kategorizovanog u broj oblas
ti
operacija sa registrima, memorijskim lokacijama, ili ne-
posrednim vrednos
ti
ma; broj
operanda
(0, 1,2,3 ili više) je eksplicitno speci
fi
kovan kao
deo instrukcije. Dakle, ne ra
č
unaju se implicitni
operandi
uskladišteni u registru opšte
namene, ili na vrhu
steka
.
Grupisane procesorske komponente tada imaju kapacitet da procesiraju izabranu
punu dužinu binarne re
č
i odre
đ
enog dizajna programa.
O
vi procesori obi
č
no sadrže ALU
od 1, 2, 4 ili 8 bita i kontrolne linije, uklju
č
uju
ć
i obi
č
no interni signal za preoptere
ć
enje
procesora. Na primer, dva 4-bitna ALU mogu se aranžira
ti
jedan pored drugog, sa kon-
trolnim linijama izme
đ
u njih, da formiraju jednu 8-bitnu ALU jedinicu. Za izvršavanje
logi
č
kih operacija koje obezbe
đ
uju podatke i kontrolne signale za regulisanje funkcija
komponen
ti
ALU, može se koris
ti
ti
neki
mikrosekvencer
ili
kontrolni ROM
. Primeri
bit-
slice
mikroprocesorskih modula mogu se vide
ti
u Intel
3000
familiji, AMD-ovoj
Am2900
familiji,
Na
ti
onal
Semiconductor
IMP-16
i I
MP-8
familiji i
74181
familiji procesora.
Pošto je brzina važan parametar ra
č
unara, nau
č
nici i inženjeri neprekidno nastoje
razvi
ti
tehnike za ubrzavanje rada ra
č
unara. Uobi
č
ajena tehnika pove
ć
anja brzine rada
ra
č
unara je ugradnja više CPU u jedan ra
č
unar. Ve
ć
ina savremenih PC ra
č
unara koriste
Slika 2.20 Generi
č
ki 4-stepeni
pipeline
H
ARDVER
RA
Č
UNARA
59
CPU sa 4 procesorska jezgra, ili dva CPU sa po 4 procesorska jezgra, što je približno
ekvivalentno brzini ra
č
unara sa 8 procesora.
Mainframe
i super ra
č
unari standardno
koriste na hiljade procesora, koji mogu deli
ti
zadatke i paralelno radi
ti
na
ti
m delo-
vima.
O
va vrsta procesiranja naziva se
paralelno procesiranje
i sve više preovla
đ
uje u
ra
č
unarstvu.
Dužina re
č
i procesora
ozna
č
ava dužinu binarne re
č
i koju registar procesora skladiš
ti
u
celini u jednom vremenskom trenutku. Broj bita koje CPU može u isto vreme procesira
ti
ti
pi
č
no iznosi 8, 16, 32 ili 64 bita i naziva se
veli
č
ina re
č
i CPU
, a u kolokvijalnom re
č
niku
naziva se, npr., 32-bitni procesor. U Tabeli 2
.
2
prikazane su pozna
ti
je familije CPU, gde
se koriste i ko ih proizvodi. Savremene radne stanice i serveri koriste 64-bitne proce-
sore, a ve
ć
ina PC i Macintosh ra
č
unara koris
ti
32-bitne procesore. Ve
ć
ina ugra
đ
enih
(
embedded
) i namenskih ra
č
unara još uvek koriste 8-bitne i 16-bitne procesore.
Tabela 2.2 Poznate familije CPU
CPU familija
Dužina re
č
i
(bita)
Proizvo
đ
a
č
Upotreba
Itanium
64
Intel
Serveri i radne stanice visokih
performansi
Pen
ti
um
(Celeron, Xenon)
32
Intel
PC i
notebook
(Celeron),
radne stanice i serveri
(Xenon)
O
pteron
(kompa
ti
bilan sa
Intel Pen
ti
um)
32/64
Advanced Micro
Devices (AMD)
PC i
notebook
Athion (kompa
ti
bilan
sa Intel Pen
ti
um)
32
AMD
PC i
notebook
Crusoe
(kompa
ti
bilan sa
Intel Pen
ti
um)
32
Transmeta
Prenosivi i ugradni ra
č
unari
PowerPC (uklju
č
uju
ć
i
G3, G4, i G5)
64 (G4) i
32 (G2, G3)
IBM i Motorola
Macintosh ra
č
unari
notebook
i serveri
SPARC
64
Sun Microsystems
Unix serveri i radne stanice
visokih performansi
Xscale
32
INTEL
PDA i priru
č
ni ra
č
unari
Pored tehnike
paralelnog procesiranja
i navedenih performansi CPU, ukupne per-
formanse ra
č
unarskog sistema mogu se poboljša
ti
i sa
klasterom servera,
koji podra-
zumeva paralelno vezanje mo
ć
nih serverskih ra
č
unara
,
koji na taj na
č
in simuliraju simul-
tan rad i paralelno procesiranje deljenjem zadataka manje optere
ć
enim i raspoloživim
serverima.
H
ARDVER
RA
Č
UNARA
61
ili 32-bitni registri. Registri se obi
č
no implemen
ti
raju kao fajl registra, ali se mogu
realizova
ti
i hardverski koriš
ć
enjem individualnih
fl
ip-
fl
op
digitalnih elektronskih
kola, memorije magnetnog jezgra (
core memory
) velike brzine pristupa, memorije
tankoslojnog
fi
lma (
thin
fi
lm
) i drugih mehanizama. CPU
č
esto sadrži nekoliko vrsta
registara, koji se mogu klasi
fi
kova
ti
prema sadržaju, ili instrukcijama koje se na nji-
ma izvršavaju:
Registri opšte namene
-
GPR
(
General purpose registar
) privremeno
č
uvaju podatke
i adrese;
Registri za instrukcije
–
IP
(
Instruc
ti
on pointer registar
), registar posebe namene
koji sadrži adresu slede
ć
e instrukcije koju BIU jedinica treba da prenese iz memorije
u procesor;
Registar statusa binarne re
č
i procesora
–
PSW
(
Processor Status Word
), koji služi da
zapam
ti
nekoliko bitnih osobina poslednjeg rezultata dobijenog iz ALU i da zapam
ti
odre
đ
ena setovanja procesora; sadrži tri
ti
pa:
program counter, instruc
ti
on reg-
isters i program status word
;
Korisni
č
ki dostupni registri
–
UAR
(
User-Accessible Registers
) obuhvataju registre
podataka i adresne registre;
Registri podataka
–
DR
(
Data Registers
) se koriste za držanja numeri
č
kih vrednos
ti
kao što su celobrojne vrednos
ti
(
Integer
) i vrednos
ti
pokretnog zareza (
fl
oa
ti
ng-
point values
); u starijim CPU pozna
ti
su kao
akumulatori
;
Adresni registri- AR
(
Address Registers
)
memoriše adrese i koriste ga instrukcije
koje indirektno pristupaju memoriji;
Uslovni registri - CR
(
Condi
ti
onal registers
) drže tabele is
ti
ne (
truth values
) koje se
koriste za odlu
č
ivanje da li neku instrukciju treba ili ne treba izvrši
ti
;
Registar pokretnog zareza
-
FPR
(
Floa
ti
ng point registers
) skladiš
ti
brojeve pokret-
nih zareza u ve
ć
ini arhitektura;
Registar konstantnih vrednos
ti
- CR
(
Constant registers
)
drži vrednos
ti
koje se samo
č
itaju kao što su 0, 1 ili
pi
vrednost;
Registri vektora –VR
(
Vector registers
) skladiš
ti
podatke za vektorsko procesiranje
koje vrše SIMD (
Single Instruc
ti
on Mul
ti
ple Data
) instrukcije;
Registri
koji se odnose na uzimanje informacija iz RAM memorije,
č
ine kolekciju
registara za skladištenje, lociranih na posebnim
č
ipovima izvan CPU
i
generalno nisu
arhitekturni registri
:
Memory bu
ff
er register, Memory data register, Memory ad-
dress register, Memory Type Range Registers
;
Hardverski registri
su sli
č
ni, ali se nalaze izvan CPU.
I
N
FO
RMATIKA
62
2.5.2. Keš memorije
Keš (
cashe
) memorija
je blok memorija za privremeno skladištenje podataka koji
ć
e
se ponovo koris
ti
ti
(Slika 2.22). CPU i HD
č
esto koriste keš kao i web pretraživa
č
i i web
serveri. Keš je sa
č
injen od skupa ulaza. Svaki ulaz je skup podataka koji su kopija po-
dataka u nekom rezervnom (
backup
) skladištu. Svaki ulaz tako
đ
e ima indeks koji speci-
fi
cira iden
ti
tet podataka u
bekap
skladištu
č
iji su podaci kopija. Kada se podaci upišu
u keš, moraju se upisa
ti
i u
bekap
skladište. Sinhronizaciju vremena ovih upisivanja
kontroliše poli
ti
ka upisivanja (
write policy
). Keš je nešto ve
ć
eg kapaciteta, ali manje
brzine pristupa od CPU registra i može bi
ti
formirana u dva
ti
pa: L1 – interno u proce-
soru i L2 - brza memorija izme
đ
u CPU i RAM-a, za podatke koje CPU
č
esto traži; imaju
kapacitet do
≈
1MB.
Slika 2.22 Dijagram CPU keš memorije
2.5.3. Primarna memorija
Primarna RAM
(
Random Access Memory
) memorija sa slu
č
ajnim pristupom je
naj
č
eš
ć
a primarna memorija ra
č
unara, koja privremeno skladiš
ti
programske instrukci-
je i podatke. RAM je poluprovodni
č
ka komponenta
ti
pa r
ead/write
za u
č
itavanje i
o
č
itavanje podataka i instrukcija programa koji se upravo izvršava. Ra
č
unar deli svaki
č
ip RAM-a u više memorijskih lokacija iste veli
č
ine. Memorijske lokacije RAM-a imaju
jedinstvene adrese, tako da im ra
č
unar (
O
S, ulazni ure
đ
aj) može odvojeno da
ti
instrukc-
iju, kada je primi od programa, da upiše/o
č
ita neku informaciju u/iz bilo koje lokacije
RAM-a.
O
tuda dolazi i ime memorije sa slu
č
ajnim pristupom“. Informacije uskladištene
u RAM-u su, u stvari, obrazac elektri
č
nog naboja koji te
č
e kroz mikroskopska kola si-
licijumskog
č
ipa. To prak
ti
č
no zna
č
i da ra
č
unar trenutno zaboravi sve što je zapam
ti
o u
RAM-u, kada se isklju
č
i napajanje. Zato se RAM naziva nestalna ili promenljiva (
vola
ti
le)
memorija jer ne
č
uva permanentno uskladištene informacije. Naravno, ovaj ozbiljan
problem ra
č
unar prevazilazi sa drugim
ti
povima memorije za skladištenje informacija
koje korisnik ne želi izgubi
ti
posle isklju
č
ivanja ra
č
unara. Primer ovog
ti
pa memorije su
R
O
M (
Read Only Memory
)
č
ipovi koji sadrže instrukcije za startovanje ra
č
unara druge
kri
ti
č
ne informacije, koje se upisuju u procesu proizvodnje
č
ipa i mogu se izmeni
ti
samo
izmenom R
O
M
č
ipa.
I
N
FO
RMATIKA
64
Proces rada primarne RAM memorije obuhvata slede
ć
e glavne faze:
1. Kada se ra
č
unar uklju
č
i, CPU automatski po
č
inje izvršava
ti
instrukcije uskladištene
u R
O
M memoriji – poslednju kon
fi
guraciju
O
S, instrukcije za podizanje (
butovanje
)
ra
č
unara do trenutka kada
O
S preuzima kontrolu rada hardvera.
O
vaj
fi
rmware
program u R
O
M
č
ipu naziva se BI
O
S (
B
asic
I
nput
O
utput
S
ystem
).
2. Izvršne instrukcije pomažu startovanje sistema i daju instrukcije kako da se u
č
ita
O
S sa diska u memoriju.
3. Kada se izvršne instrukcije u
č
itaju u RAM memoriju, CPU ih može izvršava
ti
.
2.5.4. Sekundarne memorije
Sekundarna memorija
može bi
ti
on line ili interna
masovna memorija sa podacima
i programima, odnosno
č
vrs
ti
disk (HD) kapaciteta ~ 750 GB za savremene PC,
č
iji se
deo može koris
ti
ti
za virtualnu memoriju,
fl
opi disk (
F
D) ili disketa, ili o
ff
line (eksterna)
memorija koju
č
ine op
ti
č
ki spoljni diskovi i memorijski ure
đ
aji (CD, DVD,
fl
eš memorije
i dr.).
Masovna memorija (HD) je spojena na glavnu plo
č
u preko kabla i može bi
ti
insta-
lirana u ku
ć
ištu ra
č
unara ili odvojenom ku
ć
ištu.
2.5.5. Ostale memorije ra
č
unara
ROM
(
Read Only Memory
) predstavlja stabilnu memoriju i
č
esto se naziva
BIOS
jer
se koris
ti
za BI
O
S
č
ip, koji permanentno memoriše podatke (Slika 2.25). Po pravilu se
u ovu BI
O
S memoriju upisuju
startup
instrukcije i drugi permanentni podaci. Postoji
nekoliko
ti
pova R
O
M memorije:
PROM
,
č
iji sadržaj se može upisa
ti
samo jedanput;
EPROM
, koji se može brisa
ti
ultraljubi
č
astom svetloš
ć
u (naj
č
eš
ć
i BI
O
S);
EEPROM
, koji
se može brisa
ti
elektri
č
nim putem i
Flash
memorija koja dozvoljava višestruki upis po-
dataka (BI
O
S
č
ip).
Slika 2.25 R
O
M memorija (a), Award R
O
M (BI
O
S), (b)
H
ARDVER
RA
Č
UNARA
65
Pozna
ti
proizvo
đ
a
č
i su
Phoenix, Award, AMI
i dr. BI
O
S
č
ip sadrži kodove za buto-
vanje na najnižem nivou, a može se ažurira
ti
sa tehnikom “
fl
ashiranja
”, ako je R
O
M
ti
pa
fl
eš
memorije. Proverava da li sve komponente glavne plo
č
e rade zajedno.
O
bezbe
đ
uje
ulaze/izlaze na niskom nivou za
O
S i b
utuje ra
č
unar
do ta
č
ke gde
O
S preuzima upravlja-
nje rada hardvera.
Na raspolaganju su i brojni drugi
ti
povi memorija, od kojih ve
ć
ina retko izlazi iz
inženjerskih laboratorija. Izuzeci su
CMOS
i
fl
eš
memorije.
CMOS
(
Complementary Metal Oxide Semicon-
ductor
) je specijalna vrsta R
O
M memorije. Troši
malu energiju, napaja se baterijom na ma
ti
č
noj
plo
č
i i može pam
ti
ti
malo podataka dugi vremenski
period. CM
O
S skladiš
ti
osnovne postavke poslednje
ispravne kon
fi
guracije, vreme i datum, pasvord za
uklju
č
ivanje napajanja (
Power On
), CM
O
S pasvord,
sekvencu za butovanje diska i
ti
p HD (kod starijih
PC), (Slika 2.26)
.
U Macintosh ra
č
unaru CM
O
S se na-
ziva
Parametar RAM.
Fleš
memorije
se koriste u telefonima, pejdžerima,
prenosivim ra
č
unarima, PDA itd.
O
mogu
ć
avaju
višestruki upis, a sadržaj se
č
uva i u odsustvu na-
pajanja. Nemaju pokretnih delova i u perspek
ti
vi mogu zameni
ti
č
vrste diskove (HD).
O
grani
č
enja su još uvek manji kapacitet i ve
ć
a cena po jedinici kapaciteta od HD.
Za regularno podizanje (
butovanje
) sistema do ta
č
ke kada opera
ti
vni sistem preuzme
upravljanje hardverom ra
č
unara posebno su zna
č
ajne dve hardverske komponente -
CM
O
S i BI
O
S. Dakle
,
CM
O
S i BI
O
S nisu isto – ali rade veoma blisko!
BIOS
obezbe
đ
uje
pokretanje sistema, izvršava klju
č
ne funkcije u podizanju (
start up
) sistema – samotes
ti
-
ranju napajanja komponen
ti
ra
č
unara -
POST
(
Power On Self Test
) i tes
ti
ra i upore
đ
uje
sadržaj sa CM
O
S-a
.
CM
O
S
trajno skladiš
ti
vreme i datum, sadrži kon
fi
guraciju hardvera
i drugih parametara podešavanja.
2.6. OSTALE HARDVERSKE KOMPONENTE CPU RA
Č
UNARA
Gra
fi
č
ka kar
ti
ca
(video kar
ti
ca, gra
fi
č
ki adapter
,
video adapter) procesira i renderiše
gra
fi
č
ke izlaze iz ra
č
unara za displej ra
č
unara – monitor ili VDU (
visual display unit
) i
bitan je deo savremenih ra
č
unara. Gra
fi
č
ke kar
ti
ce mogu bi
ti
realizovane u razli
č
i
ti
m
oblicima:
Slika 2.26 CM
O
S
č
ip i baterija
H
ARDVER
RA
Č
UNARA
67
Ako kontroler HD obezbe
đ
uje proširenje, PC ra
č
unar se može nadogradi
ti
dodavan-
jem drugog HD ili op
ti
č
kog diska (DVD-R
O
M, CD-R
O
M i dr.). Standardni interfejsi in-
ternih sekundarnih memorija su
ATA, Serial ATA, SCSI
i C
F
+
ti
p II od 2005. Na Slici 2.28
prikazan je
ti
pi
č
an HD savremenih PC ra
č
unara.
Magistrale
(sabirnice) su ži
č
ne, elektri
č
ne pu-
tanje kojim se signali šalju od jednog do drugog
dela ra
č
unara
.
U desktop ra
č
unaru, CPU i memo-
rijski
č
ipovi su povezani na ma
ti
č
nu plo
č
u zajedno
sa drugim klju
č
nim komponentama. Transport in-
formacija izme
đ
u komponen
ti
vrši se kroz snop ba-
karnih ži
č
nih provodnika koji se nazivaju magistrale
(
buses
). Na ma
ti
č
noj plo
č
i ra
č
unara informacije se
prenose izme
đ
u pojedinih komponen
ti
preko skupa
ži
č
nih veza koje se zovu sistemska magistrala (
sys-
tem buses
, ili samo
buses
), (Slika 2.29).
Magistrale
ti
pi
č
no imaju 8, 16, 32 ili 64 ži
č
na provodnika ili puta podataka; magis-
trala sa npr., 16 provodnika naziva se 16-bitna magistrala, zato što može prene
ti
16 bita
informacija u jednom trenutku, ili dva puta više od 8-bitne magistrale. Noviji, mo
ć
niji
ra
č
unari imaju šire magistrale i mogu brže procesira
ti
informacije. Uobi
č
ajeni
ti
povi
magistrala su:
ISA – 8 ili 16 bita, PCI – 32 ili 64 bita, MCA – 32 bita, VESA – 32 bita, AGP
– do 64 bita, ATA – 8 ili 16 bita, SCSI – 8 ili 16 bita, Paralelni – 16 bita.
Magistrale su povezane sa ure
đ
ajima za skladištenje preko otvorenih ku
ć
išta za HD
i druge periferne ure
đ
aje, kao i preko
ekspanzionih slotova
(ili samo slo
t
ova) u ku
ć
ištu
ra
č
unara. Korisnik može kastomizova
ti
ra
č
unar ugradnjom elektronskih kola za speci-
jalne namene, tzv.,
kar
ti
ca
ili
ekspanzionih kar
ti
ca
u ove slotove, koji se uobi
č
ajeno
nazivaju
PCI slotovi
. Magistrale su tako
đ
e povezane na spoljne
portove
– u
ti
č
nice (
sock-
ets
) na zadnjoj strani ku
ć
išta ra
č
unara. Neki od ovih portova kao što su za tastaturu i
miša direktno su povezani na ma
ti
č
nu plo
č
u. Drugi, kao monitorski port, generalno su
spojeni na ekspanzionu kar
ti
cu (video ili zvu
č
nu, na
primer). Slotovi i portovi olakšavaju i omogu
ć
avaju
jednostavno povezivanje spoljašnjih ure
đ
aja – per-
iferijskih jedinica ili periferija (Slika 2.30).
Macintosh
ra
č
unari imaju manje ekspanzionih
kar
ti
ca od PC ra
č
unara, zato što ma
ti
č
na plo
č
a sadrži
više integrisanih komponen
ti
kao standardna opre-
ma. Tipi
č
ni adapteri – kar
ti
ce
,
ili interfejsi za periferi-
jske ure
đ
aje personalnog ra
č
unarskog sistema su za:
zvu
č
nu kar
ti
cu
,
zvu
č
nike
,
slušalice, mikrifon, printer,
skener, web kameru, džois
ti
k, tastaturu i miša
.
Slika 2.29 Magistrale na
ma
ti
č
noj plo
č
i ra
č
unara
Slika 2.30 Povezivanje ekspan-
zione kar
ti
ce u ra
č
unaru
I
N
FO
RMATIKA
68
U prenosnim ra
č
unarima, gde je veli
č
ina kri
ti
č
na, ve
ć
ina uobi
č
ajenih portova direkt-
no je povezano na ma
ti
č
nu plo
č
u, a mnogi imaju slotove za PC kar
ti
ce, veli
č
ine kreditne
kar
ti
ce, pošto nemaju prostora za ekspanzione kar
ti
ce.
O
ve PC kar
ti
ce mogu da sadrže
memoriju, minijaturne periferije i dodatne portove.
Slotovi i portovi
obezbe
đ
uju lakše povezivanje i dodavanje spoljnih ure
đ
aja –
per-
iferijskih
ure
đ
aja na ra
č
unarski sistem. Tako da CPU može komunicira
ti
sa okruženjem
i skladiš
ti
ti
informacije za kasniju upotrebu. Bez periferija CPU i primarna memorija
izgledaju kao ljudski mozak bez tela. Neki periferijski ure
đ
aji, kao tastatura i miš pred-
stavljaju komunikacione linkove izme
đ
u korisnika i ra
č
unara, dok drugi periferijski
ure
đ
aji povezuju ra
č
unar sa drugim mašinama.
Uobi
č
ajeni slotovi i portovi u savremenom PC ra
č
unaru su:
Memorijski slotovi
: za prihvat RAM memorije, obi
č
no ih ima više vrsta;
PCI (
Peripheral Component Interconnect
)
slotovi
: ISA, EISA konektori za zvu
č
ne,
TV, mrežne, gra
fi
č
ke kar
ti
ce, ...;
AGP (
Accelerated Graphics Port
) port
: konektor isklju
č
ivo namenjen za gra
fi
č
ke
karte, karakteriše ga ve
ć
a brzina od PCI-a;
IDE(
Integrated Drive Electronics
)
konektori
: služe za spajanje
PATA
hard diskova,
op
ti
č
kih ure
đ
aja (DVD/CD-R
O
M/RW); obi
č
no postoje dva konektora;
SATA (
Serial Advanced Technology A
tt
achment
)
konektori
: je nešto novijeg da-
tuma nego PATA, služi za konektovanje SATA hard diskova i ima bolje perfor-
manse;
USB (
Universal Serial Bus
)
priklju
č
ci
: služe za priklju
č
ivanje spoljnih ure
đ
aja
(printera, memorijskih s
ti
kova itd.). Najnoviji standard je USB 2.0;
Nasle
đ
eni konektori
: prevazi
đ
eni konektori (serijski i paralelni), koji podržavaju
stare ure
đ
aje, a sve manje se koriste. Imaju malu brzinu prenosa podataka;
Konektori za periferije
: konektori za miš i tastaturu su tako
đ
e veoma stari i nisu
se previše menjali. Danas se sve više proizvode za USB standardni priklju
č
ak;
Naponski konektori
: preko njega ma
ti
č
na plo
č
a dobija napajanje iz naponske
jedinice-AC/DC konvertora i raspodeljuje ga ostalim komponentama na plo
č
i.
Na Slika 2.31 prikazane su: (a) PCI u
ti
č
nice magistrale (
Bus Slots
) i (b) ulazno/ izlazni
portovi savremenih PC ra
č
unara.
Slika 2.31
Bus sl
ots u
ti
č
nice i ulazno/izlazni portovi PC ra
č
unara
I
N
FO
RMATIKA
70
2.7. ZAKLJU
Č
AK
Hardver ra
č
unara
č
ine
fi
zi
č
ki opipljive sastavne komponente ra
č
unarskog sistema.
O
buhvata hardverske komponente samog ra
č
unara (CPU) i periferijske ure
đ
aje. Glavne
hardverske komponente ra
č
unara su ulazni ure
đ
aji (tastatura, miš, …), hardverske
komponente za obradu podataka (procesor-CPU, memorije, jedinica za napajanje i dr.),
izlazni ure
đ
aji (monitor, printer, zvu
č
nici, …) i ure
đ
aji za masovno skladištenje infor-
macija (sekundarne memorije).
Ra
č
unari manipulišu sa sekvencama bita - binarnim reprezen
ti
ma informacija. Bit
je binarna cifra koju skladiš
ti
deo informacije u memorijskoj jedinici, a predstavlja se
sa simbolima 1 i 0. Grupa bita može se tre
ti
ra
ti
kao skup brojeva za ra
č
unanje pomo
ć
u
binarnog brojnog sistema – sistema na osnovi 2, za razliku od dekadnog sistema na
osnovi 10. Bitovi se mogu grupisa
ti
u kodirane poruke koje predstavljaju alfabetske
karaktere, slike, boje, tonske ili bilo koju drugu vrstu informacija.
Č
ak i programske in-
strukcije koriste is
ti
obrazac – razlažu se do niza bita pre nego što ih ra
č
unar prihva
ti
.
J
e-
dinice kao što su bajt (B), kilobajt (KB), megabajt (MB), gigabajt (GB) itd. su uobi
č
ajene
jedinice za merenje koli
č
ine bita i koriste se za opisivanje kapaciteta primarne i sekun-
darne memorije i veli
č
ine fajlova na medijumu za skladištenje.
CPU sledi i izvršava programske instrukcije
,
koje su tako
đ
e kodirane kao nizovi bita,
obavljaju
ć
i ra
č
unske i logi
č
ke operacije kojima se ulazni podaci transformišu u izlazne.
Svi
ti
povi CPU nisu me
đ
usobno kompa
ti
bilni; svaki CPU može procesira
ti
poseban set
instrukcija pa se program pisan za jedan CPU ne može koris
ti
ti
sa CPU iz druge familije.
Specijalni
emulacioni
program koji obezbe
đ
uje da programi rade na nekompa
ti
bilnim
CPU.
Brzina takta ra
č
unara i arhitektura CPU neprestano se poboljšava da ra
č
unari
brže procesiraju informacije. CPU u svom radu koris
ti
brze radne memorije (registre)
smeštene u samom procesoru; keš memorije, koje su obi
č
ne smeštene u CPU ili nep-
osredno do CPU; primarne RAM (
random access memory
) memorije sa slu
č
ajnim pristu-
pom, kao privremene memorije za instrukcije i podatke zadataka
č
ije je izvršavanje u
toku; R
O
M (
read-only memory
) memoriju
,
koja sadrži nepromenljive informacije koje
služe kao referentni materijal za CPU u toku izvršavanja programskih instrukcija. U
memoriju R
O
M
ti
pa smešta se BI
O
S (
Basic Input and Output System
) program.
O
stale
hardverske komponente CPU ra
č
unara
č
ine kontroleri, generatori taktova itd. Ve
ć
ina
komponen
ti
ra
č
unara se nalaze na ma
ti
č
noj plo
č
i i povezani su odgovaraju
ć
im magis-
tralama (
buses
). Magistrale povezuju CPU kolo do slotova i portova koji omogu
ć
avaju
ra
č
unaru komunikaciju sa periferijskim ure
đ
ajima.
H
ARDVER
RA
Č
UNARA
71
2.8. KLJU
Č
NI TERMINI
Arhitecture
(Arhitektura) – konceptualni dizajn i
fundamentalna opera
ti
vna struktura ra
č
unarskog
sistema.
ASCII kôd
(
American Standard Code for Informa-
ti
on Interchange
) – standardni kôd koji ima 256
jedinstvenih znakova i predstavlja svaki karakter sa
jedinstvenim 8-bitnim kôdom.
Compa
ti
bility
(Kompa
ti
bilnost) – kompa
ti
bilnost
(unazad) sistemskih i drugih programa sa pre-
thodnim verzijama iste familije, što omogu
ć
ava da
nove verzije programa podržavaju sva dokumenta
napisana u starijim verzijama.
Binarni broj – deo digitalne informacije koji je pred-
stavljen vrednos
ti
ma sa samo dva stanja – 1 i 0.
Bit
– (Binary Digit) je najmanji deo digitalne infor-
macije i može ima
ti
vrednost samo dva stanja – 1
i 0.
Bus
(Magistrala, sabirnica) – vodovi za komu-
nikaciju podataka, adresa i kontrolnih informacija
u ra
č
unarskom sistemu.
Byt
(Bajt) – jedinica u binarnom brojnom sistemu
koja sadrži 8 bita.
CPU
(
Central Processing Unit
) – centralna proce-
sorska jedinica ili procesor; glavna komponenta
ra
č
unara koja izvršava jednostavne programske
zadatke koji se nazivaju instrukcije i vrše transfor-
maciju ulaznih podataka u izlazne informacije.
Exspansion slot
(Ekspanzioni slot) –
ti
p slot u
ti
č
nice
namenjene za ekspanzione kar
ti
ce (gra
fi
č
ka,
zvu
č
na, mrežna itd.) za proširivanje funkcional-
nos
ti
ra
č
unara.
File
(
F
ajl
,
datoteka) – organizovan skup podataka
.
Informa
ti
on
(Informacije) – svaka komunikacija
skupa podataka koji imaju vrednost za primaoca,
informiše ga i pove
ć
ava njegovo znanje; svaka
komunikacija podataka bez obzira ima li ili nema
vrednost za primaoca.
Input device
(Ulazni ure
đ
aj) – interfejsni ure
đ
aj
izme
đ
u korisnika i ra
č
unara za unos ulaznih poda-
taka.
Memory
(Memorija) – privremena ili trajna
skladišta za prihvat instrukcija i podataka progra-
ma koji se izvršava (malog kapaciteta) i masovno
skladištenje informacija (velikog kapaciteta): CPU
registri, keš memorija, RAM i sekundarna memo-
rija (HD, spoljni diskovi, op
ti
č
ki diskovi).
Motherboard
(Ma
ti
č
na plo
č
a) – povezuje kom-
ponente ra
č
unara i omogu
ć
ava komunikaciju
izme
đ
u delova ra
č
unara; odre
đ
uje performanse i
ti
p procesora koje podržava i integriše brojne kom-
ponente: kontroler za zvuk, gra
fi
ku, LAN
č
ip, USB
priklju
č
ak,
fl
opy
kontroler i dr.
Parallel processing
(Paralelno procesiranje) – pro-
cesiranje sa dva i više paralelno povezanih CPU
u jednom ra
č
unaru ili više paralelno povezanih
ra
č
unara.
Permanent memory
(Permanentna memorija)
– stalna memorija koja ne gubi podatke posle uki-
danja napajanja (npr.
č
vrs
ti
disk).
Vola
ti
le memory
(Nestalna memorija) – memo-
rija koja gubi podatke posle isklju
č
ivanja napajanja
(npr. RAM memorija)
Output device (
Izlazni ure
đ
aj) – ure
đ
aji na izlazu
ra
č
unarskog sistema, kao što su monitor, zvu
č
nik,
printer, modemi i dr.
Periphery
(Periferijski ure
đ
aj) – svi ure
đ
aji
ra
č
unarskog sistema izvan CPU.
Port
(Port) – konektor za ulazno izlazne ure
đ
aje
ra
č
unarskog sistema, mogu bi
ti
serijski i paralelni.
Slot
(Slot)– standardizovani konektori za zvu
č
ne,
gra
fi
č
ke, mrežne i druge kar
ti
ce
.
Procesor – CPU ra
č
unara koji se naj
č
eš
ć
e naziva
procesor ra
č
unara.
RAM
(Random Access Memory) – nestalna
memorija sa slu
č
ajnim pristupom koja privreme-
no skladiš
ti
podatke i instrukcije programa koji se
izvršava
ti
pi
č
nog kapaciteta ~ 256, 512, 1024 MB.
ROM
(Read
O
nly Memory) – stabilna memorija
koja sadrži kodove za butovanje na najnižem ni-
vou, može se ažurira
ti
sa “
fl
ashing” tehnikom;
proverava
da li sve komponente glavne plo
č
e rade
zajedno, obezbe
đ
uje ulaze/izlaze na niskom nivou
za
O
S i butuje ra
č
unar do ta
č
ke gde
O
S preuzima.
Storage media
(Medijum za skladištenje) –
stalna memorija za masovno skladištenje infor-
macija;
online
kao
č
vrs
ti
disk ili
o
ffl
ine
kao što su
op
ti
č
ki diskovi, spoljne memorije (USB,
fl
eš i dr.)
3. PERIFERIJSKI URE
Đ
AJI
RA
Č
UNARSKOG SISTEMA
Razumevanjem sadržaja ovog poglavlja stu-
den
ti
ć
e mo
ć
i da navedu po nekoliko primera
ulaznih i izlaznih periferijskih ure
đ
aja, da ra-
zumeju principe njihovog poslovanja, kao i da
objasne zašto
ti
pi
č
ni ra
č
unar ima razli
č
ite vrste
ure
đ
aja za skladištenje i kako sve komponente
ra
č
unarskog sistema rade zajedno.
I
N
FO
RMATIKA
76
Slika 3.1 Neki
ti
povi tastatura: ergonomska, jednoru
č
na standardna i holografska
Standardni QWERTY
ti
p tastature, nasle
đ
en od mehani
č
ke pisa
ć
e mašine, uprkos
univerzalnoj prihvatljivos
ti
i standardizaciji, nisu najbolji ulazni ure
đ
aji za savremene
ra
č
unare, iako su još standardna oprema gotovo svakog savremenog ra
č
unara. Ku-
canje na standardnoj tastaturi sa pravolinijski pore
đ
anim
ti
pkama zahteva neprirodno
držanje ruku i ru
č
nih zglobova, što u dužem vremenskom periodu može izazva
ti
pro-
fesionalno oboljenje - RSI (
Repe
ti
ti
ve stressinjures
) – povrede od ponovljenih stresova
kao što su
tendonitus i carpal tuned sindrom.
Ergonomske tastature
imaju
ti
pke postav-
ljene pod uglom, što olakšava kucanje i smanjuje profesionalna oboljenja. Standardna
i ergonomska tastatura povezane su na ra
č
unar ži
č
nim kablom kroz koji šalju signal na
ulazni port ra
č
unara.
Beži
č
na tastatura
šalje signal radio emisijom ili putem infracr-
venih zraka, sli
č
no daljinskoj komandi TV prijemnika. Pored ovih, naj
č
eš
ć
e zastupljenih
tastatura postoje specijalizovani i namenski
ti
povi, kao što su jednoru
č
na, minijaturna
rasklapaju
ć
a, membranska i holografska.
Ure
đ
aji za pokazivanje
(
Poin
ti
ng Devices
) obuhvataju razne
ti
pove pokaziva
č
kih
ure
đ
aja kao što su: miš,
touchpad (
podloga osetljiva na dodir
), poin
ti
ng s
ti
ck
(pokaziva
č
ki štapi
ć
)
, trackball
(kuglica za pra
ć
enje)
, joys
ti
ck
(upravlja
č
ka ru
č
ica)
, graph-
ics tablet
(gra
fi
č
ka tabla)
i touch screen
(ekran osetljiv na dodir)
.
Svi pokaziva
č
ki ure
đ
aji
su nee
fi
kasni za unose velike koli
č
ine podataka, (Slika 3.2)
.
Slika 3.2 Tipovi miševa (a) i drugih pokaziva
č
kih ure
đ
aja (b)
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
77
Korisnici ra
č
unara uglavnom koriste tastature za unos teksta i numeri
č
kih podataka.
Za druge funkcije tastature, kao što su slanje komandi i pozicioniranje kursora
ti
pi
č
no
koriste
miš
. Miš je dizajniran za pomeranje pokaziva
č
a po ekranu i usmeravanje na
speci
fi
č
ne karaktere i objekte. Naj
č
eš
ć
i, klasi
č
an
ti
p mehani
č
kog miša ima kuglicu ili
pokretnim to
č
ki
ć
na gornjoj strani, levi i desni taster. Kuglicom (to
č
ki
ć
em) se marker
pomera po ekranu, levi pozicionira marker, a desni taster imaju brojne dodatne funkcije
za obradu teksta (kopiranje, izbore fontova, paragrafa, bulita itd). Ve
ć
ina savremenih,
mehani
č
kih PC miševa sadrži obrtni to
č
ak izme
đ
u dva standardna tastera.
Mehani
č
ki miš
sa kuglicom je prikazan na Slici 3.3
:
princip rada mehani
č
kog miša
(Slika 3.3a), pogled na mehani
č
ki miš (b) i prvi mehani
č
ki miš (c) paten
ti
rao je
Douglas
Engelbart
1972, (
Xerox
), (Slika 3.3c). Kuglica se ro
ti
ra u svim smerovima, a okomito
postavljen krug sa otvorima na periferiji prekida (moduliše) svetlost emisione diode
na putu do senzora i tako detektuje kretanje kuglice.
O
va vrsta klasi
č
nog
,
mehani
č
kog
miša li
č
i na prevrnu
ti
trackball
ti
p miša, koji je dominirao u personalnim ra
č
unarima
1080-
ti
h i 90-
ti
h. Kugli
č
ni miš koris
ti
dva rotaciona kruga postavljenih okomito jedan
na drugi.
J
edan krug detektuje horizontalna kretanja miša, a drugi ver
ti
kalna. Kretanje
ova dva kruga izazivaju rotaciju dva diska za kodiranje, koji prekidaju op
ti
č
ki signal koji
generiše elektri
č
ni signal na op
ti
č
kom detektoru. Miš šalje ove signale u ra
č
unar kao
kontakt dva provodnika. Drajverski program sistema konvertuje te signale u kretanje
pokaziva
č
a miša duž X i Y ose na ekranu monitora.
Analogni miš
koji se smatra zastare-
lim, koris
ti
potenciometre umesto ro
ti
raju
ć
ih to
č
ki
ć
a i kompa
ti
bilan je sa analognim
joys
ti
ck
-om. Na Slici 3.3a prikazan je princip rada mehani
č
kog miša: 1. pravac kretanja
miša, 2. X i Y to
č
ki
ć
i prenose kretanje kuglice na op
ti
č
ke
,
kodiraju
ć
e rotacione disk-
ove, 3. rotacioni diskovi za op
ti
č
ko kodiranje sa otvorima na periferiji, 4. infracrvene
LED (
Light Emi
tti
ng Diode
) diode koje šalju svetlost kroz otvore rotacionih diskova, 5.
senzori koji detektuju impulse kodirane svetlos
ti
LED dioda i konvertuju ih u elektri
č
ne
signale kretanja kursora po X i Y osi.
Slika 3.3 Mehani
č
ki miš sa kuglicom
Op
ti
č
ki miš
koris
ti
re
fl
ektovanu svetlost LED ili laserske diode i napredni optoelek-
tronski senzor za detektovanje kretanja. Savremeni miš ima jedan dva, tri ili pet tastera
za slanje signala ra
č
unaru
ti
pa: „
izvrši ovu komandu
“,
ak
ti
viraj selektovani alat
“ i „
selek-
tuj sav tekst izme
đ
u ove dve ta
č
ke
“. Miš je standardni deo opreme desktop ra
č
unara,
ali je neprak
ti
č
an za prenosne ra
č
unare. Alterna
ti
vni pokaziva
č
i za prenosne i priru
č
ne
ure
đ
aje mogu bi
ti
:
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
79
Op
ti
č
ki
č
ita
č
oznaka
koris
ti
re
fl
ektovanu svetlost da odredi lokaciju markera na stan-
dardnom tekstu, tabeli i Slika
Č
ita
č
karaktera pisanih magnetnim mas
ti
lom
o
č
itava kara-
ktere neobi
č
nog oblika napisane magnetnim mas
ti
lom na otpornoj površini sa slabim
strujnim tokom.
Č
ita
č
bar kodova koris
ti
svetlost za
č
itanje univerzalnih kodova komerci-
jalnih proizvoda, kodova inventara i drugih kodova kreiranih od obrazaca barova razli
č
ite
širine.
O
vi
č
ita
č
i se standardno nalaze na prodajnim mes
ti
ma (P
O
S terminali), skeniraju
bar kod informaciju i šalju je u
mainframe
ra
č
unar, koji odre
đ
uje cenu proizvoda, porez,
ukupan iznos i registruje transakciju za kasnije potrebe inventarisanja, obra
č
una i reviz-
ije. Kako su oblici slova teksta, karakteri magnetnog mas
ti
la i bar kodovi dizajnirani za
o
č
itavanje sa ra
č
unarom, ovi su ure
đ
aji ekstremno precizni.
Me
đ
u
ti
m,
č
itanje teksta iz knjiga sa velikom razlikom štampanih slova znatno je
složenije Tehnologija za prepoznavanje individualnih karaktera na štampanim stranicama
naziva se op
ti
č
ko prepoznavanje karaktera –
O
CR (
Op
ti
cal Caracter Recogni
ti
on
). Izlazni
podaci iz
O
CR ure
đ
aja mogu se skladiš
ti
ti
i ure
đ
iva
ti
u ra
č
unaru. Pre nego što ra
č
unar
može prepozna
ti
rukopis ili štampan tekst, prvo mora kreira
ti
digitalnu sliku stranice koju
za
ti
m može uskladiš
ti
ti
u memoriju.
O
va se operacija obi
č
no izvršava ure
đ
ajem koji se na-
ziva skener. Skeneri prihvataju i digitalizuju štampane slike i druge štampane materijale
u bit mapirane slike. Postoje brojni
ti
povi skenera koji u stvari ne
č
itaju ni
ti
prepoznaju
slova i brojeve na skeniranoj stranici – oni samo prave digitalnu sliku te stranice, koja je
kompa
ti
bilna za ra
č
unarsko procesiranje. Za
ti
m, ra
č
unar koris
ti
O
CR so
ft
ver za interpret-
aciju crno belih skeniranih obrazaca kao slova i brojeve.
Na raspolaganju je nekoliko specijalnih skenera koji direktno izvršavaju
O
CR funkciju.
Pen skener
izgleda kao svetlosni pokaziva
č
, ali su, u stvari, beži
č
ni skeneri koji prepozna-
ju karaktere beskontaktnim prelaskom skenera preko skenirane stranice (površine).
Prevla
č
enjem
Pen skenera
preko linija štampanog teksta, on kreira fajl teksta u ugra
đ
enoj
memoriji, gde se skladiš
ti
do prebacivanja u ra
č
unar preko kabla ili IC zraka.
O
vaj skener
sadrži mali ugra
đ
eni ra
č
unar programiran za prepoznavanje teksta.
Prepoznavanje rukopisa je daleko teže i sa više grešaka od prepoznavanja štampanih
karaktera, ali ima daleko više prak
ti
č
nih aplikacija, posebno u pen- ugra
đ
enim ra
č
unarima
koji nemaju tastaturu, a ulaze primaju preko štapi
ć
a (
s
ti
lusa
) direktno povezanog na ravni
panel displeja. Ra
č
unar elektronski simulira olovku i papir, program za prepoznavanje
rukopisa prevodi oblike slova rukopisa korisnika u ASCII karaktere. Ve
ć
ina ovih sistema
zahteva da korisnik modi
fi
kuje svoj rukopis da bi se pove
ć
ala ta
č
nost prepoznavanja
i dekodiranja. PDA (
Personal Digital Assistant
), džepni ra
č
unar sa olovkom (pen) služi
kao li
č
ni organizator, notes, knjiga za sastanke im ure
đ
aj za komunikacije.
O
vaj ure
đ
aj,
tako
đ
e, može programira
ti
kodove za brojne prak
ti
č
ne primene.
Program
O
CR može se primeni
ti
i u
beloj smart tabli
u sobi za sastanke i prezentacije,
koja služi kao ulazni ure
đ
aj za PC ra
č
unar. Tabla ispisana rukopisom predava
č
a prenosi se
i skladiš
ti
na HD u PC ra
č
unaru kao digitalizovana slika. Ako je rukopis jasan i korektna,
O
CR program ga može automatski preves
ti
u standardni štampani tekst i posla
ti
e-poštom
na udaljenu lokaciju. Generalno, broj periferijskih jedinica zavisi od broja korisnika.
I
N
FO
RMATIKA
80
3.3 DIGITALIZACIJA I SKENERI
Č
ovek živi u analognom svetu, gde vidimo i
č
ujemo glatke obrise slika i neprekidne
tonove. Ra
č
unar skladiš
ti
sve informacije kao binarne veli
č
ine
1
i
0
. Da bi se analogne
informacije uskladiš
ti
le u ra
č
unar potrebno ih je
digitalizova
ti
– pretvori
ti
ih iz analog-
nog u digitalni oblik. Digitalizacija zahteva upotrebu nekog ulaznog ure
đ
aja, kao što je
desktop ravni skener ili audio CD, koji uzimaju milione uzoraka analognog originala.
Vrednost uzorka (može se predstavi
ti
numeri
č
ki (sa 1 i 0) i tako uskladiš
ti
ti
u ra
č
unar.
O
riginalne slike i ton mogu se rekonstruisa
ti
skupljanjem svih uzoraka u sekvenci.
Dakle, pre nego što ra
č
unar može prepozna
ti
rukopis ili štampani tekst, skener ili
drugi ulazni ure
đ
aj mora
digitalizova
ti
informacije
– konvertova
ti
analognu informaciju
u digitalni oblik.
Skener
je ulazni ure
đ
aj koji može kreira
ti
digitalnu prezentaciju štampane stranice/
slike. Tipi
č
an digitalni skener sadrži CCD video senzor, sli
č
an senzoru u digitalnim vid-
eo kamerama. CD senzor se kre
ć
e napred-nazad preko analogne skenirane površine,
snimaju
ć
i za svaki uzorak slike intenzitete crvene, zelene, plave (R,G,B) boje u svakoj
ta
č
ki (pikselu) slike. Ljudsko oko ima receptore za R,G,B boje, a sve druge boje se vide
kao kombinacija ove tri.
J
edan bajt uobi
č
ajeno predstavlja jednu boju, a kod od 3 bajta
(24 bita) predstavlja boju za svaki uzorak. Skener šalje svaki digitalni kod u ra
č
unar, gde
se binarni podaci mogu skladiš
ti
ti
i procesira
ti
. Skeneri se dele se u tri glavne kategorije:
ravne skenere, skenere nega
ti
va i slajdova, portabl skenere i doboš skenere
. Naj
č
eš
ć
i
savremeni model je r
avni skener
(
Flatbed
), sli
č
an kopir
mašini i sli
č
no radi, osim što umesto papirne kopije
kreira ra
č
unarski fajl. Namenjeni su za individualnu
ku
ć
nu upotrebu i male kancelarije. Imaju
ti
pi
č
nu
rezoluciju od 3600 dpi, a dubinu boje od 48 bita,
(Slika 3.5). Skuplji modeli koje koriste profesionalci
gra
fi
č
ari, mogu proizves
ti
reprodukciju ve
ć
eg kvalite-
ta, a imaju i dodatke za skeniranje fotografskih neg-
a
ti
va i slajdova. Neki skeneri se zovu
slajd skeneri
i
mogu skenira
ti
samo slajdove i nega
ti
ve
fi
lmova.
Skeneri nega
ti
va i slajdova
su specijalna vrsta skenera namenjena samo za skeniran-
je transparentnih nega
ti
va i slajdova.
Portabl skeneri
(
Sheet-fed scanners
)
,
bazirani na
CCD
prostornom senzoru
(Charged Cupled Devices Array
) namenjeni su za skeniranje
pisanog materijala na terenu i to po jednu stranicu koja se uvla
č
i u ku
ć
ište skenera.
Dobošni skeneri
(
Dram scanners
), su skupi i velikog kapaciteta
.
Koriste za skeniranje
tehnologiju optoelektronskih fotomul
ti
plika
ti
vnih poja
č
ava
č
kih cevi (
PMT
). Namenjeni
su za izdava
č
ke ku
ć
e gde je kri
ti
č
an kvalitet slika. Svi skeneri u suš
ti
ni konvertuju fo-
togra
fi
je, crteže, dijagrame i druge štampane informacije u obrazac bita ili bit mapirane
slike, koje se mogu uskladiš
ti
ti
u memoriju ra
č
unara, obi
č
no upotrebom programa za
ra
č
unarsku gra
fi
ku.
Slika 3.5 Ravni skener
I
N
FO
RMATIKA
82
na CD R
O
M-u u analogne audio signale koji se mogu
poja
č
ava
ti
i reprodukova
ti
na zvu
č
niku/slušalici.
Kod snimanja digitalnog audia pomo
ć
u ra
č
unara,
analogni zvu
č
ni talasi vibriraju membranu mikro-
fona povezanog na mikrofonsku u
ti
č
nicu na zadn-
joj strani panela ra
č
unara. Analogni audio signal sa
mikrofona se dovodi na zvu
č
nu kar
ti
cu u PCI slotu
na ma
ti
č
noj plo
č
i, koja vrši funkciju audio digitali-
zatora u ra
č
unaru, (Slika 3.8). Pozicije mikrofonske
membrane audio digitalizator, odnosno, zvu
č
na kar-
ti
ca uzorkuje oko 44
.
000 puta u sekundi, odnosno sa
frekvencijom od 44 kHz, a nivoi uzoraka se skladište
kao binarni brojevi. Što je ve
ć
a frekvencija uzorko-
vanja bolji je tonski snimak: jedan 8-bitni uzorak može predstavi
ti
256 razli
č
i
ti
h nivoa
tona, a 16-bitni – 65
.
536 nivoa. Digitalizacija zvuka ili slike sa ve
ć
om frekvencijom
uzorkovanja i ve
ć
u vernost reprodukcije, zahteva ve
ć
i kapacitet medija za skladištenje.
Digitalni audio signali se mogu memorisa
ti
i naknadno procesira
ti
specijalizovanim
programskim ala
ti
ma. Audio digitalizator može digitalizova
ti
govorni signal, muziku i
druge zvu
č
ne efekte, koji su obi
č
ni binarni podaci za ra
č
unar.
Program za prepoznavanje govora
vrši konverziju analognog govornog signala u
digitalni oblik. Digitalni govorni signali se, za
ti
m, mogu editova
ti
, memorisa
ti
i štampa
ti
.
O
vaj program nalazi veliku primenu u medicini, vojnim programima, obuci kontrolora
leta,
kol
centrima
,
za hendikepirana lica, za unos teksta u ra
č
unar
č
itanjem (Slika 3.9),
u robo
ti
ci
,
za ku
ć
nu automa
ti
ku (akustomate), radu sa ra
č
unarom bez ruku, mobilnoj
telefoniji itd. Program za prepoznavanje govora može konvertova
ti
podatke glasa u re
č
i
koje se mogu skladiš
ti
ti
i štampa
ti
.
O
vakav program je na raspolaganju više godina, ali
nije bio dovoljno pouzdan za širu primenu.
Č
ak i najnoviji programi za prepoznavanje
govora imaju još uvek neka ograni
č
enja da bi zamenili tastaturu kao ulazni ure
đ
aj.
Slika 3.9 Unos teksta u ra
č
unar
č
itanjem
Slika 3.8 Tipi
č
na zvu
č
na kar
ti
ca
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
83
Senzori
su dizajnirani u cilju monitorisanja
fi
zi
č
kog životnog okruženja i radnih us-
lova u opasnim i za
č
oveka nepristupa
č
nim sredinama. Senzori se koriste za neprekidno
merenje i kontrolisanje temperature, vlažnos
ti
, pri
ti
ska, zaga
đ
enos
ti
vazduha, prisus-
tva opasnih hemikalija, radioak
ti
vnos
ti
i Slika Senzori obezbe
đ
uju podatke za potrebe
brojnih disciplina: robo
ti
ke, kontrole klime okoline, vremenske prognoze, medicinskog
monitoringa (Slika 3.10), nau
č
nih istraživanja itd
.
Č
ak se i ljudski ose
ć
aj mirisa može
simulira
ti
sa senzorima. Treba o
č
ekiva
ti
da se uskoro takvi ure
đ
aji koriste za detekciju
pokvarenih namirnica u prodavnicama hrane, nagaznih mina u minskom polju, curenja
opasnih hemikalija i sl.
Slika 3.10 Primena senzora za medicinski monitoring zdravstvenog stanja pacijenata
3.4 IZLAZNI URE
Đ
AJI RA
Č
UNARSKOG SISTEMA
Ve
ć
ina savremenih ra
č
unara daje izlazne rezultate kroz dva glavna
ti
pa ure
đ
aja:
ekran
monitora
za neposredni vizuelni pregled i printere za permanentni papirni izlaz.
Video izlazni ure
đ
aj
ra
č
unarskog sistema obuhvata tri klju
č
ne komponente: moni-
tor, video adapter i video memoriju
(VRAM).
Monitor
(video displej) koris
ti
se kao jed-
nosmerni prozor izme
đ
u korisnika i mašine. Savremeni monitor podjednako prikazuje
numeri
č
ke i alfabetske karaktere, gra
fi
ku, fotografske slike, animaciju i video snimke.
Video adapter
ili video (gra
fi
č
ka) kar
ti
ca, integrisana ili preko PCI slota povezana na
ma
ti
č
nu plo
č
u
,
povezuje monitor sa ra
č
unarom. VRAM ili video memorija je pose-
ban deo RAM-a u kome se drže digitalne video slike. Što je više video memorije, to je
mogu
ć
e prikaza
ti
više detalja na jednoj slici na ekranu monitora ra
č
unara, (Slika 3.11).
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
85
dužinom dijagonale linije ekrana,
ti
pi
č
no 15-21 in
č
, ali je stvarna vidljiva oblast obi
č
no
manja. Slika na ekranu monitora sastoji se sitnih ta
č
aka, koje se nazivaju
pikseli
(p
icture
elements
) – elemen
ti
slike. Kvadratni in
č
neke slike monitora je
ti
pi
č
no mreža piksela
od oko 72x72 piksela. Kaže se da takav monitor ima rezoluciju od 72 ta
č
ke po in
č
u ili
–
dpi
(
dot per inch
). Što je rezolucija ve
ć
a ovi pikseli su sve bliži jedan drugom. Tipi
č
na
rezolucija od, na primer, 1024 x 768 sadrži 786.432 piksela.
Rezolucija nije jedini faktor koji odre
đ
uje kvalitet slike. Kvalitet slike zavisi od rezo-
lucije
,
ali i tzv. dubine boja, ili bitske dubine, što zna
č
i da ve
ć
i opseg boja po pikselu
zahteva više bita prostora u video memoriji. Dubinu boje (
color depth
) odre
đ
uje broj
razli
č
i
ti
h boja koje monitor može da prikaže u jednom trenutku, a izražava se u broju
bita po pikselu. Što je ve
ć
a bitska dubina to monitor može prikaza
ti
više nijansi boja po
svakom pikselu.
Slika 3.13 U
ti
caj dubine boje na kvalitet slike
Ako se svaki piksel predstavlja sa 8 bita memorije, rezul
ti
raju
ć
a slika može ima
ti
do
256 razli
č
i
ti
h boja na ekranu u istom trenutku (2
8
=256). Drugim re
č
ima, 8-bitni kolor,
uobi
č
ajen kod starijih PC, ima dubinu boje od 256. Ve
ć
ina gra
fi
č
kih profesionalaca ko-
ris
ti
24-bitni kolor monitor koji dopušta 2
24
≈
16 miliona boja po pikselu, što je više nego
dovoljno za realis
ti
č
ke slike. U
ti
caj dubine boje na kvalitet slike prikazan je na Slici 3.13.
Monohromatski monitor može prikaza
ti
samo monohromatske slike. Monitori sa sivom
skalom mogu prikaza
ti
crno-belu sliku sa nijansama sivog i imaju ve
ć
u dubinu boje od
monohromatskih.
Savremeni PC i Macintosh monitori mogu na istom monitoru prikaza
ti
razli
č
ite kom-
binacije rezolucije i dubine boje. Monitor se na ra
č
unar spaja preko video adaptera ili
gra
fi
č
ke (video) ekspanzione kar
ti
ce, koja se u
ti
č
e u PCI slot na ma
ti
č
noj plo
č
i. Svaka
slika prikazana na ekranu monitora postoji u video memoriji (VRAM), posebnom delu
RAM memorije, rezervisanom za
č
uvanje video slika. Veli
č
inu VRAM-a odre
đ
uju maksi-
malna rezolucija i dubina boje, koju ra
č
unarski sistem može prikaza
ti
. Što je ve
ć
a video
memorija ra
č
unar može prikaza
ti
više detalja u slici.
I
N
FO
RMATIKA
86
Sa tehnološkog aspekta video displej izlazni ure
đ
aji ra
č
unarskog sistema dele se u
č
e
ti
ri osnovne klase: CRT (
Catode Ray Tube
) monitore, LCD/T
F
T monitore
,
projekcione
LCD panele i video projektore
.
1. CRT (Catode Ray Tube) monitori
su zasnovani na katodnim cevima.
O
vi moni-
tori još uvek dominiraju zbog ve
ć
e jasno
ć
e slike, brzine odziva i niže cene
.
CRT
je vakumska cev koja sadrži elektronski top kao izvor elektrona i
fl
uorescentni
ekran, sa internim i eksternim sredstvima za ubrzavanje i otklon elektronskog
snopa, koji se koris
ti
za formiranje emitovane svetlos
ti
sa
fl
uorescentnog ekrana.
CRT se koris
ti
u ra
č
unarskim monitorima, TV prijemnicima, osciloskopima, ra-
darima i sl. Glavne sastavne komponente kolor CRT ilustrovane su na Slici 3.14:
1.
Elektronski top;
2.
Elektronski snop;
3.
Namotaji za fokusiranje;
4.
Namotaji za
otklon;
5.
Spajanje anode;
6.
Maska za odvajanje snopa za crveni, zeleni i plavi
deo prikazivane slike;
7.
F
osforni sloj sa crvenim, zelenim i plavim elemen
ti
ma;
8.
Presek fosfornog sloja na unutrašnjoj strani ekrana.
Slika 3.14. Princip rada CRT
2. LCD (Liquid Crystal Displays) monitori
je
savremeni, popularni monitor sa ravnim
ekranom na bazi te
č
nih kristala. Sam LCD je elektroop
ti
č
ki modulator realizovan
kao tanki, ravni displej napravljen od nekog broja kolor ili monohromatskih pik-
sela postavljenih ispred izvora svetlos
ti
ili re
fl
ektora.
O
bi
č
no se koris
ti
u baterijski
napajanim ure
đ
ajima jer zahteva malu snagu napajanja. Svaki piksel LCD
ti
pi
č
no
sastoji se od jednog sloja molekula postavljenog izme
đ
u dve transparentne elek-
trode i dva polarizaciona
fi
ltera, sa okomitom osom transmisije. Bez te
č
nog krista-
la izme
đ
u dva polarizaciona
fi
ltra svetlost koja pro
đ
e prvi
fi
lter bude blokirana
na drugom
fi
lteru. Površine elektroda koje su u kontaktu sa materijalom te
č
nog
kristala, tako su tre
ti
rane da poravnavaju molekule te
č
nog kristala u odre
đ
enom
pravcu.
O
vaj tretman sastoji se od tankog polimerskog sloja koji se trljaju u jed-
nom pravcu, koriš
ć
enjem, na primer, neke tkanine. Tako se pravac te
č
nih kristala
poravna i de
fi
niše sa pravcem trljanja. Elektrode su sa
č
injene od transparentnih
I
N
FO
RMATIKA
88
4.
Projekcioni LCD paneli
(
Overhead projec
ti
on panels
) projektuju video signale, ili
ra
č
unarske podatke na vise
ć
em zidnom ekranu. Ranih 1980s-1990’s, LCD projek-
tori
ti
pa epidiaskopa (
overhead projectors
) dominirali su u školama i poslovnim
prezentacijama. LCD panel u plas
ti
č
nom okviru mon
ti
ran na zidu i spojen na
video izlaz ra
č
unara,
č
esto razdvojen od normalnog monitorskog izlaza. Rash-
ladni ven
ti
lator u panelu je spre
č
avao pregrevanje panela, koje je dovodilo do
zamagljivanja slike. Prvi LCD paneli bili su monohromatski i za NTSC standardni
video signal, kao što je iz
Apple
II ra
č
unara ili VCR (
Video
Recorder
). Kasnih 1980-
ti
h pojavili su se 16-bitni kolor modeli za
Macintosh
i VGA PC ra
č
unare. Displej
je bio prili
č
no inertan, sporo se osvežavao, pa su brzo pokretne slike ostavljale
trag.
LCD projekcioni paneli
su savremena zamena analognih diaskop, grafoskop i
episkom projektora. Za prikazivanje slike, LCD projektor
ti
pi
č
no šalje svetlost iz
metal-halidne lampe
kroz prizmu koja deli svetlost na tri poli-silicijumska panela,
za crvenu, zelenu i plavu komponentu video signala. Kada polarizaciona svetlost
prolazi kroz panel (kombinacija svetlosnog polariza-
tora, LCD panela i analizatora), individualni pikseli
mogu bi
ti
otvoreni za propuštanje svetlos
ti
, ili zat-
voreni za blokiranje svetlos
ti
. Kombinacija otvorenih
i zatvorenih piksela može proizves
ti
širok opseg boja
i nijansi sivog u projektovanoj slici. Metal-halidne
lampe emituju snažnu usmerenu svetlost (2000-
4000 lumena), ali su skupe (600-1000$) i traju od
500-1000
č
asova. Zahvaljuju
ć
i ovoj lampi, ovi projek-
tori su manji i lakši, ali daju najbolji kvalitet slike na
č
isto beloj ili sivoj površini, ili namenskom ekranu,
(Slika 3.16).
5.
Video projektor
uzima video signal
video signal
i projektuje odgovaraju
ć
e slike
na projekcionom ekranu koriste
ć
i kombinaciju so
č
iva. Svi video projektori ko-
riste vrlo jak izvor svetlos
ti
za projekciju slike, a
savremeni projektori imaju mogu
ć
nost manuelne
korekcije svetlos
ti
, kontrasta i drugih parametara.
Video projektori se
č
esto nazivaju
digitalni projekto-
ri
. Uobi
č
ajena rezolucija za portabl SVGA projektore
je 800x600 piksela i XGA – 1024x768 piksela. Param-
etri koji odre
đ
uju kvalitet i cenu video projektora
su ja
č
ina svetlos
ti
(od 1500-4000 lumena), koja je u
odre
đ
enom projektoru
fi
ksna i veli
č
ina projektovane
slike, pošto pove
ć
anje slike za 41% , smanjuje inten-
zitet svetla za 50%, (Slika 3.17).
Slika 3.16 Projekcioni LCD
panel
Slika 3.17 Projektovana slika
sa video projektora u ku
ć
nom
bioskopu
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
89
Štampa
č
proizvodi
papirni izlaz
ra
č
unara -
č
vrstu kopiju (
hard copy
) na papiru svake
sta
ti
č
ke informacije koja se može prikaza
ti
na ekranu monitora ra
č
unara, koji prikazuje
trenutan ili privremen izlaz ra
č
unara na monitoru. Štampa
č
i se proizvode u nekoliko
varijan
ti
, ali se mogu grupisa
ti
u dve osnovne grupe:
štampa
č
e sa dodirom i štampa
č
e
bez
dodira
.
1. Štampa
č
i sa dodirom
svrstavaju se u dve kategorije: linijske i matri
č
ne štampa
č
e.
O
vi printeri imaju zajedni
č
ku karakteris
ti
ku – formiraju sliku
fi
zi
č
kim kontaktom
papira preko trake (ribona), sli
č
no pisa
ć
oj
mašini.
Linijski štampa
č
i
štampaju jednu
po jednu liniju, brzinom od 600-1200 linija/
minu
ti
. Koriste ih brojne banke i velike orga-
nizacije sa
mainframe
ra
č
unarima. Veoma su
bu
č
ni i ograni
č
eni na štampanje karaktera,
pa nisu pogodni za stono izdavaštvo i desk-
top ra
č
unare.
Matri
č
ni štampa
č
i
rade sli
č
no
pisa
ć
oj mašini
,
glava štampa
č
a štampa ma-
tricu
fi
nih ta
č
aka mas
ti
la na papiru za svaki
karakter, umesto štampanja svakog karaktera,
(Slika 3.18). Štampaju tekst i gra
fi
ku podjednako lako – štampana stranica može
bi
ti
slika, tekst, gra
fi
ka ili kombinacija. Tipi
č
an matri
č
ni štampa
č
, štampa slike
rezolucijom manjom od 100dpi, što na ekranu monitora izgleda sasvim dobrog
kvaliteta, ali ne i na papiru.
2. Štampa
č
i bez dodira
sve više smenjuju prvu grupu, a obuhvataju dve osnovne
kategorije: laserske i indžekt štampa
č
e. Beskontaktni štampa
č
i daju izlaz sa
ve
ć
om rezolucijom od matri
č
nih štampa
č
a – obi
č
no 600 dpi i ve
ć
om i zato do-
miniraju tržištem.
Laserski štampa
č
i
,
najšire koriš
ć
eni savremeni štampa
č
i, koriste proces štampanja
od 7 koraka, (Slika 3.19a).
Slika 3.19 Štampa
č
HP LaserJet 4200
serije printer
Slika 3.18 Tipi
č
ni matri
č
ni
štampa
č
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
91
Inkdžet štampa
č
i
rade na principu
u
brizgavanja mas
ti
la (primenom
termalne,
piezoelektri
č
ne, ili kon
ti
nualne
metode) na papir, produkuju
ć
i štampani tekst ili gra
fi
č
ke
slike
.
Štampa manje stranica/minu
ti
nego laserski štampa
č
, ali obezbe
đ
uje slike u boji
visoke rezolucije i niže cene od laserskog štampa
č
a, (Slika 3.21a).
Slika 3.21 Mul
ti
funkcionalni izlazni ure
đ
aj ra
č
unarskog sistema (a) i
in
đ
žekt štampa
č
(b)
Mul
ti
funkcionalni izlazni ure
đ
aj ra
č
unarskog sistema
(
all-in-one
)
kombinuje razli
č
ite
alate koji mogu koris
ti
ti
sli
č
ne tehnologije.
O
bi
č
no su kombinovani štampa
č
(MFP),
skener, štampa
č
, faks modem i kolor fotokopir mašina, (Slika 3.21b).
Ploteri
su veliki
štampa
č
i koji proizvode velike, inženjerske šeme i mape koriste
ć
i
specijalna pera
ti
pa rapidografa za tehni
č
ko crtanje, a upotrebljavaju ih veliki projektni
biroi i velike organizacije.
Faksimil (fax) mašine
namenjene su za slanje i prijem poruka. Kod slanja poruka
faks skenira svaku stranicu (CCD prostornim senzorom) i transformiše skenirane slike u
nizove digitalnih signala, koji se za
ti
m šalju preko telefonske linije do prijemnog faksa.
Na prijemnoj strani faks mašina nakon prijema signala rekonstruiše i štampa crno beli
faksimil, ili kopiju originalne stranice na specijalnom termoosetljivom papiru.
Faks modem
transformiše dokument u digitalne signale koji se prenose preko tele-
fonske linije da bi se za
ti
m dekodovali u prijemnoj faks mašini.
Modem
ra
č
unarskog
sistema sadrži modulator i demodulator. Modulator konvertuje digitalne signale iz
ra
č
unara u analogne, da omogu
ć
i transfer preko analognih linija. Prvi modemi su imali
rela
ti
vno malu brzinu od 300bps, a noviji modeli imaju brzinu od 56Kbps. Modemi (Sli-
ka 3.22), koji mogu bi
ti
ugradni (a), spoljni ure
đ
aj (b)
,
kablovski (c), ISDN, HDSL ili ADSL
,
su ulazno/izlazni ure
đ
aji koji omogu
ć
avaju prenos digitalnih signala ve
ć
om bitskom br-
zinom. Kablovski modem omogu
ć
ava prenos sa brzinama od 30-40Mbps preko koak-
sijalnih kablova, ku
ć
nih infrastrukturnih instalacija kablovske TV. ADSL (
Asymmetric
Digital Subscriber Line
) modemi koriste standardne telefonske parice za istovremeni
prenos analognih govornih signala i digitalnih signala iz ra
č
unara, sa brzinama od 8
Mbps – 100MBps.
O
bi
č
no je brzina slanja poruka (
up
-
loding
) manja od brzine skidanja
informacija (
downloding
).
I
N
FO
RMATIKA
92
Slika 3.22 Modemi ra
č
unarskog sistema
3.5 AUDIO ULAZ/IZLAZ RA
Č
UNARA
Gotovo svi savremeni PC ra
č
unari poseduju
zvu
č
nu kar
ti
cu, koja prihvata mikrofonski ulaz, a
reprodukuje muziku i druge tonove kroz zvu
č
nik ili
slušalicu i obra
đ
uje zvuk na razli
č
ite na
č
ine po želji
korisnika. Ve
ć
ina zvu
č
nih kar
ti
ca tako
đ
e uklju
č
uje
sintesajzere
– specijalizovana kola dizajnirana za ge-
nerisanje elektronskog zvuka - muzike, šuma i drugih
zvu
č
nih efekata
,
(Slika 3.23). Sa odgovaraju
ć
im pro-
gramom ra
č
unar može generisa
ti
i govor.
3.6 KONTROLA DRUGIH URE
Đ
AJA
Kao što ulazni ure
đ
aji prenose realni svet u digitalnu formu u ra
č
unaru, tako brojni
izlazni ure
đ
aji rade u suprotnom pravcu – pretvaraju digitalne izlaze u analogne pokrete
ili merenja. Primeri su pokre
ti
robota, telefonske centrale, transportni ure
đ
aji, au-
tomatske fabri
č
ke mašine, vasionski brodovi i brojni drugi ure
đ
aji, koji primaju nared-
be od ra
č
unara. Video igre, simulatori virtuelne realnos
ti
su tako
đ
e primer ra
č
unarske
kontrole ure
đ
aja, (Slika 3.24).
Slika 3.24 Primeri ra
č
unarski upravljanih sistema
Slika 3.23 Muzi
č
ar sa sintesa-
jzerom
I
N
FO
RMATIKA
94
Namenjeni su za skladištenje programa i podataka. Imaju kapacitet od 512, 750 i
1 440 kB.
O
mogu
ć
ava je
ft
ino, prenosivo memorisanje.
Popre
č
ni presek cilindra
FD
po
osovini pogona diskete (
Disk Drive-a
), prikazani su na Slici 26a, a koncentri
č
ni krugovi
tragova
i njihovi segmen
ti
- jedinice za skladištenje tzv.
sektori
na
F
D prikazani su na
Slici 3.26b. Brojanje tragova po
č
inje od spoljnog kruga prema centru.
Sektor
je kon
ti
nu-
alni linearni niz namagne
ti
sanih bita koji zauzimaju zakrivljenu sekciju traga. Sektori su
najmanje
fi
zi
č
ke jedinice za skladištenje na disku. Svaki sektor skladiš
ti
512 bajta
poda-
taka. Brojanje
fi
zi
č
kih sektora unutar traga po
č
inje sa 1.
F
lopi diskovi tzv. visoke i niske
gus
ti
ne imaju za is
ti
broj tragova razli
č
ite kapacitete (720kB, 1,44MB), (Slika 3.26c), što
se pos
ti
že upisivanjem na obe strane
F
D.
Slika 3.26 Popre
č
ni presek pogona, tragovi sektori i kapacite
ti
disketa
Č
vrs
ti
disk
- HD
(
Hard disk
)
prak
ti
č
no ima svaki PC (Slika 3.27), kao glavnu sekun-
darnu (internu) memoriju. Uglavnom su neprenosivi, smešteni u herme
ti
č
ki zatvorena
ku
ć
išta (a), gde se više plo
č
a diskova obr
ć
e konstantnom velikom brzinom (oko 5000
RPM) oko centralne osovine (b), a ru
č
ica sa magnetnim glavama kre
ć
e se radijalno od
spoljne strane diskova ka centru. Glave za upisivanje i
č
itanje, mon
ti
rane na zajedni
č
koj
ru
č
ci
skeniraju
sve diskove istovremeno sa obe strane radijalnim kretanjem napred/naz-
ad od prvog traga prema osovini ansambla i lebde iznad plo
č
a bez
fi
zi
č
kog kontakta (c).
Slika 3.27
Č
vrs
ti
disk
,
unutrašnja struktura asambla i bo
č
ni presek
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
95
HD omogu
ć
avaju mnogo brži pristup nego
fl
opi disk, a imaju standardne kapacitete:
40 GB, 80 GB, 120 GB, 500GB, 750 GB itd. Sa više plo
č
a diska u asamblu HD pove
ć
ava
se kapacitet skladištenja bez ekvivalentnog pove
ć
anja cene. Ansambl HD mora bi
ti
ste-
rilan
i
herme
ti
č
ki
zatvoren
, pošto zbog mikroskopskih dimenzija
č
es
ti
ca prljavš
ti
ne iz
životnog i radnog okruženja, lako može do
ć
i do ošte
ć
enja površine plo
č
a diska. Cilindri,
glave, sektori i tragovi digitalnog zapisa na
č
vrstom disku ilustrovani su na Slici 3.28
.
Slika 3.28 Cilindri, glave, sektori i tragovi HD
Kapacitet
č
vrs
ti
h diskova ra
č
una se jednostavnom formulom množenjem broja cilin-
dera, glava, sektora i kapaciteta jednog sektora (512 B):
Kapacitet FD: C*H*S*512 bajt
(1)
Za da
ti
HD kapacitet se prora
č
unava primenom formule (1) : broj cilindera x broj
strana/glava x broj sektora po tragu x broj bajta po sektoru, (Slika 28)
.
Na primer, a HD
sa 8 plo
č
a (16 strana, 16 glava) bi
ć
e broj:
Cilindera x Glava x Sektora/tragu x Bajta/sektoru
= 6,304x 16x63 x 512 =
3,253,469,184 B
≈
3.2GB
.
Klju
č
ni parametri za prora
č
un kapaciteta HD obi
č
no se nalaze na ku
ć
ištu HD. Na Slici
3.29 prikazan je
ti
pi
č
an HD
Laptopa
.
Slika 3.29 HD savremenog Laptop ra
č
unara
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
97
3.8 OPTI
Č
KI DISKOVI
O
p
ti
č
ki diskovi su tzv.
o
ff
line
(spoljne) sekundarne memorije, manjeg kapaciteta od
HD i manje brzine pristupa. Pogon op
ti
č
kog diska koris
ti
laserske zrake za
č
itanje i upi-
sivanje informacionih bita na re
fl
eksnu površinu op
ti
č
kog diska. Na Slici 3.32 prikazan
je osnovni princip laserskog upisivanja i
č
itanja podataka sa op
ti
č
kog diska (a), spiralno
upisivanje binarnih podataka na op
ti
č
kom disku (b) i presek fabri
č
ki presovanog CD
(samo za
č
itanje) (c).
Slika 3.32 Princip laserskog upisivanja i
č
itanja podataka sa op
ti
č
kog diska
Transparentni plas
ti
č
ni površinski sloj op
ti
č
kog diska š
ti
ti
re
fl
eksni sloj od ru
ti
nskih
fi
zi
č
kih ošte
ć
enja, ali propušta laserski snop. Brzina pristupa je manja od HD, ali op
ti
č
ki
diskovi visoko pouzdani mediji za skladištenje na duži vremenski rok (procenjeno vreme
trajanja je 100 godina).
Postoji
č
itav spektar op
ti
č
kih diskova od CD R
O
M-a
(Read-Only
, ili “
Factory Pressed
)
do DVD RW diska. Imena ovih diskova
č
esto zbunjuju korisnike jer nisu konzistentna.
I
N
FO
RMATIKA
98
Tako je teško re
ć
i da li oznaka
R
zna
č
i
č
ita
ti
(read),
može se snima
ti
(recordable),
može
se ponovo upisiva
ti
(rewritable) ili
slu
č
ajno
(random).
O
bi
č
no se to zna
č
enje odre
đ
uje
iz konteksta primene op
ti
č
kog diska. Naj
č
eš
ć
i op
ti
č
ki disk u primeni je CD R
O
M (
Com-
pact Disc Read Only Memory
), sa kojeg se samo mogu
č
ita
ti
podaci a potpuno su
iden
ti
č
ni muzi
č
kom CD R
O
M-u.
O
vi diskovi imaju kapacitet do 800MB. Pošto je ure
đ
aj
samo za
č
itanje ne može se koris
ti
ti
za skladištenje podataka, nego samo za
č
itanje
fabri
č
ki snimljenog materijala. Generalno postoje
č
e
ti
ri osnovna
ti
pa op
ti
č
kih kompakt
diskova – CD:
CD-Digital Audio
(CD-DA) ,
ti
pi
č
no “muzi
č
ki” CD;
CD-ROM,
samo za
č
itanje;
CD-Recordable
(
CD-R),
č
ist CD za snimanje (bekapovanje i arhiviranje);
CD-ReWritable
(CD-RW ili CD-R/RW), za višekratno snimanje podataka na disk
tehnikom nagorevanja (
burn
) pomo
ć
u namenskog programa.
Svi
ti
povi CD razlikuju se po
fi
zi
č
koj kompoziciji, na
č
inu skladištenja podataka i
fi
zi
č
kom izgledu. Zajedni
č
ki atribu
ti
su im: debljina od 1.2mm, pre
č
nik “standardnih”
CD od 12cm, skladištenje podataka u spiralnim tragovima po
č
evši iznutra i
č
itanje/upi-
sivanje podataka sa laserskim snopom i merenjem koli
č
ine re
fl
ektovane svetlos
ti
.
CD-Audio/CD-ROM
.
Na ovom op
ti
č
kom disku podaci se skladište kao mikroskopska
uzvišenja (Slika 3.33a). Laser za
č
itanje detektuje uzvišenja na ina
č
e perfektnoj re
fl
ek-
snoj površini (ogledalu). Gde nema uzvišenja upisuje se binarna
1
, a gde su uzvišenja
nagorela laserskim snopom) upisuje se binarna
0
.
Slika 3.33 Lasersko upisivanje binarnih podataka na CD diskove
CD–Recordable (CD-R)
: Laser ‘pali’ rupice u obojenom sloju koji re
fl
ektuje manje
svetlos
ti
nego nespaljene površine. Podaci se upisuju u sesijama (jedna ili više sesija)
koje se ne zatvaraju dok ima prostora na disku (Slika 3.33b).
CD–Rewriteable (CD-RW)
: Laser menja stanje neke legure, primenom tehnologije
promene op
ti
č
ke faze (
op
ti
cal phase change
), koja omogu
ć
ava ponovljeno višestruko
upisivanje koriš
ć
enjem razli
č
ite snage lasera.
O
vaj disk omogu
ć
ava
č
itanje, upisivanje i
brisanje podataka (Slika 3.33c).
I
N
FO
RMATIKA
100
3.8.1. DVD op
ti
č
ki diskovi
F
izi
č
ki izgled DVD (
Digital Versa
ti
le Disks
) op
ti
č
kih diskova veoma podse
ć
a na CD.
Postoji 6 “
fi
zi
č
kih formata”
DVD diskova
:
DVD-R
O
M, DVD-R, DVD-RW, DVD+R, DVD+RW,
DVD-RAM. Me
đ
u
ti
m, postoji više “
aplikacija formata”
koji koriste
fi
zi
č
ke formate, ali je
‘DVD-R
O
M’ osnovni format koji sadrži podatke, a ‘DVD-Video’ de
fi
niše kako se
fi
lm
skladiš
ti
na disku. DVD skladiš
ti
više podataka nego CD, zato što su tragovi smešteni
bliže jedan drugom, odnosno, manje su rupice i imaju mnogo e
fi
kasniju korekciju
grešaka, Na Slici 3.36 prikazani su tragovi skladištenja podataka na CD i DVD (a) i glavni
ti
povi DVD diskova (b).
Slika 3.36 Skladištenje podataka na CD i DVD i
ti
povi DVD diskova
U osnovnom obliku DVD skladiš
ti
4.7 milijardi bajta (
≈
4.37 GB). Kapacitet DVD se
može pove
ć
a
ti
koriš
ć
enjem obe strane i/ili nekog ekstra sloja diska. Sa diskovima sa dva
sloja, laser se fokusira na 2. sloj kroz transparentniji prvi sloj. Razvijena su
č
e
ti
ri osnov-
na
ti
pa DVD: jednostrani sa jednom ak
ti
vnim slojem sa kapacitetom 4.76GB, dvostrani
sa jednim ak
ti
vnim slojem sa kapacitetom od 9,4GB, jednostrani sa dva ak
ti
vna sloja sa
kapacitetom od 8,5GB i dvostrani sa dva ak
ti
vna sloja sa kapacitetom od 17GB.
DVD diskovi snimaju podatke
s
li
č
no snimanju CD-a. Na Slici 3.37 prikazani su ure
đ
aji
i programski pake
ti
za snimanje CD i DVD diskova (a) i
ti
pi
č
an, popularni DVD plejer za
reprodukciju DVD diksova (b).
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
101
Slika 3.37 Ure
đ
aji za snimanje i reprodukcija CD i DVD diskova
CD-ROM
pogon (drajv) je op
ti
č
ki drajv koji
č
ita CD-R
O
M-ove.
CD-R
-
WORM (write-
once, read many
)
je medij na koji se piše jednom, a
č
ita više puta.
CD-RW
drajv može da
č
ita CD-R
O
M-ove i da piše, briše i ponovo piše podatke na CD-R & CD-RW diskove.
DVD
(
Digital Versa
ti
le Disks
) memoriše i distribuira sve vrste podataka, sa kapacite-
tom od 3.8 do 17 GB informacija.
DVD-ROM
drajv može da reprodukuje DVD
fi
lmove,
č
ita DVD diskove podataka,
č
ita standardne CD-R
O
M-ove i reprodukuju audio CD-ove.
Me
đ
u
ti
m, ne mogu da zapisuju podatke, muziku ili video, pošto su “read-only”.
DVD-
RAM
drajvovi mogu da
č
itaju, brišu i zapisuju podatke (ali ne i DVD video) na DVD-R (ali
ne i na CD-R ili CD-RW) medijima.
DVD/CD-RW
drajv kombinuje dobre osobine DVD-
R
O
M i CD-RW drajva.
DVD-R/CD-RW
drajv
č
ita sve CD i DVD
ti
pove diskova, a upisuje
podatke na CD-R, CD-RW i DVD-R diskove.
Fleš memorija
je
izbrisivi memorijski
č
ip,
č
iji kapacitet varira izme
đ
u 16 MB i 4 GB
(Slika 3.38a,b).
O
ve memorije su kompaktna alterna
ti
vna zamena za memorijske
č
vrste
diskove
.
F
leš memorije ne sadrže pokretne elemente. Prave se i za posebne namene,
kao što je memorisanje slika u digitalnim foto i video kamerama. Verovatno
ć
e u bliskoj
budu
ć
nos
ti
zameni
ti
memorijske
č
vrste diskove i magnetne trake
.
F
leš memorije su
prihvatljivije od skladištenja na HD zato što nemaju pokretnih delova i radi bez šuma,
omogu
ć
avaju
ć
i brži pristup. Manje su po veli
č
ini
,
lakše,
č
vrš
ć
e i pouzdanije od op
ti
č
kih
diskova. Me
đ
u
ti
m, mnogo su skuplje i imaju ograni
č
en kapacitet i broj prepisivanja
(oko 100,000 prepisivanja po sektoru). Na raspolaganju su
č
vrste i trajne
fl
eš memori-
jske kar
ti
ce, veli
č
ine poštanske marke i kapaciteta do 4GB, (Slika 3.38c
,
d)
.
Slika 3.38 Tipovi
fl
eš memorijskih kar
ti
ce i
č
ita
č
kar
ti
ca
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
103
Slika 3
.
39 Portovi ra
č
unarskog sistema
Neki portovi
po pravilu nisu integrisani nego se uklju
č
uju preko ekspanzionih kar
ti
ca
na ma
ti
č
nu plo
č
u, kao što su: video port, portovi
za mikrofon, zvu
č
nike, slušalice i MIDI,
SCSI port
,
koji omogu
ć
ava bržu konekciju i povezivanje ve
ć
eg broja ure
đ
aja na jedan
port (skenera, eksternih HD i dr.) i
LAN
(
Local-Area Network
)
port
koji
se koris
ti
za brzu
konekciju na lokalnu ra
č
unarsku mrežu, (Slika 3.39c).
Č
vrs
ti
disk je, generalno, smešten u metalnoj ku
ti
ji u ku
ć
ištu personalnog ra
č
unara
(CPU). Savremeni PC uobi
č
ajeno ima više ku
ć
išta za pogonske jedinice
F
D, CD/DVD,
a
č
esto i još jednu ku
ti
ju za dodatni HD. Ve
ć
ina prenosnih ure
đ
aja nemaju sve ove
periferije, ali omogu
ć
avaju priklju
č
ivanje spoljnih ure
đ
aja preko portova.
O
tvorena ar-
hitektura PC i uvo
đ
enje novih interfejsa koji omogu
ć
avaju priklju
č
ivanje memorijskih i
drugih ure
đ
aja “na vru
ć
e” (na ra
č
unar u radu)
,
obezbe
đ
uju
laku proširivost
savremenih
PC ra
č
unara. Takvi interfejsi su
USB
(
Universal Serial Bus
),
Firewire, IC i Bloototh.
USB
je univerzalna serijska magistrala koja ima sto
ti
nama puta brži prenos od seri-
jskog PC porta; prenosi podatke brzinom od oko 11Mbps.
USB port je vru
ć
i (
hot swappable
) konektor na ra
č
unaru, što zna
č
i priklju
č
uje se na
ra
č
unar u radu, a PC ga prepoznaje
č
im se priklju
č
i; ne zavisi od pla
tf
orme ra
č
unara
– mogu radi
ti
na IBM kompa
ti
bilnim PC i Macintosh ra
č
unarima preko USB haba, ili
USB porta; nema specijalne kar
ti
ce i direktno je vezan za ma
ti
č
nu plo
č
u.
O
mogu
ć
ava
priklju
č
ivanje do 127 razli
č
i
ti
h ure
đ
aja, uklju
č
uju
ć
i tastaturu, miša, digitalne kamere,
skenere i sekundarne memorije kapaciteta ve
ć
preko 500GB i dr. USB se je razvijen u
č
e
ti
ri osnovna
ti
pa, (Slika 3.4
0
a): USB 1 sa brzinom od 1.5 Mbps; USB 1.1, brzine 12
Mbps; USB 2 sa brzinom od 480 Mbps i USB konektor za ure
đ
aje
ti
pa digitalne video,
foto kamere, PDA i Slika
I
N
FO
RMATIKA
104
Slika 3.4
0
Primeri USB ure
đ
aja
,
USB konektori i ikone
USB
Hubs
omogu
ć
ava spajanje više USB konekcija (ure
đ
aja)
.
USB konektori za spa-
janje na strani ra
č
unara (Slika 3.4
0
a) razlikuju se neznatno od USB konektora za spajan-
je priklju
č
nih ure
đ
aja (Slika 3.4
0
b). Tipi
č
ne ikone na desktopu ra
č
unara za ozna
č
avanje
prisustva USB ure
đ
aja prikazane su na Slici 3.4
0
c,d.
Firewire
(standard IEEE 1394)
je drugi perspek
ti
vni standardni, ekstremno brzi in-
terfejs
razvijen u Apple-u 1995. Sony je razvio svoju verziju pod oznakom
i.Link
, a
Texas
Instruments
pod oznakom -
Lynx
.
F
irewire je
vru
ć
i
priklju
č
ak, sa brzinom prenosa po-
dataka izme
đ
u ure
đ
aja ve
ć
om od 400 Mbps.
FireWire 800
,
nedavno ugra
đ
en u
Macin-
tosh
sisteme omogu
ć
ava brzinu prenosa od 800 Mbps. Velika brzina ih
č
ini idealnim
za digitalni video. IEEE 1394 je standard za serijsku magistralu, komunikaciju velike
brzine i prenos podataka u realnom vremenu.
Č
esto
se koris
ti
u personalnim ra
č
unarima, digitalnom
audiu i videu.
Firewals
je zamenio paralelni
SCSI
u
brojnim aplikacijama, zbog je
ft
inije implementacije i
pojednostavljenog, adap
ti
vnog kablovskog sistema.
Na Slici 41a prikazan i su 4-pinski i 6-pinski
Firewire
400
konektori, a na Slici 3.41b 6-pinski
Firewire 400
konektor na ekspanzionoj kar
ti
ci.
IEEE 1394 je usvojen kao HANA (
High De
fi
ni
ti
on Audio-Video Network Alliance
) stan-
dardni interfejs za audio/vizuelne komunikacione i kontrolne komponente. Standard
je tako
đ
e primenjen u beži
č
nim sistemima, op
ti
č
kim kablovima i koaksijalnim kablo-
vima koji koriste izohrone protokole. Skoro svi moderni video
kamkorderi
uklju
č
uju ove
konektore od 1995 godine.
Bluetooth
je beži
č
ni protokol koji koris
ti
za beži
č
no povezivanje velikog broja
ure
đ
aja na ra
č
unar
.
To je sistem komunikacione tehnologije za kratke domete do de-
setak metara i sa brzinom prenosa od 12 Mbps.
Buetooth
je nastao sa namerom da se
razvije beži
č
ni protokol koji može poveza
ti
više razli
č
i
ti
h ure
đ
aja bez potrebe njihove
sinhronizacije, kao što su telefon, mobilni telefon, PC, štampa
č
. GPS prijemnik, digital-
na kamera.
O
mogu
ć
avaju kreiranje personalne mreže – PAN (
Personal Area Network
).
Slika 3.41
Firewire 400
konek-
tori i priklju
č
nice
I
N
FO
RMATIKA
106
3.10 ERGONOMIJA I ZDRAVLJE
Upotreba ra
č
unara u svakodnevnom životu i radu, pored brojnih prednos
ti
može
ima
ti
i posledice po zdravlje
č
oveka.
Ergonomija
ili humani inženjering je nauka o diza-
jniranju radnog okruženja koje omogu
ć
ava ljudima i stvarima da interak
ti
vno deluju
e
fi
kasno i bezbedno po zdravlje ljudi. Ergonomske studije posledica profesionalne up-
otrebe ra
č
unara sugerišu preven
ti
vne mere koje korisnici ra
č
unara mogu preduze
ti
da zaš
ti
te svoje zdravlje rade
ć
i na ra
č
unarima. Stru
č
ni save
ti
za pravilnu upotrebu
ra
č
unarskog sistema u profesionalnom radu i spre
č
avanje potencijalnih oboljenja
uklju
č
uju slede
ć
e osnovne preporuke:
izabra
ti
ure
đ
aje i opremu ra
č
unarskog sistema koji su ergonomski dizajnirani,
kao što su monitori sa niskom radijacijom, tastature pod uglom i sl;
kreira
ti
zdravo radno okruženje, kao što je držanje papirne kopije u visini ekra-
na monitora, pozicionira
ti
monitor prema svetlu tako da se izbegnu re
fl
eksije i
sede
ti
udaljenos
ti
dužine ruke od monitora
č
ime se smanjuje rizik od radijacije
ekrana, (Slika 3.44);
Slika 3.44 Ergonomska upotreba ra
č
unarskog sistema
ugradi
ti
fl
eksibilno radno mesto, kao što je stolica za podešavanje monitor sa
podešavanjem ugla posmatranja i pokretna tastature; sugeriše se
č
esta promena
položaja tela pri radu;
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
107
odmara
ti
o
č
i svakih 2 sata po 15 minuta;.
skuplja
ti
i opušta
ti
napete miši
ć
e na svakom odmoru radi relaksacije ramena,
ruku, zglobova i le
đ
a;
sluša
ti
govor
svog tela i ako se ose
ć
ate nelagodno, napravi
ti
pauzu, promeni
ti
položaj tela, a nikako sve to ignorisa
ti
;
traži
ti
stru
č
nu medicinsku pomo
ć
kada je to potrebno.
3.11 PERSPEKTIVE RAZVOJA RA
Č
UNARSKIH SISTEMA
O
č
ekiva
ti
je da
ć
e memorijske jedinice bi
ti
manji diskovi ve
ć
eg kapaciteta. Tzv.
sin-
gle-electron memory chip
- veli
č
ine nokta mo
ć
i
ć
e da memoriše jedan dugometražni
fi
lm
.
Ravni monitori
ć
e potpuno zameni
ti
stone CRT monitore u vrlo kratkom roku.
Pojavi
ć
e se re
ti
nalni monitori bez ikakvog ekrana. Senzori
ć
e bi
ti
dominantni budu
ć
i
ulazni ure
đ
aji u ra
č
unarski sistem. Senzori
ć
e bi
ti
so
fi
s
ti
cirani ure
đ
aji koji
ć
e zamenjiva
ti
o
č
i, uši i ostale organe pojedinih
č
ula u uslovima ra
č
unarskog mrežnog okruženja
.
3.12 ZAKLJU
Č
AK
Ra
č
unarski sistem sa CPU i internom memorijom ima ograni
č
enu vrednost. Periferijske
jedinice omogu
ć
avaju komunikaciju ra
č
unara sa spoljašnjim svetom i memorisanje infor-
macija. Neki periferijski ure
đ
aji su striktno ulazni, neki izlazni, a neki su ulazno/izlazni.
U savremenom ra
č
unaru
ti
pi
č
ne ulazne jedinice su tastatura i miš, a može se priklju
č
i
ti
veliki broj razli
č
i
ti
h, alterna
ti
vnih ulaznih jedinica, kao što su
trackball, tuchscreen, os-
etljivi pad
i
jois
ti
k
.
Izlazni ure
đ
aji vrše obrnutu funkciju: prihvataju nizove bita iz ra
č
unara i
transformišu ih u formu koja je pogodna za korisnika. Za prepoznavanje i pore
đ
enje speci-
jalizovanih štampanih obrazaca i karaktera, dizajnirani su bar kod
č
ita
č
i, op
ti
č
ki
č
ita
č
i i
č
ita
č
i magnetnog mas
ti
la. Skeneri i digitalne kamere konvertuju fotogra
fi
je, crteže i druge
analogne slike u digitalne fajlove, koje ra
č
unar može procesira
ti
. Sli
č
no rade i digitalizatori
zvuka (zvu
č
ne kar
ti
ce) sa audio informacijama i gra
fi
č
ke (video) kar
ti
ce za digitalizaciju
analognih video signala. Svi ulazni ure
đ
aji su dizajnirani da konvertuju analogne signale iz
spoljnog sveta u binarne signale koje ra
č
unar može procesira
ti
.
Izlazni ure
đ
aji izvršavaju obrnutu funkciju: binarne signale iz ra
č
unara transformiše u
oblik koristan za spoljne ure
đ
aje i korisni
č
ku primenu. Video monitor (CRT, LCD/T
F
T) su
gotovo univerzalni izlazni ure
đ
aji koji prikazuju neprekidno teku
ć
e informacije u toku rada
ra
č
unara. Veliki broj razli
č
i
ti
h štampa
č
a koris
ti
se za proizvodnju trajnog, papirnog izlaza
ra
č
unara. Tonski izlazi iz ra
č
unara, uklju
č
uju
ć
i muziku i sinte
ti
zovani govor, reprodukuju
se zvu
č
nicima ili slušalicama. Izlazni ure
đ
aji omogu
ć
avaju da ra
č
unari kontrolišu druge
mašine.
P
ERI
F
ERI
J
SKI
URE
Đ
A
J
I
RA
Č
UNARSK
O
G
SISTEMA
109
PITANJA ZA PONAVLJANJE
Nevedite periferije ra
č
unara.
Navedite ulazne ure
đ
aje ra
č
unara.
Navedite izlazne ure
đ
aje ra
č
unara
.
Koji je standardan raspored slova na tastaturi?
Navedite vrste konektora za tastaturu
.
Navedite ure
đ
aje za pokazivanje (poin
ti
ng devices)
.
Koje su osnovne karakteris
ti
ke senzora?
Koje su tandardne veli
č
ine ekrana (monitora) ra
č
unara?
Navedite vrste monitora prema na
č
inu funkcionisanja:
Kako se naziva osnovna ta
č
ka na monitoru koja se kontroliše?
Šta koriste matri
č
ni štampa
č
i za štampanje?
Šta koriste laserski štampa
č
i za štampanje?
Navedite osnovne karakteris
ti
ke dial-up modema?
Navedite ure
đ
aje sekundarne memorije (
storrage devices
)
.
Koje su osnovne karakteris
ti
ke magnetnih traka?
Koje su osnovne karakteris
ti
ke magnetnih diskova?
Šta su staze (trake, tragovi)
,
a šta cilindri jednog HD?
Šta su sektori, a šta zone jednog HD?
Koliki može bi
ti
kapacitet CD-ova?
Navedite osnovne karakteris
ti
ke op
ti
č
kih diskova?
Navedite osnovne karakteris
ti
ke
fl
eš memorija?
SOF
TVER
113
4.1. UVOD
So
ft
ver ili program
1
je niz naredbi koji je smešten u memoriji ra
č
unara, izvršava se
nekom hardveru i neophodan je za svrsishodno delovanje jednog ra
č
unarskog sistema.
Pojam so
ft
ver je prvi put iskoris
ti
o
John W. Tukey
, inženjer informa
ti
ke, 1957. go-
dine. Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. Naime, na engleskom re
č
hardver
ozna
č
ava
č
vrste, opipljive, okom vidljive delove ra
č
unara. Za razliku od hardvera koji se
re
đ
e menja, tj. na neki na
č
in je postojaniji, so
ft
ver se
č
eš
ć
e menja. Promenom so
ft
vera
(programa) menja se i posao koji se obavlja na istom hardveru. So
ft
ver po
ti
č
e od re
č
i
so
ft
što zna
č
i meko, tj. može da se menja.
Potpunija de
fi
nicija pojma so
ft
ver po
ti
č
e od IEEE (
The Ins
ti
tute of Electrical and
Electronics Engineers
), koja glasi
2
: Sveobuhvatni zbir informa
ti
č
kih programa, proc-
esa, pravila; dokumentacije i datoteka, koji
č
ine deo operacija jednog informa
ti
č
kog
sistema.
Kri
ti
č
an trenutak u razvoju so
ft
vera svakako je so
ft
ver
Linus Torvalds
-a
3
, 21-godišnjeg
studenta opera
ti
vnih sistema (
O
S) iz Helsinkija. Nezadovoljan grubom arhitekturom
MS D
O
S-a, dizajnirao je sopstveni
O
S na bazi redukovane verzije Unix
O
S – Minux-a
(1991). U ovoj fazi razvoja,
Torvalds
je sastavio kernel (jezgro)
O
S. Za nekoliko godina
i kroz više iteracija drugih programera, ovaj kernel je razvijen u dovoljno dobar
O
S za
komercijalnu upotrebu. Prema odluci
Torvalds
-a novi
O
S je bio i ostao sasvim besplatan
za sve korisnike, pod opštom javnom licencom – GPL (
General Public License
) koju je
razvila kompanija
Free So
ft
ware Founda
ti
on.
Prema GPL svaki korisnik može slobodno
modi
fi
kova
ti
ili
č
ak prodava
ti
Linux
, pod uslovom da izvorni kôd ostane otvoren za dalje
poboljšavanje.
Linux
O
S ubrzo postaje lider u širenju popularnih programa sa otvorenim
izvornim kôdom. Hiljade programera širom sveta radilo je na
Linux-
u, neki iz ube
đ
enja
da mora postoja
ti
alterna
ti
va skupim programima sa zatvorenim izvornim kôdom, a
drugi - zato što se mogu prilagodi
ti
potrebama korisnika (kastomizova
ti
).
Danas Linux
O
S pokre
ć
e milione web servera,
fi
lmskih i animacionih radnih stanica,
super ra
č
unara, priru
č
nih i PC ra
č
unara. Uspeh
Linux
-a inspirisao je proizvo
đ
a
č
e so
ft
ve-
ra
Apple, Sun, Hewle
tt
Packard
i druge da isporu
č
uju programe sa otvorenim izvornim
kôdom.
Č
ak je i mo
ć
ni Microso
ft
izišao sa strategijom pseudo-otvorenog kôda i objavio
oko 30% izvornog kôda za svoje partnere i distributere u svetu.
1 Termini
so
ft
ver
i
program
u ovom udžbeniku koriste se ravnopravno, a ta
č
no zna
č
enje se vidi iz konteksta.
2 IEEE Std 729-1993, IEEE So
ft
ware Engineering Standard 729-1993: Glossary of So
ft
ware Engineering
Terminology. IEEE Computer Society Press, 1993
3 Završio master studije 1996, radi u Transmet Corp. U silikonskoj dolini u SAD. Neprekidno usavršava
Linux
O
S koji pripada svima i nikome.
SOF
TVER
115
Sa aspekta instrukcija ovaj recept ima nekoliko spornih ta
č
aka –
bagova
(grešaka).
Na primer, u 2. koraku se ne kaže ništa o odvajanju kriški hleba i stavljanje u smesu ili
u
ti
ganj sa buterom - stavljanje odjednom ili jednu po jednu krišku. Iz 3. koraka može
se zaklju
č
i
ti
da treba prži
ti
smesu, a ne hleb, ili da se
č
eka braon boja samo sa gornje
strane hleba, pri
č
emu donja može zagore
ti
i sl. Šef kuhinje, kao i svaki ra
č
unar (proce-
sor) jednostavno sledi instrukcije. U ovom primeru
č
ini se da šef kuhinje nije dovoljno
inteligentan, ali u stvari je mnogo pametniji od bilo kojeg ra
č
unara (CPU). Naime, iako
se ra
č
unar uobi
č
ajeno naziva „pametna mašina“, on je neverovatno ograni
č
en i može
izvrši
ti
samo osnovne aritme
ti
č
ke operacije i nekoliko jednostavnih logi
č
kih operacija
ti
pa „da li su ove dve vrednos
ti
iden
ti
č
ne“, ili „u ovom broju manje od toga broja“
itd. Ra
č
unar se
č
ini pametan zato što može izvrši
ti
na hiljade operacija u vremenu dok
izvu
č
ete olovku iz džepa. Sve što ra
č
unar radi, rezultat je sekvenci ekstremno jednos-
tavnih aritme
ti
č
kih i logi
č
kih operacija izvršenih velikom brzinom. Zadatak programera
je da razvije instrukcije koje objedinjavaju ove operacije na upotrebljiv i odgovaraju
ć
i
na
č
in kojeg ra
č
unar prepoznaje. Navedeni recept nije napisan jezikom kojeg ra
č
unar
razume.
O
vaj recept se može smatra
ti
algoritmom.
Algoritam
je set procedura koje se
izvršavaju korak po korak u cilju obavljanja nekog zadatka. Tako i ra
č
unarski program,
generalno po
č
inje sa nekim algoritmom napisanim u prirodnom jeziku. Kao i u receptu
inicijalni ra
č
unarski algoritam sadrži uopštene izraze, dvosmislenos
ti
i greške. Zadatak
programera je da algoritam prevede u program, dodavanjem detalja, tes
ti
ranjem pro-
cedura i korekcijom grešaka (bagova) –
debagovanjem
. Na primer, algoritam za nave-
deni recept bio bi:
1. Pripremi recept slede
ć
i ove instrukcije:
1.a Razbij 2 jaja bez odvajanja žumanca i odbaci ljuske.
1.b Blago izmu
ti
jaja sa viljuškom ili mikserom.
1.c Pomešaj 1 supenu kašiku ekstrakta vanile, ½ kašike cimeta i 2/3
č
aše mleka.
2. Stavi malu koli
č
inu putera u
ti
ganj i umereno zagrej na šporetu.
3. Svaku od 6 kriški hleba pripremi na slede
ć
i na
č
in:
3.a Potopi krišku hleba u smesu.
3.b Za svaku stranu kriške hleba uradi slede
ć
e:
3.b.1 Stavi krišku hleba u zagrejan
ti
ganj sa neprženom stranom na dole.
3.b.2
Č
ekaj 1 minut a za
ti
m okreni krišku hleba; ako je boja svetlija od braon
zlatne, ponovi ove korake.
3.c Ukloni hleb iz
ti
ganja i stavi ga u tanjir.
4. Serviraj hleb sa sirupom od maline, še
ć
erom ili tartar sosom.
I
N
FO
RMATIKA
116
O
č
igledno u algoritmu recepta otklonjen je najve
ć
i broj dvosmislenos
ti
iz original-
nog recepta. Dvosmislenos
ti
su ponekad korisne u ljudskoj komunikaciji, ali su izvor
grešaka u ra
č
unaru.
4.2.1. Izvršavanje programa ra
č
unara
Ve
ć
ina ra
č
unarskih programa sastoji se od miliona jednostavnih instrukcija mašinskog
jezika za izvršavanje neke aritme
ti
č
ke operacije. Mašinske instrukcije su sli
č
ne onim u
aktuelnim programima, ali bez detalja. Ra
č
unar do te ta
č
ke ve
ć
u
č
ita (kopira) program
sa
č
vrstog diska u radnu memoriju (RAM) tako da ga CPU (procesor) može vide
ti
. CPU
automatski uzima i izvršava instrukcije u sekvencama serije uzastopnih memorijskih
adresa, sve dok ne dobije instrukciju da „sko
č
i“ na drugu adresu, na primer, na memo-
rijsku lokaciju 100, za
ti
m 101, 102 i 103 koje kažu šta CPU treba da uradi, na primer:
(100) –
pro
č
itaj broj uskladišten na memorijskoj adresi 2000 i smes
ti
ga u registar A;
(101) –
uzmi broj sa memorijske adrese 2001 i premes
ti
ga u registar B
;
(102) –
saberi sadržaje registara A i B i smes
ti
rezultat u registar C
;
(103) –
kopiraj broj iz registra C na memorijsku adresu 2002
.
Programski jezici se još uvek koriste za rešavanje problema koji se ne mogu reši
ti
sa komercijalnim so
ft
verima. Me
đ
u
ti
m, prak
ti
č
no svi korisnici ra
č
unara uspevaju da
reše gotovo sve radne probleme bez programiranja, koriste
ć
i savremene komercijalne
so
ft
vere. Programiranje vrše profesionalni programeri koji koriste programske jezike za
kreiranje i doterivanje komercijalnih aplikacija i drugih korisni
č
kih programa.
4.2.1.1. Dokumentacija programa
Paket
ra
č
unarskog programa, generalno uklju
č
uje dokumentaciju sa instrukcijama
za instalaciju programa na
č
vrs
ti
disk ra
č
unara. Neki programski pake
ti
, tako
đ
e, sadrži
tutorijale i priru
č
nike koji objašnjavaju kako se program koris
ti
. Ve
ć
inu štampane so
ft
-
verske dokumentacije proizvo
đ
a
č
i su zamenili sa tutorijalima i
help
(pomo
ć
nom) funkci-
jom, koje se na zahtev korisnika javljaju na monitoru ra
č
unara. Ve
ć
ina
help
fajlova je
podržana sa
on
-
line
help servisom, dostupnim preko web lokacije i Interneta. Ve
ć
ina
ovih funkcija je laka za upotrebu, dok neke zahtevaju napredna znanja.
4.2.1.2. Ažuriranje programa
Ve
ć
ina proizvo
đ
a
č
a neprekidno poboljšava svoje so
ft
verske proizvode, otklanja-
njem programskih grešaka (bagova) i dodavanjem novih funkcionalnos
ti
. Kao rezultat
nove verzije popularnih sistemskih i aplika
ti
vnih programa objavljuju se svake 1-2 go-
dine. Da bi se programske verzije razlikovale, ozna
č
avaju se sa brojevima i ta
č
kom, na
I
N
FO
RMATIKA
118
so
ft
verima za zabavu. Slede
ć
i oblik blaže zaš
ti
te je zahtev da se korisnik registruje i
unese serijski broj proizvoda pre instalacije programa na ra
č
unar. Drugi vid zaš
ti
te so
ft
-
verske intelektualne svojine je da neki proizvodi ne rade korektno, sve dok se ne regis-
truju i kupe putem Interneta. Dakle, pošto je proizvodnja so
ft
vera skupa, ovim merama
proizvo
đ
a
č
i pokušavaju proda
ti
dovoljan broj kopija da povrate uloženu inves
ti
ciju u
razvoj i proizvodnju.
4.2.1.6. Distribucija programa
So
ft
verski proizvodi se distribuiraju direktnom prodajom u prodavnicama ra
č
unarske
opreme, narudžbenicama putem e-pošte, prodajom i direktnom distribucijom preko
web-a. Web distribucija omogu
ć
ava preuzimanje (
downlod
) so
ft
vera direktno sa ser-
vera proizvo
đ
a
č
a na ra
č
unar korisnika, tako da nije potrebno pakova
ti
i
fi
zi
č
ki distribui-
ra
ti
so
ft
verski paket na CD/DVD disku. Kupac ovako preuzet so
ft
ver pla
ć
a kreditnom
kar
ti
com preko Interneta.
Svi so
ft
veri koji se distribuiraju kroz komercijalne kanale, ipak nisu intelektualna
svojina. Postoje još dve grupe:
so
ft
veri iz javnog domena – besplatni za koriš
ć
enje i
deljeni (
shareware
) so
ft
veri slobodni za probu demo verzije u probnom periodu
(obi
č
no 30 dana), sa ciljem kupovine na kraju probnog perioda.
Deljeni i demo so
ft
veri mogu se legalno kopira
ti
i slobodno deli
ti
sa drugim koris-
nicima.
4.2.1.7. Klasi
fi
kacija so
ft
verskih proizvoda
Na osnovu funkcija koje izvršava, so
ft
veri se generalno mogu podeli
ti
u slede
ć
e
glavne kategorije (slika 4.1):
sistemski so
ft
ver,
koji koordinira rad hardvera i obavlja brojne operacije koje
korisnici obi
č
no ne vide
aplika
ti
vni so
ft
ver,
koji služi kao proizvodni alat i pomaže korisnicima ra
č
unara
da rešavaju odre
đ
ene probleme,
kompajleri i drugi programi za prevo
đ
enje,
koji omogu
ć
avaju programerima da
kreiraju druge programe i
drajveri i drugi uslužni programi (
u
ti
li
ti
es
),
koji omogu
ć
avaju rad periferija
ra
č
unara, administraciju, održavanje i zaš
ti
tu ra
č
unarskog sistema.
SOF
TVER
119
Slika 4.1 Slojevita struktura odnosa hardvera i so
ft
vera
4.3. SISTEMSKI SOFTVER
Sistemski so
ft
ver je klasa programa orijen
ti
sana na obezbe
đ
ivanje e
fi
kasnog funk-
cionisanja ra
č
unarskog sistema i koordinisanje ak
ti
vnos
ti
hardverskih resursa u zavis-
nos
ti
od zahteva aplika
ti
vnog so
ft
vera. Uloga sistemskog so
ft
vera je da predstavlja
me
đ
usloj (veza) izme
đ
u hardvera i aplika
ti
vnog so
ft
vera. To je skup programa i ru
ti
na
odgovornih za kontrolu i upravljanje ure
đ
ajima i ra
č
unarskim komponentama kao i za
obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Sistemski so
ft
ver upravlja CPU ak
ti
vnos
ti
ma i
memorijom (realnom i virtuelnom), kontroliše ulaz i izlaz podataka, obezbe
đ
uje in-
terfejse sa magistralom i periferijskim ure
đ
ajima, obezbe
đ
uje interfejs sa fajl sist-
emom i sl.
Razlikuju se tri vrste sistemskog so
ft
vera:
opera
ti
vni sistemi
,
programi prevodioci
(kompajleri ) i
u
ti
lity
ili uslužni
programi.
SOF
TVER
121
4.3.1.1. Podizanje opera
ti
vnog sistema
Opera
ti
vni sistem
je skup programa i programskih ru
ti
na koje obezbe
đ
uju funkcio-
nisanje ra
č
unara, uz op
ti
malno koriš
ć
enje njegovih resursa. Smešten je na magnetnom
disku, a izvršava se sa radne memorije ra
č
unara (RAM), (slika 4.2).
Slika 4.2 Lokacija i izvršavanje opera
ti
vnog sistema
Neki ra
č
unari, uglavnom ugra
đ
eni i priru
č
ni, skladište svoje opera
ti
vne sisteme
permanentno u R
O
M (
Read Only Memory
), tako da po
č
inju radi
ti
trenutno posle
uklju
č
ivanja. Me
đ
u
ti
m, pošto je R
O
M nepromenljiv, ovi ra
č
unari ne mogu ažurira
ti
ili modi
fi
kova
ti
svoje opera
ti
vne sisteme, bez hardverske intervencije. Neki ra
č
unari,
uklju
č
uju
ć
i brojne priru
č
ne ra
č
unare, skladište svoje opera
ti
vne sisteme u
fl
eš memo-
riji, tako da se mogu ažurira
ti
. Me
đ
u
ti
m, ve
ć
ina ra
č
unara, uklju
č
uju
ć
i savremene PC,
uklju
č
uje samo mali deo opera
ti
vnog sistema u R
O
M memoriji koja se zove BI
O
S (
Basic
Input Output System
).
O
va sekvenca
O
S se u procesu podizanja
O
S ra
č
unara (
boo
ti
ng
),
u
č
ita u radnu memoriju (RAM). Naime, posle uklju
č
ivanja ra
č
unara
,
jedinica za napa-
janje vrši samotes
ti
ranja napajanja komponen
ti
ra
č
unara – P
O
ST (
Power On Self Test
)
procesa
,
koji obi
č
no traje od 0,1-0,5 sekundi
.
Kada su naponi provereni i prihva
ć
eni,
ra
č
unar indicira da je napajanje dobro i šalje
Power Good
signal vremenskom prekida
č
u
(tajmeru) procesora. Tajmerski
č
ip prestaje slanje komandi za resetovanje i dopušta
CPU da po
č
ne rad
.
Kada se komple
ti
ra P
O
ST
proces, sistem je spreman da podigne neki
OS
sa diska
gde je lociran (
primarna ak
ti
vna butabilna par
ti
cija
). Razli
č
i
ti
mediji za butovanje imaju
razli
č
ite ru
ti
ne
.
Rezulta
ti
P
O
ST procesa se porede sa uskladištenim podacima posled-
nje dobre kon
fi
guracije
O
S u
CMOS
(
C
omplimentary
M
etal
O
xide
S
emiconductor)
č
ip.
CM
O
S
č
ip se napaja samostalnom baterijom smeštenom na ma
ti
č
noj plo
č
i, a skladiš
ti
sistemske podatke:
datum i vreme, speci
fi
kacije diskova (stariji ra
č
unari), lozinke za
Power-on i sekvencu butovanja
. Razlike u pore
đ
enju rezultata P
O
ST procesa i podataka
u CM
O
S
č
ipu, mogu da
ti
grešku u procesu podizanja ra
č
unara (u
č
itavanja,
butovanja
).
Zato se svaka promena u osnovnoj kon
fi
guraciji sistema snima u
CMOS-u.
Na slici 4.3
prikazani su P
O
ST proces i
ti
pi
č
an prozor u procesu butovanja ra
č
unara.
I
N
FO
RMATIKA
122
Slika 4.3 P
O
ST proces i
ti
pi
č
an prozor podizanja ra
č
unara
Najve
ć
i deo vremena
O
S radi u pozadini bez znanja ili intervencije korisnika. Me
đ
u
ti
m,
povremeno je neophodno da korisnik direktno komunicira sa opera
ti
vnim sistemom.
Na primer, kada se ra
č
unar podigne, opera
ti
vni sistem zauzme ekran,
č
ekaju
ć
i da ko-
risnik kaže - preko tastature ili drugog ulaznog ure
đ
aja, šta dalj da radi. Ako korisnik
pošalje komandu da se otvori gra
fi
č
ka aplikacija, opera
ti
vni sistem locira program, ko-
pira ga sa diska u radnu memoriju (RAM) i prebaci ekran na aplikaciju, a za
ti
m prima
komande od aplikacije za crtanje/slikanje na ekranu.
Interakcija korisnika sa opera
ti
vnim sistemom može bi
ti
intui
ti
vna ili provocirana,
što zavisi od
korisni
č
kog interfejsa.
Korisni
č
ki interfejs je kri
ti
č
na komponenta za gotovo
svaki program, zbog dubokog u
ti
caja na ra
č
unar i opera
ti
vni sistem.
4.3.1.2. Funkcionalnos
ti
opera
ti
vnog sistema
O
pera
ti
vni sistem omogu
ć
ava:
Komunikaciju sa periferijama
: jedan od najkompleksnijih zadataka koje ra
č
unar
izvršava uklju
č
uje komuniaciju sa monitorom, printerom, pogonima diska i dru-
gim periferijskim ure
đ
ajima.
O
S ra
č
unara uklju
č
uje program koji transparentno
komunicira sa periferijama;
I
N
FO
RMATIKA
124
Ukratko, opera
ti
vni sistem omogu
ć
ava kontrolu izvršenja aplika
ti
vnih programa, pla-
niranje obrade, tes
ti
ranje, upravljanje operacijama CPU, kontrolu ulaza/izlaza, dode-
ljivanje memorija, prevo
đ
ene i obezbe
đ
uje razli
č
ite servise za podršku. Pruža pomo
ć
apli-
ka
ti
vnim programima u izvršavanju zajedni
č
kih operacija kao što su: pristupanje mreži,
unošenje podataka,
č
uvanje i pretraživanje datoteka i štampanje ili ekranski prikazi.
Granica izme
đ
u opera
ti
vnog sistema i korisni
č
kih programa nije precizno odre
đ
ena
i predstavlja
č
esto predmet rasprava. Na primer, jedno od razmatranih pitanja je da li je
Microso
ft
-ov pretraživa
č
Internet Eksplorer
deo opera
ti
vnog sistema Windows ili je deo
skupa korisni
č
kih programa. Drugi primer je neslaganje oko imenovanja
GNU
/Linuks,
jer u osnovi jeste
Linuks
kernel ali mnogi upravo ceo opera
ti
vni sistem zovu
Linuks
.
Najniži nivo svakog opera
ti
vnog sistema je kernel, jezgro, prvi sloj so
ft
vera koji se
u
č
itava u ra
č
unarsku memoriju pri pokretanju. Kao prvi so
ft
verski sloj, on obezbe
đ
uje
svom ostalom so
ft
veru koji se potom u
č
ita u opera
ti
vnu memoriju zajedni
č
ke usluge
jezgra.
O
snovne usluge koje pruža ovo zajedni
č
ko jezgro su pristup diskovima, uprav-
ljanje memorijom, upravljanje procesima i poslovima i pristup ostalim ra
č
unarskim
ure
đ
ajima. Kao i kod opera
ti
vnog sistema i ovde postoji pitanje šta ta
č
no treba da
č
ini
“kernel”. Postoje mišljenja koja podržavaju koncept “mikrokernela” ili “monolitni ker-
nel” ili nešto tre
ć
e,
č
ak se postavljaju pitanja kao na primer—treba li sistem za uprav-
ljanje datotekama (fajl sistem) bi
ti
deo kernela?
Najrašireniji opera
ti
vni sistemi današnjice koji se koriste na ra
č
unarima opšte
namene (tu ra
č
unamo i li
č
ne ra
č
unare) su grupisani u dve porodice: porodica
Unix
-
olikih i porodica
Microso
ft
Windows
opera
ti
vnih sistema. Veliki ra
č
unari i ra
č
unari
posebne namene koriste izmenjene ili posebno naru
č
ene opera
ti
vne sisteme koji ne
moraju bi
ti
ni u kakvoj vezi sa
Windows
-om ili
Unix
-om ali su, po pravilu, bliži
Unix
-u
nego
Windows
-u.
4.3.1.3. Windows opera
ti
vni sistemi
Microso
ft
Windows
porodica opera
ti
vnih sistema nastaje kao gra
fi
č
ka nadogradnja
iznad starog MS D
O
S opera
ti
vnog sistema PC ra
č
unara.
Današnje verzije se baziraju
na jednoj naprednijoj varijan
ti
koja je nazvana
Windows NT
i ne predstavlja više samo
gra
fi
č
ko okruženje ve
ć
uis
ti
nu potpuni opera
ti
vni sistem. Windows radi na ra
č
unarima
zasnovanim na procesorima
fi
rme Intel i njima sli
č
nim.
O
znaka za takve procesore je
h86 kompa
ti
bilni, a najpozna
ti
ji su
fi
rme AMD. Postoje ili su postojale varijante koje
rade na procesorima DEC Alpha, MIPS i PowerPC. Postoje tako
đ
e i varijacije za proce-
sore sa 32 i sa 64 bita.
Danas je Windows najpopularniji opera
ti
vni sistem, uživaju
ć
i ogromnu nadmo
ć
na
svetskom tržištu stonih ra
č
unara od preko 90%. Tako
đ
e je zna
č
ajno rasprostranjen i u
segmentu malih i srednjih servera u primenama kao što su mrežni serveri ili serveri
baza podataka. Na slici 4.4 prikazan je prozor ekrana
Windows Vista
.
SOF
TVER
125
Slika 4.4 Prozor ekrana
Windows Vista
O
S
4.3.1.4. Unix opera
ti
vni sistemi
Porodica
Unix
-ovih sistema je raznorodna grupa opera
ti
vnih sistema koja uklju
č
uje
i
System V, BSD, i Linux
. Ime
Unix
je zaš
ti
ć
eno od strane
O
tvorene Grupe (
The Open
Group
) koja daje licencno pravo koriš
ć
enja imena kada se pokaže da predmetni opera-
ti
vni sistem zadovoljava sve potrebne zadate
uslove. Sam naziv se odnosi na veliki skup
opera
ti
vnih sistema koji podse
ć
aju na prvobitni
Unix
.
Unix
sistemi pokre
ć
u ra
č
unare raznolikih unutrašnjih arhitektura. Najrasprostranje-
nija primena je me
đ
u serverima u korpora
ti
vnom sektoru ali i me
đ
u radnim stanicama
u akademskom i inženjerskom okruženju. Slobodno dostupne varijante
Unix
-a, kao što
su
Linux
i
BSD
su u usponu popularnos
ti
. Napravljen je proboj i na tržištu stonih ra
č
una-
ra, posebno sa „prijateljskim”
Linux
distribucijama, kao što je
Ubuntu Linux
(slika 4.5).
Neke vlasni
č
ke varijante
Unix
-a, kao što je
HP
-ov
HP
-
UX
i
IBM
-ov AIX su napravljeni
posebno da rade samo na ra
č
unarima i sa opremom originalnog proizvo
đ
a
č
a. Drugi,
kao
Solaris
, mogu radi
ti
na originalnim ra
č
unarima ali i na drugim ra
č
unarima koji od-
govaraju proizvo
đ
a
č
evim zahtevima. Eplov
Mac OS X
je
BSD
varijanta nastala iz
Ne-
XTSTEP
i
FreeBSD
je zamena za raniji
Mac OS
u uskom segmentu tržišta, ali postaje
vremenom najpopularniji vlasni
č
ki
Unix
sistem.
Tokom prethodnih godina su slobodni
Unix
sistemi po
ti
snuli vlasni
č
ke iz mnogih
oblas
ti
. Na primer, nau
č
ni
č
ko modelovanje i ra
č
unarska animacija su nekad bili „teri-
torija”
Silikon Gra
fi
ksa
i njegovog
IRIKS
opera
ti
vnog
sistema. Danas su oni pod vlaš
ć
u
ra
č
unarskih sistema pod
Linux
-om.
SOF
TVER
127
4.3.1.6. Klasi
fi
kacija i terminologija komponen
ti
opera
ti
vnog sistema
O
pera
ti
vni sistem je suš
ti
nski sastavljen iz tri skupa komponen
ti
:
Korisni
č
kog interfejsa
, koji može bi
ti
gra
fi
č
kog
ti
pa ili ima
ti
interpreter komandne
linije koji se još zove i školjka (”
shell
”)
Sistemske ru
ti
ne
niskog nivoa
Jezgro-kernel
koji je srce opera
ti
vnog sistema
„Ako se za ljudska bi
ć
a može re
ć
i da su stvaraoci
alata
i
simbola
, onad je korisni
č
ki
interfejs potencijalno najso
fi
s
ti
ciraniji deo ra
č
unara, koji briše granicu izme
đ
u
alata
i
simbola
5
“.
Generi
č
ki, interfejs se uvek nalazi na granici dva sistema, povezuje ih i
omogu
ć
ava me
đ
usobnu komunikaciju. Ra
č
unarski korisni
č
ki interfejs omogu
ć
ava ko-
munikaciju
č
oveka i ra
č
unara, ali i simulira i poboljšava kapacitete alata iz realnog sveta.
Kao što drugi naziv interfejsa sugeriše,
školjka
je spoljašnji programski omota
č
jezgra,
dok jezgro neposredno komunicira sa ure
đ
ajima. Kod nekih opera
ti
vnih sistema, kao
što je
Unix
, školjka i jezgro su razli
č
i
ti
i samostalni en
ti
te
ti
, što omogu
ć
uje proizvoljne
kombinacije i laku zamenu školjke. Drugi opera
ti
vni sistemi samo formalno prikazuju
postojanje razli
č
i
ti
h komponen
ti
dok su u suš
ti
ni monolitni.
U toku razvoja korisni
č
ki interfejs je evoluirao od
tekstualno pokretanog
, preko
in-
terfejsa komandne linije
do savremenog
gra
fi
č
kog korisni
č
kog interfejsa
– GUI (
Graphi-
cal User Interface
).
Ideje projektovanja jezgra opera
ti
vnog sistema su se vremenom izdiferencirale u
slede
ć
e koncepte
monolitno jezgro
mikrojezgro
egzojezgro
Ve
ć
ina najrasprostranjenijih opera
ti
vnih sistema ima jezgra monolitnog
ti
pa, kao
što su
Unix, Linux i Windows
. Neki noviji opera
ti
vni sistemi imaju mikrojezgro, kao
Epl
MekOS H, AmigaOS, QNX i BeOS
. Me
đ
u istraživa
č
ima i razvojnom zajednicom je mi-
krojezgro pristup veoma popularan, kao što je
Hurd
/GNU.
O
ba sistema imaju svojih
prednos
ti
i uspešno žive na mnogim mašinama. Na sistemima posebne namene koji
podrazumevaju ugradnju sistema i so
ft
vera u elektronski proizvod se primenjuje pro-
jektovanje egzokernela, ta
č
no za jedan ure
đ
aj i jednu primenu.
Kako su se opera
ti
vni sistemi razvijali, sve više usluga se o
č
ekivalo od zajedni
č
kog
jezgra.
O
d 1990-ih se od opera
ti
vnih sistema
č
esto o
č
ekuje da pruže mogu
ć
nost po-
vezivanja na lokalnu mrežu i na Internet.
Č
ak se o
č
ekuje da zaš
ti
te ostali so
ft
ver na
ra
č
unaru od štete koju mogu nane
ti
zlonamerni programi, kao što su virusi. Spisak us-
luga koje se o
č
ekuju od jezgra se i dalje širi.
5
Aaron Marcus
i
Andries Van Dam
, eksper
ti
za korisni
č
ki interfejs
I
N
FO
RMATIKA
128
Programi me
đ
usobno komuniciraju kroz
aplika
ti
vni programski interfejs
(API), sli
č
no
kao što ljudi sa ra
č
unarom komuniciraju kroz korisni
č
ki interfejs.
O
vo posebno važi u
komunikaciji izme
đ
u korisni
č
kih programa i opera
ti
vnog sistema. Zajedni
č
kim usluga-
ma jezgra opera
ti
vnog sistema korisni
č
ki programi pristupaju opera
ti
vnom sistemu
kroz API. Na taj na
č
in opera
ti
vni sistem omogu
ć
ava komunikaciju izme
đ
u so
ft
vera i
hardvera, to jest, programa i ure
đ
aja. U osnovne funkcije opera
ti
vnog sistema svakako
treba naves
ti
upravljanje procesorom.
4.3.2. Jezik ra
č
unara i kompajleri
Svaki ra
č
unar procesira ulazne instrukcije u prirodni mašinski jezik, razumljiv
ra
č
unaru. Mašinski jezik numeri
č
ke kôdove za reprezentaciju osnovnih aritme
ti
č
kih
operacija ra
č
unara (+,-, *. /), logi
č
kih operacija pore
đ
enja, premeštanje brojeva, po-
navljanja instrukcija itd. Prvi programski jezici zahtevali su pisanje svakog programa
u mašinskom jeziku, striktno prevode
ć
i svaku instrukciju u binarni kôd.
O
vaj proces je
bio izuzetno naporan i vremenski zahtevan. Druga generacija programskih jezika bili su
Assebly language
(asemblerski jezici).
O
vo su
jezici na niskom nivou
koji implemen
ti
-
raju simboli
č
ku reprezentaciju numeri
č
kih instrukcija mašinskog koda i drugih konstan-
ti
potrebnih za programiranje odre
đ
ene arhitekture CPU. Uslužni program
Assembler
omogu
ć
ava prevo
đ
enje programa napisanog u asemblerskom jeziku u mašinski kod
.
Danas, ve
ć
ina programera koris
ti
savremene, objektno orijen
ti
sane programske
jezike
na višem nivou
kao što su
C++, C#, Java, Visual Basic.Net
itd.
O
vi jezici omogu
ć
avaju
nau
č
nicima, inženjerima i poslovnim ljudima da rešavaju probleme koriste
ć
i poznatu
terminologiju i notacije umesto skriptova mašinskih instrukcija. Da bi ra
č
unar razumeo
program napisan u ovom jeziku, mora koris
ti
ti
programe za prevo
đ
enje – kompajlere,
koji prevode instrukcije pisane u pseudo – prirodnom jeziku u binarne 1 i 0 mašinskog
jezika.
U algoritmu recepta razmatranom u poglavlju 4.2, pisanje programa u jeziku na vi-
sokom nivou i razumevanje kompajlerskog programa za korektno prevo
đ
enje u binarne
1 i 0, primer iz
fi
zi
č
kog sveta je razumevanje šefa kuhinje kada boja prženog hleba
postaje braon zlatna. To prak
ti
č
no zna
č
i da kompajler razume jezik na visokom nivou
bez dodatnih detalja.
U poslednjoj deceniji ve
ć
ina programskih jezika na visokom nivou nove generacije
evoluirala je u jezik koji od programera krije sve više detalja o radu procesora i ra
č
unara.
Programiranje postaje sve lakše i sa manje grešaka, a kompajleri sve kompleksniji tako
da programeri mogu komunicira
ti
sa ra
č
unarom sa jezikom koji je približan prirodnim
jeziku. Ipak, programiranje i dalje zahteva dosta vremena i umnog napora. Zato ve
ć
ina
zadataka koji su zahtevali programiranje pre 20 godina, danas se izvršava sa tabelarnim,
gra
fi
č
kim i drugim aplikacijama koje se lako koriste.
I
N
FO
RMATIKA
130
4.4.1. Integrisani aplika
ti
vni programski pake
ti
Iako je ve
ć
ina programskih paketa specijalizovana u odvojene aplikacije, kao što su
procesori teksta ili procesori slika, neki je
ft
iniji integrisani programski pake
ti
uklju
č
uju
nekoliko aplikacija dizajniranih da dobro rade zajedno. Popularni integrisani program-
ski pake
ti
kao što su
AppleWorks
(slika 4.6) i
Microso
ft
Works,
generalno uklju
č
uju jed-
nostavan procesor teksta, bazu podataka, tabelarni prikaz (
spreadsheet
), ra
č
unarsku
gra
fi
ku, telekomunikacije i modul za upravljanje personalnih informacija – PIM (
Per-
sonal Informa
ti
on Management
). Iako delovi integrisanog so
ft
vera, obi
č
no nemaju sve
karakteris
ti
ke specijalizovanog so
ft
vera za istu namenu, integrisani so
ft
verski paket još
uvek nudi brojne prednos
ti
. Korisnici so
ft
verskog paketa ne moraju memorisa
ti
razne
komande i tehnike za razli
č
ite zadatke.
Slika 4.6
AppleWorks
integrisani aplika
ti
vni programski paket
Najbolji integrisani programi brišu liniju izme
đ
u aplikacija, tako da korisnik, na prim-
er, može kreira
ti
tabelu usred teksta bez posebnog prebacivanja sa procesora teksta
na aplikaciju za tabelarni prikaz. Interaplikacijska komunikacija omogu
ć
ava automatski
transfer podataka kroz aplikacije, tako da se, na primer, promena u tabeli automatski
re
fl
ektuje na gra
fi
č
ki prikaz ugra
đ
en u memoriji procesora teksta.
SOF
TVER
131
4.4.2. Set aplika
ti
vnih programa
Brojne so
ft
verske kompanije nude set aplikacija (
applica
ti
on suites
) koji sadrži neko-
liko potpunih aplika
ti
vnih programa koji se tako
đ
e prodaju i kao posebni ala
ti
. Najviše
prodavan set programa je
MS O
ffi
ce System
, koji se prodaje u nekoliko razli
č
i
ti
h verzija.
J
ezgro seta programa
č
ine
MS Word
(procesor teksta),
Excel
(tabelarni prikaz),
Power-
Point
(gra
fi
č
ki program za prezentaciju,
Acess
(baza podataka) i
Outlook
(PIM program
za e-poštu).
O
ve aplikacije imaju sli
č
ne strukture komandi i laku interaplikacijsku ko-
munikaciju. Cena
MS O
ffi
ce System
-a generalno je niža od cene aplikacija prodavanih
pojedina
č
no, ali je ve
ć
a od cene, na primer,
MS Works
integrisanog paketa. Set ap-
likacija ima više funkcija od integrisanog programa, ali zahteva više memorije, prostora
na disku i rada CPU (procesora). Iako stariji PC ne mogu da rade sa
MS O
ffi
ce
paketom,
on je i danas najviše koriš
ć
en paket u savremenim PC i
Macintosh
ra
č
unarima.
Open
Source
programski paket obezbe
đ
uje kompa
ti
bilnost sa MS dokumen
ti
ma, ali radi na
razli
č
i
ti
m pla
tf
ormama, uklju
č
uju
ć
i Windows, Linux i Macintosh opera
ti
vne sisteme.
Programski paket
MS O
ffi
ce
se zbog svoje
fl
eksibilnos
ti
koris
ti
u za li
č
ne potrebe, u
školama, državnim ins
ti
tucijama i svim vrstama poslovnih sistema. Me
đ
u
ti
m neki ap-
lika
ti
vni programi su toliko speci
fi
č
ni da ih koriste samo odre
đ
ene profesije. Primeri
takvih programa su medicinski, bibliote
č
ki, ra
č
unovodstveni, hotelijerski itd.
O
vi ap-
lika
ti
vni programi se nazivaju
kastomizovane aplikacije
6
, a njihovo tržište –
ver
ti
kalno
tržište
, za razliku od
horizontalnog tržišta
široko koriš
ć
enog
MS O
ffi
ce System
-a i drugih
komercijalnih programa. Naravno, cena kastomizovanog so
ft
vera je obi
č
no ve
ć
a od ko-
mercijalnog so
ft
vera, što zbog manjeg broja kupaca, što zbog speci
fi
č
nih funkcional-
nos
ti
. Neki programski pake
ti
dizajnirani su za vrlo mali broj kupaca, na primer, aplika-
ti
vni program za upravljanje svemirskim letovima – samo za
NASA
-u.
Aplika
ti
vni programi omogu
ć
avaju korisnicima da kontrolišu ra
č
unare bez progra-
merskih znanja. To su programi namenjeni za rešavanje konkretnih problema, ak
ti
vnos
ti
i zadataka korisnika ra
č
unarskog sistema (razli
č
i
ti
programi opšte i speci
fi
č
ne namene:
programi za upravljanje proizvodnjom, trgovanje, fakturisanje, vo
đ
enje knjigovodstva,
obra
č
una zarada, sta
ti
s
ti
č
ka istraživanja).
O
vi programi se mogu u vidu programskih
paketa kupi
ti
na tržištu so
ft
vera, ili ih korisnik, u zavisnos
ti
od raspoloživog znanja i
ume
ć
a, i sam razvija shodno svojim potrebama.
6 Aplikacije prilago
đ
ene potrebama korisnika
SOF
TVER
133
Posle serije
MS Windows
O
S (
Windows 9x, Mi-
lenium, 2000
) oktobra 2001. objavljen je
Windows
XP
i serverska varijanta Windows Server 2000. Win-
dows XP
O
S je zamenio Windows 9x i NT. Zasnovan
je na NT kernelu, a proizveden u
Home
i
Profes-
sional
verzijama. Na raspolaganju su 32-bitna i 64-
bitna verzija. Razvijene su i specijalizovane verzije
(
Media Center, Tablet PC
).
U
Windows
XP
O
S znatno
je poboljšana
N
O
SSS bezbednost – ugra
đ
en je
Fire-
wall
, profesionalna verzija podržava šifrovanje fajla
-
EFS
(
Encrip
ti
on File System
) i zahteva“
Ac
ti
va
ti
on
”,
što zna
č
i da se posle instalacija mora ak
ti
vira
ti
od
strane
Microso
ft
-a,
č
ime se proverava registracija i
licenca so
ft
vera (slika 4.8).
Serverska varijanta XP,
Windows Server 2003
,
objavljena je aprila 2003 u verzijama:
Standard, En-
terprise, Datacenter, Web
i
Small Business Server.
U
ovaj
O
S ugra
đ
ene su karakteris
ti
ke XP, ali je mnogo
bezbedniji i podrazumevano predstavlja baza
Micro-
so
ft
-ovog koncepta “poverljivog ra
č
unara” (slika 4.9). Krajem 2008. objavljena je naj-
novija verzija
Windows Server 2008.
Najnovija verzija MS Windows opera
ti
vnih sistema
MS Vista
objavljena je 30 janu-
ara 2007, (slika 4.10). MS
Vista
O
S (32-bitna i 64-bitna varijanta) ima novi GUI (tzv.
Aero
) i trodimenzionalni izgled i vizuelni ose
ć
aj.
O
bjavljena je u pet ‘verzija’:
Home Ba-
sic, Home Premium, Business, Enterprise
i
Ul
ti
mate.
Uvedene su zna
č
ajne bezbednosne
karakteris
ti
ke u odnosu na
Windows
XP, kao što su funkcije zaklju
č
avanja na nivou bita
-
BitLocker
i šifrovanje na nivou celog diska osim za
bootloader
-
Drive Encryp
ti
on
(samo
u
Ul
ti
mate
verziji), kombinacijom hardvera i so
ft
vera, tako da se ceo disk može potpu-
no posve
ti
ti
glavnoj plo
č
i. Najnovija verzija ovog
O
S, pod nazivom
Windows 7
postala
je dostupna 5.05.2009. godine.
Slika 4.10
Desktop
MS
Vista
opera
ti
vnog sistema
Slika 4.8 Ak
ti
vacija
Windows
XP
O
S
Slika 4.9
Windows Server 2003
programski paket
I
N
FO
RMATIKA
134
Windows CE/Pocket PC
je popularna verzija
Win-
dows
opera
ti
vnih sistema, namenjenih za tržište
džepnih i priru
č
nih ra
č
unara. Ima izgled i
ose
ć
aj
Windows
95 i NT opera
ti
vnih sistema, a objavljen je
u više verzija (V1.0 objavljena novembra 1996, V2.0
objavljena rane 1998, V3.0 objavljena juna 2000).
O
d septembra 2001 ovaj
O
S je poznat kao
Pocket PC
(slika 4.11).
Prvi
Apple Macintosh
opera
ti
vni sistem objavljen
je u januaru 1980. Imao je
User-friendly
interfejs -
100%
č
is
ti
GUI interfejs, (slika 4.12). Nije imao ko-
mande za pam
ć
enje, a za operaciju
usmeri- i-klikni
je
koris
ti
o miša. Tokom proteklih godina ažurirani su brojni
Apple Macintosh
O
S, verzije
Macintosh OS 9,
poslednje u dugoj liniji
Macintosh
opera
ti
vnih sistema od 1984
.
Verzija
OX 10
objavljene 2001, a teku
ć
i
O
S je
OS X 10.5 Snow Leopard.
Svi
O
X
O
S su bazirani na
mo
ć
nom Unix kernelu, poznatom po bezbednos
ti
i stabilnos
ti
, a mogu da rade samo na
Macintosh
hardveru (ra
č
unarima).
Slika 4.12
O
riginalni
Macintosh
ra
č
unar i GUI interfejs
Linux, Sun Solaris
i druge
Dnix
varijacije
O
S nalaze se na nekim Macintosh i PC
ra
č
unarima, super ra
č
unarima,
mainfraims
ra
č
unarima i drugim ure
đ
ajima. Posebno
je popularan Linux
O
S. Linux
O
S-i ili Linux
distribucije,
kako se komercijalno nazivaju,
objavljene su u više varijan
ti
i
č
esto distributeri neznatno napla
ć
uju pakovanje i ispo-
ruku, ali ne i sam so
ft
ver. Popularne distribucije
Linux
O
S isporu
č
uju se na više svetskih
jezika (tabela.1).
Slika 4.11
Pocket PC
sa Win-
dows CE opera
ti
vnim sistemom
I
N
FO
RMATIKA
136
Kako Lnux
O
S ne nude toliki broj aplikacija, kao Windows opera
ti
vni sistemi, koris-
nici
č
esto pribegavaju
višebutabilnim
opera
ti
vnim sistemima. Više butabilni opera
ti
vni
sistemi omogu
ć
avaju korisniku da imaju više od jednog
O
S na istom ra
č
unaru. Insta-
liranjem Windows i Linux opera
ti
vnih sistema na jednoj hardverskoj pla
tf
ormi, koris-
nik može prelazi
ti
sa jednog na drugi
O
S, ali u isto vreme može radi
ti
samo jedan
O
S.
Kod startovanja, operater selektuje koji instalirani
O
S
ć
e koris
ti
ti
. jedini uslov je da se
svaki
O
S instalira na na posebnoj par
ti
ciji
č
vrstog diska (na priimerC: i D:). Više-butabilni
sistem može se podi
ć
i na Windows i Linux
O
S. Na primer, može se koris
ti
ti
Linux Loader
(LIL
O
) ili
GRand Uni
fi
ed Bootloader
(GRUB) uslužni programi za instalaciju Linux i Win-
dows
O
S. Primer prompta
LILO
Loader
uslužnog programa za višebutabilne
O
S:
LILO
Welcome to the LILO Boot Loader!
Please select par
ti
ti
on you would like to boot at the prompt below.
Linux
- Linux (ext2fs par
ti
ti
on)
Windows
- (FAT)
Više butabilni
Windows OS su Windows NT/XP/Vista/7.
O
vi opera
ti
vni sistemi mogu
butova
ti
više opera
ti
vnih sistema:
Windows 7, Vista, XP, NT, 95, 98 i ME
.
Uslužni pro-
gram
Windows NT
loader
može prikaza
ti
boot menu
na startovanju. Primer promta
Windows NT loader
-a:
Windows XP Professional, Windows NT 4.0 Work Sta
ti
on, Windows ME
Me
đ
u pozna
ti
jim
Boot loaders
drugih proizvo
đ
a
č
a je stari
System Commander (
da-
nas
Total Commander) koji
butuje
DOS, Windows, OS/2, FreeBSD i Linux
opera
ti
vne
sisteme na jednu pla
tf
ormu (slika 4.14)
.
Slika 4
.
14
System Commander Boot Loader
SOF
TVER
137
O
pera
ti
vni sistemi sami po sebi nisu od velike pomo
ć
i korisnicima.
O
ni zahtevaju
aplika
ti
vne programe tako da mogu radi
ti
korisne poslove. Me
đ
u
ti
m, aplika
ti
vni pro-
grami ne mogu egzis
ti
ra
ti
sami za sebe – oni zahtevaju da budu instalirani na nekoj vrs
ti
ra
č
unarske pla
tf
orme
.
Termin
ra
č
unarska pla
tf
orma
opisuje speci
fi
č
nu kombinaciju
hardvera i opera
ti
vnog sistemskog so
ft
vera na kojoj je instalirana odre
đ
ena aplikaci-
ja. U toku evolucije digitalnog personalnog ra
č
unara razni proizvo
đ
a
č
i:
Apple, Atari,
Coleco, Commodore, Tandy, Texas Instruments
i drugi, razvijali su brojne ra
č
unarske
pla
tf
orme. Danas su najpozna
ti
je tri osnovne široko koriš
ć
ene ra
č
unarske pla
tf
orme:
PC sa Windows OS
,
razne verzije sa Unix/Linux OS
i
Macintosh sa OX OS
. Unix se retko
nalazi u PC pla
tf
ormi – uglavnom u radnim stanicama i serverima.
Machintosh
plat-
forme zauzimaju specijalizovano tržište gra
fi
č
kog dizajna, izdavaštva, muzike, videa i
mul
ti
medija. Masivno tržište poslovnih sistema i sistema za ku
ć
ne upotrebe pokrivaju
MS
Windows
PC pla
tf
orme. Neke aplikacije se mogu koris
ti
ti
na razli
č
i
ti
m pla
tf
ormama
i nazivaju se
kros-pla
tf
ormske aplikacije
, od kojih su najpozna
ti
je
MS O
ffi
ce
i
Adobe
Photoshop
aplikacije, koje su u sli
č
nim verzijama raspoložive za više pla
tf
ormi.
Ve
ć
ina savremenih PC
,
izgra
đ
ena je na tzv.
Wintel
pla
tf
ormi – nekoj formi Windows
O
S koji radi sa Intelovim ili kompa
ti
bilnim procesorom (CPU). Macintosh
O
S rade sa
PowerPC procesorima, a Linux
O
S – mogu da rade na ve
ć
ini hardverskih pla
tf
ormi,
uklju
č
uju
ć
i Intel i PowerPC procesore, iako razli
č
ite verzije Linux-a nisu neophodno
kompa
ti
bilne.
Da bi interak
ti
vno koris
ti
li Windows-dominantni svet ra
č
unara, korisnici
Macintosh
pla
tf
ormi, mogu kupi
ti
so
ft
verske programe koji kreiraju simuliranu Windows mašina
na Macintosh hardverskoj pla
tf
ormi, prevode
ć
i sve instrukcije Windows-a u signale
koje Macintosh
O
S i CPU mogu razume
ti
.
O
vi so
ft
verski programi se nazivaju
emulatori
.
Emulacija
opera
ti
vnih sistema je obi
č
no vremenski zahtevna, ali briše granice izme
đ
u
ra
č
unarskih pla
tf
ormi i omogu
ć
avaju korisnicima izbor više
O
S i korisni
č
kih interfejsa.
Sa rastom zna
č
aja umrežavanja i Interneta, budu
ć
e aplikacije
ć
e bi
ti
više vezane
za mrežne (web) nego ra
č
unarske pla
tf
orme. Korisnici ra
č
unara
ć
e manje vremena
provodi
ti
rade
ć
i na informacijama uskladištenim na lokalnom
č
vrstom disku, a više na
web serverima.
O
dgovor Microso
ft
-a na taj trend je lansiranje .NET strategije koja briše
granice izme
đ
u web i MS opera
ti
vnih sistema i aplikacija. Kako se .NET tehnologija raz-
vija, sve više komponen
ti
i resursa ra
č
unara bi
ć
e smešteno na web serverima, a manje
na klijentskim ra
č
unarima – koncept poznat kao mrežno ra
č
unarstvo (
Greed Comput-
ing
) ili tanki klijent (
Tin Client
). MS .NET strategija je odgovor na popularnost
Java
7
programskog jezika, nezavisnog od pla
tf
orme, koji se može koris
ti
ti
na višepla
tf
ormskim
mrežama.
O
dnosno, programi pisani u
J
ava jeziku mogu se koris
ti
ti
na
Windows, Ma-
cintosh, Unix
i drugim
O
S, pod uslovom da ove mašine imaju instaliran
Java virtual ma-
chine
so
ft
ver. So
ft
ver za virtuelne mašine, kao što je
Virtual PC,
raspoloživ i na
Windows
i Ma
c
intosh pla
tf
ormama, omogu
ć
avaju korisnicima da instaliraju i rade u
Windows
i
Li-
nux
okruženju na opera
ti
vnom sistemu host ra
č
unara i da premeštaju podatke izme
đ
u
7 Razijen u
Sun Microsystems
korporaciji.
SOF
TVER
139
no opslužuje više korisnika, monitoriše ra
č
unarske resurse, pra
ti
tragove korisni
č
kih
naloga i š
ti
ti
bezbednost sistema i podataka (
NOSSS
podsistem zaš
ti
te). Brojne prob-
leme koje ne može reši
ti
O
S, rešavaju uslužni programi. Popularni opera
ti
vni sistemi
danas uklju
č
uju nekoliko verzija
Microso
ft
Windows, Macintosh
O
S i nekoliko verzija
Linux/Unix
O
S.
Sistemski i aplika
ti
vni programi, programski jezici i uslužni programi moraju, u
razli
č
itom stepenu, komunicira
ti
sa korisnikom. Programski korisni
č
ki interfejs je
kri
ti
č
an faktor za tu komunikaciju. Korisni
č
ki interfejs je razvijan godinama do ta
č
ke u
kojoj sa kompleksnim so
ft
verskim paketom može komunicira
ti
korisnik koji zna malo
o unutrašnjem radu ra
č
unara. Dobro dizajnirana školjka korisni
č
kog interfejsa š
ti
ti
korisnika od sveta bitova i bajtova ra
č
unara. Savremeni ra
č
unari koriste umesto ko-
mande linije savremeni gra
fi
č
ki korisni
č
ki interfejs (GUI) koji upotrebljava u intui
ti
vnom
i konzistentnom okruženju prozore, ikone, miša i padaju
ć
i meni. Velika verovatno
ć
a je
da
ć
e budu
ć
i korisni
č
ki interfejsi zavisi
ti
više od glasa, trodimenzionalne gra
fi
ke i ani-
macije za kreiranje virtuelne realnos
ti
.
4.7. KLJU
Č
NI TERMINI
Algorithm (
algoritam) – set korak po korak
procedura za izvršavanje zadatka
Applica
ti
on suites
(aplika
ti
vni paket) – skup
kompletnih aplika
ti
vnih programa koji se
tako
đ
e prodaju kao samostalni programi
Boo
ti
ng process
(proces podizanja ra
č
unara)
– proces u
č
itavanja prekon
fi
gurisanog dela
(sekvenci) poslednje najbolje kon
fi
guracije
opera
ti
vnog sistema u radnu memoriju (iz
BI
O
S-a i CM
O
S-a) do ta
č
ke kada opera
ti
vni
sistem preuzima kontrolu nad hardverom
ra
č
unara
Bug (
greška
) –
greška
u programu ra
č
unara
Compa
ti
bility
(kompa
ti
bilnost) – usaglašenost
so
ft
vera i hardvera i so
ft
vera nove verzije sa
so
ft
verskim proizvodima stare verzije (kom-
pa
ti
bilnost so
ft
vera unazad)
Compiler (kompajler) –
sistemsko so
ft
ver
za
prevo
đ
enje sa višeg programskog jezika na
mašinski jezik (1 i 0)
Concurrent processing
(konkurentno proce-
siranje) – rad ra
č
unara na nekoliko poslova u
isto vreme
Copyright so
ft
ware
(prava intelektualne
svojine nad so
ft
verom) – svaki so
ft
ver je in-
telektualna svojina i ne može se neovlaš
ć
eno
distribuira
ti
i prodava
ti
Custom applica
ti
on
(korisni
č
ki prilago
đ
ena
aplikacija) – aplikacija prilago
đ
ena potrebama
korisnika
Debugaing
(otklanjanje programskih grešaka
so
ft
vera) – korekcija programskih grešaka
so
ft
vera
End-User License Agreement
– EULA (Li-
cencni sporazum sa krajnjim korisnikom) –
sporazum kojeg proizvo
đ
a
č
so
ft
vera sklapa
sa krajnjim korisnikom o koriš
ć
enju so
ft
vera
takvog kao što jeste i bez preuzimanja ikakve
odgovornos
ti
za eventualne greške ili nefunk-
cionalnos
ti
I
N
FO
RMATIKA
140
High Level Language
(programski jezik na vi-
sokom nivou) – programski jezici
ti
pa C#, C++,
J
ava itd. sa kojim se u približno prirodnom
jeziku pišu instrukcije za rad ra
č
unara
Integrated sotware
(Integrisani so
ft
verski
paket) – so
ft
verski paket aplikacija integrisan
u jednu celinu sa zajedni
č
kim komandama i
mogu
ć
noš
ć
u brzog prelaska sa jedne na drugu
aplikaciju
Machine Language
(Mašinski jezik) – prirodni
jezika u kojem ra
č
unar procesira instrukcije
Mul
ti
tasking
(Konkurentno izvršavanje više
zadataka procesora) – paralelan, konkurentan
rad ra
č
unara na više zadataka
Open Source So
ft
wre
(So
ft
ver otvorenog iz-
vornog koda) – so
ft
ver otvorenog izvornog
koda dostupnog korisnicima
Opera
ti
ng system
(
O
pera
ti
vni sistem) –
sistemski program koji održava e
fi
kasan rad
ra
č
unara i olakšava korisniku proces komu-
nikacije sa hardverom ra
č
unara
Pla
tf
orm
(pla
tf
orma) – kombinacija hardvera
i so
ft
vera opera
ti
vnog sistema na kome su
izgra
đ
eni aplika
ti
vni programi
Public domain so
ft
ware
(slobodno dostupan
so
ft
ver) – so
ft
verski proizvodi slobodni za
preuzimanje i deljenje
Shell
(ljuska) –
ti
p programa koji se nal-
azi izme
đ
u korisnika i opera
ti
vnog sistema,
prevode
ć
i kretanje miša i drugih ulaznih ko-
mandi koje opera
ti
vni sistem razume
So
ft
ware license
(So
ft
verska licenca) – so
ft
-
verska licenca za koriš
ć
enje programa,
ti
pi
č
no
na jednoj mašini
System so
ft
ware
(Sistemski so
ft
ver) – klasa
so
ft
vera koja uklju
č
uje opera
ti
vni sistem i
uslužne programe
User interface
(Korisni
č
ki interfejs) – pro-
gram koji se nalazi na ngranici dva sistema -
ra
č
unarskog sistema i korisni
č
kog okruženja,
povezuju
ć
i korisnika i ra
č
unar
U
ti
lity program
(Uslužni program) –
ti
p sistem-
skog programa koji rešava brojne zadatke koje
ne obavlja sam opera
ti
vni sistem
Ver
ti
cal-market applica
ti
on
(Aplikacija za
ver
ti
kalno tržište) – aplika
ti
vni programi
prilago
đ
eni potrebama speci
fi
č
nog korisnika
5. MULTIMEDIJA
U ovom poglavlju studen
ti
ć
e upozna
ti
teh-
nologije i alate za ra
č
unarski kontrolisano
kombinovanje teksta, gra
fi
ke, animacije, videa
i zvuka u jednom paketu. Bi
ć
e sposobni da up-
orede i procene nekoliko
ti
pova ra
č
unarskih
gra
fi
č
kih programa koje koriste umetnici, fo-
togra
fi
, dizajneri i drugi; da objasne kako
ra
č
unari menjaju na
č
in rada profesionalaca i
amatera sa video i audio sadržajima, animaci-
jom i muzikom; da opišu nekoliko na
č
ina na koji
se ra
č
unari koriste za kreiranje mul
ti
medijskih
sadržaja u umetnos
ti
, zabavi i poslovanju i da
objasne kako se mogu pomeri
ti
granice ljudskih
sposobnos
ti
.
M
ULTIMEDI
J
A
145
5.1. UVOD
Kombinovanjem žive video akcije sa ure
đ
ivanjem teksta i ideja procesiranja,
Dough
Engelbart
je pokazao da ra
č
unar može bi
ti
višestruki komunikacioni alat sa fantas
ti
č
nim
potencijalom.
Tim Berners-Lee
, r
o
đ
en u Londonu 1955, izumeo je
World Wide Web
i dao
ga na javnu upotrebu
.
Napravio je distribuirani hipertekst sistem bez granica, sa ciljem da
poveže sve nau
č
nike sveta da mogu radi
ti
kao jedna celina
.
Danas radi na MIT-u i rukovodi-
lac je
WWW konzorcijuma
(W3C) . WWW je danas komercijalizovan i najrasprostranjeniji
servis Interneta
.
Gra
fi
č
ki programi omogu
ć
avaju umetnicima, dizajnerima, inženjerima
i izdava
č
ima i drugim da kreiraju i ure
đ
uju vizuelne slike. Hipermedijski (mul
ti
medijski)
dokument vodi korisnika kroz informacije duž jedinstvenog traga na WWW.
Mul
ti
medija je sklop razli
č
i
ti
h vrsta informacija koje naša
č
ula primaju sveobuhvat-
no; lako su dostupna i veoma popularna u svim oblicima komunikacije: u obrazovanju,
na poslu, u nauci, naro
č
ito u umetnos
ti
, kao i u li
č
noj upotrebi. Elektronski sadržaj je
daleko kompleksniji i sadržajniji od papirne forme
,
ili pojedina
č
nog zvuka ili slike, sa
daleko lakšim pakovanjem na digitalnim medijima kao što su Internet, CD i DVD, mo-
bilni telefoni i TV
.
Mul
ti
medija je postala sastavni deo savremenog života. Interak
ti
vni
mul
ti
medijski ala
ti
kombinuju tekst, gra
fi
ku, animaciju,video i zvuk u ra
č
unarski kon-
trolisanom paketu.
5.2. KARAKTERISTIKE MULTIMEDIJE
Poreklo re
č
i
mul
ti
medija
je od
la
ti
nski
multus, mul
ti
=
mnogobrojan
i
media, medi-
um
=
medium, kanal ili sistem komunikacije, informacija ili zabava. Zna
č
enje u oblas
ti
informacija: više posrednika istovremeno (“
mul
ti
ple intermediaries
”) izme
đ
u izvora i
odredišta informacije. Višestrukost na
č
ina (“
mul
ti
ple means
”) na koje se informacija
č
uva, prenosi, prikazuje ili preuzima. Mul
ti
medija povezuje verbalnu i neverbalnu in-
formaciju. Uklju
č
uje: tekst, gra
fi
ku, zvuk i video. Interakcija sa strukturom povezanih
elemenata kroz koje se korisnik može kreta
ti
i na koje može delova
ti
, korisnicima pruža
mogu
ć
nost izbora, pa se
č
esto naziva i
hipermedija.
Mul
ti
medija obuhvata:
sredstvo
sa kojim se izvršava,
format
prezentacije i
č
ula
koja
angažuje.
Sredstvo
je neki elektronski medijum kojim se prenosi i snima mul
ti
medi-
jski sadržaj. Ssredstvo prenosa mogu bit projektor, ra
č
unar, televizija, Internet, mo-
bilni aparat i sl
.
Format
prikazivanja informacije je na
č
in predstavljanja mul
ti
medijskog
sadržaja - teksta
,
slika, zvuka, videa i animacije. Npr. u savremenoj umetnos
ti
: koncert
je zapravo mul
ti
medijski sadržaj u kome pored izvo
đ
a
č
a u
č
estvuju i razni tehni
č
ari koji
omogu
ć
avaju emitovanje slike uz laserske animacije, svetlosne efekte, snimanje i digi-
talizaciju doga
đ
aja itd.
Č
ula
koja mul
ti
medijski sadržaji angažuju kod korisnika su tradi-
cionalno vid i sluh, a potencijalno i miris.
I
N
FO
RMATIKA
146
O
snovne karakteris
ti
ke mul
ti
medijskih sadržaja su
prikaz, linearnost
i
nelinearnost
sadržaja.
Prikaz
se sastoji od jednog ili više elemenata - teksta, slika, videa, animacija, govora,
zvuka. Elemen
ti
su kombinovani i uskla
đ
eni u vremenu i prostoru na na
č
in na koji ljud-
ski mozak obra
đ
uje informacije, kako bi one bile lako prihvatljive i upe
č
atljive. Kombi-
nacija razli
č
i
ti
h medija može pomo
ć
i korisniku u procesu usvajanja podataka, jer pruža
se mogu
ć
nost izbora, oblikovanje vlas
ti
tog iskustva
.
Mul
ti
medijski prikazi mogu bi
ti
uživo, ili snimljeni pa reprodukovani.
Uživo
(
live
) prezentacije dozvoljavaju interakciju
preko voditelja ili izvo
đ
a
č
a.
Snimljeni
sadržaj ima svoj sistem navo
đ
enja pomo
ć
u kojeg
se kre
ć
e kroz materijal, naj
č
eš
ć
e preko menija. Mul
ti
medijalni sadržaj može se gleda
ti
pomo
ć
u:
media
playera
, uživo na bini, preko projektora
,
ili preko prijemnika emito-
vanog sadržaja (televizija, radio prijemnik, ra
č
unar, mobilni telefon, ...)
.
Linearnost
sadržaja mul
ti
medija zna
č
i da ak
ti
vni sadržaj te
č
e bez mogu
ć
nos
ti
u
ti
caja posmatra
č
a
i mogu
ć
nos
ti
upravljanja, na primer
,
fi
lmova
.
Nelinearnost
sadržaja mul
ti
medija nudi
interak
ti
vnost korisnika sa mogu
ć
noš
ć
u upravljanja i kretanja kroz aplikaciju, kao što
su, npr., kompjuterska igra
,
ili digitalna enciklopedija.
O
snovna pravila rada sa mul
ti
medijima su:
prikazivanje informacija u više formata
koji se upotpunjuju
,
kako bi sadržaj bio
što bliži korisniku i kako bi održavao pažnju;
vremenska uskla
đ
enost i prostorna povezanost
prikazivanih sadržaja;
koherentnost
elemenata tako da su povezani smisaono razumljivo i skladno za
korisnika i
individualnost
, što podrazumeva da je svaka poruka prilago
đ
ena korisniku
.
Mul
ti
medija pove
ć
ava individualnu sposobnost primanja novih informacija, a
ti
me
pove
ć
ava obim, kvalitet i brzinu u
č
enja. Istraživanja pokazuju da se uz pomo
ć
samo
zvu
č
ne (audio) s
ti
mulacije zapam
ti
oko 20% sadržaja, uz audio-vizuelnu s
ti
mulaciju
oko 30%, dok uz pomo
ć
interak
ti
vne mul
ti
medijske prezentacije procenat usvajanja
sadržaja dos
ti
že 50%
.
5.2.1. Tekst kao mul
ti
medijalni sadržaj
Naj
č
eš
ć
i komunikacioni sistem
č
ine re
č
i i simboli, koji su vitalni elemen
ti
mul
ti
medi-
jskih menija, navigatora i mul
ti
medijskih poruka. Tekstovi u mul
ti
mediji su kratki i jez-
grovi
ti
, pošto je
č
itanje na ekranu zamorno, a „
jedna slika govori više od hiljadu re
č
i“
.
Koris
ti
se raznovrsna organizacija teksta pomo
ć
u alata u programu za obradu teksta
tako da tekst bude zanimljiviji
.
Programi za obradu teksta omogu
ć
avaju upotrebu razli
č
i
ti
h vrsta slova i razli
č
itog
pisma, boje i izgleda, zaglavlja, sa podvla
č
enjem i is
ti
canjem. U programu za obradu
I
N
FO
RMATIKA
148
Savremeni korisnici ra
č
unara ru
ti
nski koriste hipermedijska dokumenta, a najve
ć
a
baza je svakako WWW. Termin hipermedija može bi
ti
sinonim za inerak
ti
vna mul-
ti
media. Me
đ
u
ti
m uprkos popularnos
ti
hiperteksta i hipermedija, postoji nekoliko
ograni
č
enja, koja spre
č
avaju potpunu zamenu papirnih knjiga. Neka ograni
č
enja hiper-
medijskih dokumenata su:
mogu bi
ti
dezorijen
ti
šu
ć
i zbog velikog broja linkova, ostavljaju
ć
i
č
itaoca sa ut-
iskom da je nešto propus
ti
o;
nemaju uvek linkove koje korisnici žele;
ne omogu
ć
avaju pisanje po marginama, zabeleške, podvla
č
enja i sl., kao
na štampanom dokumentu i
hipermedijski hardver je težak za
č
oveka i
č
itanje zamara ve
ć
inu korisnika,
više nego
č
itanje knjiga.
5.3. RA
Č
UNARSKA GRAFIKA
Programi za tabele, sta
ti
s
ti
č
ki i drugi matema
ti
č
ki programi kreiraju kvan
ti
ta
ti
vnu
gra
fi
ku.
O
vi programi štede vreme poslovnim ljudima, nau
č
nicima i inženjerima da
ru
č
no kreiraju visokokvalitetne crteže. Brojne gra
fi
č
ke aplikacije omogu
ć
avaju izradu
jednostavnih crteža, slikarske alate i kompleksne programe za profesionalne umetnike
i dizajnere.
Programi za bitmapiranu gra
fi
ku omogu
ć
avaju korisniku da „slika“ piksele na ekranu
sa mišem. Tipi
č
ni programi za slikanje prihvataju ulaze sa miša,
joys
ti
ck
-a,
trackball
-a,
tuchpad
-a ili olovke , prevode
ć
i kretanje pokaziva
č
a u linije i obrasce na ekranu. Pro-
gram za slikanje
ti
pi
č
no nudi paletu alata na ekranu. Programi za slikanje kreiraju bit-
mapiranu gra
fi
ku (ili rastersku gra
fi
ku) – slike koje su za ra
č
unar jednostavno mapa,
koja pokazuje kako pikseli slike treba da budu postavljeni na ekranu. Za najjednostavn-
iju bitmapiranu gra
fi
ku, jedan bit memorije ra
č
unara predstavlja svaki piksel. Pošto bit
može ima
ti
vrednost 0 ili 1, svaki piksel može prikaziva
ti
jednu od dve mogu
ć
e boje –
crnu i belu.
Alociranjem više memorije po pikselu svaki piksel može prikaza
ti
više mogu
ć
ih boja
ili nijansi i proizves
ti
gra
fi
ku višeg kvaliteta. Gra
fi
ka skale sivog omogu
ć
ava da se svaki
piksel pojavljuje kao crna, bela ili jedna od nijansi iz skale sivog. Neki program koji
alocira 8 bita po pikselu omogu
ć
ava da se na ekranu prikaže 255 razli
č
i
ti
h nivoa sivog
crno bele slike. Realis
ti
č
na kolor gra
fi
ka zahteva više memorije ra
č
unara. 8-bitna gra
fi
-
ka omogu
ć
ava prikazivanje slika, ali ne i ta
č
nu reprodukciju ve
ć
ine kolor fotogra
fi
ja.
M
ULTIMEDI
J
A
149
F
otorealis
ti
č
na fotogra
fi
ja zahteva 24-bitnu ili 32-bitnu memoriju za svaki piksel slike
na ekranu
.
Na primer, crno-bele slike koriste za svaki piksel dve boje - crnu ili belu, koje
se mogu de
fi
nisa
ti
koriš
ć
enjem samo jednog bita po pikselu. U
RGB (
crvena, zelena,
plava
)
modelu boja
za jednostavan crtež dovoljna je dubina piksela od 8 bita (
2
8
=
255
razli
č
i
ti
h boja); slike u punoj boji su sa dubinom piksela od 24 bita (
2
24
≈
15,7
miliona
razli
č
i
ti
h boja), što je više nego dovoljno za ljudsko oko
.
U
CMYK (
cijan, magenta, žuta i
crna
) modelu boja za svaku od
č
e
ti
ri komponente po 8 bita po pikselu,
č
ini
2
32
ili preko
4 milijarde razli
č
i
ti
h boja!
Broj bita namenjen za svaki piksel naziva se
dubina boje
ili
bitska dubina,
koja je
jedan od dva tehnološka faktora koji ograni
č
avaju mogu
ć
nos
ti
umetnika da kreira
realis
ti
č
ne slike na ekranu sa bitmapiranim gra
fi
č
kim programima. Drugi faktor kvalite-
ta bitmapirane slike na ekranu monitora je rezolucija – gus
ti
na piksela u broju ta
č
aka
po in
č
u (dpi).
Me
đ
u
ti
m, neke gra
fi
č
ke slike, posle gledanja na ekranu, namenjene su za štampanje
na štampa
č
u, pa je potrebno poznava
ti
i rezoluciju štampa
č
a. Tako slika prikazana na
monitoru rezolucije 72 dpi koja izgleda da je visoko kvalitetna, odštampana na štampa
č
u
ne
ć
e ima
ti
tako
fi
nu strukturu kvalitetne fotogra
fi
je – dijagonalne linije, krivulje i slova
teksta imaju sitne stepeni
č
aste prekide u kojima se uo
č
avaju pikseli slike. Programi za
slikanje upravo se brinu za ove prekide omogu
ć
avaju
ć
i korisniku da uskladiš
ti
sliku sa
300 dpi, ili ve
ć
om rezolucijom,
č
ak iako monitor ne može prikaza
ti
svaki piksel. Dakle,
slike visoke rezolucije zahtevaju više memorijskog prostora na disku. Što je rezolucija
štampa
č
a ve
ć
a, teže je ljudskom oku da uo
č
ava piksele štampane slike.
Bitmapirane slike kreirane na ra
č
unaru organizuju se u
gra
fi
č
ke
fajlove
.
Forma
ti
gra
fi
č
kog fajla
su razli
č
i
ti
, a predstavljaju
na
č
in na koji se informacija o slici organizuje
u fajlu. Pozna
ti
ji forma
ti
gra
fi
č
kih fajlova su: Windows
bitmaps
(
.BMP),
Device indepen-
dent bitmaps, PC Paint
brush,
True Visions Targa
(
.
TGA),
Portable Document Format
(
.
PDF),
Graphics Interchange Format
(
.
GIF),
Joint Experts Photography Group
(
.
JPG,
.
JEPG),
Tagged Image File Format
(
.
TIFF),
Apple Macintosh
(
.
PICT).
Za skladištenje bitmapirane slike potreban je znatan memorijski prostor koji se
ra
č
una jednostavnom formulom:
POTREBAN
MEMORIJSKI
PROSTOR
=
BROJ
PIKSELA
X
DUBINA
PIKSELA
Primer 1:
za o
ti
sak slike u boji veli
č
ine 10 x 8 in
č
a (~ 25 x 20 cm) sa štampa
č
om rezo-
lucije 500 dpi, broj piksela je: (10 x 500) x (8 x 500) = 5000 x 4800 =
28,800.000
,
dubina
piksela je 32 bita=4 B, a potreban memorijski prostor više od 100 MB. Za smanjenje
gra
fi
č
kih fajlova i uštedu memorijskog prostora koriste se programi za
kompresiju
.
M
ULTIMEDI
J
A
151
Rasterska
(
bitmapirana
) gra
fi
ka (RG)
je
stalna 2-D
mreža piksela. Svaki piksel ima svoju vrednost (svet-
linu, boju, transparentnost, ili kombinaciju ovih).
Rasterska gra
fi
ka ima kona
č
nu rezoluciju - ako se
ona pove
ć
a naj
č
eš
ć
e se gubi kvalitet (gube se pikseli
slike). Rasterske slike su slike prenesene iz stvarnog
sveta: skenirani materijali, nega
ti
vi
fi
lmova, snimci
digitalnom foto kamerom, digitalizovani „okvir” video
snimka, sinte
ti
zovana slika primenom odgovaraju
ć
eg
programa, snimak (dela) ekrana, druga gra
fi
ka pret-
vorena u bitmapiranu
.
Slikanje na ra
č
unaru obezbe
đ
uje rasterska (bit-
mapirana) gra
fi
ka. Na raspolaganju su brojni progra-
mi za slikanja. Pozna
ti
ji program za slikanje je
Corel
Painter.
Slikanje piksela na ekranu vrši se pomo
ć
u miša. Kretanje pokaziva
č
a se prevodi
u linijske i druge forme na ekranu. So
ft
ver memoriše slike od 300
piksela
po in
č
u i više
(Slika 5.3).
Kao i slike kreirane gra
fi
č
kim programom visoke rezolucije, digitalna fotogra
fi
ja snim-
ljena digitalnom kamerom je bitmapirana slika. Program za procesiranje digitalnih slika
omogu
ć
ava korisniku da manipuliše fotogra
fi
jama i drugim slikama visoke rezolucije sa
ala
ti
ma sli
č
nim programima za slikanje.
Obrada slike
uklju
č
uje ure
đ
ivanje (
editovanje
) fotogra
fi
ja na ra
č
unaru.
O
mogu
ć
ava
korisnicima manipulaciju fotogra
fi
ja i drugih visokorezolucionih slika ala
ti
ma kao što je
Adobe Photoshop
.
O
vi programski ala
ti
su daleko snažniji od tradicionalnih fotograf-
skih tehnika retuširanja. Mogu da izobli
č
e i preurede fotogra
fi
je u slike, kakve se
č
esto
susre
ć
u u tabloidima.
O
mogu
ć
avaju uklanjanje neželjenih re
fl
eksija, eliminisanje crvenih
o
č
iju i uklanjanje svetlih mrlja sa lica (
blemish
). Mogu da fabrikuju slike na kojima se ne
može prime
ti
ti
narušavanje originalnos
ti
.
Zato mnogi eksper
ti
dovode u pitanje prih-
vatljivost digitalne fotogra
fi
je kao forenzi
č
kog dokaza pred sudom. Pozna
ti
ji so
ft
veri za
upravljanje digitalnim slikama su:
iPhoto i Microso
ft
PictureIt i dr.!
O
vi ala
ti
uproš
ć
avaju
i automa
ti
zuju opšte poslove, kao što su: prihvatanje, organizovanje,
editovanje
i dis-
tribucija digitalnih slika. Primer obrade slike so
ft
verskim ala
ti
ma dat je na Slici 5.4a.
Slika 5.4 Primer obrade slike so
ft
verskim alatom (a) i rasterske slike (b)
Slika 5.3 Bitmapirano slikanje
I
N
FO
RMATIKA
152
Bitmapirane slike
(pikseli) imaju prednos
ti
što bolje kontrolišu teksture, sen
č
enja i
fi
ne detalje. Pogodne su za prikazivanje na ekranu, simuliraju
ć
i prirodne slikarske pod-
loge, kao i za ulepšavanje fotogra
fi
ja (Slika 5.4b).
5.3.1.2. Kompresija podataka
Digitalni
fi
lmovi zahtevaju snažan hardver, odnosno, memorijske kapacitete
ra
č
unara. Zato se digitalni
fi
lmovi, dizajnirani za web ili CD R
O
M
č
esto prikazuju u ma-
lim prozorima sa frekvencijom manjom od 30 frejmova u sekundi. Pored toga
,
hardver
i
programi za kompresiju
podataka smanjuju koli
č
inu podataka digitalnog video
fi
lma
i slika, tako da se mogu skladiš
ti
ti
na manji memorijski prostor sa neznatnim gubicima
ili bez gubitaka.
Kompresija ra
č
una na redundansu podataka koji se primenom matema
ti
č
kog algo-
ritma, zamenjuju jednostavnim kodovima, tako da se veli
č
ina fajla podataka smanjuje i
do 50%. Mogu
ć
a su dva generi
č
ka
ti
pa kompresije: kompresija bez gubitaka i kompre-
sija sa gubicima.
Kompresija bez gubitka
podataka (“lossless”) ne gubi informacije, što
je važno za slike sa tekstom. Na primer,
WinZip
je kompresija bez gubitaka podataka
,
koja koris
ti
kombinaciju LZ77 i
Hu
ff
man
kodiranja (jednostavno kodiranje entropije).
Kompresijom sa gubicima
gube se podaci. Primeri kompresije sa gubicima su
JPEG
for-
mat slike koji koris
ti
diskretnu kosinusnu transformaciju (DCT) sa kvan
ti
zacijom, a za
ti
m
Hu
ff
manovo
kodiranje i
MPEG,
familija audio i video kompresionih standarda, koja za
video koris
ti
DCT i tehniku predikcije kompenzovanih pokreta (
mo
ti
on
-
compensated
predic
ti
on
). Kompresijom i dekompresijom se gubi kvalitet slike. Što je ve
ć
i stepen
kompresije
,
ve
ć
i je gubitak podataka. Tehnika kompresije ra
č
una na to da naša
č
ula
ne
ć
e zna
č
ajnije registrova
ti
gubitak u kvalitetu, nastao usled gubitka podataka kompre-
sijom i dekompresijom.
O
pš
ti
programi za kompresiju slika, generalno mogu redukova
ti
veli
č
inu skoro svake
vrste fajla podataka. Specijalizovani programi za kompresiju slika, generalno se koriste
za kompresiju gra
fi
č
kih i video fajlova. Sistemske ekstenzije, kao što su
QuickTime
i
Win-
dows Media Player
uklju
č
uju nekoliko opš
ti
h so
ft
verskih algoritama za kompresiju. Naj-
bolji algoritmi za kompresiju uklju
č
uju specijalizovani hardver i program za kompresiju.
Kako se tehnologije za kompresiju i skladištenje razvijaju, digitalni
fi
lmovi postaju sve
duži i
č
eš
ć
e zastupljeni u svakodnevnim ra
č
unarskim aplikacijama. Može se o
č
ekiva
ti
da hardver za kompresiju uskoro postane standardni deo opreme u mul
ti
medijskim
ra
č
unarima.
5.3.2. Vektorska gra
fi
ka (VG)
Vektorska (objektno orijen
ti
sana) gra
fi
ka koris
ti
geometrijske oblike: linije, kvadra-
te, krugove, elipse, poligone i sl. Svaki oblik se matema
ti
č
ki predstavlja koordinatama i
rastojanjima. Vektor je linija opisana pozicijom svojih krajnjih ta
č
aka, pravcem, smerom
i intenzitetom. VG je najbolja je za dijagrame i crteže, ali je teža za rad.
I
N
FO
RMATIKA
154
sadrže module i za
crtanje i za slikanje
.
O
mogu
ć
avaju izbor pravog alata za svaki pose-
ban zadatak. Neki programi objedinjavaju mogu
ć
nos
ti
oba sistema u jednoj aplikaciji,
č
ime se brišu razlike izme
đ
u
ti
pova programa za slikanje i crtanje,
č
ime se nude nove
mogu
ć
nos
ti
za amaterske i profesionalne ilustratore i slikare
.
Za samostalno kreiranje umetni
č
kog dela preporu
č
uju se opuštena priprema, izbor
pravih alata za da
ti
posao, preuzimanje najboljih rešenja, ne preuzimanje bez dozvole i
zaš
ti
ta sopstvenog rada (Slika 5.5).
Slika 5.5 Kreiranje umetni
č
kog dela
5.4. TRODIMENZIONALNA RA
Č
UNARSKA GRAFIKA
Dizajner koji radi sa olovkom i papirom može nacrta
ti
trodimenzionalni (3-D) ob-
jekat na dvodimenzionalnoj (2-D) stranici papira. Na is
ti
na
č
in, dizajner na ra
č
unaru
može koris
ti
ti
program za crtanje ili slikanje i kreira
ti
scenu koja ima dubinu na 2-D
ekranu monitora ra
č
unara. Me
đ
u
ti
m, u oba slu
č
aja crteži nemaju is
ti
nsku dubinu, to
je samo ravna reprezentacija scene sa iluzijom perspek
ti
ve. Tek sa pojavom programa
za 3-D modelovanje, gra
fi
č
ki dizajneri mogli su kreira
ti
3-D objekte sa ala
ti
ma sli
č
nim
konvencionalnim ala
ti
ma za crtanje.
Trodimenzionalna gra
fi
ka je nastala pojavom jakih ra
č
unara (tzv. radnih stanica,
ti
pa
LISP
-
List Processing Language
) mašina ili
Silicion Graphics
sa RISK procesorima).
U suš
ti
ni je utemeljena na
2
-
D vektorskoj gra
fi
ci
, ali daje ose
ć
aj stvarnos
ti
nekom
ra
č
unarski napravljenom objektu. Dizajner ne može dota
ć
i 3-D ra
č
unarski model, ali
ga može ro
ti
ra
ti
, rasteza
ti
i kombinova
ti
sa drugim modelima objekata i kreira
ti
kom-
pleksnu 3-D scenu. Dizajneri mogu posmatra
ti
3-D modele iz razli
č
i
ti
h uglova i uze
ti
2-D fotogra
fi
ju najboljeg pogleda za štampanje. Dizajner, tako
đ
e, može prolazi
ti
„kroz“
3-D okruženje, koje postoji samo u memoriji ra
č
unara i štampa
ti
onaj pogled koji prika-
zuje simulirani prostor sa više aspekata. Za ve
ć
inu aplikacija nije cilj štampani izlaz,
nego animacija prezentacije na ekranu monitora ra
č
unara. Programi za animaciju, pr-
ezentacionu gra
fi
ku i mul
ti
medijski programi mogu prikaza
ti
sekvence na ekranu koje
prikazuju 3-D objekte koji se mogu ro
ti
ra
ti
, ispi
ti
va
ti
i transformisa
ti
. Ve
ć
ina savremenih
specijalnih TV i
fi
lmskih efekata uklju
č
uje kombinaciju stvarnih akcija i simuliranih 3-D
animacija.
O
ve su tehnike pionirski demonstrirane u
fi
lmovima
Jurassic Park, Final Fan-
tasy, Monsters i dr.
M
ULTIMEDI
J
A
155
5.4.1. Programi za 3-D modelovanje
Programi za 3-D gra
fi
ku rade na skoro is
ti
m principima kao i 2
-
D vektorska gra
fi
ka
(VG) - program pohranjuje geometrijske podatke o 3
-
D prostoru, koji se nazivaju
poli-
goni. 3
-
D poligoni
pohranjeni u memoriju,
č
ine suš
ti
nu 3
-
D ra
č
unarske gra
fi
ke, a
č
ine ih:
ta
č
ke, linije koje spajaju ta
č
ke i strane izme
đ
u linija. Savremeni gra
fi
č
ki program, osim
pohranjivanja 3
-
D poligona u memoriju ra
č
unara
,
može vrši
ti
:
sen
č
enje, teksturiranje i
rasterizaciju
.
Sen
č
enje
je tehnika simulacije izgleda
poligona
kada na njega pada virtuelna svet-
lost, pri
č
emu je bitan na
č
in sen
č
enja nekog poligona. Sen
č
enje omogu
ć
ava puno real-
niji prikaz 3
-
D slike, a koris
ti
se u ra
č
unarskim igrama i ra
č
unarski generisanim
fi
lmovi-
ma (CGI).
Tekstura
je pozadina koja se “lepi” na 3
-
D poligone i dodaje u
ti
sak stvarnos
ti
,
pa je osim boja, mogu
ć
e stavlja
ti
slike za realniji prikaz objekta
.
Rasterizacija
je pret-
varanje kon
ti
nualnih oblika (linija, trouglova, krugova, elipsa,...) u diskretni oblik. Pro-
ces rasterizacije koris
ti
razli
č
ite algoritme: DDA (
Digital Di
ff
eren
ti
al Analyzer
),
Bresen-
hamov i dr.
Razvijeno je više
ti
pova rasterizacije:
klasi
č
na, hijerarhijska
,
scan-line
,
brza
rasterizacija...
Na raspolaganju su brojni programi namenjeni za ra
č
unarsku gra
fi
ku:
Adobe Sys-
tems, BRL-CAD, Computer Graphics Meta
fi
le (CGM), Crystal Space, DirectX, GLUT,
Graphical Kernel System (GKS), Macromedia Shockwave, Open Inventor, OpenGL Pixia,
PostScript, Scalable Vector Graphics (SVG), X Window System
.
Koriste se za kreiranje
3-D objekata ala
ti
ma sli
č
nim so
ft
verima za crtanje.
O
vi ala
ti
su pozna
ti
pod opš
ti
m im-
enom alata za dizajniranje pomo
ć
u ra
č
unara
-
CAD
(
Computer Aided Design
)
.
O
vi ala
ti
su
fl
eksibilni, mogu da kreiraju 3-D model, da ga ro
ti
raju i izaberu proizvoljan ugao pos-
matranja (Slika 5.5a) i omogu
ć
avaju
kretanje
kroz 3-D okruženje, (Sl. 5b)
.
Ra
č
unarski
podržan dizajn (CAD) omogu
ć
ava inženjerima, dizajnerima i arhitektama da kreiraju na
ekranu razli
č
ite proizvode, od ra
č
unarskih
č
ipova do javnih zgrada i daleko su prevazišli
bazi
č
ne programe za crtanje i objektno orijen
ti
sanu gra
fi
ku.
O
mogu
ć
avaju kreiranje
„
č
vrs
ti
h“ 3-D modela sa
fi
zi
č
kim karakteris
ti
kama, kao što su težina, zapremina i cen-
tar gravitacije. Ra
č
unar može evaluira
ti
strukturalne performanse svakog dela modela.
Pomo
ć
u CAD programa inženjeri mogu tes
ti
ra
ti
proto
ti
pove proizvoda, je
ft
inije, brže i
preciznije od tradicionalne manuelne tehnike dizajna, simulira
ti
i ispi
ti
va
ti
sudare novih
modela automobila, pre nego što napuste memoriju ra
č
unara.
Slika 5.6 CAD alat i dizajn ra
č
unarskog sistema primenom CAD programa
M
ULTIMEDI
J
A
157
Slika 5.8 MS PowerPoint (a,b) i video projektor za prezentaciju (c)
Može se dizajnira
ti
pozadinu, okvire, tekst ili izabra
ti
profesionalno dizajnirane
šablone iz kolekcije koja se isporu
č
uje zajedno sa
PowerPoint
so
ft
verom. Program za
ti
m
postavlja tekst na izabrani šablon za svaki slajd prezentacije. Za
ti
m se može prikaza
ti
slajd šou (Slika 5.9a) i dobi
ti
pomo
ć
u slu
č
aju problema (b)
.
Slika 5.9 Slajd šou
PowerPoint
prezentacije (a) i zahtev za pomo
ć
(b)
Za izradu upe
č
atljive prezentacije treba
i
ma
ti
u
vidu šta je osnovni cilj, ko su slušaoci/gledaoci, za-
ti
m ista
ć
i osnovne ideje. U samim slajdovima treba
bi
ti
oskudan u tekstu, drža
ti
se jednostavnos
ti
i ko-
ris
ti
ti
konzistentan dizajn. Treba pametno izabra
ti
umetni
č
ki deo prezentacije, a svaki slajd zadrža
ti
dovoljno dugo. Za na
č
in prezentacije najbolji savet:
recite
šta
ć
ete re
ć
i, za
ti
m to recite, a potom recite šta
ste rekli,
(Slika 5.10).
Slika 5.10 Na
č
in prezentacije
I
N
FO
RMATIKA
158
5.6. DINAMI
Č
KI ASPEKT MULTIMEDIJALNIH SADRŽAJA
Realni svet je dinami
č
an, kompleksan i mul
ti
dimenzionalan i teško ga je predstavi
ti
na ravnom papiru. Ve
ć
ina PC aplikacija – gra
fi
č
ki dizajn, obrada teksta, stono izdavaštvo
i druge, dizajnirana je da proizvodi papirna dokumenta. Me
đ
u
ti
m ve
ć
ina savremenih
medija ne može se sves
ti
na štampane piksele, zato što sadrže dinami
č
ke informacije,
koje se menjaju vremenom
,
ili na komandu korisnika.
Savremeni mul
ti
medijski ra
č
unari omogu
ć
avaju kreiranje i ure
đ
ivanje animacija,
gra
fi
ke, ku
ć
nog videa, audia, teksta, hiperteksta i hipermedija.
Animacija
je gra
fi
ka u vremenu
.
O
mogu
ć
ava vizuelizaciju kod mul
ti
medije
,
a svaki
frejm je ra
č
unarski generisana slika. Ra
č
unar prikazuje slike u regularnim vremenskim
razmacima, a tromost oka – omogu
ć
ava animaciju. U uproš
ć
enoj formi, animacija je
sli
č
na tradicionalnoj tehnici animacije
fi
lma – prikazivanja mirnih slika
frejm-po-frejm
.
Svaki frejm je ra
č
unarski pokretana mirna slika
,
koju ra
č
unar prikazuje u brzom sledu.
Programski alat,
č
ak i za amatersku animaciju mnogo je više od brzog prekida
č
a slika;
omogu
ć
ava automa
ti
zaciju ponovljivih procesa. Umesto crtanja svakog frejma, anima-
tor koris
ti
tehnika u kojoj generiše samo glavne frejmove, a so
ft
ver za animaciju inter-
polira ostale frejmove potrebne za animaciju mirne slike.
O
va se tehnika naziva
Tween-
ing
. Dakle, pokret u
fi
lmu, crtanom
fi
lmu i ra
č
unarskoj animaciji je iluzija - sastavljen je
od mnogo sta
ti
č
kih brzo promenljivih slika i to: u
fi
lmu-30 sl/min, crtanom
fi
lmu – 24
frejma u sekundi (1440/min) i u ra
č
unarskoj animacija - 12 do 15 frejmova/sekundi. Na
Slici 5.11 prikazana ra
č
unarska animacije lop
ti
ce koja ska
č
e
.
Slika 5.11 Ra
č
unarska animacije lop
ti
ce koja ska
č
e
Glavni
ti
povi animacije su 2
-
D linearna animacija, gde se ostvaruje u
ti
sak pome-
ranja objekata i 3
-
D modelovanje gde se iscrtavaju razli
č
ite perspek
ti
ve objekta i vrše
sen
č
enja – boja, struktura površine, prozirnos
ti
. Najmo
ć
niji programski ala
ti
za ani-
maciju uklju
č
uju alate za rad sa animiranim objek
ti
ma u tri dimenzije, dodaju
ć
i dubinu
scene na ekranu.
Ra
č
unarska animacija je postala uobi
č
ajena za TV reklame i savremene
fi
lmove.
Ponekad se kombinuje sa stvarnim akcijama u brojnim
fi
lmovima, neki
fi
lmovi (
Toy
Story, Shrek, Monster i dr.)
su u potpunos
ti
ra
č
unarski animirani – karakteri, scene i
doga
đ
aji, dok su samo zvu
č
ni efek
ti
i muzika realno kreirani.
I
N
FO
RMATIKA
160
be’s Premiere, Avid’s Media Composer , Xpress Pro, Apple’s Final Cut Pro
)
jednostavno
eliminišu nepotrebne scene, kombinuju video klipove iz više izvora i spajaju scene bez
prelaza
; uklanjaju višak sekvenci, ure
đ
uju vizuelne prelaze, nabacuju nazive, sinhroni-
zuju tonske tragove, produkuje speci
fi
č
ne video efekte i distribuiraju video razli
č
i
ti
m
sredstvima (DVD, web
striming
, iPod, video traka itd).
Programi za video editovanje,
tako
đ
e mogu kreira
ti
video klipove u kojima se jedna slika pretvara u drugu, tzv
Mor-
fove
. Za editovanje video scena primenjuju se pored tehnike
Morfa
i kompresije po-
dataka.
Morf
je tehnika
topljenja
slike tokom vremena; video klip u kome se jedna
slika transformiše u drugu, a
kompresija
podataka
se obavlja hardverski i so
ft
verski u
cilju što e
fi
kasnijeg memorisanja video podataka (zauzimanje manje mesta na memo-
rijskom mediju). Mnogi Web sajtovi dostavljaju video sadržaj korisnicima koji poseduju
širokopojasnu Internet konekciju
,
(Slika 5.13)
.
Sistemske ekstenzije kao što je
Apple
-ova
univerzalna pla
tf
orma
Quick Time
omogu
ć
ava da svaki ra
č
unar sa mul
ti
medijskim ka-
pacite
ti
ma prikazuje video klipove bez dodatnog hardvera.
Slika 5.13 Primer video sadržaja sa web sajta
Video forma
ti
u savremenim ra
č
unarskim sistemima su:
.AVI
-
Audio Video Inter-
leave
, proizveden u Microso
ft
u novembra 1992;
QuickTime
,
razvijen za Apple ra
č
unare
,
koji se
č
esto koris
ti
na Internetu i
Advanced Systems Format
(
Advanced Streaming For-
mat
)
,
Microso
ft
striming medijum.
M
ULTIMEDI
J
A
161
5.7. RA
Č
UNARI I AUDIO SINTETI
Č
KA MUZIKA
Zvuk i muzika mogu pretvori
ti
neku vizuelnu prezentaciju u ak
ti
vnost koja uklju
č
uje
č
ula sluha i vida i angažuje celog
č
oveka. Za ve
ć
inu aplikacija upravo zvuk
č
ini ono
mul
ti
u mul
ti
medijskom sadržaju. Ra
č
unar može zvu
č
ne (audio) signale digitalizova
ti
,
digitalno snima
ti
ili sinte
ti
zova
ti
, odnosno, sinte
ti
č
ki generisa
ti
. Svaki analogni zvuk iz
okruženja se može snimi
ti
, digitalizova
ti
, uskladiš
ti
ti
na
č
vrstom disku ra
č
unara i ma-
nipulisa
ti
kao svaki fajl binarnih podataka. Programi za ure
đ
ivanje zvuka mogu menja
ti
volumen i visinu tona, dodava
ti
zvu
č
ne efekte, kao što je eho, ukloni
ti
spoljne zvukove
i
č
ak rearanžira
ti
muzi
č
ku sekvencu. Zvu
č
ni signali se nazivaju
talasni oblici audio sig-
nala
, zato što obrada zvu
č
nih signala
č
esto uklju
č
uje manipulisanje video slikom audio
talasa.
Audio digitalizatori
, ra
č
unarske zvu
č
ne kar
ti
ce
,
prihvataju analogni zvuk
,
digitalizuju
ga i memorišu kao binarne podatke, a ra
č
unar ih obra
đ
uje i prenosi kao fajlove binarnih
podataka
.
Za reprodukciju digitalnih audio signala ra
č
unar mora u
č
ita
ti
fajl podataka
u memoriju, konvertova
ti
ih u analogne audio signale i reprodukova
ti
kroz zvu
č
nike ili
slušalice. Snimljeni audio signali mogu zauze
ti
dosta prostora na disku, pa reprodukcija
zvuka ve
ć
eg kvaliteta zahteva više memorije. Ve
ć
om
frekvencijom uzorkovanja
analog-
nih signala – broja uzorka analognog audio signala uze
ti
h svake sekunde, dobiju se ve
ć
i
kvalitet digitalnog audio signala i realniji digitalni tonovi. Broj bita po uzorku analognog
tonskog signala, obi
č
no 8 ili 15 bita, tako
đ
e u
ti
č
e na kvalitet zvuka, na sli
č
an na
č
in na
koji bitska dubina (dubina boje) u
ti
č
e na kvalitet digitalne fotogra
fi
je.
Muzi
č
ki sadržaji se digitalizuju na audio CD R
O
M op
ti
č
kim diskovima sa visokim
frekvencijom uzorkovanja i bitskom dubinom, tako da je teško ose
ti
ti
razliku izme
đ
u
originalnog analognog signala i digitalnog snimka. Muzi
č
ki CD R
O
M skladiš
ti
muziku
koja je u
č
ujnom opsegu od 20Hz do 22KHz. Muzi
č
ki signali se digitalizuju sa u
č
estanos
ti
odabiranja od 44KHz i tako se snimaju na CD R
O
M. Za formiranje stereo zvuka formiraju
se dva posebna kanala. Ako se svaki uzorak kvan
ti
zuje sa 15 bita po kanalu, potreban je
kapacitet prenosnog medijuma od 32 bita/uzorku x 44000 uzoraka/s = 1
,
408.000 bita/s,
ili oko 1,4 Mb/s
,
što je daleko ve
ć
a brzina od kapaciteta modernih ISDN linija - 180 Kb/s.
Dakle, audio CD R
O
M zahteva veliku memoriju – 3 minuta tonskog zapisa zauzima oko
30MB prostora na CD-u, pa su veliki audio fajlovi suviše skupi za skladištenje i pre-
nos kroz ra
č
unarske mreže. Zato se ve
ć
ina ra
č
unarskih audio fajlova snima sa manjom
frekvencijom uzorkovanja i manjom bitskom dubinom, pa je kvalitet zapisa slabiji nego
na audio CD-u. Primenom tehnike kompresije ovi se fajlovi mogu smanji
ti
. Rela
ti
vno
novi metod kompresije nazvan MP3, što je skra
ć
enica od
MPEG
(
Moving Picture Ex-
perts Group
)
audio Layer
, muzi
č
ki fajl se može smanji
ti
na ra
č
unaru na deo originalnog
CD snimka sa neznatnim gubicima kvaliteta reprodukcije. MP3 standard je omogu
ć
io
transfer muzi
č
kih sadržaja preko Interneta, skladištenje na HD ra
č
unara i reprodukciju
na džepnim digitalnim plejerima, bez CD-a ili trake.
M
ULTIMEDI
J
A
163
MIDI interfejs omogu
ć
ava da razli
č
i
ti
ure
đ
aji me
đ
usobno komuniciraju i rade za-
jedno, bez obzira na
ti
p i proizvo
đ
a
č
a. Kako je
PostScript
standardni jezik za stono
izdavaštvo, tako je MIDI opš
ti
univerzalni jezik hardvera za elektronsku muziku. MIDI
se koris
ti
da pošalje komandu zvuka, koja kaže „otsviraj zvuk ovog tona i volumena u
ovom vremenu“.
MIDI standard podržava
preko 300 kompanija u svetu (
Apple, Microso
ft
, Roland and
Yamaha, Nokia, Sony/Ericsson
i dr.). MIDI
forma
ti
fajlova su:
SMF
-standardni MIDI for-
mat,
.KAR -
MIDI Karaoke
format fajla, .
XMF
format fajla i
RIFF-RMID
format fajla koji
se koris
ti
za generisanje tonova u mobilnom telefonu.
MIDI Machine Control
se koris
ti
u studijima za snimanje za sinhronizaciju i daljinsku kontrolu studijske opreme za sni-
manje.
MIDI Sequencer
snima komponovanu muziku za kasniju reprodukciju, ili u stan-
dardnom MIDI formatu fajla za reprodukciju na drugim MIDI sistemima.
O
mogu
ć
ava
evaluaciju progresa muzi
č
ara i studiranje tu
đ
e muzike.
MIDI Controller
kontroliše
razli
č
ite muzi
č
ke instrumente
i obezbe
đ
uju zvuk bilo kojeg instrumenta.
MIDI Nota
ti
on
su programi koji omogu
ć
avaju postavljanje nota za muzi
č
are pomo
ć
u miša i tastature
ra
č
unara
5.7.1. Sintesajzeri
,
sempleri i sekvenceri
Mul
ti
medijalni ra
č
unari mogu da upravljaju razli
č
i
ti
m muzi
č
kim instrumen
ti
ma i iz-
vorima zvuka koriš
ć
enjem MIDI interfejse i standarde
.
MIDI
naredbe mogu interpre-
ti
ra
ti
razli
č
i
ti
muzi
č
ki ure
đ
aji
:
sintesajzeri
,
sempleri i sekvenceri
.
Sintesajzeri su
elek-
tronski ra
č
unarski instrumen
ti
koji sinte
ti
šu tonove na osnovu matema
ti
č
kih formula.
Sempleri
su instrumen
ti
koji digitalizuju ili uzorkuju audio signale, pretvaraju
ć
i ih u note
i reprodukuju
ć
i sa bilo kojom visinom tona. Sempleri su i hibridni instrumen
ti
koji re-
produkuju muziku delom uzorkovanu, a delom sinte
ti
zovanu.
Sekvencer
je
tastatura u
obliku klavijature koja šalje
MIDI
signale ra
č
unaru, a ra
č
unar interpre
ti
ra MIDI naredbe
koriš
ć
enjem programa za sekvenciranje.
Program za sekvenciranje
pretvara ra
č
unar u
muzi
č
ku mašinu za komponovanje, snimanje i ure
đ
ivanje muzi
č
kih sadržaja. Ra
č
unar
snima MIDI signale kako muzi
č
ar odsvira svaki deo na tastaturi; može slojevito snima
ti
tragove instrumenata, menja
ti
tonove instrumenata, menja
ti
tempo itd. Završena kom-
pozicija se može reprodukova
ti
pomo
ć
u programa za sekvenciranje ili eksportova
ti
u
bilo koji drugi MIDI kompa
ti
bilan program, uklju
č
uju
ć
i razli
č
ite mul
ti
medijske aplikaci-
je. Primer programa za sekvenciranje je
Cubase SX
MIDI/Audio
profesionalni sekvencer
poslednje generacije.
Elektronska
muzika je muzika dizajnirana u potpunos
ti
pomo
ć
u digitalne tehnologi-
je (Slika 5.15b). Neki od najinteresantnijih sekvenciranih muzi
č
kih komada su delovi
klasi
č
ne muzike (Slika 5.15a)
.
Kako je tehnologija ra
č
unarske gra
fi
ke izmenila na
č
in
rada likovnih umetnika, tako je i tehnologija elektronske muzike transformisala svet
muzi
č
ara
.
I
N
FO
RMATIKA
164
Slika 5.15 Primer sekvencirane klasi
č
ne muzike i savremeni sekvencer
Broj muzi
č
ara zavisi od
sekvencera
koji izvodi muziku zajedno sa muzi
č
arima uživo
u toku koncerta
,
ili predstave
.
Abelon’s Live
je sekvencer sa posebnim mogu
ć
nos
ti
ma
za premoš
ć
avanje komunikacione barijere izme
đ
u peva
č
a i ra
č
unara u koncertnim us-
lovima
.
Ve
ć
ina mul
ti
medijskih PC ra
č
unara može interpre
ti
ra
ti
i izvršava
ti
MID komande,
koriste
ć
i zvu
č
ne signale implemen
ti
rane u zvu
č
ne kar
ti
ce, ili uskladištene u obliku pro-
grama. Ra
č
unar treba samo da uskladiš
ti
komande za sviranje nota u pravilnim sekven-
cama, bez obzira da li se zvuk generiše spoljnim instrumentom ili interno. MIDI fajl
koji sadrži MIDI komande za pesmu ili zvu
č
ni zapis, zahteva svega nekoliko kB memo-
rije. Elektronska muzi
č
ka prodavnica
iTunes
pomaže
Macintosh
i
Windows
korisnicima
kupovinu muzike po željenim autorima u zaš
ti
ć
enom digitalnom formatu (Slika 5.15)
Slika 5.16 Muzi
č
ka
iTune
prodavnica
Pozna
ti
programi za reprodukciju digitalnih muzi
č
kih sadržaja su
Windows Media
Player, RealPlayer,
a programi za obradu zvuka
SoundForge, WaveLab, Codec-i, PCM,
GSM, MPEG Layer 3.
(Slika 5.17).
I
N
FO
RMATIKA
166
Tabela 5.1 Neke karakteris
ti
ke glavnih formata digitalnog
audia
Format
Može se
preuze
ti
(
daunlodova
ti
)
Streamable
Tipi
č
na upotreba
MP3
DA
DA
Kopiranje CD-ova na ra
č
unar i
portabl audio plejere
WMA
DA
DA
Kopiranje CD-ova na ra
č
unar,
kao i kupljene muzike iz
online
muzi
č
kih prodavnica
AAC
DA
DA
Muzika kupljena iz
online
muzi
č
kih prodavnica
RealAudio
DA
DA
Audio strimovi sa komercijalnih
Web sajtova kao što je CNN
MIDI
DA
DA
Ne sadrži audio ve
ć
samo
sekvence naredbi za kontrolu
muzi
č
kih
instrumenata i muzi
č
kih
uzoraka na C
Za kvalitetno skidanja digitalnih muzi
č
kih sadržaja sa Interneta ne treba neovlaš
ć
eno
kopira
ti
i potrebno je razume
ti
razliku
streaming
i
downloading
.
Kod
daunlodovanja
korisnik snima muzi
č
ki sadržaj na svoj disk kao binarni fajl, a za
ti
m ga može po volji
reprodukova
ti
, presnimava
ti
ili obra
đ
iva
ti
, a
streaming
zna
č
i da se muzi
č
ki sadržaj sluša
u realnom vremenu u toku preuzimanja sa web
-
a. Korisnik, tako
đ
e, treba da poznaje
formate tonskih zapisa i njihove osnovne karakteris
ti
ke i ne treba da vrši isuviše veliku
kompresiju
.
5.7.2. Hipertekst i hipermedija
Hipertekst
(HTTP –
Hypertext Transfer Protocol
) speciajalni
ti
p
baze podataka
u ko-
joj se objek
ti
(tekst, slike, muzika, programi itd.) povezani na
nesekvencijalan
na
č
in i
mogu se krea
ti
vno me
đ
usobno poveziva
ti
. Izborom jednog objekta mogu se vide
ti
svi
ostali linkovani objek
ti
. Hipertekst je posebno pogodan za pretraživanje velikih baza
podataka na Webu i kreira ne-linearni medijum informacija
Hipermedija
je
ra
č
unarski baziran sistem koji omogu
ć
ava korisniku da dobije prist-
up tekstu, audio i video zapisu, fotogra
fi
jama i ra
č
unarskoj gra
fi
ci koji se odnose na
odre
đ
eni predmet. To je mul
ti
medijalni sistem u kojem su odnosni informacioni sadržaji
(podaci, tekst, gra
fi
ka, video, audio) povezani zajedno sa hipertekst programom i mogu
se zajedno prezentova
ti
. WWW je klasi
č
ni primer hipermedija – predstavlja kombinaci-
ju teksta, brojeva, gra
fi
ke, animacije, zvu
č
nih efekata, muzike i videa u hiperlinkovanim
dokumen
ti
ma. Hipermedija je korisna za
online
help fajlove i omogu
ć
ava korisniku
prelaženje sa jednog na drugi dokument u okviru Interneta
.
M
ULTIMEDI
J
A
167
Pozna
ti
ji ala
ti
za kreiranje hipermedija su
Adobe Flash, Visual FoxPro, MS Power
Point, Adobe InDesign, Hyper Publishing.
Hipermedijski dokumen
ti
mogu bi
ti
dezorjen
ti
šu
ć
i, ostavljaju
ć
i korisnika u nedou-
mici da je nešto propus
ti
o. Dokumen
ti
nemaju uvek linkove koje bi korisnici želeli. Au-
tori ne mogu ugradi
ti
sve mogu
ć
e linkove u dokumente . Neki korisnici su frustrirani
č
injenicom da nisu u stanju da jednostavno prelaze sa jednog dokumenta na drugi.
Dokumenta ponekad imaju “izgubljene” linkove, posebno na Webu, gde
č
ak i popu-
larne strane mogu da is
č
eznu. Dokumenta ne omogu
ć
avaju zapisivanje komentara na
marginama, podvla
č
enje ili uvrtanje krajeva stranica radi ozna
č
avanje interesantnih
delova teksta. Hardver za hipermedije može bi
ti
pretežak. Umetnost hipermedija je još
uvek u povoju.
Savremene primene mul
ti
medijalnog komuniciranja u poslovanju najizrazi
ti
je su na
Internetu za: poslovne komunikacije (
e-mail
), oglašavanje (
adver
ti
sing
), predstavljanje
fi
rmi i proizvoda (
presenta
ti
on
), elekronsku trgovinu (
e-commerce
), elektronsko ban-
karstvo (
e-banking
) i telekonferencije (
teleconferencing
).
5.7.3. Interak
ti
vna mul
ti
medija
U savremenom životu
č
ovek prima informacije u razli
č
i
ti
m oblicima: slike, teksta, videa,
muzike, glasa itd. Ra
č
unari, kao mašine za procesiranje informacija mogu isporu
č
iva
ti
in-
formacije, tako
đ
e, u razli
č
i
ti
m oblicima. Mul
ti
medijski ra
č
unari omogu
ć
avaju korisniku da
radi sa informaciono boga
ti
m sadržajima.
Interak
ti
vna mul
ti
medija
generalno zna
č
i koriš
ć
enje neke kombinacije razli
č
i
ti
h formi
sadržaja: teksta, gra
fi
ke, animacije, videa, muzike, govora i zvu
č
nih efekata, koji omogu
ć
avaju
korisniku ak
ti
vnu ulogu. Interak
ti
vni mul
ti
medijski programi su na raspolaganju za razli
č
ite
pla
tf
orme –
Windows, Macintosh Linux
, i dr. Mul
ti
medijski programi se isporu
č
uju na CD/
DVD R
O
M-u, zvu
č
nim kar
ti
cama, a mnogi se mogu kontrolisa
ti
na TV i ure
đ
ajima za video
igre (Slika 5.19). Za interak
ti
vne mul
ti
medije
zahteva se visoko kvalitetni kolor monitor, brzi
procesor, velika memorija, CD-R
O
M, zvu
č
nici i zvu
č
na kar
ti
ca
.
Slika 5.19 Primer mul
ti
medijalnog DVD diska
M
ULTIMEDI
J
A
169
Slika 5.21. Primer prozora programa za programiranje objekata
WWW stranice, tako
đ
e, koriste metafori
č
ne stranice za reprezentaciju informacija na
ekranu.
Macromedia Flash,
popularni alat za dodavanje mul
ti
medija na Webu, baziran
je na interfejsu sli
č
nom onom kod
Macromedia Director MX.
Ve
ć
ina MAP alata može
kreira
ti
mul
ti
medijski dokument pripremljen za Web prezentaciju. Na primer, doku-
menta kreirana sa
Authorware
i
Macromedia Director MX
mogu se konvertova
ti
u Web
dokument pomo
ć
u
Macromedia Shockwave
programa, koji komprimuje mul
ti
mdijski
dokument, tako da se brže pojavljuju i odgovaraju na Webu. Me
đ
u
ti
m,
č
ak i sa kom-
presijom, Internet globalno još nije dovoljno brz da isporu
č
uje audio i video sadržaje
visokog kvaliteta, kao što je mogu
ć
e sa CD/DVD R
O
M-om. Sa druge strane sadržaji sa
CD/DVD R
O
M-a su sta
ti
č
ki i onemogu
ć
avaju dinami
č
ku interakciju korisnika.
Da bi dizajner u
č
inio da interak
ti
vna mul
ti
medija rade mora bi
ti
konzistentan u vi-
zuelnoj ekspresiji. Treba
koris
ti
ti
gra
fi
č
ke
metafore za vo
đ
enje korisnika, zadrža
ti
ekran
č
is
ti
m i ne pretrpava
ti
ga
,
a mul
ti
medijalne elemente uklju
č
iva
ti
u cilju oživljavanja pr-
ezentacije. Potrebno je koncentrisa
ti
se na poruku
i da
ti
korisniku mogu
ć
nost upravl-
janja
.
Prezentaciju je najbolje tes
ti
ra
ti
na onima koji nisu familijarni sa datom oblaš
ć
u
.
5.7.3.1. Perspek
ti
ve interak
ti
vnih mul
ti
media
Hiljadama godina u ljudskoj zajednici je dominirala dvosmerna interak
ti
vna komuni-
kacija: dok jedan
č
ovek govori drugi sluša i odgovara. Savremeni komunikacioni sistemi
– TV, radio, novine,
č
asopisi i knjige svakodnevno unose jednosmerne informacije u mi-
lione glava pasivnih ljudi, za koje je to postao uobi
č
ajen,
č
ak jedini na
č
in komunikacije
sa svetom.
I
N
FO
RMATIKA
170
Prema mišljenju brojnih eksperata, tehnologija interak
ti
vnih mul
ti
medija nudi nadu
za povratak ljudi u interak
ti
vne komunikacije u elektronskom okruženju. Interak
ti
vni
mul
ti
medijski ala
ti
omogu
ć
avaju korisnicima da kontrolišu medije, što je tradicionalno
bilo rezervisano za profesionalne umetnike, producente
fi
lmova i muzi
č
are. Mogu
ć
no-
s
ti
primene su prak
ti
č
no ograni
č
ene samo sa tehnologijom i ljudskom maštom.
J
edna
od višestruko perspek
ti
vnih mogu
ć
nos
ti
koje otvaraju interak
ti
vne mul
ti
medije su i kre-
iranje virtuelne realnos
ti
.
Virtuelna realnost
kombinuje virtuelni svet i umrežavanje i omogu
ć
ava postavljanje
više u
č
esnika u virtuelno okruženje. Svaki u
č
esnik vidi virtuelnu predstavu onog dru-
gog. Ta virtuelna realnost na Internetu se ponekad naziva i
avatara
(u
sanskritu
-inkar-
nacija
). Ve
ć
ina današnjih
avatara
je sli
č
na crtanom
fi
lmu, ali i u takvoj formi prenosi
ose
ć
aj prisutnos
ti
i emocija, (Slika 5.22)
.
Slika 5.22 Primer virtuelne realnos
ti
(
avatare
) na Internetu
Virtuelna realnost se razvija u dve glavne oblas
ti
: tele-uranjanje i proširenu realnost.
Tele-uranjanje
koris
ti
višestruke kamere i brze mreže za kreiranje videokonferencijskog
okruženja u kome više udaljenih korisnika mogu da me
đ
usobno interak
ti
vno komu-
niciraju kao i sa ra
č
unarski generisanim objek
ti
ma. Kombinuje tehniku projektovanja i
interakcije virtuelne realnos
ti
sa novim tehnikama vizije koje omogu
ć
avaju u
č
esnicima
da se kre
ć
u u zajedni
č
kom virtuelnom prostoru, zadržavaju
ć
i u izvesnoj meri svoj sop-
stvenu, jedinstvenu ta
č
ku gledanja.
Proširena realnost (AR)
je upotreba ra
č
unarskog
ekrana u cilju dodavanja virtuelnih informacija korisnikovom percep
ti
vnom sistemu
.
Me
đ
u
ti
m budu
ć
nost interak
ti
vnih mul
ti
medija ne mora bi
ti
sasvim ruži
č
asta. Mnogi
eksper
ti
strahuju da
ć
e ove nove medijske mogu
ć
nos
ti
još više otu
đ
i
ti
ljude od knjige,
prirode i me
đ
usobnog druženja. Ako je savremena TV izazvala zavisnost tolikog broja
ljudi od koje se razvila bolest tzv.
blene
ti
ti
s,
a zavisnost od Interneta je u nezamislivom
porastu, onda treba samo zamisli
ti
koliki broj ljudi
ć
e prihva
ti
ti
interak
ti
vne mul
ti
medi-
je i izlete u virtuelnu realnost. Tako
đ
e, treba o
č
ekiva
ti
i daleko ve
ć
e zloupotrebe ove
nove „digitalne demokra
ti
je“.
I
N
FO
RMATIKA
172
5.9. KLJU
Č
NI TERMINI
Anima
ti
on
(Animacija)- gra
fi
ka u vremenu,
koja omogu
ć
ava vizelizaciju kod mul
ti
medija,
a svaki frejm je ra
č
unarski generisana slika.
Audio digitalyser
(Audio digitalizator)-
ra
č
unarske zvu
č
ne kar
ti
ce, prihvataju analog-
ni zvuk, digitalizuju ga i memorišu kao binarne
podatke, a ra
č
unar ih obra
đ
uje i prenosi kao
fajlove binarnih podataka.
Bitmap graphics
(Bitmapirana (rasterska)
gra
fi
ka) - slike koje pokazuju kako su pikseli
preslikani na ekran/papir.
Pixels number
(Broj piksela) - broj elemenata
slike po in
č
u horizontalne i ver
ti
kalne dimen-
zije ekrana ili štampane stranice.
Digital video
(Digitalni video) - dostupni mul-
ti
medijski sadržaji, gde video digitalizator kon-
vertuje u digitalne podatke analogni video sig-
nal, koji se emituje, ili se uzima sa video traka
(VCR) ili TV prijemnika.
Color depht
(Dubina boje) - dubina piksela
(dubina boje) - bitska rezolucija je broj bita
upotrebljenih za jedan piksel, više bita - ve
ć
a
dubina piksela prikazuje više razli
č
i
ti
h boja;
ve
ć
a dubina piksela zahteva više memorije za
č
uvanje slike.
Frame
(
F
rejm) - ra
č
unarski pokretana mirna
slika, koju ra
č
unar prikazuje u brzom sledu.
Hypermedia
(Hipermedija) – uklju
č
uje tekst,
gra
fi
ku, zvuk i video; obezbe
đ
uje interakciju
sa strukturom povezanih elemenata kroz koje
se korisnik može kreta
ti
i na koje može delo-
va
ti
; korisnicima pruža mogu
ć
nost izbora; si-
nonim za mul
ti
medije.
Hypertext
(Hipertekst) - osnovni na
č
in ko-
munikacije na Internetu, a osnovni jezik za
opisivanje stranice hiperteksta je HTML (
Hy-
pertext Markup Language
); sadrži linkove koji
č
itaoca vode brzo na druge delove dokumen-
ta ili druge odnosne dokumente; specijalni
ti
p
baze podataka u kojoj se objek
ti
(tekst, slike,
muzika, programi itd.) povezani na nesekven-
cijalan na
č
in i mogu se krea
ti
vno me
đ
usobno
poveziva
ti
.
Interac
ti
ve mul
ti
media
(Interak
ti
vna mul-
ti
medija) - generalno zna
č
i koriš
ć
enje neke
kombinacije razli
č
i
ti
h formi sadržaja: teksta,
gra
fi
ke, animacije, videa, muzike, govora i
zvu
č
nih efekata, koji omogu
ć
avaju korisniku
ak
ti
vnu ulogu.
Compression
(Kompresija) - proces zamene
redundantnih podataka koji se primenom
matema
ti
č
kog algoritma, zamenjuju jednos-
tavnim kodovima, tako da se veli
č
ina fajla po-
dataka smanjuje i do 50%.
MIDI
(
Musical Instrument Digital Interface
)
- interfejs, koji se istovremeno koris
ti
kao
standardni interfejs za komunikaciju ra
č
unara
i elektronskih muzi
č
kih instrumenata, stan-
dardni format za reprezentovanje muzi
č
kih
informacija u digitalnom zapisu i standardi-
zovan so
ft
ver za komponovanje i ure
đ
ivanje
elektronske muzike.
Morf
(
morph
) - efekat video klipova u koji-
ma se jedna slika pretvara u drugu; tehnika
topljenja slike tokom vremena.
MP3
- forma
ti
zapisa digitalnog zvuka
MPEG
Layer 3
audio koji omogu
ć
ava perceptualno
kodiranje (10:1).
Mul
ti
media
(Mul
ti
medija) - sklop razli
č
i
ti
h
vrsta informacija koje naša
č
ula primaju sveo-
buhvatno; lako su dostupna i veoma popu-
larna u svim oblicima komunikacije: u obrazo-
vanju, na poslu, u nauci, naro
č
ito u umetnos
ti
,
kao i u li
č
noj upotrebi.
Vector graphic
(
O
bjektno orijen
ti
sana gra
fi
-
ka) - 3-D gra
fi
č
ki programi koji sadrži ta
č
ne
geometrijske podatke: topologiju, koordinate,
veze, boju itd za vektorsku gra
fi
ku
,
za crtanje
i kreiranje štampanih gra
fi
kona, dijagrama i
ilustracija sa jasnim linijama i glatkim oblici-
ma.
M
ULTIMEDI
J
A
173
Paleta
- na meniju alata oponaša realni slikar-
ski pribor sadrži i druge alate jedinstvene
samo za ra
č
unare.
Pixeli
- su osnovni elemen
ti
slike, najsitniji
beli, crni, sivi ili obojeni elemen
ti
od kojih je
sa
č
injena slika na ekranu.
PostScript
- programski jezik je standardni,
tzv. page-descrip
ti
on language, za opis tekstu-
alnih fontova, ilustracija i drugih elemenata
štampanih stranica.
Drawing program
(Program za crtanje) - pro-
grami za 3-D gra
fi
ku sa sen
č
enjem, tekstuiran-
jem i rasterizacijom.
Presenta
ti
on program
(Program za prezenta-
cionu gra
fi
ku) - naj
č
eš
ć
e kreira slajd šou direk-
tno na ra
č
unarskom monitoru ili LCD projek-
toru, uklju
č
uju
ć
i nepokretne slike, animaciju i
video klipove (npr. Microso
ft
PowerPoint).
Sequencing program
(Program za sekven-
ciranje) - pretvara ra
č
unar u muzi
č
ku mašinu
za komponovanje, snimanje i ure
đ
ivanje
muzi
č
kih sadržaja.
Pain
ti
ng program
(Program za slikanje) –
ti
pa
CorelPainter obezbe
đ
uju rastersku (bitma-
piranu) gra
fi
ku slikanjem piksela na ekranu
pomo
ć
u miša.
Video edi
ti
ng program
(Program za ure
đ
ivanje
videa - uglavnom se obavlja nelinearnim teh-
nikama editovanja koje koriste ra
č
unar i so
ft
-
ver za editovanje.
Computer Aided Design-CAD
(Ra
č
unarski
podržan dizajn) - programski ala
ti
sli
č
ni so
ft
-
verima za crtanje koji kreiraju 3-D modele na
ekranu ra
č
unara.
Resolu
ti
on
(Rezolucija) - gus
ti
na piksela na
ekranu, ili broj ta
č
aka štampa
č
a
Sequencer
(Sekvencer) - tastatura u obliku
klavijature koja šalje MIDI signale ra
č
unaru, a
ra
č
unar interpre
ti
ra MIDI naredbe koriš
ć
enjem
programa za sekvenciranje
.
Sinte
ti
c sound
(Sinte
ti
zovan zvuk) - generisan
elektronski ra
č
unarskim instrumen
ti
ma koji
sinte
ti
šu tonove na osnovu matema
ti
č
kih for-
mula.
Video digitalyser
(Video digitalizator)- kon-
vertuje u digitalne podatke analogni video
signal.
6. BAZE PODATAKA
Baze podataka su danas široko rasprostran-
jene, predstavljaju osnovu informacionih sistema,
omogu
ć
avaju izradu dinami
č
kih web sajtova i
podržavaju sisteme elektronske trgovine. Za rea-
lizaciju baza podataka koriste se razli
č
ite tehnike
modelovanja kojima se realan svet (konkretan
sistem) svodi na kona
č
an broj povezanih ob-
jekata. Rad sa bazama podataka omogu
ć
avaju
sistemi za upravljanje bazama podataka koji
podržavaju kreiranje baze i njenih objekata, ma-
nipulaciju sa podacima i kontrolu prava pristupa.
U ovoj lekciji su opisani osnovni koncep
ti
u radu
sa bazama podataka.
I
N
FO
RMATIKA
178
Moderne baze podataka su
č
uvaju na ra
č
unaru, ali to nije bitno za samu de
fi
niciju.
Na primer, adrese poznanika i prijatelja, kolekcija
fi
lmova na CD-ovima, telefonski ime-
nik itd. jesu baze podataka (mada ih ve
ć
ina ljudi tako ne zove). Me
đ
u
ti
m, smeštanje
baze podataka na ra
č
unar omogu
ć
ava lakšu i bržu obradu podataka i dobijanje željene
informacije. Karakteris
ti
č
an je primer sa telefonskim imenikom koji se nalazi na papiru.
J
ednostavno je prona
ć
i telefonski broj željene osobe, ali je znatno teže prona
ć
i ime
osobe na osnovu telefonskog broja. Ako je telefonski imenik ve
ć
i (više smeštenih poda-
taka) prethodni problem se dodatno usložnjava. Ra
č
unarski zasnovane baze podataka
omogu
ć
avaju jednostavno i brzo dobijanje informacija. Pored osnovnih informacija iz
odgovaraju
ć
e baze podataka se mogu dobi
ti
i posebne informacije. Na primeru tele-
fonskog imenika mogu se izlista
ti
podaci za sve osobe po imenu npr. Marko, mogu se
izlista
ti
sve osobe kojima telefonski broj po
č
inje npr. sa 2, osobe kojima se telefonski
broj završava sa 45 i još mnogo toga.
6.2. OSNOVNI KONCEPTI I DEFINICIJE
Baze odataka se može de
fi
nisa
ti
kao organizovani skup logi
č
ki povezanih podataka.
O
na može bi
ti
bilo koje veli
č
ine i kompleksnos
ti
. Na primer, prodavac može da ima malu
BP vezanu za kupce na svom
notebook
ra
č
unaru koja se sastoji od nekoliko megabajta
podataka. Preduze
ć
e koje zapošljava hiljadu i više ljudi može da ima veoma veliku BP
od nekoliko terabajta podataka (jedan terabajt = 10
12
bajtova)
.
Veoma velika skladišta
podataka imaju više od petabajta podataka (1 petabajt = 10
15
bajtova). U širem smislu,
BP možemo posmatra
ti
kao integrisani skup podataka o nekom sistemu i skup postu-
paka za njihovo održavanje i koriš
ć
enje, organizovan prema potrebama korisnika. To
je dobro struktuirana kolekcija podataka, koja postoji jedno odre
đ
eno vreme, koja se
održava i koju koris
ti
više korisnika ili programa.
6.2.1. Podatak
Pod terminom podatak se podrazumeva
č
injenica o nekom predmetu i/ili doga
đ
aju
koja se može zabeleži
ti
i sa
č
uva
ti
na ra
č
unaru. Na primer, u bazi podataka nekog pro-
davca podaci bi bile
č
injenice kao što su ime, adresa i broj telefona kupca.
O
vakav
ti
p
podatka se zove struktuirani podatak. Najvažniji struktuirani podaci su brojevi, karakteri
i datumi (vreme). Današnje baze podataka pored struktuiranih podataka sadrže i druge
vrste podataka kao što su razna dokumenta, mape, fotogra
fi
je, zvuk,
č
ak i video zapise.
Na primer, u bazi podataka nekog prodavca mogla bi se na
ć
i i slika kupca. Tako
đ
e bi se
mogao na
ć
i zvu
č
ni ili video zapis poslednjeg razgovora sa kupcem.
O
va vrsta podatka
se naziva nestruktuirani podatak ili mul
ti
medijalni podatak. Mul
ti
medijalni podaci se
naj
č
eš
ć
e mogu na
ć
i na web serverima i u Internet bazama podataka.
B
AZE
P
O
DATAKA
179
Podatak se može de
fi
nisa
ti
kao sa
č
uvana reprezentacija predmeta i/ili doga
đ
aja
koja ima smisla i važnos
ti
za korisnika baze podataka.
Č
esto se u okviru jedne baze
podataka mogu na
ć
i kombinovani struktuirani i nestruktuirani podaci kako bi se stvor-
ilo mul
ti
medijalno okruženje. Na primer, automehani
č
arska radnja može kombinova
ti
struktuirane podatke (koji opisuju klijenta i njegova kola) sa mul
ti
medijalnim podacima
(slika automobila i skenirana kopija osiguranja).
Pod podatkom se podrazumeva
č
injenica prihva
ć
ena kao takva tj. kakva jeste. Po-
datak sam po sebi nema zna
č
enje, tek kada se interpre
ti
ra nekom vrstom sistema za
obradu podataka poprima zna
č
enje i postaje informacija. Tipi
č
no, termin “podatak”
se odnosi na ono što je u bazi podatak. Ra
č
unar vrši obradu podataka, prema zada-
tom programu, te se na osnovu saznanja sadržanih u podacima, a kao rezultat njihove
obrade, s
ti
č
u nova saznanja - informacije.
6.2.2. Informacija
Termini podatak i informacija su usko povezani i
č
esto se koriste kao sinonimi.
Me
đ
u
ti
m, korisno ih je razlikova
ti
. Informaciju de
fi
nišemo kao podatak koji je bio
obra
đ
en na takav na
č
in da se znanje osobe koja koris
ti
podatak pove
ć
alo. Na primer,
razmotrimo slede
ć
i spisak
č
injenica:
Petar Petrovi
ć
1506983610325
Marko Markovi
ć
0211969850123
J
anko
J
ankovi
ć
1112985830456
- - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - -
Prikazane
č
injenice po de
fi
niciji predstavljaju podatke, ali su ovi podaci u sadašnjoj
formi beskorisni.
O
rganizovanjem prethodnih podataka
,
dodavanjem još nekoliko
novih i njihovim ure
đ
ivanjem, prepoznaje se spisak upisanih studenata. Na ovaj na
č
in
se dolazi do informacije koja je korisna npr. upravi fakulteta, profesorima, studentskoj
službi i sl.
Tabela 6.1
Tabelarni prikaz podataka iz BP - informacija o upisu
Ime i prezime
JMBG
Fakultet
Godina upisa
Petar Petrovi
ć
1506988610325
F
IM
2008
Marko Markovi
ć
0211989850123
P
F
B
2006
J
anko
J
ankovi
ć
1112989830456
F
THM
2006
- - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - -
P
F
B
2008
B
AZE
P
O
DATAKA
181
6.2.3. Metapodaci - podaci o podacima (metadata)
Podaci koji se prikupljaju i
č
uvaju u bazi podataka
č
esto se nazivaju i podaci kraj-
njih korisnika (
end user data
). Metapodaci su podaci koji opisuju svojstva ili karakteris-
ti
ke podataka krajnjih korisnika i kontekst
ti
h podataka. Neka
ti
pi
č
na svojstva podataka
su naziv (ime) podatka, de
fi
nicija, dužina (veli
č
ina), i dozvoljene vrednos
ti
. Kontekst
podataka, koji opisuju metapodaci, podrazumeva izvor podataka, gde se
č
uvaju
podaci,vlasništvo i koriš
ć
enje.
Tabela 6
.
2
Primer metapodataka
Naziv
Tip
Dužina
Opis
Izvor
Ime
Text
30
Ime i prezime stu-
denta
Li
č
na karta
J
MBG
Integer
1
J
edinstven ma
ti
č
ni
broj
Li
č
na karta
Smer
CHAR
3
Smer na fakultetu
Strudentska
služba
GodUpisa
Number
Godina upisa
Studentska služba
Metapodaci opisuju svojstva podatka ali se nalaze odvojeno od tog podatka. Meta-
podaci iz tabele 6
.
2 ne prikazuju ni jedan podatak.
O
ni omogu
ć
avaju dizajnerima i koris-
nicima BP da razumeju koji podaci postoje u bazi, šta oni zna
č
e, i koja je razlika izme
đ
u
podataka koji na prvi pogled izgledaju isto. Upravljanje metapodacima je veoma bitno
jer podaci bez jasnog zna
č
enja mogu bi
ti
zbunjuju
ć
i, pogrešno protuma
č
eni ili puni
grešaka.
6.2.4. Sistem za upravljanje bazama podataka
Sistem za upravljanje bazama podataka
-
DBMS (
Data Base Management System
) je
so
ft
verski sistem koji se koris
ti
za kreiranje, održavanje i manipulisanje podacima, kao i
za kontrolu prava pristupa bazi podataka. DBMS omogu
ć
ava krajnjim korisnicima i pro-
gramerima da dele podatke, tj. omogu
ć
ava da se podaci koriste od strane više aplikaci-
ja, a ne da svaka aplikacija ima svoju kopiju podatka sa
č
uvanu u posebnim datotekama.
DBMS tako
đ
e pruža mogu
ć
nost kontrole pristupa podacima, osigurava integritet po-
dataka, uspostavlja kontrolu konkurentnos
ti
i vrši oporavak baze podataka. Programeri
aplikacija za rad sa bazama podataka ne moraju da poznaju detalje o na
č
inu zapisa baze
podataka na disku, ne moraju da formulišu algoritme za e
fi
kasan pristup podacima, ni
ti
su optere
ć
eni bilo kakvim aspek
ti
ma oko upravljanja podacima u bazi podataka.
I
N
FO
RMATIKA
182
Termini BP i upravljanje bazom podataka se ponekad mešaju. Stru
č
no govore
ć
i, BP
je uvek skup
č
injenica, ne ra
č
unarski program. DBMS je uveden kao interfejs izme
đ
u
korisnika (korisni
č
kih programa, aplikacija) i zapisa baze podataka na disku. Korisni
č
ki
programi ne pristupaju podacima direktno, ve
ć
komuniciraju sa ovim so
ft
verom (pro-
gramom). DBMS upravlja strukturom baze podataka: de
fi
niše objekte baze, njihova
svojstva (atribute), dozvoljene vrednos
ti
atributa, veze izme
đ
u objekata, ograni
č
enja
nad objek
ti
ma i me
đ
usobnim vezama.
O
mogu
ć
ava manipulaciju podacima u bazi:
unošenje, brisanje i izmene, tj. omogu
ć
ava njeno održavanje. Kontroliše pristup po-
dacima: ko može da pristupi podacima, kojim podacima i šta može sa njima da radi.
DBMS dozvoljava deljenje BP izme
đ
u više aplikacija/korisnika i
č
ini upravljanje podaci-
ma uspešnijim i delotvornijim Uobi
č
ajeno je da kada se govori o so
ft
veru za baze poda-
taka, onda se misli upravo na DBMS.
Slika 6.4 DBMS je interfejs izme
đ
u (aplikacija) korisnika i zapisa baze
podataka na disku
6.3. KLASI
Č
AN SISTEM ZASNOVAN NA DATOTEKAMA
Kada su se ra
č
unari po
č
eli koris
ti
ti
za obradu podataka, nisu postojale baze po-
dataka. Ra
č
unari su u to vreme bili znatno slabiji nego današnji personalni ra
č
unari,
zauzimali su
č
itavu prostoriju i koris
ti
li su se skoro isklju
č
ivo za nau
č
na izra
č
unavanja.
Postepeno su ra
č
unari uvo
đ
eni u poslovni svet. Da bi bili od koris
ti
za poslovne ap-
likacije, ra
č
unari moraju da skladište, manipulišu, i preuzimaju velike datoteke poda-
taka. Kako su poslovne aplikacije postajale sve kompleksnije, postalo je o
č
igledno da
klasi
č
ni sistemi zasnovani na datotekama imaju veliki broj nedostataka i ograni
č
enja.
U ve
ć
ini bitnih poslovnih aplikacija danas se umesto klasi
č
nog sistema zasnovanog na
datotekama koriste baze podataka.
I
N
FO
RMATIKA
184
Slika 6.6 Klasi
č
na obrada podataka zasnovana na sistemu datoteka
6.3.1. Nedostaci sistema zasnovanog na datotekama
Postoji više mana koje su
ti
pi
č
ne za sistem koji je zasnovan na datotekama i klasi
č
nim
programskim jezicima.
O
ve mane za primer prikazan na slici 6
.
6 ukratko su opisane u
nastavku.
Zavisnost izme
đ
u programa i podataka:
O
pisi datoteka se
č
uvaju u okviru svakog
programa koji pristupa toj datoteci. Na primer, u procesu porudžbine sa Slike 6
.
6 pro-
gram A pristupa datoteci sa podacima o kupcu. Stoga, ovaj program sadrži detaljan opis
datoteke. Kao posledica ovoga, svaka promena koja se napravi u datoteci, a odnosi se
na strukturu, momentalno podrazumeva da se mora menja
ti
i opis datoteka u svakom
programu koji pristupa
ti
m podacima. Prime
ti
te na slici 6
.
6 da se podaci o kupcima
nalaze i u procesu porudžbine i u procesu naplate. Pretpostavimo da se veli
č
ina polja
“adresa kupca” menja sa 20 karaktera na 30 karaktera.
O
pis datoteke u svakom pro-
gramu (možda
č
ak u svih pet) se mora ažurira
ti
.
Č
esto je teško i samo lociranje svih
programa na koje je u
ti
cala ovakva promena. Što je još gore pri ažuriranju se
č
esto
prave greške.
Redundansa podataka:
Kako se u prikazanom sistemu procesi odvijaju nezavisno
jedni od drugih, ponavljanje podataka nije izuzetak ve
ć
je pravilo. Na primer, na slici
6
.
6 proces porudžbina ima datoteke sa osnovnim podacima o proizvodima dok proces
naplate ima datoteku o cenama proizvoda. Dakle, obe ove datoteke sadrže podatke
o is
ti
m proizvodima kao što su: cena po jedinici proizvoda, opis proizvoda i koli
č
ina u
skladištu. Zbog nepotrebnih duplikata potreban je ve
ć
i prostor za njihovo
č
uvanje kao
i više truda i rada pri njihovom ažuriranju. Neplanirana redundansa podataka može
da dovede do gubitka podataka. Na primer, is
ti
podaci mogu se vodi
ti
pod razli
č
i
ti
m
imenima atributa u razli
č
i
ti
m dokumen
ti
ma, ili obrnuto, isto ime se može koris
ti
ti
za
razli
č
ite vrste podataka.
B
AZE
P
O
DATAKA
185
Ograni
č
enost deljenja podataka:
Koriš
ć
enjem klasi
č
nog sistema zasnovanog na da-
totekama, svaki proces ima svoje datoteke i korisnici nemaju šansu da me
đ
usobno dele
podatke sa korisnicima iz drugih procesa. Na slici 6
.
6 se vidi da radnici u ra
č
unovodstvu
imaju pristup samo procesu naplate, dok nemaju pristup procesima porudžbina i plata.
Menadžeri su imali velike probleme pri sastavljanju izveštaja za koje su im bili potrebni
podaci iz razli
č
i
ti
h procesa, jer bi se
č
esto desilo da su dokumenta nekompa
ti
bilna i
da je potrebno dosta programiranja kako bi se svi
ti
podaci sakupili u jedan izveštaj.
Tako
đ
e, dodatni problem je bio u tome što su se željeni podaci
č
esto nalazili u razli
č
i
ti
m
odeljenjima organizacije.
Dugo vreme za razvoj:
Sa klasi
č
nim sistemom zasnovanom na datotekama pos-
toji mala šansa za koriš
ć
enje prethodnih razvojnih dos
ti
gnu
ć
a. Svaka nova aplikacija
zahteva od projektanta da krene od nule. Svaki put je neophodno de
fi
nisa
ti
nove for-
mate i opise podataka i pisa
ti
kod za pristup podacima za svaki program.
O
vako veliko
vreme za razvoj nije u skladu sa današnjim poslovnim potrebama, gde je svaki minut
bitan da bi se pos
ti
gao uspeh.
Teško održavanje programa:
Skup svih prethodno navedenih nedostataka dovodi
do preterane potrebe za održavanjem programa.
Č
ak 80% budžeta predvi
đ
enog za raz-
voj sistema zasnovanog na datotekama odlazi na njegovo održavanje. Zbog toga, nara-
vno, ostaje jako malo prostora za razvoj novih aplikacija.
Važno je zna
ti
da ve
ć
ina mana klasi
č
nog sistema zasnovanog na datotekama, koje
smo u prethodnom delu teksta pominjali, mogu isto tako bi
ti
ograni
č
enja za BP, pogo-
tovo ako se ne promeni pristup razvoju baze podataka. Na primer, ukoliko preduze
ć
e
razvije nekoliko zasebnih BP (recimo, za svaku radnu jedinicu ili proces po jednu bazu)
sa malom ili nikakvom vezom izme
đ
u njih, onda može do
ć
i do nepotrebnog ponavl-
janja is
ti
h podataka, ograni
č
enja deljenja podataka, produžavanja vremena potrebnog
za razvoj i preterane potrebe za održavanjem programa.
6.4. PRISTUP ZASNOVAN NA BAZAMA PODATAKA
Pristup zasnovan na BP potencira integraciju i deljenje podataka izme
đ
u svih odeljen-
ja jedne organizacije.
O
vaj pristup zahteva potpunu promenu u na
č
inu razmišljanja,
po
č
evši od najvišeg nivoa upravljanja. Takva promena na
č
ina razmišljanja za ve
ć
inu
organizacija je veoma teška.
Da bi objasnili pristup zasnovan na BP posmatrajmo prethodno razmatrani zastareli
informacioni sistem fabrike koji se klasi
č
no zasnivao na datotekama. Koncept pristupa
B
AZE
P
O
DATAKA
187
Li
č
ne BP se široko primenjuju jer
č
esto mogu bitno unapredi
ti
produk
ti
vnost pojed-
inca. Me
đ
u
ti
m, one sadrže jedan faktor rizika: podatke ovih baza nije lako deli
ti
sa
drugim korisnicima. Na primer, ako bi menadžer prodaje želeo celokupan spisak klije-
nata i kontakata, to se ne bi moglo ni brzo ni lako uradi
ti
uzimanjem podataka iz li
č
nih
baza svakog od prodavaca.
O
vo ilustruje veoma
č
est problem: ako su neki podaci od
interesa jednom
č
oveku, onda su verovatno (ili
ć
e brzo posta
ti
) od interesa i drugim
ljudima. Zbog toga, li
č
ne BP bi trebalo sves
ti
na koriš
ć
enje pod posebnim okolnos
ti
ma
(npr. u veoma malim preduze
ć
ima) gde je verovatno
ć
a potreba za deljenjem podataka
izme
đ
u korisnika izuzetno mala.
6.5.2. Baze podataka za radne grupe
Radnu grupu
č
ini rela
ti
vno mali broj ljudi koji sara
đ
uju na jednom projektu ili ap-
likaciji. Radna grupa obi
č
no sadrži desetak ljudi.
O
ni mogu bi
ti
uklju
č
eni u npr. planira-
nje, projektovanje ili razvoj novog ra
č
unarskog programa. BP za radne grupe služi za
podršku zajedni
č
kog rada jedne takve grupe. Uzmimo za primer radnu grupu koja pravi
i standardne i programe po porudžbini, koji se prodaju so
ft
verskim kompanijama kao
i krajnjim korisnicima.
O
bi
č
no, jedna ili više osoba rade na datom programu, ili dele
programe, u isto vreme. Grupi je potrebna BP koja
ć
e da pra
ti
razvoj svakog dela i koja
ć
e da omogu
ć
i da se podaci što lakše razmenjuju me
đ
u
č
lanovima
ti
ma.
6.5.3. Baze podataka odeljenja
O
deljenje je funkcionalna radna jedinica u okviru organizacije. Tipi
č
ni primeri
odeljenja su: kadrovsko, marke
ti
ng, proizvodnja, ra
č
unovodstvo i sl.
O
deljenje je obi
č
no
ve
ć
e od radne grupe (nekada se sastoji i do 100 osoba) i odgovorno je za ve
ć
i broj
razli
č
i
ti
h poslova. BP odeljenja služe kao podrška razli
č
i
ti
m oblicima poslova i ak
ti
vnos
ti
koje obavlja to odeljenje. Uzmimo za primer BP kadrovskog odeljenja u kojoj se prate
podaci vezani za zaposlene, vrste poslova, stru
č
nu spremu i poslovna zaduženja. Kada
su svi relevantni podaci sa
č
uvani u bazi podataka, korisnici mogu da pretražuju BP u
cilju dobijanja odgovora na pitanja kao što su slede
ć
a:
Za odre
đ
enu vrstu zanimanja (npr programer) kakve prilike za zaposlenje tre-
nutno postoje u organizaciji?
Za tu istu vrstu posla
,
koja stru
č
na sprema ili veš
ti
na je neophodna?
Koje veš
ti
ne, znanje poseduje odre
đ
eni radnik? I obrnuto, koji radnici poseduju
odre
đ
enu veš
ti
nu, znanje?
Koji sve radnici su obavljali odre
đ
eni posao u organizaciji? I obrnuto, koje sve
poslove je odre
đ
eni radnik obavljao u organizaciji?
Koje sve zaposlene nadgleda odre
đ
eni menadžer?
I
N
FO
RMATIKA
188
6.5.4. Baza podataka organizacija
Baza podataka organizacije obuhvata
č
itavu organizaciju ili više njenih odeljenja.
O
va vrsta BP je namenjena da podrži sve procese organizacije i proces donošenja od-
luka. Važno je ista
ć
i da jedna organizacija može ima
ti
više BP, tako da jedna takva BP
ne sadrži sve podatke jedne organizacije.
J
edna BP za celu organizaciju srednjih do ve-
likih dimenzija ne bi bila prak
ti
č
na iz mnogo razloga. Kao prvo zbog razli
č
i
ti
h potreba
razli
č
i
ti
h korisnika, kompleksnos
ti
stvaranja jedinstvenih metapodataka za sve korisnike
BP je ogromna. BP organizacije pruža podršku za jedan odre
đ
eni broj (skup) odeljenja.
Tokom poslednjih decenija, razvoj BP organizacije je doveo do dva najvažnija oblika:
Enterprise resource planning
(ERP) sistem
Implementacija skladišta podataka (
data warehouses
)
ERP sistemi rade sa teku
ć
im podacima organizacije, dok skladišta podataka sakupl-
jaju podatke iz raznih opera
ti
vnih BP, uklju
č
uju
ć
i i li
č
ne, radnih grupa, odeljenja i ERP
BP. Skladišta podataka pružaju mogu
ć
nost korisnicima da rade sa prethodnim podaci-
ma kako bi pronašli obrasce i trendove doga
đ
aja i kako bi odgovorili na pitanja koja su
vezana za strategiju poslovanja.
6.5.5. Internet, intranet i ekstranet baze podataka
Internet tehnologije služe za olakšavanje deljenja podataka i informacija. Na primer,
u okviru fabrike može se koris
ti
ti
lokalna mreža (LAN) koja povezuje radne stanice za-
poslenih iz raznih odeljenja sa serverom na kome se nalazi BP. LAN unapre
đ
uje komu-
nikaciju i proces donošenja odluka u okviru same kompanije. Ako se uvede Intranet
koji se zasniva na Web tehnologiji, njemu se može pristupa
ti
samo u okvirima kom-
panije. Radna stanica svakog zaposlenog se može koris
ti
ti
kao web
browser
, i na taj
na
č
in se dobija brz pristup informacijama kompanije, uklju
č
uju
ć
i i telefonski adresar,
speci
fi
kacije proizvoda, elektronsku poštu i tome sli
č
no. Tako
đ
e se radne stanice mogu
koris
ti
ti
i kao personalni ra
č
unari koji povezani preko LAN-a pristupaju serveru na kome
se nalazi BP. Mogu
ć
e je doda
ti
i Web interfejse nekim poslovnim aplikacijama, kao što
su unošenje porudžbina, da bi na taj na
č
in više internih poslovnih ak
ti
vnos
ti
moglo bi
ti
obavljano od strane zaposlenih preko intraneta.
U cilu e
fi
kasnijeg ukupnog poslovanja intranet sistem se može otvori
ti
ka kupci-
ma preko Interneta.
O
vo omogu
ć
ava maloprodajama da pretražuju katalog proizvo-
da (uklju
č
uju
ć
i slike i speci
fi
kacije proizvoda) i utvrde da li željenog proizvoda ima u
skladištu. Tada radnici u maloprodajnim objek
ti
ma mogu da obaveste svoje kupce i da
poru
č
e željeni komad proizvoda preko Interneta. Internet konekcija je kon
fi
gurisana
kao ekstranet što zna
č
i da samo odobrene maloprodaje mogu da pristupe intranet-u
fabrike.
Sve ve
ć
e koriš
ć
enje Interneta je dovelo i do promena u okruženju BP. Prihvatanje
Interneta od strane poslovnog sveta je dovelo do bitnih promena u davno utvr
đ
enim
modelima poslovanja. Veoma uspešne kompanije su bile ugrožene zbog novih kom-
I
N
FO
RMATIKA
190
7. Korisni
č
ki interfejs
-
J
ezici, meniji, i itd. pomo
ć
u kojih korisnici upotrebljavaju
razli
č
ite komponente sistema
8. Computer-aided so
ft
ware engineering
- (CASE) ala
ti
koji se koriste za dizajnira-
nje BP i aplika
ti
vnih programa.
9. Krajnji korisnici
-
O
sobe koje dodaju, brišu i modi
fi
kuju/ažuriraju podatke u bazi
podataka i koje zahtevaju ili primaju podatke iz njih. Svaka interakcija izme
đ
u
korisnika i BP dešava se preko DBMS-a.
Slika 6
.
8 Komponente okruženja BP
Sa unapre
đ
enjem so
ft
vera, korisni
č
ki interfejs postaje sve lakši za upotrebu. Primeri
za ovakav napredak su sistemi zasnovani na menijima, sistemi sa mogu
ć
noš
ć
u pristu-
pa Internetu i sistemi koji prepoznaju govor (prihvataju govorne komande). Cilj ovih
sistema je da što više krajnjih korisnika može da koris
ti
ra
č
unar, što zna
č
i da korisnici
koji nisu ra
č
unarski eksper
ti
mogu sami da naprave izveštaje i koriste jednostavne ap-
likacije. Naravno, u ovakvom okruženju administratori BP moraju da obrate pažnju na
bezbednost BP.
O
kruženje BP prikazano na Slici 6
.
8 predstavlja integrisani sistem hard-
vera, so
ft
vera i ljudi koji je napravljen da olakša skladištenje, preuzimanje i kontrolu
izvora informacija i da pove
ć
a produk
ti
vnost preduze
ć
a.
B
AZE
P
O
DATAKA
191
6.7. ISTORIJA RAZVOJA BAZE PODATAKA
Nastanak BP se vezuje za
Herman
-a
Holerith
-a koji je 1884. godine prijavio patent
– sistem za automatsku obradu podataka (A
O
P) o popisu stanovništva u SAD. Podaci
na bušenim kar
ti
cama su ru
č
no ubacivani u ure
đ
aj za o
č
itavanje, a obrada podataka
se odnosila na prebrojavanje. Programiranje se svodilo na izbor vrste prebrojavanja, a
radilo se ru
č
nim prespajanjem kontakata. Dotadašnja obrada podataka popisa trajala
je 10-tak godina, a sa
Holerith
-ovim izumom vreme obrade bilo je smanjeno na šest
nedelja.
Herman Hollerith
je osmislio ideju po kojoj se svaki stanovnik SAD predstavlja
nizom od 80 karaktera – ime, godište itd. popunjenih praznim prostorima da bi se za sva
imena obezbedila ista dužina, tako da BP bude „poravnata“. Tako je popis stanovništva
iz 1890. godine bio prva automa
ti
zovana BP, koja se u suš
ti
ni sastojala od hiljada ku
ti
ja
punih bušenih kar
ti
ca.
O
d
Holerith
-ove kompanije nastao je današnji IBM.
Slika 6
.
9 Izgled
Holerith
-ove bušene kar
ti
ce i mašine za o
č
itavanje kar
ti
ca
Nakon Drugog svetskog rata, u kompanijama i vladinim ins
ti
tucijama po
č
eli su se
pojavljiva
ti
prvi elektronski ra
č
unari.
O
ni su se
č
esto koris
ti
li upravo za jednostavne line-
arne BP, naj
č
eš
ć
e za ra
č
unovodstvo. Ipak, vrlo brzo, boga
ti
kupci su po
č
eli da zahtevaju
više od njihovih ekstremno skupih mašina. Sve je to vodilo do ranih BP. Zanimljivo je
da su ove rane aplikacije nastavile da koriste Hollerith-ove bušene kar
ti
ce, neznatno
modi
fi
kovane u odnosu na originalni dizajn. Ne
fl
eksibilnost polja iste dužine, BP pokre-
tane 80 kolonskim bušenim kar
ti
cama, u
č
inile su rane ra
č
unare metom napada i šala i
potpunom misterijom za obi
č
nog
č
oveka.
B
AZE
P
O
DATAKA
193
Mogu
ć
nost upravljanja sve složenijim
ti
povima podataka.
O
vi
ti
povi uklju
č
uju
i mul
ti
dimenzionalne podatke, koji su ve
ć
dobili na važnos
ti
u aplikacijama
skladištenja podataka;
Nastavak razvoja ’univerzalnih servera’. To su serveri koji mogu da upravljaju
širokom lepezom raznih
ti
pova podataka, tako da budu transparentni svim koris-
nicima. Naro
č
ito su važni kod Internet aplikacija;
Skladišta sa adresiranim sadržajem
ć
e postaja
ti
sve popularnija. Sa ovakvim
pristupom, korisnik može da do
đ
e do informacije speci
fi
kacijom kakvu vrstu po-
datka želi, umesto kako da do
đ
e do njega. Na primer, korisnik može da skenira
fotogra
fi
ju i da traži od kompjutera pretragu, kako bi pronašao istu takvu, ili njoj
sli
č
nu fotogra
fi
ju;
BP i druge tehnologije, poput vešta
č
ke inteligencije, olakša
ć
e pristup podacima
neobu
č
enim korisnicima. Na primer, korisnik
ć
e bi
ti
u mogu
ć
nos
ti
da zahteva
podatak na više jezika;
Rad na tehnologijama algoritama za tehniku analize podataka, koji teže ka up-
ravljanju veoma velikim pake
ti
ma podataka, kako bi organizacije što lakše ana-
lizirale svoja ogromna skladišta podataka. To
ć
e u velikoj meri olakša
ti
planiranje
strategije organizacija za njihovo poslovanje za duže vremenske periode;
I na kraju skale se nalazi dalje širenje PDA, što
ć
e doves
ti
do poboljšane sinhroni-
zacije malih BP i poboljšanje brzine beži
č
nog prenosa.
Bluetooth
beži
č
ni standard
ć
e u velikoj meri ubrza
ti
razvoj beži
č
ne konekcije na Internet. Ali
ć
e i nametnu
ti
pitanje daljeg razvoja zaš
ti
te podataka.
6.8. MODELOVANJE
Informacioni sistemi pojedinih
fi
rmi omogu
ć
avaju upravljanje podacima koji su
bitni za njeno poslovanje. Me
đ
u
ti
m, broj internih podataka i podataka iz okruženja
je ogroman te je nemogu
ć
e sve podatke i sve uo
č
ene detalje opisa
ti
i sa
č
uva
ti
unutar
informacionog sistema. Postupkom selekcije iden
ti
fi
kuju se i
č
uvaju samo relevantni
podaci. Time se dolazi do pojma modela podataka.
O
n je izraz i posledica zahteva za
obradom podataka relevantnih za odre
đ
eno podru
č
je primene. Modeli su
č
ovekovo
sredstvo pojednostavljivanja problema i njegovo posmatranje samo sa stanovišta bit-
nih za ciljeve analize.
O
bjekt posmatranja (npr. automobil) ima uvek više osobina (atrib-
uta) od kojih u datom trenutku analize može bi
ti
dovoljan samo njihov manji broj (npr.
samo
registarski broj,
ti
p automobila, ime i prezime vlasnika
). To su najvažniji atribu
ti
potrebni u postupku pretraživanja i pronalaženja vlasnika vozila na osnovu registarskog
broja vozila unutar jednog informacionog sistema.
O
stali atribu
ti
kao što su
boja, go-
dina proizvodnje, broj sedišta
i sl. nisu bitni (mogu se zanemari
ti
) za takav postupak.
I
N
FO
RMATIKA
194
Č
ovek, obdaren sposobnos
ti
ma apstraktnog na
č
ina mišljenja, stvara jedan apstraktni
model realnog sveta. Takav model realnog sveta zasniva se na simbolima i zove se kon-
ceptualni model podataka.
Slika 6.10 Realan svet i njegov model
Modelovanje podataka se radi paralelno sa analizom potreba. Kako se informacije
prikupljaju, objek
ti
se iden
ti
fi
kuju, dodjeljuju im se imena koriste
ć
i termine bliske kra-
jnjim korisnicima.
O
bjek
ti
se onda modeluju i analiziraju koriš
ć
enjem dijagrama ob-
jek
ti
-veze (ER dijagrami). Dijagram se može pregleda
ti
od strane dizajnera i krajnjeg
korisnika da bi se osigurala njegova kompletnost i ta
č
nost. Ako model nije ta
č
an, modi-
fi
kuje se, što ponekad zahteva da se prikupe dodatne informacije. Ciklus pregledanja i
modi
fi
kovanja se nastavlja sve dok se ne dobije potvrda da je model korektan.
6.8.1. Razvoj konceptualnih modela
O
bjek
ti
iz realnog sveta se u ra
č
unarskoj primeni opisuju pomo
ć
u podataka. Podaci
su zato apstrakcija realnos
ti
, tj. sredstva za kodiranje osobina objekata iz realnog sveta.
Modelovane, kao postupak kojim se realni svet svodi na odre
đ
eni broj podataka, pred-
stavlja kompleksan posao i sastoji se iz više koraka:
Izbor (selekcija):
U prvom koraku se mnoštvo objekata iz realnog sveta redukuje
na manji skup objekata, koji
ć
e
č
ini
ti
objekte modela. Npr. objek
ti
mogu bi
ti
student,
predmet, profesor, studentska služba, polaganje ispita i sl. U procesu selekcije ovaj broj
objekata se može redukova
ti
na manji broj, ako je cilj pra
ć
enje uspešnos
ti
studiranja
na fakultetu. Time se složenost realnog sistema smanjuje. Selekcija se ne odnosi samo
na objekte nego i na njihove osobine, kao i na me
đ
usobne veze (relacije) izme
đ
u ob-
jekata.
Imenovanje:
Svakom objektu u realnom svetu, svakoj vezi izme
đ
u uo
č
enih objeka-
ta, kao i svakom atributu uo
č
enog objekta ili veze dodeljuje se ime.
Klasi
fi
kacija:
Nehomogeni skup objekata i odnosa se svrstava u homogene klase i
ti
pove objekata. Klasi
fi
kacija uvek zavisi od podru
č
ja primene.
I
N
FO
RMATIKA
196
6.8.3. Veze izme
đ
u en
ti
teta
BP se ne odnosi samo na pojedina
č
ne objekte nego i na odnose izme
đ
u objekata.
U realnom sistemu objek
ti
nisu me
đ
usobno izolovani, nego se nalaze u me
đ
usobnoj
interakciji. Student se upisuje na fakultet, sluša predavanja iz pojedinih predmeta, pri-
javljuje polaganje ispita, polaže ispit itd. To su primeri logi
č
kih i realnih veza izme
đ
u
objekata, koje slede iz realnih odnosa u posmatranom sistemu studiranja na jednom
fakultetu. Istražimo jedan skup odnosa izme
đ
u studenata koji slušaju predavanja kod
odre
đ
enog profesora. Postavlja se pitanje šta su u takvim odnosima objek
ti
, koje su
njihove osobine (atribu
ti
) i kako prikaza
ti
njihove odnose.
Iden
ti
fi
kova
ti
objekte, njihove osobine i odnose zna
č
i prak
ti
č
no izgradi
ti
model po-
dataka. U modelu podataka ne postoje samo atribu
ti
objekta, nego i veze izme
đ
u ob-
jekata. Prvo se selektuju objek
ti
, imenuju se, a za
ti
m se analiziraju
ti
povi odnosa koji
se uspostavljaju izme
đ
u objekata.
O
dnosi izme
đ
u objekata posmatranja prikazuju se
naj
č
eš
ć
e primenom logike skupova i preslikavanja njihovih elemenata.
Najjednostavniji odnos izme
đ
u dva objekata naziva se preslikavanje 1:1. Kod takvog
preslikavanja svaki se element skupa X može preslika
ti
na najviše jedan element skupa
Y. Istovremeno, i svaki element skupa Y može bi
ti
preslikan na najviše jedan element sk-
upa X. Karakteris
ti
č
an primer bi bio sa en
ti
te
ti
ma
F
akultet i Dekan. Na jednom fakultetu
može bi
ti
samo jedan dekan, a jedan dekan može bi
ti
dekan na samo jednom fakultetu.
Takvi odnosi izme
đ
u en
ti
teta su retki, a mogu se predstavi
ti
slikom 6.11a:
a)
b)
c)
Slika 6.11 Preslikavanje en
ti
teta 1:1 (a), N:1 (b) i M:N (c)
Druga vrsta odnosa naziva se preslikavanje N:1 (ili 1:N). Više elementa skupa X može
se preslika
ti
na najviše jedan element skupa Y. Istovremeno jedan element skupa Y
može se preslika
ti
na više elemenata skupa X. Pogodan primer za ovu vrstu odnosa
izme
đ
u en
ti
teta je odnos izme
đ
u en
ti
teta Student i Dekan. Više studenata na jednom
fakultetu ima samo jednog dekana, a jedan dekan je dekan za više studenata na svom
fakultetu.
Najsloženije preslikavanje je
ti
pa M:N. Svaki element prvog skupa može se preslika
ti
na više elemenata drugog skupa, ali se i svaki element drugog skupa može preslika
ti
na
više elemenata prvog skupa. Karakteris
ti
č
an primer ovakvih veza postoji ako se uo
č
e
en
ti
te
ti
Student i Profesor.
J
ednom studentu predaje više profesora, a ujedno jedan
profesor predaje za više studenata.
B
AZE
P
O
DATAKA
197
6.8.4. Troslojna arhitektura baza podataka
Model BP koji je danas u primeni prikazan je na Slici 6.12. Na bazi tog modela raz-
vijeni su sistemi za upravljanje bazama podataka koji imaju troslojnu arhitekturu ili
varijantu te arhitekture. Aplika
ti
vni programi komuniciraju s bazom podataka preko
odgovaraju
ć
eg eksternog modela. Konceptualni nivo je najbliži stvarnos
ti
. Taj se nivo
de
fi
niše u procesu kreiranja modela podataka.
J
edan od ciljeva modela podataka je
oblikovanje podataka za sadašnje i budu
ć
e aplikacije. Može se re
ć
i da konceptualni
nivo
č
ine sve relacione šeme modela podataka, sve relacije i ograni
č
enja. Spoljašnji
nivoi (modeli A, B i C) formiraju se na temelju konceptualnog nivoa i predstavljaju samo
pogled (VIEW) prema potrebama pojedinih korisnika.
Slika 6.12 Troslojna arhitektura BP
Unutrašnji (interni) sloj baze odnosi se na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom
medijumu za
č
uvanje (naj
č
eš
ć
e disku). Radi se o slogovima zapisanim u datotekama.
Niži sloj, uslovno re
č
eno, ili nivo bliži disku od internog sloja BP, je opera
ti
vni sistem,
koji na osnovu logi
č
kih adresa slogova
č
ita sadržaj diska.
B
AZE
P
O
DATAKA
199
Slika 6.13
Šematski prikaz jednog hijerarhijskog modela
Hijerarhijski model ima ozbiljnih nedostataka. Na primer, ne može se doda
ti
slog u
tabelu naslednika dok se ne uklju
č
i u roditeljsku tabelu. Hijerarhijski model je sposo-
ban da radi jedino sa jednostrukim stablima, ali ne može da se nosi sa povezivanjem
ogranaka ili stvaranjem višestrukih veza. Zbog toga se stvara redundansa (višestruko
pojavljivanje) podataka i mogu
ć
nost neta
č
nog ažuriranja. Na primeru hijerarhijske
organizacije nekog fakulteta koji ima katedre, profesore, studente itd. mogu se lako
uo
č
i
ti
navedene slabos
ti
. Lako je predstavi
ti
da na jednoj katedri ima više profesora,
ali se ne može predstavi
ti
da jedan profesor radi na više katedri. Da bi se ovo uradilo,
moraju postoja
ti
dva pojavljivanja istog profesora. To može doves
ti
do neta
č
nos
ti
kod
ažuriranja podataka, npr. mogu
ć
e je da informacije budu razli
č
ite u dva zapisa, što vodi
do konfuzije.
Hijerarhijski model se više ne koris
ti
kao osnova za trenutne komercijalne sisteme,
ali još uvek postoji mnogo nasle
đ
enih sistema baziranih na ovom modelu. Zbog svih
nedostataka koji postoje u hijerarhijskom modelu, razvijen je mrežni model.
6.9.2. Mrežni model
Mrežni model je prvi put predstavljen 1961. godine.
O
mogu
ć
ava da se višestruki
skupovi podataka koriste zajedno putem pokaziva
č
a (ili pointera). Neke kolone sadrže
pokaziva
č
e na druge tabele umesto samih podataka. Na taj na
č
in, tabele su povezane
pokaziva
č
ima i mogu se posmatra
ti
kao mrežna struktura. Dok u hijerarhijskom mod-
elu svaki slog ima jedan „roditeljski“ slog i neograni
č
eno „naslednika“, mrežni model
omogu
ć
ava svakom zapisu da ima višestruke roditelje i naslednike, kreiraju
ć
i mrežastu
strukturu.
I
N
FO
RMATIKA
200
Slika 6.14 Šema mrežnog modela
Mrežni model se danas uglavnom ne upotrebljava za dizajniranje BP, ali ipak ima
slu
č
ajeva gde se kao deo nasle
đ
a koris
ti
u nekim kompanijama. Predstavlja unapre
đ
enje
hijerarhijskog modela, ali je kompleksan i težak za upotrebu. Pored toga, teško ga je
podrža
ti
matema
ti
č
kim aparatom, što onemogu
ć
ava kasnije e
fi
kasno programiranje.
6.9.3. Relacioni model
Kao i mnoge druge tehnologije u ra
č
unarskoj industriji, koreni relacionih BP po
ti
č
u iz
IBM-a i njihovog istraživanja automa
ti
zovanja kancelarijskih operacija u 60-
ti
m i 60-
ti
m
godinama XX veka (1960.), IBM-ov istraživa
č
Ted Codd
je prezentovao prvi rad o rela-
cionim bazama podataka. Zbog same tehni
č
ke prirode rada i oslanjanja na matema
ti
č
ki
aparat, njegova važnost nije odmah shva
ć
ena. U srcu relacionog modela nalazi se kon-
cept tabele (koja se naziva i relacija) u kojoj su smešteni svi podaci. Svaka tabela je
na
č
injena od slogova (redova u tabeli), a svaki slog ima svoja polja (atribute).
O
snovne
karakteris
ti
ke relacionog modela podataka su slede
ć
e:
Sve se predstavlja relacijama (tabelama);
Zasniva se na strogoj matema
ti
č
koj teoriji;
Minimalna redundansa podataka;
J
ednostavno ažuriranje podataka;
Izbegnute su anomalije ažuriranja;
Redosled kolona i redova ne u
ti
č
e na informacioni sadržaj tabele;
Ne mogu da egzis
ti
raju dva iden
ti
č
na reda (zapisa) u jednoj tabeli;
Svaki red se može jednozna
č
no odredi
ti
(postoji primarni klju
č
);
...
I
N
FO
RMATIKA
202
Klasa veza se može posmatra
ti
kao zaseban en
ti
tet, a taj en
ti
tet može da ima svoje
posebne atribute. U našem primeru, klasa veza
Drži
može da ima kao atribut
Datum
od
kada student drži odre
đ
enu knjigu. Neka je trenutna situacija iz realnog sveta prikazana
slede
ć
om slikom
Slika 6
.
18 Klasa veza može da ima svoje atribute
Gra
fi
č
ki prikaz navedenog dat je na slede
ć
oj slici
Slika 6
.
19 Klasa veza može da ima svoje atribute
Suš
ti
na relacionog modela je da se i klase objekata i klase veza izme
đ
u objekata
predstavljaju na jedinstven na
č
in, tj. preko tabela. U našem primeru postoje tri tabele:
STUDENT, KN
J
IGA i DR
Ž
I. U relacionom modelu podataka tabela se de
fi
niše kao rel-
acija, koja mora da ispuni odgovaraju
ć
e uslove. Svaka relacija mora da ima primarni
klju
č
– jedan ili više atributa koji na jedinstven na
č
in opisuju svaki zapis u jednoj tabeli.
Primarni klju
č
se pažljivo bira. Na primer u klasi studenata loš izbor primarnog klju
č
a
bi bio atribut
Ime
, zato što se mogu pojavi
ti
dva studenta sa is
ti
m imenom. Dobar iz-
bor primarnog klju
č
a je atribut
Broj indeksa
, zato što ne postoje dva studenta sa is
ti
m
brojem indeksa. Za klase objekata
Student
i
Knjiga
vrši se prevo
đ
enje u relacioni model
na slede
ć
i na
č
in (podvla
č
enjem su ozna
č
eni atribu
ti
koji
č
ine primarni klju
č
):
STUDENT (BrInd, Ime),
KN
J
IGA (SifK, Naziv)
Za klasu veza
Drži
, može se de
fi
nisa
ti
prirodan primarni klju
č
u odnosu na objekte
koje povezuje. U našem primeru relacija Drži bi glasila:
DR
Ž
I(BrInd, SifK, Datum)
B
AZE
P
O
DATAKA
203
Dakle, za posmatrani realan slu
č
aj gde studen
ti
drže pojedine knjige, izvršeno je
modelovanje preko tri tabele tj. relacije. Tabele STUDENT i KN
J
IGA imaju dve kolone,
a tabela DR
Ž
I tri kolone. Sve tabele su povezane. Povezivanje se vrši preko vrednos
ti
atributa u relacijama. na slede
ć
i na
č
in:
Slika 6.2
0
Relacije se povezuju vrednos
ti
ma stranih i primarnih klju
č
eva
Veoma je važno zapazi
ti
da kako i gde su tabele smeštene ne pravi nikakvu razliku.
Svaka tabela se iden
ti
fi
kuje jedinstvenim imenom koje BP koris
ti
da bi pronašla tabelu.
Korisniku je potrebno samo da zna ime tabele. Nema potrebe da se vodi ra
č
una o tome
kako su podaci smešteni na disku.
O
vo je razli
č
ito od hijerarhijskog i mrežnog modela u
kojima korisnik mora da razume kako su podaci struktuirani unutar BP da bi mogao da
ih pretražuje, unosi nove, ažurira ili briše postoje
ć
e slogove.
Zahtev za podatkom iz relacione BP se dobija izvršavanjem upita koji je napisan u
posebnom jeziku, obi
č
no nekom od dijalekata SQL-a (programski jezik za rad sa rela-
cionim bazama podataka). Iako je SQL originalno namenjen za krajnje korisnike, mno-
go
č
eš
ć
e se SQL upi
ti
ugra
đ
uju u so
ft
ver koji omogu
ć
ava lakši korisni
č
ki interfejs. Kao
odgovor na upit, BP vra
ć
a skup podataka, koji je u stvari lista redova koji sadrže odgo-
vor. Najjednostavniji upit je da se dobiju svi redovi iz tabele, ali
č
eš
ć
e, redovi se
fi
ltriraju
na neki na
č
in da bi se dobio traženi odgovor.
Č
esto se podaci iz više tabela kombinuju
u jednu, procesom udruživanja.
B
AZE
P
O
DATAKA
205
ostala nepromenjena. To zna
č
i da se ne može desi
ti
da se samo deo promene
desi u bazi podataka u slu
č
aju so
ft
verske ili hardverske greške.
Konzistentnost (consistency):
Konzistentnost zna
č
i da transakcija treba da pre-
vede BP iz jednog u drugo konzistentno stanje. Na primer, ako se transakcijom
vrši prebacivanje novca sa jednog ra
č
una na drugi ra
č
un u banci, ukupna suma
novca pre i posle izvršenja transakcije se ne može promeni
ti
.
Izolacija (izola
ti
on):
Izolacija zna
č
i da kada se dve ili više transakcija izvršavaju
istovremeno, njihovi efek
ti
moraju bi
ti
me
đ
usobno izolovani. Efek
ti
koje izazovu
transakcije koje se obavljaju istovremeno moraju bi
ti
jednaki efek
ti
ma nekog
njihovog serijskog (jedna posle druge) izvršenja. Zbog pove
ć
anja paralelizma u
obradi transakcija dozvoljavaju se razli
č
i
ti
nivoi izolovanos
ti
.
Trajnost (durability):
Trajnost zna
č
i da kada se transakcija završi (potvr
đ
ene
promene), njeni efek
ti
ne mogu bi
ti
izgubljeni,
č
ak i ako se neposredno po
njenom okon
č
anju desi neki ozbiljan otkaz sistema.
6.10.2. COMMIT i ROLLBACK
O
bezbe
đ
enje
ACID
osobina transakcije se radi upotrebom odre
đ
enih metoda i in-
strukcija:
transakcija po
č
inje sa BEGIN TRANSACTI
O
N,
završava se sa C
O
MMIT,
č
ime se potvr
đ
uju promene u bazi podataka ako su sve
instrukcije uspešno izvršene,
završava se sa R
O
LLBACK, ako sve instrukcije nisu uspešno završene.
Transakcija po
č
inje pozivanjem metode BEGIN TRANSACTI
O
N,
č
ime se ozna
č
ava
po
č
etak niza operacija koje
č
ine jednu logi
č
ku jedinicu. Metoda C
O
MMIT preuzima sve
izmene na
č
injene od poslednjeg mesta na kome je bila pozvana metoda BEGIN TRANS-
ACTI
O
N i upisuje ih na disk. Metoda R
O
LLBACK deluje na suprotan na
č
in od C
O
MMIT
– ona poništava sve izmene i vra
ć
a stanje kakvo je bilo pre poslednjeg poziva naredbe
C
O
MMIT.
DBMS poseduje i održava dnevnik transakcija (tj. dnevnik ak
ti
vnos
ti
, log
fi
le). Za
svaku transakciju i za svaki objekat BP koji je DBMS ažurirao
č
uva se:
vrednost pre ažuriranja (
before-image
)
vrednost posle ažuriranja (
a
ft
er-image
)
.
Na naredbu R
O
LLBACK, DBMS koris
ti
vrednos
ti
pre za datu transakciju. Pre C
O
MMIT
naredbe sistem prvo upisuje vrednos
ti
pre i posle u log fajl. Ako se prekine C
O
MMIT
naredba, mogu se pro
č
ita
ti
vrednos
ti
posle sa log fajla, što omogu
ć
ava o
č
uvanje konzis-
tentnog stanja.
I
N
FO
RMATIKA
206
6.10.3. Konkurentno izvršavanje transakcija
Nad modernim bazama podataka transakcije se ne obavljaju u izolovanos
ti
ve
ć
konkurentno. Više transakcija mogu istovremeno zahteva
ti
iste resurse, is
ti
zapis BP
itd. U takvim situacijama otvara se mogu
ć
nost da nekontrolisan me
đ
usobni u
ti
caj tran-
sakcija dovede do nekonzistentnog stanja.
Slika 6.21 Paralelno i serijsko izvršavanje transakcija
DBMS upravlja konkurentnim radom više aplikacija (korisnika), obezbe
đ
uje sinhro-
nizaciju njihovog rada, a sve u cilju spre
č
avanja štetnih posledica pri promenama koje
se vrše nad bazom podataka u višekorisni
č
kom okruženju.
6.11. OPORAVAK BAZE PODATAKA
O
poravak BP (
RECOVERY
) predstavlja proces vra
ć
anja BP u korektno stanje. Sasvim
je realno, i dešava se, da usled otkaza sistema mora da se uradi oporavak BP. Uzro-
ci otkaza mogu bi
ti
razli
č
i
ti
: greške u programiranju, greške u opera
ti
vnom sistemu,
nestanak napajanja...
Proces oporavka se zasniva na redudansi podataka, tj. postojanje rezervnih kopija,
koje mogu da se
č
uvaju na disku, traci... Tako, u slu
č
aju otkaza sistema, ošte
ć
ena BP se
rekonstruiše u ispravno stanje na osnovu poslednje kopije, a nekonzistentno stanje se
rešava tako što se poništavaju nekonzistentne promene, a transakcije se ponavljaju.
I
N
FO
RMATIKA
208
Informacioni sistemi pojedinih
fi
rmi omogu
ć
avaju upravljanje podacima koji su bitni
za njeno poslovanje. Kako je broj internih podataka i podataka iz okruženja ogroman
nemogu
ć
e je sve podatke i sve uo
č
ene detalje opisa
ti
i sa
č
uva
ti
unutar informacionog
sistema. Postupkom selekcije iden
ti
fi
kuju se i
č
uvaju samo relevantni podaci i stvaraju
modeli realnog sveta.
O
ni su izraz i posledica zahteva za obradom podataka relevantnih
za odre
đ
eno podru
č
je primene.
BP kon
ti
nuirano skladište informacije koje opisuju trenutno stanje preduze
ć
a.
Kada se u stvarnom svetu dogodi nešto što menja stanje preduze
ć
a, mora da se uradi
odgovaraju
ć
a promena podataka u bazi podataka.
O
ve promene se dešavaju uz pomo
ć
programa koji se nazivaju transakcije
.
Transakcija je niz operacija nad bazom podataka
i odgovara jednoj logi
č
koj jedinici posla u realnom sistemu, koja se izvršava do kraja ili
se poništava u celini.
6.13. KLJU
Č
NI TERMINI
Data warehouse
(Skladište podataka)
– mesto
gde organizacije
č
uvaju kopije svih svojih po-
dataka; skladište više baza podataka; podaci
o podacima.
Database
(BP)
–
kolekcija informacija sa
č
uvanih
u organizovanoj formi u ra
č
unaru
.
Database management system
-
DBMS
(Sistem
za upravljanje bazama podataka)
–
program/
sistem programa pomo
ć
u kojih se de
fi
niše BP,
održava BP i odre
đ
uju prava pristupa koris-
nicima (npr.
Access, SQL server, MySQL, Ora-
cle, Sybase
, i sl.)
Distributed database
(Distribuirana BP)
–
BP gde se podaci nalaze smešteni na više
ra
č
unara, a pristupa im se preko mreže, tj. po-
daci nisu na jednoj lokaciji.
Export data
(izvoz podataka)
-
operacija koju
koris
ti
program BP za prenošenje odre
đ
enih
zapisa i polja u druge programe
.
Field
(Polje
) –
mesto za upis vrednos
ti
odgovaraju
ć
eg atributa.
Import data
(Uvoz podataka)
–
operacija
koriš
ć
ena od strane programa BP da prima
razli
č
ite vrste podataka (naj
č
eš
ć
e kreiranih od
strane drugog programa)
.
Interac
ti
ve processing (
Interak
ti
vna obrada
)
–
nasuprot grupne obrade (
batch
processing
),
obrada podataka se izvodi odmah nakon izda-
vanja instrukcije
.
Query
(Upit)
–
zahtev za dobijanje informacija
iz BP
.
Query language
(Upitni jezik)
– programski
jezik za postavljanje upita
.
Record
(Zapis)
–
skup polja koji se odnosi na
jednu osobu, proizvod ili doga
đ
aj
.
Rela
ti
onal database
(Relaciona BP)
–
BP u ko-
joj su svi podaci organizovani u me
đ
usobno
povezanim tabelama, kako bi se promena u
jednoj tabeli odrazila istovremeno promenom
i u drugoj tabeli
.
Report
(Izveštaj)
–
lista izabranih zapisa ili po-
dataka u formi lakoj za
č
itanje
.
Search
(Pretraga) – zahtev za pronalaženjem
zapisa u BP.
SQL - Structured Query Language
(Strukturni
upitni jezik)
–
jezik podržan od ve
ć
ine mod-
ernih DBMS. Služi za de
fi
nisanje baze (DDL),
kontrolu prava pristupa (DCL) i za manipu-
laciju podacima (DML), a najviše se koris
ti
za
postavljanje upita.
B
AZE
P
O
DATAKA
209
PITANJA ZA PONAVLJANJE
Šta je osnovna prednost ra
č
unarskih BP?
Kako se naziva organizovana kolekcija podataka koja je smeštena u ra
č
unar?
Iz
č
ega se
ti
pi
č
no sastoji relaciona BP?
Kako se naziva podatak o konkretnom prezimenu osobe u bazama podataka?
Navedite
ti
pove polja za podatak.
Kojeg
ti
pa treba da bude polje za broj proda
ti
h automobila u prodavnici?
Koji je naje
fi
kasniji na
č
in za pronalaženje željenog podatka u veoma velikoj bazi
podataka?
Kako se naziva postavljanje upita na engleskom jeziku i šta ozna
č
ava SQL?
Kako se naziva program koji posreduje izme
đ
u BP na disku i korisni
č
kih aplikacija?
Koje su osnovne funkcije sistema za upravljanje bazama podataka (DBMS)?
Koji je dobar izbor primarnog klju
č
a u tabeli za evidenciju studenata na jednom
univerzitetu?
Navedite egzistencijalni uslov koji mora da ispuni primarni klju
č
jedne tabele?
O
bjasni
ti
ulogu spoljašnjih klju
č
eva.
O
bjasni
ti
ti
pove veza izme
đ
u objekata.
Šta su en
ti
te
ti
, a šta njihovi atribu
ti
?
Šta je primarni klju
č
jedne relacije?
Navedite i analizirajte razli
č
ite modele baza podataka.
Koje osobine imaju transakcije?
Šta je konkurentno izvršavanje transakcija?
Kako se vrši oporavak baza podataka?
7. RA
Č
UNARSKE MREŽE
Potreba za informacijama naterala je
č
oveka
da uspostavlja veze sa raznim izvorima informaci-
ja i da stvara mreže preko kojih
ć
e sebi olakša
ti
prikupljanje, prenos, skladištenje i obradu poda-
taka. Naglim razvojem ra
č
unarske tehnologije
poslednjih godina (pove
ć
anje performansi uz
pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj
korisnika ra
č
unara i ra
č
unarskih mreža raste vr-
toglavom brzinom. Sa sve mo
ć
nijom ra
č
unarskom
opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a
istovremeno se sa umrežavanjem postavljaju viši
standardi. Vremenom su se mrežni sistemi razvi-
jali da bi danas dos
ti
gli nivo prak
ti
č
nog e
fi
kasnog
okruženja za razmenu podataka. U ovoj lekciji
razmatraju se koncep
ti
i standardi umrežavanja
neophodni za razumevanje ra
č
unarskih mreža.
I
N
FO
RMATIKA
214
7.2. KOMUNIKACIONI SISTEM
Ra
č
unarska mreža se može posmatra
ti
kao komunikacioni sistem, gde se informacija
generisana na predajnoj strani (izvorište poruke) dostavlja željenom odredištu.
O
snovni
elemen
ti
komunikacionog sistema su:
Izvor (
source
) – generisanje podataka za prenos
Predajnik (
transmi
tt
er
) – Transformiše generisane podatke u oblik pogodan za
prenos (npr. modem digitalne podatke iz PC ra
č
unara transformiše u analogni
signal koji se može prene
ti
preko PSTN)
Prenosni sistem (
tramission sistem
) – može bi
ti
jednostavna linija ili kompleksna
mreža koja spaja izvor i odredište.
Prijemnik (
receiver
) – Prihvata signal iz prenosnog sistema i transformiše ga u
oblik pogodan za prijem
O
dredište (
des
ti
na
ti
on
) – prihvata prenete podatke
Slika 7.2 Model komunikacionog sistema
Klju
č
ni poslovi u komunikacionom sistemu su:
Povezivanje (
interfacing
) ure
đ
aja na komunikacioni sistem
Generisanje signala (
signal genera
ti
on
) – propagacija, regeneracija, domet itd.
Sinhronizacija (
synchroniza
ti
on
) predajnika i prijemnika
Razmena podataka (
exchange management
) – prema odgovaraju
ć
em protokolu
O
tkrivanje i ispravljanje grešaka (
error detec
ti
on and correc
ti
on
) npr. kod slanja da-
toteka
Kontrola toka (
fl
ow control
) usaglašavanje brzine slanja i brzine prijema podataka
Adresiranje i usmeravanje (
addressing and rout
ing) –
č
im postoje više od dva
u
č
esnika
O
poravak (
recovery
) – mogu
ć
nost da se transfer podataka nastavi od mesta prekida
F
orma
ti
ranje podataka (
message forma
tti
ng
) dogovor u
č
esnika
Zaš
ti
ta (
security
), na prenosnom putu, auten
ti
č
nost podataka
Upravljanje mrežom (
network management
) – mreža je kompleksan sistem, koji ne
radi sam po sebi. Neophodno je mrežu kon
fi
gurisa
ti
, monitorisa
ti
, intervenisa
ti
i in-
teligentno planira
ti
za budu
ć
u namenu.
R
A
Č
UNARSKE
MRE
Ž
E
215
7.3. VRSTE PRENOSA PODATAKA
U ra
č
unarskim mrežama postoje dva dijametralno suprotna na
č
ina prenosa podata-
ka. Kod prvog na
č
ina, koji je stariji, veza izme
đ
u izvorišta poruke i odredišta uspostavlja
se kroz
č
vorove mreže, na na
č
in da se zauzima kompletan spojni put. Karakteris
ti
č
an
primer je javna telefonska komu
ti
rana mreža (PSTN). Drugi
ti
p je paketski na
č
in preno-
sa, gde se poruka deli u manje celine – pakete (okvire), a kroz mrežu se pake
ti
mogu
preusmerava
ti
po razli
č
i
ti
m spojnim putevima.
O
vakav na
č
in prenosa je karakteris
ti
č
an
kod Interneta.
7.3.1. Prenos podataka sa komutacijom veza (
circuit switched
)
U ovom
ti
pu prenosa podataka izme
đ
u dva u
č
esnika u komunikaciji uspostavlja se
č
vrsta direktna veza, a ukupna informacija se prenosi putanjom koja je utvr
đ
ena u toku
uspostave veze. Na primer, ako ra
č
unar PC1 želi da komunicira sa ra
č
unarom PC2 prvo
se uspostavlja veza izme
đ
u ova dva ra
č
unara i ta veza postoji samo za da
ti
prenos po-
dataka. Ako neki tre
ć
i ra
č
unar poželi da komunicira sa ra
č
unarom PC2 u tom trenutku,
to ne
ć
e bi
ti
mogu
ć
e po istom spojnom putu.
O
snovna karakteris
ti
ka ovakvog na
č
ina
prenosa podataka je da se podaci mogu prenosi
ti
uspostavljenom vezom maksimal-
nom brzinom koja je mogu
ć
a, tj. u potpunos
ti
se može koris
ti
ti
kompletan frekvencijski
opseg uspostavljenog spojnog puta (komunikacionog kanala) za prenos podataka.
Slika 7.3 Prenos podataka sa komutacijom veza
R
A
Č
UNARSKE
MRE
Ž
E
217
Konkretnije, ra
č
unari koji su u mreži mogu zajedni
č
ki da koriste:
dokumente (memorandume, tabelarne prora
č
une, fakture)
elektronsku poštu
so
ft
ver za obradu teksta
so
ft
ver za pra
ć
enje projekata
ilustracije, fotogra
fi
je, video i audio datoteke
audio i video prenose
štampa
č
e
faks mašine
modeme
CD-R
O
M jedinice i druge prenosive jedinice
Diskove
...
Pre pojave ra
č
unarskih mreža, bilo je neophodno da svaki korisnik ima svoj štampa
č
,
ploter, faks i druge periferijske ure
đ
aje.
J
edini na
č
in da više korisnika koris
ti
is
ti
ure
đ
aj je
bio da se naizmeni
č
no koris
ti
ra
č
unar sa kojim je taj ure
đ
aj povezan.
Slika 7.5 Samostalne PC kon
fi
guracije
Pojava mreža je otvorila mogu
ć
nost da više korisnika istovremeno koris
ti
zajedni
č
ke
informacije, ali i periferijske ure
đ
aje. Ukoliko je štampa
č
neophodan ve
ć
em broju koris-
nika koji su u mreži, svi mogu da koriste zajedni
č
ki mrežni štampa
č
.
Slika 7
.
6 Zajedni
č
ko koriš
ć
enje hardvera u mrežnom okruženju
I
N
FO
RMATIKA
218
Mreže se mogu upotrebi
ti
i za zajedni
č
ko i standardizovano koriš
ć
enje aplikaci-
ja, kao što su programi za obradu teksta, programi za tabelarne prora
č
une ili baze
podataka, u situacijama kada je bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije
ti
h ap-
likacija. Dalje, jednostavnije je i bolje da ljudi potpuno savladaju jedan program, nego
da moraju da rade sa
č
e
ti
ri ili pet razli
č
i
ti
h programa. Kada su ra
č
unari umreženi, to
zna
č
ajno pojednostavljuje i njihovu podršku. Za jednu kompaniju je daleko e
fi
kasnije
kada tehni
č
ko osoblje održava jedan opera
ti
vni sistem i kada su svi ra
č
unari iden
ti
č
no
podešeni prema konkretnim potrebama te kompanije.
7.5. VRSTE RA
Č
UNARSKIH MREŽA PREMA PROSTORU KOJI
OBUHVATAJU
Prema prostoru koji obuhvataju, ra
č
unarske mreže se mogu podeli
ti
na:
lokalne (LAN), i
regionalne ra
č
unarske mreže (WAN) – mreže šireg podru
č
ja.
7.5.1. Lokalna ra
č
unarska mreža (
Local Area Network
, LAN)
Predstavlja osnovu svake mreže.
O
na može bi
ti
jednostavna kada imamo dva
ra
č
unara povezana kablom, ili složena kada su povezani na sto
ti
ne ra
č
unara i periferi-
jskih ure
đ
aja u jednoj velikoj organizaciji.
O
snovno obeležje lokalne ra
č
unarske mreže
je to što je ona prostorno ograni
č
ena.
Slika 7.7 Lokalna ra
č
unarska mreža (LAN)
I
N
FO
RMATIKA
220
Mreže ravnopravnih ra
č
unara se
č
esto nazivaju i radne grupe.
O
vakvu mrežu
naj
č
eš
ć
e
č
ini do 10 ra
č
unara. Takve mreže su rela
ti
vno jednostavne. U situaciji kada
svaki ra
č
unar funkcioniše i kao klijent i kao server, ne postoji potreba za mo
ć
nim cen-
tralnim serverom, ili drugim karakteris
ti
č
nim komponentama mreža velikog kapaciteta.
Stoga su ove mreže je
ft
inije od serverskih mreža.
U
ti
pi
č
nom mrežnom okruženju, ova vrsta mreža pruža slede
ć
e prednos
ti
:
Umrežavanje je jednostavno
Ne zahteva se kupovina posebnog so
ft
vera za umrežavanje
Korisnici su sami sebi administratori i sami planiraju bezbednost.
Ispad nekog ra
č
unara iz mreže ima u
ti
caj samo na eventualno deljene resurse na
datom ra
č
unaru.
O
stali ra
č
unari mogu da nastave rad.
O
ve mreže su dobar izbor u slede
ć
im situacijama:
Na lokaciji ima manje od 10 korisnika.
Korisnici dele zajedni
č
ke resurse, kao što su datoteke i štampa
č
i, ali ne postoje
specijalizovani serveri.
Pitanje bezbednos
ti
nije zna
č
ajno.
U doglednoj budu
ć
nos
ti
organizacija i mreža se ne
ć
e previše širi
ti
.
Bezbednost, spre
č
avanje neovlaš
ć
enog pristupa ra
č
unarima i podacima, podra-
zumeva de
fi
nisanje lozinke za resurs, recimo za odre
đ
eni direktorijum, koji se koris
ti
preko mreže. U mreži ravnopravnih korisnika, svaki korisnik sam podešava sopstvenu
bezbednost, pa je zato teško sproves
ti
centralnu kontrolu.
O
vaj nedostatak kontrole
ima zna
č
ajne posledice na bezbednost mreže, jer pojedini korisnici mogu da ne pri-
menjuju nikakve mere bezbednos
ti
. Stoga, ukoliko je bezbednost bitan faktor, bolje
rešenje predstavlja serverska mreža.
7.6.2. Serverske mreže
U mreži sa više od 10 korisnika, mreža ravnopravnih korisnika u kojoj se ra
č
unari
ponašaju i kao klijen
ti
i kao serveri, nije pravo rešenje. U takvim situacijama postoje
namenski serveri. Namenski server je ra
č
unar
č
ija je jedina uloga opsluživanje mreže i
ne koris
ti
se kao klijent ili radna stanica. Za servere se kaže da su „namenski” zato što
oni sami ne mogu bi
ti
klijen
ti
, ve
ć
su op
ti
mizovani da brzo opsluže zahteve mrežnih
klijenata i osiguraju bezbednost datoteka i direktorijuma.
Kako se mreža pove
ć
ava sa brojem ra
č
unara, njihove me
đ
usobne udaljenos
ti
i
saobra
ć
aja izme
đ
u njih, nastaje potreba za ve
ć
im brojem servera. Podela poslova na
nekoliko servera obezbe
đ
uje da se svi poslovi obavljaju na naje
fi
kasniji mogu
ć
i na
č
in.
Raznovrsnost i složenost poslova koje serveri treba da obave je velika. Mnoge velike
mreže imaju razli
č
ite vrste servera.
R
A
Č
UNARSKE
MRE
Ž
E
221
Server za datoteke i štampanje:
Server za datoteke i štampanje upravlja pristu-
pom korisnika i koriš
ć
enjem datoteka i štampa
č
a kao resursa. Dokument sa kojim
korisnik želi da radi, a koji se
č
uva na serveru za datoteke i štampanje, u
č
itava se
u memoriju njegovog ra
č
unara, tako da se može lokalno ure
đ
iva
ti
i koris
ti
ti
.
O
va
vrsta servera služi za
č
uvanje datoteka i podataka.
Slika 7.10 Serverska mreža
Server za aplikacije:
Server za aplikacije klijentu na raspolaganje stavlja serversku
stranu aplikacije klijent/ server. Razlika izme
đ
u servera za datoteke i štampanje
i servera za aplikacije nalazi se u na
č
inu odgovora na zahtev ra
č
unara koji je
zatražio podatke. U slu
č
aju servera za datoteke i štampanje, podaci ili datoteke
se u
č
itavaju u ra
č
unar koji ih zatraži. Me
đ
u
ti
m, kod servera za aplikacije, baza po-
dataka ostaje na serveru, a u ra
č
unar koji je zatražio podatke u
č
itavaju se samo
rezulta
ti
zahteva. Umesto da se u lokalni ra
č
unar u
č
itava
č
itava baza podataka,
u
č
itavaju se samo rezulta
ti
koji se dobijaju kao odgovor na upit. Na primer, uko-
liko nam je iz baze podataka radnika potrebno da izdvojimo one koji su ro
đ
eni u
novembru, server za aplikacije nam, na naš zahtev, ne
ć
e odgovori
ti
u
č
itavanjem
č
itave baze podataka. Na lokalni ra
č
unar
ć
e bi
ti
poslat samo odgovor na postav-
ljeni zahtev.
Komunikacioni server:
Komunikacioni serveri upravljaju protokom podataka i
elektronskih poruka izme
đ
u mreže u kojoj je sam server i drugih mreža, glavnih
ra
č
unara i udaljenih korisnika. E-pošta (E-mail) je važna komponenta savremene
komunikacije. U ve
ć
ini slu
č
ajeva, serveri elektronske pošte sli
č
ni su serverima
aplikacija, jer poruke e-pošte obi
č
no ostaju na serveru.
Serveri za organizaciju podataka:
O
vi serveri omogu
ć
avaju korisnicima da
prona
đ
u, smeste i zaš
ti
te podatke u mreži. Na primer, mrežni so
ft
ver može
ra
č
unare da grupiše u logi
č
ki organizovane grupe koje se zovu domeni, a to
omogu
ć
ava svim korisnicima mreže pristup svakom mrežnom resursu. Sa
širenjem mreže, planiranje specijalizovanih servera dobija na zna
č
aju. Planer
mreže mora da uzme u obzir o
č
ekivani rast mreže tako da se mreža ne poreme
ti
ukoliko se javi potreba da se uloga nekog servera promeni.
R
A
Č
UNARSKE
MRE
Ž
E
223
Topologija zvezde je linearna LAN arhitektura, kod koje se prenos podataka obavlja
celom dužinom
fi
zi
č
kog mediuma. Kod ove toplogije lako je doda
ti
novi mrežni ure
đ
aj
i zahteva daleko manje kabla nego ostale topologije. Mane je što cela mreža može bi
ti
u prekidu ako negde postoji prekid na glavnom kablu. Eventualni problemi se teško
otkrivaju.
Ring topologija ili topologija prstena predstavlja na
č
in na koji su ure
đ
aji me
đ
usobno
logi
č
ki povezani.
O
vakva vrsta mreže se sastoji od više ure
đ
aja povezanih jedan sa
drugim tako da se obrazuje zatvorena kružna putanja. IBM mreže Token Ring/IEEE
702.5 koriste implementaciju ring topologije.
Star topologija ili topologija zvezde predstavlja takav oblik arhitekture gde su krajnji
č
vorovi na mreži povezani preko posebne veze na centralni
hub
ili svi
č
. Logi
č
ke
bus
ili
ring
topologije su
č
esto
fi
zi
č
ki implemen
ti
rane kao star topologije. Prednos
ti
ove to-
pologije: lako se instalira i povezuje; nema prekida u mreži pri dodavanju novog ure
đ
aja
ili uklanjanja; lako je otkri
ti
greške i zameni
ti
delove i sl. Mane ovo topologije: podložna
je zagušenjima saobra
ć
aja, zahteva više kabla nego linearna topologija; ako se
hub
ili
switch
pokvari svi
č
vorovi su ugašeni; mnogo skuplja topologija od npr. bus topologije.
7.8. PASIVNA MREŽNA OPREMA
Pasivna mrežna oprema predstavlja najjednostavniju komponentu ra
č
unarskih
mreža. Atribut “pasivna” po
ti
č
e od ciljne karakteris
ti
ke komponen
ti
ove kategorije
da nad mrežnim saobra
ć
ajem ne izvrše nikakvu izmenu. Pasivne komponente mreže
č
ine:
u
ti
č
nice
kablovi
paneli za prespajanje i za završavanje kablova (
patch panel
)
kablovi za prespajanje (
patch cabel
)
rek ormani
kanalice za vo
đ
enje kabla
itd.
Za prenos signala izme
đ
u ra
č
unara ve
ć
ina današnjih mreža koris
ti
kablove koji se
ponašaju kao mrežni prenosni medijumi. Postoji mnogo razli
č
i
ti
h
ti
pova kablova koji
mogu da se primene u razli
č
i
ti
m situacijama. Njihov broj je izuzetno veliki i obuhvata više
od 2000 razli
č
i
ti
h
ti
pova. Ve
ć
ina današnjih mreža koris
ti
tri osnovne vrste kablova:
koaksijalne kablove
kablove sa upredenim paricama (
twisted pair
)
op
ti
č
ke kablove
I
N
FO
RMATIKA
224
Kroz koaksijalni kabl i upredene parice prenose se elektri
č
ni signali, dok se kroz
op
ti
č
ka vlakna prenose signali u vidu svetlosnih impulsa. Za ispravan rad mreže potreb-
no je da se kablovski sistem (kablovi i priklju
č
ni elemen
ti
) formira od komponen
ti
koje
zadovoljavaju odre
đ
ene tehni
č
ke standarde.
Izbor kabla za konkretnu mrežu zavisi od više parametara:
binarnog protoka
pouzdanos
ti
kabla
maksimalnog rastojanja izme
đ
u
č
vorova
elektri
č
nih smetnji
podužnog slabljenja
tolerancije u otežanim uslovima rada
cene i opšte dostupnos
ti
kabla
lako
ć
e povezivanja i troškova održavanja
itd.
7.8.1. Koaksijalni kabl
U jednom trenutku ovo su bili najrasprostranjeniji mrežni kablovi, i to iz više ra-
zloga: rela
ti
vno su je
ft
ini, laki,
fl
eksibilni i jednostavni za rad. U svom najjednostavnijem
obliku, koaksijalni kabl se sastoji od bakarne žice u sredini, oko koje se nalazi najpre
izolacija, a za
ti
m sloj od upletenog metala - širm i, na kraju, spoljašnji zaš
ti
tni omota
č
.Svrha ovog oklopa je da apsorbuje elektromagnetne smetnje ili šum, i
ti
me spre
č
i nji-
hovo mešanje sa podacima koji se prenose. Postoje koaksijalni kablovi sa višestrukom
zaš
ti
tom (dva sloja izolacije i dva sloja širma), koji se primenjuju u sredinama sa jakim
elektromagnetnim smetnjama.
Slika 7.12 Slojevi koaksijalnog kabla
Bakarni provodnik (žica) u sredini kabla prenosi elektromagnetne signale koji pred-
stavljaju kodirane ra
č
unarske podatke.
O
vaj provodnik može bi
ti
od punog metala, ili u
obliku više upletenih žica. Ukoliko je od punog metala, onda je to obi
č
no bakar. Provodnik
je obložen dielektri
č
nim izolacionim slojem koji ga odvaja od širma.
I
N
FO
RMATIKA
226
7.8.3. Op
ti
č
ki kablovi
Kod ove vrste kablova, op
ti
č
ka vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih
svetlosnih impulsa. Kablovi od op
ti
č
kih vlakana ne podležu elektri
č
nim smetnjama, imaju
najmanje slabljenje signala duž kabla i podržavaju izuzetno velike brzine prenosa podata-
ka. Koriste se i u slu
č
ajevima kada LAN mreža treba da poveže više objekata, gde se sa ba-
karnim kablovima mogu o
č
ekiva
ti
problemi sa uzemljenjem i atmosferskim pražnjenjima.
O
p
ti
č
ke veze osim velike brzine prenosa obezbe
đ
uju i potrebno galvansko razdvajanje
instalacija.
Č
esto se postavljaju u objek
ti
ma, u slu
č
ajevima kada se predvi
đ
a veliki mrežni
saobra
ć
aj izme
đ
u spratnih razvoda u odnosu na centar mreže.
Slika 7.16 Totalna re
fl
eksija kod prenosa kroz op
ti
č
ko vlakno
Sistemi prenosa sa op
ti
č
kim kablovima se sastoje iz tri osnovna funkcionalna dela, a
to su predajnik (izvor svetlos
ti
– LED ili laserska dioda), op
ti
č
ko vlakno i prijemnik (foto
senzor). Standardni elektri
č
ni signal se dovodi na LED ili lasersku diodu koje vrše kon-
verziju u svetlost, za
ti
m se svetlost “ubacuje“ u op
ti
č
ko vlakno na
č
ijem drugom kraju je
prijemnik koji vrši opto-elektri
č
nu konverziju posle koje se dobija standardni elektri
č
ni
signal. Princip po kome se informacija prenosi po op
ti
č
kom vlaknu bazira se na
fi
zi
č
kom
fenomenu pod nazivom totalna re
fl
eksija. Svako op
ti
č
ko vlakno se sastoji iz jezgra koga
č
ini staklo odre
đ
enog indeksa prelamanja i omota
č
a presvu
č
enog preko jezgra.
O
vaj
omota
č
je tako
đ
e od stakla, ali ono ima drugu vrednost indeksa prelamanja. Svetlost se
ubacuje u jezgro pod odre
đ
enim uglom potrebnim da do
đ
e do totalne re
fl
eksije, zbog
koje se svetlosni zrak neprestalno odbija od grani
č
ne površine jezgro/omota
č
putuju
ć
i
tako kroz vlakno do prijemnika.
Slika 7.17 Kabl sa op
ti
č
kim vlaknom
O
p
ti
č
ka vlakna se mogu podeli
ti
u dve osnovne grupe: na monomodna (
singlemode
)
koja su tanja i omogu
ć
avaju pros
ti
ranje samo jednog svetlosnog zraka, i mul
ti
modna
(
mul
ti
mode
) koja su deblja i omogu
ć
avaju istovremeno pros
ti
ranje više zraka od više
razli
č
i
ti
h izvora
.
R
A
Č
UNARSKE
MRE
Ž
E
227
7.8.4. Strukturno kabliranje
Za formiranje LAN mreže potrebno je obezbedi
ti
niz tehni
č
kih preduslova. Svaki pro-
jekat LAN mreže zapo
č
inje detaljnim snimanjem lokacije sa ciljem da se prikupe potreb-
ni podaci, kao što su postoje
ć
e stanje instalacija, gra
đ
evinske osnove objekta, kao i
detalji energetskog uzemljenja. Dalji postupci se sastoje od preliminarnog odre
đ
ivanja
horizontalnih i ver
ti
kalnih kablovskih trasa i razmeštaja razvodnih ormana.
Savremene ra
č
unarske mreže se u najve
ć
em broju slu
č
aja realizuju po principu
strukturiranog kabliranja, što zna
č
i da se radni prostor objekta deli na radna mesta
do kojih se sprovodi par signalnih UTP kablova za prenos podataka i govora. Signalni
kablovi se sastoje od 4 bakarne upredene parice (
twisted pair
). Radno mesto se projek-
tuje sa najmanje jednim dvostrukim signalnim priklju
č
kom na svakih 6 do 7 m
2
korisne
radne površine.
Sistem strukturiranog kabliranja se sastoji od horizontalnih i ver
ti
kalnih kablovskih
trasa. Razvodni orman pokriva deo horizontalne površine, poštuju
ć
i tehni
č
ko
ograni
č
enje trase od najviše 90m dužine, tako da se zavisno od arhitekture objekta,
postavlja jedan ili više razvodnih ormana po spratnoj osnovi, u kojima se koncentrišu
kablovske trase i smešta odgovaraju
ć
a ak
ti
vna mrežna oprema. Ver
ti
kalne trase pov-
ezuju spratne razvodne ormane. I horizontalne i ver
ti
kalne kablovske trase se izvode u
formi zvezde, da bi se obezbedilo da u slu
č
aju prekida pojedine trase ostatak sistema
radi.
O
vaj sistem se osim horizontalnih trasa odnosi i na ver
ti
kalne, tako da se i sve ver-
ti
kalne trase završavaju u jednom centralnom razvodnom ormanu, a kablovska struk-
tura ima oblik složene zvezde, kojoj je po
č
etak u centralnom razvodnom ormanu, a kraj
u priklju
č
noj ku
ti
ji u okviru radnog mesta.
7.9. AKTIVNA MREŽNA OPREMA
U nastavku su opisani ure
đ
aji koji se koriste u realizaciji mreža, po
č
ev od onih neo-
phodnih za realizaciju svih vrsta mreža pa sve do ure
đ
aja potrebnih za realizaciju WAN
mreža. Tu spadaju ripiteri, habovi, mostovi, svi
č
evi, ruteri i
fi
rewall
-ovi.
7.9.1. Ripiter (
Repeater
)
Ripiteri su jednostavni ure
đ
aji sa dva porta, koji rade na
fi
zi
č
kom nivou. Pojednos-
tavljeno re
č
eno, na jednom portu (priklju
č
ku) ripiter prima signal i prenosi na drugi
port. Pritom ripiteri vrše tzv. 3R funkcionalnost -
Reamply
,
Reshape
i
Re
ti
m
e, tj. obnav-
ljaju amplitudu, oblik i vremenske reference primljenog signala pre nego što ga pros-
lede. Radi u prvom sloju
O
SI modela.
R
A
Č
UNARSKE
MRE
Ž
E
229
Slika 7
.
19 Svi
č
omogu
ć
ava podelu LAN-a na više kolizionih domena
Problem koji se javlja kod upotrebe svi
č
a je preoptere
ć
enje. Može se desi
ti
da veliki
broj paketa bude upu
ć
en na neki od portova koji treba da ih prosledi dalje i koji to nije
u stanju da uradi jer kapacitet odlazne veze to ne može da podrži. Pake
ti
koji pris
ti
žu
mogu da se baferuju do izvesne granice, posle koje se odbacuju. Svi
č
evi se bolje ili lošije
nose sa ovim problemom u zavisnos
ti
od njihovog kvaliteta (veli
č
ine bafera - memorije
i brzine obrade).
7.9.5. Ruter - usmeriva
č
(
Router
)
Za razliku od mrežnih ure
đ
aja koje smo do sada videli i koji su radili na prvom i
drugom
O
SI nivou, ruteri rade na tre
ć
em nivou, odnosno mrežnom sloju. Glavna uloga
rutera u mreži je da ru
ti
raju (usmeravanje) pakete kako bi oni s
ti
gli do svog odredišta.
Informacija koja se koris
ti
za ovu funkciju je odredišna adresa smeštena u paketu. Ruter
obavlja ovu funkciju tako što po prispe
ć
u paketa izvu
č
e odredišnu adresu, za
ti
m na
đ
e
odgovaraju
ć
i zapis u tabeli ru
ti
ranja gde su smešteni podaci na koji port treba paket da
se prosledi i odredi adresu slede
ć
eg rutera na putu ka kojem se paket usmerava. Kada
se dobije ova informacija vrši se proces komutacije (
switching
) gde se paket komu
ti
ra
sa ulaza na odgovaraju
ć
i izlazni port odakle se šalje dalje.
Pored ovih osnovnih funkcija ruteri vrše i druge funkcije kao npr. provera ispravnos
ti
paketa, obrada kontrolnih paketa itd. Najnoviji trendovi su da ruteri treba da obavljaju
i dodatne funkcije kao npr. Protokoli zaš
ti
te, kvalitet servisa i sl. koji name
ć
u dodatne
zahteve ruterima. Tako
đ
e, broj korisnika ra
č
unarskih mreža je u stalnom porastu tako
da je saobra
ć
aj koji generišu korisnici sve ve
ć
i. Saobra
ć
aj se tako
đ
e uve
ć
ava usled sve
novijih aplikacija koje zahtevaju veoma velike propusne opsege (npr. prenos videa u
realnom vremenu). Da bi se zadovoljili zahtevi za pove
ć
anim saobra
ć
ajnim realizuju se
linkovi sve ve
ć
eg kapaciteta (do nekoliko dese
ti
na gigabajta po sekundi) sa tendenci-
jom da se
ti
protoci podignu na terabitske brzine. To zna
č
i da obrada paketa mora bi
ti
veoma brza i e
fi
kasna
.
Postoji više algoritama ru
ti
ranja koji treba ovaj proces da na
č
ine
što e
fi
kasnijim.
I
N
FO
RMATIKA
230
Slika 7
.
2
0
Ruteri usmeravaju pakete na osnovu tabele ru
ti
ranja
Svaki protokol ru
ti
ranja koris
ti
razli
č
i
ti
algoritam za utvr
đ
ivanje kada su dostupne
nove rute i koja je ruta najbolja. Prosle
đ
ivanje paketa do mreža sa kojima ruter nije u
direktnoj vezi može da se vrši na dva na
č
ina:
Sta
ti
č
ke putanje
- Re
č
je o putanjama koje administrator ru
č
no ustanovljava.
Kada god topologija mreže iziskuje ažuriranje (na primer, prilikom kvara na vezi),
administrator mreže ovakvu putanju mora da ažurira.
Dinami
č
ke putanje
-
O
ve putanje ruter automatski saznaje nakon što adminis-
trator kon
fi
guriše protokol ru
ti
ranja. Za razliku od sta
ti
č
kih putanja,
č
im mrežni
administrator uklju
č
i dinami
č
ko ru
ti
ranje, informacije o ru
ti
ranju se samim pro-
cesom ru
ti
ranja automatski ažuriraju svaki put kada se od nekog rutera u okviru
mreže primi informacija o novoj topologiji.
7.9.6. Mrežni prolaz (
Gateway
)
Mrežni prolaz je hardverski ure
đ
aj i/ili so
ft
verski paket koji povezuje dva razli
č
ita
mrežna okruženja. Vrši prepakivanje i pretvaranje podataka koji se razmenjuju izme
đ
u
potpuno druga
č
ijih mreža, tako da svaka od njih može razume
ti
podatke iz one druge.
Zahteva zna
č
ajne koli
č
ina RAM memorije za
č
uvanje i obradu podataka. Kako povezuje
razli
č
ite mreže, mrežni prolaz menja format poruka da bi ih prilagodio krajnjim ap-
likacijama kojima su namenjene, vrši prevo
đ
enje podataka (iz ASCII u EBCDIC kod, na
primer) kompresiju ili ekspanziju, šifrovanje ili dešifrovanje, i drugo. Dakle, osnovna na-
mena mrežnih prolaza je konverzija protokola. Radi izme
đ
u transportnog i aplika
ti
vnog
sloja
O
SI modela.
I
N
FO
RMATIKA
232
Mrežne kar
ti
ce su se ranije u ra
č
unarima mogle na
ć
i naj
č
eš
ć
e u vidu zasebnih kar-
ti
ca dok se danas uglavnom integrišu u ma
ti
č
ne plo
č
e ra
č
unara. U jednom ra
č
unaru se
može na
ć
i i više mrežnih kar
ti
ca, bilo na ma
ti
č
noj plo
č
i, bilo u vidu zasebnih kar
ti
ca. U
tom slu
č
aju kar
ti
ce mogu funkcionisa
ti
zasebno ili udruženo. Mrežne kar
ti
ce uglavnom
imaju R
J
-45 (za UTP kablove), BNC i/ili AUI (
A
tt
achment Unit Interface
) konektore.
Tako
đ
e, na mrežnim kar
ti
cama se uglavnom nalaze i LED diode koje služe za pra
ć
enje
ak
ti
vnos
ti
kar
ti
ce. Naj
č
eš
ć
e brzine na kojima rade mrežne kar
ti
ce su 10, 100 ili 1000
Mbit/s. Glavni proizvo
đ
a
č
i mrežnih kar
ti
ca su 3Com, Intel, Realtek, Marvell, VIA...
7.9.9. Modem
Modem je ure
đ
aj koji omogu
ć
ava prenos digitalnih podataka analognim linijama.
O
n moduliše nose
ć
i signal da bi kodirao digitalnu informaciju i demoduliše nose
ć
i sig-
nal da bi dekodirao prenešene podatke. Naj
č
eš
ć
e se koris
ti
za pristup Internetu putem
telefonskih linija - P
O
TS (
Post O
ffi
ce Telephone Service
).
Kod PC ra
č
unara se mogu na
ć
i kao interni (povezuju se na ISA ili PCI slot) ili eksterni
ure
đ
aji (povezuju se na serijski port).
Winmodemi
ili
So
ft
modemi
su vrsta modema sa
osiromašenim hardverom
č
iju ulogu zamenjuje centralni procesor putem drajvera za
odre
đ
eni
O
S (naj
č
eš
ć
e MS Windows). Naj
č
eš
ć
a maksimalna brzina prenosa je 56.000
bit/s (7KB/s).
7.10. ETHERNET
Ethernet
je najviše koriš
ć
ena mrežna tehnologija u LAN mrežama. IEEE je uveo 1973.
godine službeni standard za
Ethernet
i nazvao ga IEEE 702.3 po imenu radne grupe
odgovorne za njegov razvoj, a 1975. godine uvedena je verzija 2 (IEEE 702.3a).
Ether-
net
je preživeo niz godina, u dosta velikoj meri zahvaljuju
ć
i svojoj velikoj
fl
eksibilnos
ti
i
rela
ti
vnoj jednostavnos
ti
za implementaciju i razumevanje.
Prednos
ti
Ethernet
mreža su:
mreže su jednostavne za planiranje i ekonomi
č
ne za instalaciju
;
mrežne komponente su je
ft
ine
;
tehnologija se pokazala kao pouzdana
;
jednostavno je doda
ti
i ukloni
ti
ra
č
unare sa mreže
;
podržavaju ga mnogi so
ft
verski i hardverski sistemi.
Ethernet
sam po sebi ne obezbe
đ
uje nikakvu sigurnost – on je jednostavan i pred-
stavlja otvorenu
fi
zi
č
ku sredinu za prenos podataka. Nije imun na prisluškivanje i
špijuniranje. Slabos
ti
Etherneta
su:
otvorena arhitektura gde svaki
č
vor može da šalje ili da prima
;
R
A
Č
UNARSKE
MRE
Ž
E
233
koris
ti
širokodifuzne (
broadcast
) komunikacije
;
lako ga je prisluškiva
ti
;
nema nikakav hardver za obezbe
đ
enje
;
lako je onesposobi
ti
mrežu.
Postoje nekoliko glavnih standardnih
ti
pova
Etherneta
:
standardni, ili sa debelim kablom (
thickwire
) Ethernet (10BASE5)
sa tankim kablom (
thinnet
ili
thinwire
) Ethernet ili Cheapernet (10BASE5)
Ethernet sa upredenim paricama (10BASET)
Ethernet sa op
ti
č
kim kablovima (10BASE
F
L)
brzi Ethernet (100BASETX ili 100VGAnyLAN)
gigabitni Ethernet (1000BASET ili 1000BASE)
O
grani
č
enja performansi
Etherneta
su prevazi
đ
ena verzijom 100BaseT, koja je poz-
nata kao “brzi
Ethernet
”. Njome su podržane brzine prenosa podataka od 100 Mb/s. Kod
Gigabit Etherneta
brzina je od 1Gb/s. Sa komu
ti
ranim
Ethernetom
, svaki par pošiljaoca
i primaoca ima puni propusni opseg.
7.11. BEŽI
Č
NA MREŽNA KOMUNIKACIJA
Beži
č
ne mreže se mogu klasi
fi
kova
ti
u dve osnovne kategorije:
1. Infrastrukturno zasnovane beži
č
ne mreže koje mogu bi
ti
:
celularne mobilne mreže (mobilna telefonija)
beži
č
ne ra
č
unarske mreže - WLAN;
2. Ad-hoc
beži
č
ne mreže, kao mreže koje ne zahtevaju bilo kakvu infrastrukturu za
rad, koje mogu bi
ti
:
mobilne
ad-hoc
mreže,
senzorske
ad-hoc
mreže (mreže autonomnih senzorskih ure
đ
aja).
Prema veli
č
ini prostora koji obuhvataju beži
č
ne ra
č
unarske mreže mogu se još
podeli
ti
na tri osnovne grupe:
beži
č
ne mreže na daljinu,
lokalne beži
č
ne mreže, i
personalne ili li
č
ne mreže.
Beži
č
ne mreže na daljinu
(
Wireless Wide Area Network
– WWAN), pokrivaju rela-
ti
vno velike geografske prostore i koriste radio i satelitske linkove.
O
bi
č
no se koriste za
pokrivanje velikih univerzitetskih centara i gradova. U principu su
fl
eksibilnije, jednos-
tavnije za instaliranje i održavanje, i je
ft
inije po ceni priklju
č
ka nego tradicionalne ži
č
ne
mreže.
R
A
Č
UNARSKE
MRE
Ž
E
235
Slika 7.23 - Access point ure
đ
aj
Ukoliko postoji potreba da mreža pokriva ve
ć
i prostor nego što to mogu gore na-
vedeni ure
đ
aji svojim fabri
č
kim antenama (100-400 metara u zavisnos
ti
od prostora
i prepreka) rešenje se traži u postavljanju ja
č
ih antena koje se uglavnom mon
ti
raju
spolja, na krov. Na taj na
č
in mreža može da bude funkcionalna i par kilometara od
ac-
cess
point
-a.
7.11.2. Princip rada WLAN-a
Beži
č
ni LAN (WLAN) je
fl
eksibilan komunikacioni sistem implemen
ti
ran u po
č
etku
kao dodatak ili kao alterna
ti
va ži
č
nom LAN-u u zgradama, bolnicama, aerodromima
itd. Beži
č
ni LAN-ovi koriste elektromagnetne talase za komunikaciju od jedne ta
č
ke do
druge bez oslanjanja na bilo kakvu
fi
zi
č
ku vezu.
U
ti
pi
č
noj WLAN kon
fi
guraciji, odašilja
č
/prijemnik, koji se zove pristupna ta
č
ka (
ac-
cess point
), povezuje se na ži
č
nu mrežu sa
fi
ksne lokacije koriste
ć
i standardan Ethernet
kabl. Pristupna ta
č
ka prima, obra
đ
uje i šalje podatke izme
đ
u WLAN-a i ži
č
ne mrežne
infrastrukture.
J
edna pristupna ta
č
ka može podrža
ti
malu grupu korisnika i može funk-
cionisa
ti
unutar raspona od manje od tridesetak metara pa do preko sto
ti
nu metara.
Krajnji korisnici pristupaju WLAN-u preko beži
č
nih LAN adaptera, koji su implemen
ti
rani
kao PC kar
ti
ce u prenosnim ra
č
unarima ili koriste PCI adaptere u desktop ra
č
unarima.
Slika 7
.
24 Beži
č
an pristup LAN-u preko Access point ure
đ
aja
I
N
FO
RMATIKA
236
Radio komunikacija kod WLAN-ova se obavlja u tzv. ISM (
Industrial, Scien
ti
fi
c &
Medical
) opsegu frekvencija koji je svuda u svetu prihva
ć
en kao opseg za
č
ije koriš
ć
enje
nije potrebna licenca - takozvani
F
TA (
free to air
) spektar. ISM
č
ine tri opsega frekven-
cija: 902 - 927 MHz, 2400 - 2473,5 MHz i 5727 - 5750 MHz.
O
d njih se, u ovom trenutku,
naj
č
eš
ć
e koris
ti
opseg oko 2.4 - 2.47 GHz. WLAN-ovi koriste
Spread Spectrum
tehniku
prenosa (prenos u proširenom opsegu)
Renomirani proizvo
đ
a
č
i WLAN opreme, uklju
č
uju
ć
i Nortel, Asus, Lucent, ZyXEL, Sie-
mens, Cisco i dr. kao i specijalizovane kompanije kakva je Alvarion (Tel Aviv, Izrael),
proizvode ure
đ
aje koji zadovoljavaju savremene WLAN standarde.
7.11.3. Bluetooth
Bluetooth
je beži
č
na tehnologija prenosa podataka i govora, razvijena od strane
proizvo
đ
a
č
a raznovrsne elektronske opreme, sa ciljem da se njihovi proizvodi – od
kompjutera i telefona do tastatura i beži
č
nih slušalica, umreže na malim udaljenos-
ti
ma (do 10 metara) bez upotrebe kablova, brzo i jednostavno. Ideja iz koje je potekao
bluetooth nastala je 1994. godine kada je
Ericsson Mobile Communica
ti
ons
odlu
č
io da
ispita mogu
ć
nos
ti
povezivanja mobilnih telefona sa njihovim dodacima preko je
ft
ine
radio veze sa malom potrošnjom struje. Godinu dana kasnije, pravi potencijal te ideje
po
č
eo je da se kristališe. Glavna istraživanja obavljana su u
Ericsson
-ovim laboratori-
jama u Lundu, Švedska.
Ericsson
je pre usvajanja imena bluetooth tehnologiju nazivao
„
Mul
ti
-Communicator Link
“ (
MC Link
).
O
riginalna zamisao bila je da se poveže beži
č
na
slušalica sa mobilnim telefonom, a to što su otkrili da na is
ti
na
č
in mogu da povežu
ve
ć
inu elektronskih ure
đ
aja, bila je, po njihovim re
č
ima – sre
ć
na slu
č
ajnost. Po
č
etkom
1997. godine
Ericsson
je uradio nešto sasvim neo
č
ekivano – odlu
č
io je da tehnologiju
ne napla
ć
uje i svim zainteresovanim kompanija dao besplatne licence, jer je to bio na-
jbolji na
č
in da tehnologija postane globalni standard.
Ericsson
je zapo
č
eo razgovore sa
kompanijama iz razli
č
i
ti
h sfera proizvodnje elektronske opreme (
Nokia
– mobilni tele-
foni, IBM i
Toshiba
– prenosni kompjuteri i
Intel
–
č
ipovi za digitalnu obradu signala) sa
ciljem da se osnuje konzorcijum koji
ć
e dalje razvija
ti
i promovisa
ti
tehnologiju.
7.12. ISDN INTEGRATED SERVICES DIGITAL NETWORK
ISDN (
Integrated Services Digital Network
) je, prema ITU-T, mreža integrisanih servi-
sa koja obezbe
đ
uje digitalnu vezu izme
đ
u korisni
č
kih mrežnih interfejsa. Predstavlja
digitalni ekvivalent analogne telefonske mreže, a u odnosu na nju obezbe
đ
uje bolji
kvalitet i ve
ć
u brzinu prenosa. Po
č
etkom 70-ih godina XX veka prvi put se javila ideja o
integrisanim servisima tj. ideja da se preko jedne jedinstvene mreže korisnicima ponudi
č
itava paleta servisa.
O
sim standardnih servisa telefonije, telegra
fi
je i prenosa podataka
korisnicima bi se ponudio i prenos faksa, zvuka , muzike i videa. Prvi paket preporuka za
I
N
FO
RMATIKA
238
Slika 7.26 Princip ADSL-a – podela frekvencijskog opsega
Slika 7.27 Plas
ti
č
an prikaz ADSL-a
Ve
ć
ina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mreži su asimetri
č
ne (video na
zahtev, pristup udaljenim lokalnim mrežama, pristup Internetu, mul
ti
medijalni prist-
up, itd.), gde puno više informacija korisnik uzima sa mreže nego što ih u nju šalje. Ta
asimetri
č
nost
č
ini ADSL idealnim za ove aplikacije.
ADSL usluga je bazirana na stalnom i brzom pristupu Internetu po ve
ć
postoje
ć
oj
telefonskoj liniji (parici) bez njenog zauze
ć
a ili promene telefonskog broja. Realizuje
se instalacijom dva ure
đ
aja na strani korisnika gde se nalazi delitelj frekvencije (spli-
ter) ADSL primopredajnik (ADSL modem). i može se realizova
ti
preko obi
č
ne telefonske
linije ili baznog ISDN priklju
č
ka.
7.14. PROTOKOLI
Prenos podataka kroz mrežu se obavlja po protokolima – utvr
đ
enim pravilima koja
su poznata svim u
č
esnicima u komuniciranju. Razmena podataka u ra
č
unarskoj mreži
je izuzetno složena. Sa pove
ć
anjem broja umreženih ra
č
unara koji komuniciraju i sa
pove
ć
anjem zahteva za sve savršenijim uslugama (servisima) neophodno je posto-
R
A
Č
UNARSKE
MRE
Ž
E
239
janje protokola. Posao komuniciranja je toliko složen da je bilo neophodno razvi
ti
protokole u više slojeva. Svaki sloj je namenjen za jedan odgovaraju
ć
i posao. Kod pr-
vobitnih ra
č
unarskih mreža, umrežavanje se vršilo zavisno od proizvo
đ
a
č
a ra
č
unarske
opreme. Sav hardver i so
ft
ver su bili vezani za jednog proizvo
đ
a
č
a, tako da je bilo veo-
ma teško vrši
ti
izmene, unapre
đ
ivanja mreže i sve je bilo izuzetno skupo. Uvo
đ
enjem
standarda za komuniciranje po logi
č
ki jasno de
fi
nisanim slojevima, pojavilo se više
proizvo
đ
a
č
a so
ft
verske opreme. Standardima se omogu
ć
ilo kombinovanje hardvera
i so
ft
vera od razli
č
i
ti
h proizvo
đ
a
č
a, što je sve zajedno dovelo do pada cena opreme i
so
ft
vera za umrežavanje i do pove
ć
anja kvaliteta usluga u mrežama.
Slojevitost protokola ozna
č
ava razli
č
ite funkcije i usluge pri prenosu podataka sa
jednog na drugi ra
č
unar preko mreže. Slojevi su me
đ
usobno razdvojeni granicama koje
se nazivaju interfejsi. Svi zahtevi jednog sloja prosle
đ
uju se preko interfejsa susednim
slojevima. Svaki sloj se oslanja na standarde i ak
ti
vnos
ti
sloja koji je ispod njega. Svaki
sloj obezbe
đ
uje usluge za sloj koji je neposredno iznad njega i rešava ga detalja o tome
kako su one stvarno primenjene. Istovremeno, izgleda kao da je svaki sloj u direkt-
noj komunikaciji sa odgovaraju
ć
im slojem na drugom ra
č
unaru.
O
vo nudi logi
č
ku ili
virtualnu komunikaciju izme
đ
u ravnopravnih slojeva. Me
đ
u
ti
m, stvarna komunikacija
izme
đ
u susednih slojeva odvija se samo na jednom ra
č
unaru. Na svakom sloju so
ft
ver
primenjuje mrežne funkcije prema odre
đ
enim protokolima.
J
edna od najbitnijih stvari kod umrežavanja je adresiranje. Ako se posmatraju
samo dva ra
č
unara, nema potrebe za adresiranjem, jer sve što se pošalje sa jed-
nog ra
č
unara namenjeno je drugom. Ve
ć
kada mrežu
č
ine tri ra
č
unara, pojavljuje
se potreba za adresiranjem. Posla
ti
podaci sa jednog ra
č
unara mogu bi
ti
namenjeni
jednom od preostala dva ra
č
unara. Dodatno usložnjavanje nastaje ako se posmatra
vise aplikacija na jednom ra
č
unaru, koje mogu da komuniciraju sa više aplikacija na
drugom ra
č
unaru.
O
vde nije dovoljno samo adresira
ti
ra
č
unar, ve
ć
i aplikaciju sa ko-
jom se komunicira.
7.14.1. OSI model
Referentni model za otvoreno povezivanje sistema (
O
SI -
Open Systems Intercon-
nec
ti
on
) de
fi
niše sedam nivoa jedinstvene komunikacione infrastrukture koja se može
primeni
ti
za svaki krajnji ra
č
unar ili
č
vor u mreži.
O
SI model je najpozna
ti
ji i naj
č
eš
ć
e
koriš
ć
en model za slikovitu predstavu umreženih okruženja.
O
n je apstraktan model,
što zna
č
i da stvarna implementacija mreže ne mora striktno da ga sledi. Svaki nivo ima
jasno de
fi
nisane funkcije koje omogu
ć
avaju deo komunikacije sa drugim sistemom. Te
funkcije koriste funkcije nižeg nivoa da bi obavile jednostavnije funkcije, a obezbe
đ
uju
odgovaraju
ć
e usluge višim nivoima. Model je razvila Me
đ
unarodna organizacija za
standardizaciju (IS
O
-
Interna
ti
onal Organisa
ti
on for Standardisa
ti
on
) 1974. godine. Ar-
hitektura
O
SI referentnog modela razvrstava mrežne komunikacije u sedam slojeva.
R
A
Č
UNARSKE
MRE
Ž
E
241
7.14.2. Internet model (TCP/IP)
Nasuprot
O
SI modelu koji je formalno standardizovan Internet model (TCP/IP) je
de facto
standard.
O
vaj model je razvijan za potrebe Interneta i jednostavniji je od
O
SI
modela.
J
ednostavnost ovog modela se ogleda u apstraktnom gledanju na tri najviša
sloja
O
SI modela tako da Internet model propisuje samo sloj aplikacije naspram slojeva
aplikacije, prezentacije i sesije kod
O
SI modela. Tako
đ
e, usled nedostatka formalne
standardizacije Internet modela u nekim izvorima se ovaj model de
fi
niše sa 5 a u ne-
kim sa 4 sloja. Današnje implementacije mrežnog so
ft
vera uglavnom koriste Internet
model.
Slika 7.29 – Ver
ti
kalna i horizontalna komunikacija u TCP/IP modelu
J
edna od glavnih karakteris
ti
ka kod koriš
ć
enja slojevi
ti
h modela jesu horizontalna i
ver
ti
kalna komunikacija. Horizontalna komunikacija predstavlja mogu
ć
nost projekto-
vanja protokola jednog sloja na is
ti
na
č
in kao da on direktno komunicira sa udaljenim
sagovornikom tj. bez koriš
ć
enja protokola koji se koriste ispod njega. Ver
ti
kalna komu-
nikacija je osobina slojeva da komuniciraju sa višim/nižim slojevima. Ver
ti
kalna komu-
nikacija podrazumeva enkapsulaciju.
Slika 7.30 – Ver
ti
kalna komunikacija (enkapsulacija)
I
N
FO
RMATIKA
242
Principom enkapsulacije protokol nižeg nivoa pri preuzimanju podataka dobijenih
od protokola višeg nivoa dodaje sopstvene kontrolne parametre (zaglavlje) i takav skup
podataka prosle
đ
uje protokolu nižeg nivoa (koji primenjuje is
ti
princip).
Slika 7.31 – Enkapsulacija TCP protokola u IP protokol
Slojevita arhitektura omogu
ć
ava jednostavno premoš
ć
avanje problema koji se jav-
ljaju na komunikacionom putu kao i nekompa
ti
bilnos
ti
koje postoje izme
đ
u u
č
esnika.
Na primer, ukoliko je jedan u
č
esnik povezan na Ethernet a drugi na Token Ring mrežu,
koriš
ć
enjem adekvatnog ure
đ
aja za premoš
ć
avanje pomenu
ti
h razlika mogu
ć
e je ost-
varivanje komunikacije.
Slika 7.32 – Premoš
ć
avanje razlika putem slojevite arhitekture
7.15. ZAKLJU
Č
AK
Ra
č
unarska mreža predstavlja skup dva ili više ra
č
unara, koji su povezani mediju-
mom za povezivanje i koji me
đ
usobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Deljeni
resurs može bi
ti
štampa
č
, skener, faks, disk, baza podataka, centralizovana so
ft
verska
aplikacija i sl. Mrežom se prenose ra
č
unarski podaci, govor, slika i video, u realnom
vremenu ili sa visokom pouzdanoš
ć
u. Mreža je skup povezanih
č
vorova, koji mogu bi
ti
ili ciljni ra
č
unari ili usmeriva
č
i (
routers
) paketa koji putuju mrežom.
Ra
č
unarska mreža se može posmatra
ti
kao komunikacioni sistem, gde se informacija
generisana na predajnoj strani (izvorište poruke) dostavlja željenom odredištu.
O
snovni
I
N
FO
RMATIKA
244
7.16. KLJU
Č
NI TERMINI
Analog signal
(analogni signal)
–
Signal koji
nema diskon
ti
nuitete ni po vremenskoj osi
ni po amplitudi. Kaže se da se kon
ti
nualno
menja.
Asynchronous communica
ti
on (asinhrona
komunikacija)
– Na
č
in prenosa digitalnog sig-
nala gde ne postoji sinhronizacija sa taktom.
Svaki podatak koji se prenosi ima obeležen
po
č
etak i kraj. Kao termin, koris
ti
se i u komu-
nikacijama, gde izvor i odredište ne moraju
bi
ti
istovremeno prijavljeni na mrežu
Bandwidth
(širina opsega)
–
Širina frekven-
cijskog opsega
kanala za prenos podataka, a
generalno se odnosi na koli
č
inu podataka koje
mogu bi
ti
prenesene kroz kanal za odre
đ
eni
vremenski period
Bits per second (bps)
(bita u sekundi b/s)
–
Merna jedinica
se koris
ti
za merenje brzine
prenosa u digitalnim komunikacijama
Bluetooth –
Vrsta beži
č
ne tehnologije koja
koris
ti
radio prenos, s
ti
m što je transmisija
ograni
č
ena na oko 10 metara
Bridges
(mostovi)
–
Hardverski ure
đ
aji kojima
se povezuju segmen
ti
LAN mreže, rade u 2.
sloju
O
SI modela
,
a svoj rad zasnivaju na MAC
adresi koja je zapisana u okviru podataka.
Ukoliko su MAC adrese odredišta i izvorišta
u istom kolizionom domenu kao mostovi
,
ne
optere
ć
uju saobra
ć
aj u drugim kolizionim do-
menima
.
Circuit switched
(komutacijom veza)
–
Pre-
nos podataka kroz mrežu sa uspostavljanjem
č
vrste veze izme
đ
u predajnika i prijemnika.
Kada se veza uspostavi garantuje se brzina
prenosa podataka.
Client/server model
(klijent/server model)
–
Vrsta umrežavanja ra
č
unara u kome se jedan
ili više kompjutera ponašaju kao serveri(dele
resurse) a svi ostali kao klijen
ti
. Upravljanje
ovakvom mrežom je centralizovano.
Digital signal
(digitalni signal)
–
Niz bita koji se
prenosi kroz komunikacioni kanal. Predstavlja
kodiranu vrednost analognog signala koji je
zapisan u pojedinim (diskretnim) vremenskim
trenucima.
Direct connec
ti
on
(direktna veza)
–
Direktna
veza npr. dva ra
č
unara, gde nije potrebno
posebno adresiranje. Sve poruke sa jednog
kraja sigurno s
ti
žu na drugi.
Email (electronic mail)
(elektronska pošta)
–
Usluga koja omogu
ć
ava korisniku da šalje i
prima poruke preko mreže.
Ethernet
(eternet)
– Naj
č
eš
ć
i standard (702.3)
za umrežavanje ra
č
unara
,
za speci
fi
ciraju
fi
zi
č
kog sloja i sloja veze podataka
O
SI mod-
ela.
Fiber-op
ti
c cable
(
fi
ber-op
ti
č
ki kabl)
–
O
p
ti
č
ki
kabl kroz koji se za prenos podataka koriste
svetlosno modulisani
,
a ne elektromagnetni
impulsi. Imaju izuzetno malo slabljenje po
dužini kabla i omogu
ć
avaju najve
ć
e brzine
prenosa. Razlikuju se monomodna (za ve
ć
a)
i mul
ti
modna op
ti
č
ka vlakna (za manja rasto-
janja).
File server –
Skladište za so
ft
ver i podatke
koje deli nekoliko korisnika
Flow control
(upravljanje tokom) –
Usaglašavanje brzine slanja predajnika i
mogu
ć
nos
ti
prijema da se kod razmene po-
dataka obezbedi da prijemnik prihva
ti
sve
podatke od predajnika, tj. da ne do
đ
e do za-
trpavanja prijemnika.
Gateway
(gejtavej)
–
Ure
đ
aj ili so
ft
ver koji
spaja mreže potpuno razli
č
i
ti
h arhitektura,
protokola i sl.
Local area network (LAN)
(lokalna mreža)
–
Mreža ra
č
unara na bliskom rastojanju, pov-
ezanih u odgovaraju
ć
u topologiju, uz primenu
ure
đ
aja za povezivanje.
O
mogu
ć
ava komu-
niciranje povezanih u
č
esnika i deljenje resur-
sa mreže.
R
A
Č
UNARSKE
MRE
Ž
E
245
Modem
(modem)
–
Skra
ć
enica od modulator/
demodulator. Hardverski ure
đ
aj koji povezuje
ra
č
unare na telefonsku liniju. Vrši konverziju/
dekonverziju
digitalnog signala u analogni ob-
lik pogodan za prenos po telefonskom kanalu/i
obrnuto
.
Network interface card (NIC)
(mrežna kar-
ti
ca - adapter)
– Povezuje ra
č
unar na lokalnu
ra
č
unarsku mrežu. Sadrži
fi
zi
č
ku adresu koja
je bitna za da
ti
mrežni priklju
č
ak. Prihvata po-
datke od ra
č
unara, konvertuje ih u oblik pogo-
dan za prenos do prvog mrežnog ure
đ
aja ili
ra
č
unara.
Packe
tt
switched
(komutacijom paketa)
–
Prenos podataka forma
ti
ranih u manje celine
(pakete) kroz mrežu. U
č
vorovima mreže bira
se najbolji prenosni put u datom trenutku, po
kome se vrši usmeravanje paketa. Pake
ti
od
iste poruke mogu pro
ć
i razli
č
ite puteve.
Peer-to-peer model (
model ravnopravnih
ra
č
unara)
–
Ponekad se javlja i pod nazivom
P2P. Na
č
in umrežavanja za manji broj u
č
esnika
(do 10). Svaki u
č
esnik je ujedno i klijent i serv-
er. Ne zahteva poseban (skup) mrežni opera-
ti
vni sistem.
Port
(port, priklju
č
ak)
– U
ti
č
nica za povezivan-
je na ra
č
unaru ili ure
đ
aju.
Protocols
(protokoli)
– Pravila po kojima se
vrši razmena podataka u ra
č
unarskoj mreži.
Zbog složenos
ti
komuniciranja, ovaj posao
se deli u više hijerarhijskih slojeva, a za svaki
sloj postoje posebni protokoli. Protokoli nižeg
sloja pružaju usluge protokolima višeg sloja, a
protokoli višeg sloja prepuštaju detalje real-
izacije protokolima nižeg sloja.
Real-
ti
me communica
ti
on
(komunikacija u re-
alnom vremenu)
–
Vrsta komunikacije kada su
dve ta
č
ke koje komuniciraju istovremeno na
mreži.
O
dnosi se na
ti
p signala koji se prenosi
kroz mrežu i naj
č
eš
ć
e se misli na prenos go-
vornog i video signala.
Č
esto predstavlja
ograni
č
avaju
ć
i faktor za uspešan prenos, jer
pojedini signali zahtevaju visok bitski protok
da bi ova komunikacija bila mogu
ć
a.
Router
(ruter)
–
Hardverski ure
đ
aj ili so
ft
ver-
ski program koji radi na tre
ć
em sloju
O
SI mod-
ela (mrežni sloj). Njegova osnovna uloga je
pronalaženje najboljih putanja izme
đ
u rutera,
kako bi pake
ti
s
ti
gli do odredišta. Susedni ru-
teri me
đ
usobno razmenjuju podatke kako bi
ažurirali sopstvene tabele ru
ti
ranja.
Server (
server)
–
Veoma brz ra
č
unar sa
zna
č
ajnim memorijskim i drugim resursima,
koje deli sa klijent ra
č
unarima.
TCP/IP
– Skup protokola za prenos podataka
kroz ra
č
unarsku mrežu. Danas predstavlja de-
facto standard u umrežavanju i na Internetu.
Twistedpair
(upredene parice) – Vrsta kabla
za povezivanje ra
č
unara u LAN mrežu. Upre-
danjem se smanjuje u
ti
caj EM smetnji na po-
datke.
F
leksibilni i jednostavni za povezivanje.
Zavisno od kvaliteta postoji više vrsta ovakvih
kablova.
Upload
(preda
ti
na udaljeni ra
č
unar)
–
Kopi-
ranje so
ft
vera/podataka na server
Wide area network (WAN)
(regionalna
ra
č
unarska mreža)
–
Povezane LAN mreža
ra
č
unara koji su geofraski udaljeni
,
preko
razli
č
i
ti
h telekomunikacionih linija
.
Wireless network
(beži
č
na mreža)
–
Mreže
ra
č
unara koje ne koriste kablove za povezi-
vanje ve
ć
radio prenos. Neophodno je da
ra
č
unar poseduje odgovaraju
ć
i WLAN adapt-
er (mrežnu kar
ti
cu). Mogu
ć
e je ad-hoc pov-
ezivanje (me
đ
usobno povezivanje ra
č
unara)
ili infrastrukturno povezivanje (preko ure
đ
aja
access point
koji je ži
č
no povezan na LAN).
8. INTERNET
Internet je odavno od mreže za razmenu
akademskih, nau
č
nih i vojnih informacija pre-
rastao u osnovnu za razmenu podataka svih
vrsta. Do promena je došlo zbog omasovljenja
PC-a u poslovnim i ku
ć
nim primenama i ulaska
poslovanja na Internet kao jednog od najjednos-
tavnijih na
č
ina za pronalaženje poslovnih part-
nera i korisnika. Internet je danas u isto vreme
i sistem za emitovanje, i mehanizam za širenje
informacija, i medijum za saradnju izme
đ
u ljudi
i njihovih ra
č
unara bez obzira na geografsku
lokaciju. Po
č
ev od ranih istraživanja komutacije
paketa, razvijene države, industrija i univerzite
ti
bili su partneri u razvoju ove tehnologije.
I
N
FO
RMATIKA
250
u prvim dokumen
ti
ma, predstavlja deljenje podataka u pakete, njihovo obeležavanje
tako da sadrže izvor i odredište informacije i prosle
đ
ivanje od ra
č
unara do ra
č
unara dok
informacija ne s
ti
gne na svoj cilj. Ako se neki paket izgubi u bilo kom trenutku, pošiljalac
ga može ponovo posla
ti
.
U narednim godinama primarni razvoj odnosio se na komple
ti
ranje funkcionalnos
ti
komunikacionog protokola i ostalog mrežnog so
ft
vera. Krajem 1870. radna grupa za
mreže završava inicijalni protokol i daje mu ime NCP –
Netowork Control Protocol
. U
oktobru 1872. održana je prva velika javna prezentacija ARPANETa, a iste godine lan-
sirana je i atrak
ti
vna primena koncepta elektronske pošte. Prezen
ti
ran je prvi so
ft
ver za
slanje i
č
itanje elektronske pošte, kako bi se olakšala koordinacija razvojnih
ti
mova. Ve
ć
slede
ć
a verzija, koja se pojavljuje nekoliko meseci kasnije, donosi listanje, selek
ti
vno
č
itanje, prosle
đ
ivanje i odgovaranje, i utemeljuje
e-mail
kakav danas poznajemo.
O
n
ć
e
osta
ti
dominantna mrežna aplikacija
č
itavu deceniju.
Tokom 1880. godine donete su klju
č
ne promene za Internet. Nacionalna fondacija
za nauku (
NSF – Na
ti
onal Science Founda
ti
on
) osnovala je svoju mrežu NS
F
NET.
O
va
mreža se odlikovala pojedinim izvanrednim tehnološkim inovacijama, uklju
č
uju
ć
i brze
ra
č
unare i super ra
č
unare velikih mogu
ć
nos
ti
na koje su bile smeštene informacije.
Po
č
etkom devedese
ti
h godina uvode se nove usluge i protokoli. Upravo nastankom
WWW-a (
World Wide Web)
, koji
ć
e kasnije posta
ti
najpozna
ti
ja i najviše koriš
ć
ena uslu-
ga (servis) na Internetu, po
č
inje prava eksplozija povezivanja na Internet. Poslovni svet
i mediji po
č
inju da prime
ć
uju veli
č
inu i mogu
ć
nos
ti
Interneta, tako da po
č
inje njegova
komercijalizacija. Na Internet se spajaju razne vladine i obrazovne ins
ti
tucije iz svih de-
lova sveta. Sve više
fi
rmi postavlja na Internet svoje web stranice i 1884. se pojavljuju
prve
on-line
prodavnice u kojima je mogu
ć
e kupova
ti
preko Interneta. NS
F
Net se 1885.
vra
ć
a svojoj prvobitnoj ulozi istraživa
č
ke i nau
č
ne mreže, a okosnica Interneta postaju
komercijalni davaoci usluga (
Internet Service Provider
). World Wide Web postaje na-
jpopularnija i najkoriš
ć
enija usluga i prva po broju prenesenih podataka. Krajem deve-
dese
ti
h godina razvijaju se nove tehnologije i usluge, kao što su pretraživa
č
i Interneta
(
search engines
), Internet telefonija, elektronska trgovina (
e-commerce
), portali, on-
line bankarstvo, prenos slike i videa u realnom vremenu itd.
8.3. TCP/IP SKUP PROTOKOLA
Kada su mrežni protokoli razvijani tokom šezdese
ti
h i sedamdese
ti
h godina prošlog
veka, za posmatranje paketa koji se šalju kroz komunikacioni medijum bili su neophod-
ni skupi, namenski ure
đ
aji – analizatori protokola. Tako
đ
e, bilo je potrebno izuzetno
poznavanje samih protokola kako bi se prikazani podaci mogli razume
ti
. Danas, ovo se
I
NTERNET
251
dras
ti
č
no promenilo. Zahvaljuju
ć
i utemeljenju IP protokola kao otvorenog i zahvaljuju
ć
i
njegovoj arhitekturi, bilo koja radna stanica na mreži može se koris
ti
ti
za analizu
saobra
ć
aja. Pokretanjem javno dostupnih i vrlo
č
esto besplatnih programa može se na
bilo kom ra
č
unaru priklju
č
enom na mrežu vide
ti
šta se dešava.
O
snovna namena ovih
alata jeste dijagnos
ti
fi
kovanje problema, ali su oni zna
č
ajno doprineli i omasovljavanju
upotrebe IP protokola, jer su prak
ti
č
no svakome omogu
ć
ili da jasno vidi i razume kako
mreža radi.
TCP/IP skup protokola omogu
ć
ava ra
č
unarima svih veli
č
ina, razli
č
i
ti
h proizvo
đ
a
č
a,
sa razli
č
i
ti
m opera
ti
vnim sistemima, da komuniciraju. To je njegova klju
č
na karakter-
is
ti
ka. Predstavlja otvoreni sistem, u smislu da su de
fi
nicija protokola i njegove brojne
implementacije besplatno javno dostupne.
O
n je baza onoga što se zove svetski Inter-
net, ili samo Internet, mreže sa
č
injene od miliona ra
č
unara širom planete.
J
asno
ć
e radi, neki od do sada pominjanih protokola u slede
ć
oj tabeli pozicionirani
su u odgovaraju
ć
e slojeve:
Tabela 8.1
O
dnos protokola i slojeva
O
SI modela
Sloj 7
Sloj aplikacije
HTTP, SMTP, SNMP,
F
TP, Telnet, SIP, SSH...
Sloj 6
Sloj prezentacije
XDR, SMB, NCP...
Sloj 5
Sloj sesije
RPC, NetBI
O
S, TLS, Winsock...
Sloj 4
Transportni sloj
TCP, UDP, RTP...
Sloj 3
Sloj mreže
IP, ICMP, IGMP, ARP, RARP, X.25...
Sloj 2
Sloj veze
Ethernet, Token ring,
F
rame Relay, ISDN, Wi
F
i,
F
DDI...
Sloj 1
F
izi
č
ki sloj
Bakarna parica, koaksijalni kabl, radio veza,
fi
ber-op
ti
č
ki kabl.
8.4. IP ADRESA
IP adresa je struktura podataka koja služi za jedinstveno iden
ti
fi
kovanje ra
č
unara u
mreži. To je vrednost dužine 32 bita (4 bajta) koja je dodeljena svakom sistemu na In-
ternetu. Pošto je ova vrednost jedinstveni iden
ti
fi
kator, dva sistema ne mogu ima
ti
istu
IP adresu. Sa druge strane, mogu
ć
e je da neki sistemi imaju više od jedne IP adrese. U
tom slu
č
aju, može im se pristupi
ti
koriste
ć
i bilo koju od njih.
IP adrese su naj
č
eš
ć
e u praksi zapisane u “ta
č
ka - decimalnoj notaciji“ – svaki bajt
je predstavljen svojom decimalnom vrednoš
ć
u, a izme
đ
u njih su ta
č
ke (na primer
82.117.206.16).
O
bzirom da su u pitanju bajtovi, o
č
igledno je da u decimalnom zapisu
uzimaju vrednost 0-255.
I
NTERNET
253
Slika 8.1 Klase IP adresa
8.5. POVEZIVANJE NA INTERNET
Suš
ti
na povezivanja na Internet predstavlja povezivanje ra
č
unara sa nekim ruterom
koji je deo Interneta.
O
vakav ruter naj
č
eš
ć
e poseduju univerzite
ti
(akademske mreže),
istraživa
č
ki centri ili komercijalne kompanije koje se nazivaju davaoci Internet usluga
(ISP -
Internet Service Providers
). Internet provajderi funkcionišu na raznim nivoima
komunikacije. Lokalni provajder obezbe
đ
uje konekciju od nacionalnog ili regionalnog
provajdera ka korisnicima. Nacionalni ili regionalni provajderi NSP (
Network Service
Providers
) su provajderi velikog kapaciteta i oni poseduju sopstvenu
backbone
mrežu.
Ki
č
ma (
Backbone)
,
ili još kako se naziva Internet ki
č
ma
,
su op
ti
č
ki kablovi velikog ka-
paciteta koji nose najve
ć
i deo protoka informacija na Internetu. Ime su dobili tako što
njihova uloga podse
ć
a na ulogu ki
č
me u ljudskom skeletu. NSP provajderi napla
ć
uju
lokalnim provajderima koriš
ć
enje njihove mreže. Protoci koje
backbone
podržavaju
mogu bi
ti
u opsegu od 45Mb/s do 10Gb/s.
O
vakvi
backbone
provodnici se presecaju na
mes
ti
ma koja se nazivaju
Network Access Point
(NAP). Tako
đ
e
,
presecaju i regionalne
mreže na mes
ti
ma koja se nazivaju - MAEs
(Metropolitan Area Exchanges)
.
Razmotri
ć
emo dva osnovna slu
č
aja povezivanja ra
č
unara na Internet: kada je
ra
č
unar deo lokalne mreže i kada je izolovan, a povezuje se putem telekomunikacionih
usluga. Ako je ra
č
unar deo lokalne ra
č
unarske mreže, tada je on preko mreže pove-
zan do
gateway
-a , koji je dalje povezan na davaoca Internet usluga. Ako se radi o
pojedina
č
nom ra
č
unaru, koji nije deo LAN-a, postoji nekoliko na
č
ina povezivanja na
Internet od kojih su slede
ć
i metodi naj
č
eš
ć
i: telefonski,
broadband
(telefonski ve
ć
eg
kapaciteta),
leased-line
(zakupljenim linijom) i beži
č
no. Svaki od ovih na
č
ina povezi-
vanja ima svoje karakteris
ti
ke kao što su cena i bitski protok. Protok informacija sa
Interneta može bi
ti
simetri
č
an, kada je protok podjednak u oba smera i asimetri
č
an
kada protok nije is
ti
u oba smera. Smer od ra
č
unara ka Internetu se naj
č
eš
ć
e naziva
upstream ili upload dok se smer od Interneta ka ra
č
unaru naziva download ili downlink
ili downstream.
I
N
FO
RMATIKA
254
Telefonska veza:
J
avna telefonska mreža - PSTN koris
ti
postoje
ć
e telefonske veze
za konekciju sa Internetom i omogu
ć
ava protok do 56kb/s, primenom modemske teh-
nologije. Neke telefonske kompanije pružaju usluge i ve
ć
ih protoka koriš
ć
enjem novi-
jih tehnologija me
đ
u kojima su DSL (
Digital Subscriber Line
) i ISDN (
Integrated Service
Digital Network
). ISDN servis je skuplji od standardnog telefona ali pruža mnogo ve
ć
i
protok: od 128kb/s i 256kb/s.
Širokopojasne
(
Broadband)
veze:
širokopojasne ili difuzne veze predstavljaju tele-
fonske veze sa brzinama ve
ć
im od 200kb/s. Tehnologija koja omogu
ć
ava ovaj servis
naziva se
Asymmetric Digital Subscriber Line
(ADSL). Re
č
asimetri
č
no ozna
č
ava da je
protok asimetri
č
an i iznosi 100 do 640kb/s
uplink
i 1.5 do 8Mb/s
downlink
. Postoji i
kablovski Internet preko kablovske televizije. Protok je tako
đ
e asimetri
č
an i uplink je od
100 do 1000Kb/s, a downlink od 1 do 10Mb/s.
Zakupljene linije:
Velike
fi
rme koje imaju potrebu za velikim Internet protokom
mogu se poveza
ti
sa Internet provajderom preko kablova koje mogu da iznajme od
provajdera. To su naj
č
eš
ć
e op
ti
č
ki kablovi velikog kapaciteta koji im omogu
ć
avaju brži
pristup internetu za sve ra
č
unare u njihovoj lokalnoj mreži. Neke od linija koje se mogu
iznajmi
ti
su E1, E3, itd.
Beži
č
na konekcija:
Beži
č
na konekcija ne obezbe
đ
uje velike protoke ali je sve popu-
larnija zbog obezbe
đ
ivanja mobilnos
ti
. Pojavom mobilnih telefona, notebook ra
č
unara,
PDA-ova (
Personal Digital Assistant
) i sl. popularizovao se beži
č
ni pristup Internetu.
Tehnologije koje obezbe
đ
uju beži
č
ni pristup su:
GPRS, Bluetooth i WLAN.
8.6. SISTEM IMENA DOMENA
Sistem imena domena - DNS
(
Domain name system
)
č
uva i povezuje veliki broj infor-
macija sa imenima domena i prevodi imena domena u IP adrese. Kao što je ve
ć
re
č
eno,
komunikacija izme
đ
u pojedinih ra
č
unara na Internetu zasniva se na IP adresama. Pošto
ih je teško pam
ti
ti
i zadrža
ti
preglednost nad npr. 100 i više ovakvih adresa, uveden je
sistem koji veže IP adresu jednog ra
č
unara za jedno ime. Mogu
ć
e je npr. ra
č
unaru sa
adresom 156.210.11.78 dodeli
ti
ime M
OJ
RACUNAR i za sve poslove koris
ti
ti
samo to
ime. Ukoliko se ovaj ra
č
unar prebaci u drugu mrežu (
subnet
), ne mora se pam
ti
ti
njego-
va nova IP adresa jer njegovo ime ostaje isto. DNS je u osnovi jedna distribuirana baza
podataka u kojoj su upisana sva imena i odgovaraju
ć
e IP adrese pojedinih ra
č
unara i
skup funkcija koje omogu
ć
avaju prevo
đ
enje IP adresa u imena domena i obrnuto.
Koriš
ć
enje imena umesto numeri
č
kih adresa ra
č
unara pojavilo se prvo u ARPANET-u.
Svaki ra
č
unar u mreži sadržao je fajl
hosts.txt
u kome su bili mapirani svi ra
č
unari koji
su se nalazili u mreži, tj. njihove IP adrese sa imenima (npr. 212.62.45.222 sa www.
singidunum.ac.rs).
O
vi fajlovi i dalje postoje na modernim ra
č
unarima i koriste se kao
alterna
ti
va DNS-u u manjim mrežama. Me
đ
u
ti
m, ova metoda je sta
ti
č
kog karaktera
jer, ukoliko se neka IP adresa u me
đ
uvremenu promeni, moraju se ru
č
no unosi
ti
novi
I
N
FO
RMATIKA
256
Šema imenovanja domena na Internetu hijerarhijski je organizovana. Internet je
podeljen na podru
č
ja od kojih svako ima odre
đ
eno zna
č
enje. Podru
č
ja su organizo-
vana u obliku stabla i podse
ć
aju na organizaciju direktorijuma na hard disku jednog
ra
č
unara.
J
edan DNS server može
č
uva
ti
informacije o više razli
č
i
ti
h domena, a više
DNS servera mogu
č
uva
ti
informacije za samo jedan domen. Struktura Interneta prika-
zana je na Slici 8.3:
Slika 8
.
3 Hijerarhijska organizacija imena domena
Root Domain
:
Na vrhu se nalazi tzv. root domen koji se ozna
č
ava ta
č
kom. U praksi
se ta ta
č
ka ignoriše tako da se ne mora koris
ti
ti
Top Level Domain
:
Drugom podru
č
ju pripadaju tzv.
top level
domeni (TLD) i iz njih
se može odredi
ti
kojoj organizaciji, državi ili geografskom prostoru taj domen pripada.
Ispod ili iznad top level domena ne može se nalazi
ti
neki drugi top-level domen. Postoje
tri kategorije
top-level
domena:
TLD vezani za zemlje: domen dužine dva slova vezan za zemlju ili odre
đ
eni
geografski prostor (.sr - Srbija, .jp -
J
apan, .ru - Rusija i sl.)
generi
č
ki TLD: domen koji se koris
ti
za odre
đ
enu klasu organizacija (.com -com-
mercial, .org - nepro
fi
tne organizacije, .net - network, .mil - military i sl.)
infrastrukturni TLD: jedini u ovoj grupi je .arpa domen.
Second Level Domain:
Predstavlja
slede
ć
e niže podru
č
je ispod TLD i ozna
č
ava ime
pod kojim se neka
fi
rma može registrova
ti
. Uzmimo za primer da
fi
rma “velika
fi
rma”
želi da registruje domen na Internetu sa nazivom velika
fi
rma.sr. Prvo se mora sazna
ti
da li je taj domen slobodan? Centralno mesto za registraciju domena je InterNIC (
www.
internic.net
).
O
vde se tako
đ
e može prekontrolisa
ti
dostupnost slobodnih domena.
I
NTERNET
257
Subdomain:
Ispod gore navedenih domena slede
ć
i sloj domena se naziva Sub-
domain. Univerzite
ti
npr.
č
esto koriste subdomene jer su podeljeni u više stru
č
nih
podru
č
ja. Na našoj slici je prikazana su dva ra
č
unara koja se nalazi pod subdomenom
.singidunum
.
8.7. PROBLEMI I OGRANI
Č
ENJA TCP/IP SKUPA PROTOKOLA
Današnja rasprostranjenost IP skupa protokola nije se mogla ni naslu
ti
ti
u vreme
kada je nastajao. Vremenom, pojavljivale su nove i nove primene – u trgovini, mobilnoj
telefoniji, ru
č
nim i prenosnim ra
č
unarima, najraznovrsnijim ure
đ
ajima koji se nalaze u
doma
ć
instvu. Potrebe za adresama rastu, a sa njima je i usmeravanje saobra
ć
aja sve
teže. Porast potreba je eksponencijalan, a ne linearan, a ovo su neki od razloga:
trend prelaska sa povremenih (tzv.
DialUp
, telefonskih) na stalne Internet veze
(kablovski, beži
č
ni, ADSL) dovodi do toga da se odnos broja adresa prema broju
korisnika brzo menja sa npr. 1:10 na 1:1.
dinami
č
na ekspanzija Interneta u najmnogoljudnijim zemljama (Kina, Indija)
ekspanzija ure
đ
aja koji traže Internet adrese – milijarde mobilnih telefona,
prenosnih ra
č
unara, televizora, konzola za igru, kompjuterizovanih ku
ć
nih apara-
ta, automobila.
Zbog klasi
fi
kovanja adresa, svaki korisnik je dobijao jednu od tri ponu
đ
ene veli
č
ine
mreže. Recimo, ukoliko vam je bilo potrebno 100 adresa, dobijali ste najmanju mogu
ć
u
jedinicu – C klasu – 254 adrese,
č
ime su
č
itave 154 adrese ostajale neiskoriš
ć
ene. Rezul-
tat toga bila je
č
injenica da je na Internetu ponestajalo adresa, dok je iskoriš
ć
enje ve
ć
dodeljenih bilo tek oko 3%.
Drugi problem predstavljala je veli
č
ina tabela ru
ti
ranja na usmeriva
č
ima. Sa poras-
tom broja mreža na Internetu rastao je i broj ruta. Savremeni usmeriva
č
i imaju tabele
maksimalne dužine oko 60.000 redova. Da nisu preduzete odgovaraju
ć
e mere, rast In-
terneta bio bi zaustavljen zbog ovog ograni
č
enja.
Privremeno rešenje ovog problema su NAT (
Network Address Transla
ti
on
) i besklas-
no me
đ
udomensko ru
ti
ranje -CIDR (
Classless InterDomain Rou
ti
ng
). NAT je koncept
prevo
đ
enja adresa, kojim se omogu
ć
ava da
č
itave lokalne mreže pristupaju Inter-
netu koriste
ć
i samo jednu IP adresu, uz neka ograni
č
enja. CIDR je princip generalnog
mrežnog pre
fi
ksa, koji se uvodi umesto klasa A, B i C. Mrežni deo adrese
ti
me nije
fi
k-
siran na 8, 16 ili 24 bita. Na taj na
č
in pos
ti
že se preciznije “usitnjavanje” adresnog pros-
tora, koji onda može bi
ti
op
ti
malnije raspodeljen – korisnik može dobi
ti
od 32 adrese
do 500.000, u skladu sa svojim potrebama.
O
vim je dobijena i takozvana agregacija
ruta, jer jedna ruta višeg nivoa (ve
ć
e mreže) u tabeli rutera može predstavlja
ti
više ruta
nižeg nivoa (manjih mreža).
I
NTERNET
259
8.8. INTERNET SERVISI
8.8.1. Elektronska pošta
Servis elektronske pošte (e
-
mail
servis) je jedan od naj
č
eš
ć
e koriš
ć
enih servisa na
Internetu.
O
vaj servis postoji duže od samog Interneta. Prvi put je predstavljen 1865.
godine za me
đ
usobnu komunikaciju korisnika na
mainframe
ra
č
unarima. Ubrzo je do-
bio mogu
ć
nost rada i u mrežama tj. mogu
ć
nost razmene poruka izme
đ
u korisnika na
razli
č
i
ti
m ra
č
unarima. 1868. godine se pojavljuje simbol “@” za razdvajanje korisnika
od mašine (korisnik@ra
č
unar.mreža).
Elektronska pošta omogu
ć
ava razmenu privatnih poruka sa bilo kojim korisnikom
Interneta bez obzira na zemlju ili deo sveta u kojem se nalazi. Predstavlja najje
ft
iniji
i istovremeno naje
fi
kasniji na
č
in komuniciranja. Poput standardne poštanske službe,
e–pošta je
ti
p asihronog prenosa podataka – ljudi šalju i primaju poruke onda kada
im to odgovara, a ne moraju da uskla
đ
uju svoje ak
ti
vnos
ti
. U porukama savremene
e–pošte
č
esto se nalaze priloženi dokumen
ti
, hiperveze, tekst u HTML formatu ili slike.
Iako može da se iskoris
ti
za prenos govornih i video poruka, e–pošta se još uvek najviše
koris
ti
za razmenu klasi
č
nih tekstualnih poruka.
Uobi
č
ajeno je da e-mail adresa sadrži dva dela. Prvi deo korisnik sam odre
đ
uje.
Drugi deo je odre
đ
en imenom Internet provajdera. U okviru celog Interneta ne može
se pojavi
ti
dupliranje bilo koje elektronske adrese.
E-mail sistem je dizajniran tako da omogu
ć
ava slanje i prijem tekstualno baziranih
poruka i slanje raznih dokumenata u obliku dodatka (
a
tt
achment
). Razni so
ft
verski pa-
ke
ti
za manipulaciju sa E-mail porukama daju i neke mogu
ć
nos
ti
kvalitetnijeg pisanja E-
mail-a, recimo sa izborom slova, njihove boje i veli
č
ine. Pošto nije poznato koji so
ft
ver
koris
ti
primalac poruke sa druge strane, može do
ć
i do problema da se korektno pro
č
ita
poruka. Zbog toga je preporu
č
ljivo da se uvek koriste jednostavna ASCII slova, ili kako
se
č
esto naziva takav vid pisanja
Plain Text
.
Slika 8.4 Primer klijentskog so
ft
vera za rad sa e-mail-om
I
N
FO
RMATIKA
260
Da bi se mogao posla
ti
razli
č
it e-mail i dobi
ti
informacije koje nisu standardne
ASCII tekst e-mail poruke, važno je da postoji standardan na
č
in predstavljanja struk-
ture ovih poruka.
O
vaj standard se zove
MIME
(
Mul
ti
purpose Internet Mail Extension
)
višenamenska Internetova proširenja za elektronsku poštu. MIME je u stvari pokušaj da
se razli
č
i
ti
forma
ti
poruka prenose na is
ti
na
č
in, kako bi se moglo komunicira
ti
s drugim
ljudima,
č
ak i kada oni koriste potpuno druga
č
iji program za elektronsku poštu. MIME
osigurava da se netekstualni fajl prvo transformiše u tekstualni – iako rezultuju
ć
i tekst
ne može da se
č
ita.
Najrašireniji protokol za slanje e-pošte je
SMTP
(
Simple Mail Transfer Protocol
), a za
preuzimanje poruka
POP3
(
Post O
ffi
ceProtocol version 3
) protokol.
SMTP podržava slanje tekstulanih poruka u sedmobitnom ASCII kodu. Na svaku po-
ruku koja se šalje, SMTP dodaje podatke potrebne za ru
ti
ranje paketa. Svako kreiranje
poruke se obavlja u programima za kreiranje poruka, koji se još nazivaju i
Mail User
Agent
. Progam koji se naziva
Mail Transport Agent
elektronsku poruku za
ti
m prosle
đ
uje
na Internet do mail servera koriš
ć
enjem TCP/IP protokola. Na serverskoj strani se mogu
izdvoji
ti
tri osnovne celine:
mail server
,
mail hub
, i
mail gateway
prolaz.
Mail server
je
ra
č
unar namenjen da primi poruku od korisnika i da je preko
mail hub
-a prosledi do
mail gateway
-a na internet. Da bi poruka pris
ti
gla na željeno odredište potrebno je da
poseduje korektnu adresu, koja se sastoji iz dva osnova dela: imena korisnika i imena
SMTP servera na koji je korisnik priklju
č
en, odnosno na kome je korisnik otvorio na-
log. Poslata elektronska poruka sa SMTP servera se ru
ti
ra (preusmerava) kroz Internet
do ciljnog mail
gateway
-a. Mail
hub
preusmerava prispelu poruku do P
O
P servera na
prijemnoj strani. Na osnovu korisni
č
kog imena poruka se smešta u posebne sistem-
ske foldere poznate kao
mailbox
-ovi. SMTP protokol obezbe
đ
uje korekciju greške ali
ne obezbe
đ
uje potvrdu pris
ti
zanja poruke. Problem SMTP protokola je što ne može
prenosi
ti
binarne podatke bez prethodne konverzije u karaktere. Prispele poruke u
mailbox klijenta prosle
đ
uju se na zahtev klijenta na njegov ra
č
unar ili na neki drugi
nalog putem P
O
P protokola. P
O
P server se može so
ft
verski podesi
ti
da prispele poruke
preusmerava,
č
uva kopije, prosle
đ
uje i odmah briše i sli
č
no.
8.8.2. Telnet servis
O
snovna uloga telnet servisa jeste da omogu
ć
i rad korisnika na udaljenim
ra
č
unarima.
O
vaj servis je izgra
đ
en na klijent-server arhitekturi što zna
č
i da zahteva od
korisnika posedovanje klijentske aplikacije i da na ra
č
unaru na koji korisnik želi da se
poveže bude instalirana serverska komponenta servisa. Nakon uspostavljanja inicijalne
veze telnet protokola ovaj servis poprima karakteris
ti
ke
host-based
arhitekture. To
zna
č
i da svaka operacija od strane klijenta (npr. pri
ti
sak tastera na tastaturi) se istovre-
meno prosle
đ
uje serveru. Na taj na
č
in korisnik može obavlja
ti
operacije na udaljenom
ra
č
unaru na is
ti
na
č
in kao da sedi direktno ispred ra
č
unara i koris
ti
lokalnu tastaturu i
monitor.
I
N
FO
RMATIKA
262
Najbolji na
č
in da se pristupi diskusionim grupama jeste da se koris
ti
poseban
č
ita
č
za diskusione grupe. Internet Explorer sadrži sopstveni
č
ita
č
za diskusione grupe koji
se zove
O
utlook Express, a koji se naravno koris
ti
ti
i za elektronsku poštu. Za vlasni-
ke preduze
ć
a, diskusione grupe su odli
č
an na
č
in za dobijanje povratnih informacija o
kvalitetu proizvoda ili usluga.
8.8.5. Servis za trenutnu razmenu poruka
Trenutna razmena poruka - IM (
Instant Messaging
), ili servis za razmenu kratkih
poruka je servis dostupan koriš
ć
enjem ra
č
unarskih mreža, a njegov razvoj se uglavnom
podudara sa razvojem Internet mreže.
O
vaj servis omogu
ć
ava direktnu komunikaciju
sa ostalim
č
lanovima mreže putem razmene kratkih pisanih poruka. Današnji IM servisi
uglavnom nude i dodatne mogu
ć
nos
ti
kao što su razmena fajlova ili
č
ak neke oblike
audio/video konferencija. IM servisi se uglavnom baziraju na nekoj vrs
ti
Peer-to-Peer
arhitekture. Klijen
ti
IM servisa poruke naj
č
eš
ć
e razmenjuju direktno a za pronalaženje
ostalih korisnika IM servisa u mreži koriste usluge centralnog IM servera.
IM servis se može smatra
ti
naslednikom nekada veoma popularnog IRC (
Internet
Relay
Chat
) servisa koji nudi sli
č
nu uslugu ali sa tom razlikom što je realizovan na kli-
jent/server arhitekturi te je za njegovo koriš
ć
enje potreban centralni server na koga
su klijen
ti
povezani putem komunikacionog kanala visoke propusne mo
ć
i. Neki od na-
jpopularnijim IM servisa jesu ICQ, A
O
L IM i MSN IM.
8.8.6. Internet telefonija
Internet telefonija (
Voice over Internet
) je Internet servis koji omogu
ć
ava govor-
nu komunikaciju u realnom vremenu preko Interneta. Komunikacija preko Interneta
obavlja se na druga
č
iji na
č
in nego pri standardnom telefoniranju. Govor se digitalizuje,
komprimuje vokoderskim algoritmom, a za
ti
m se niz dobijenih digitalnih podataka deli
u pakete. Pake
ti
se prenose kroz Internet TCP/IP protokolom, a na prijemu se pake
ti
objedinjuju, dekoduju i konvertuju u prirodni govorni signal. Pake
ti
, naravno, mogu
da pro
đ
u razli
č
i
ti
m putanjama, istovremeno sa pake
ti
ma iz drugih izvora informacija.
Ponekad postoje neprirodno duge pauze tokom telefonskog razgovora preko Interneta,
koje su posledica na
č
ina prenošenja signala Internetom. Za dobar kvalitet prenese-
nog govora neophodno je obezbedi
ti
komunikacione kanale sa zahtevanim propusnim
opsegom, kao i primeni
ti
algoritme ru
ti
ranja koji mogu da obezbede zahtevani kvalitet
servisa (QoS).
8.8.7. Video konferencija
Servis video-konferencija omogu
ć
ava prenos audio i video materijala u realnom
vremenu sa ciljem omogu
ć
avanja održavanja sastanaka izme
đ
u osoba koje se nalaze na
dve ili više udaljenih lokacija. Svi u
č
esnici video-konferencija su opremljeni displejima
I
NTERNET
263
sa zvu
č
nicima za reprezentovanje materijala koji druga strana šalje kao i kamerama
sa mikrofonima za slanje poruka drugoj strani. U
č
esnici video-konferencija mogu bi
ti
pojedinci sa li
č
nom opremom ali i grupe u specijalno opremljenim salama. Najve
ć
u ko-
rist od video-konferencija imaju poslovne organizacije koje na ovaj na
č
in mogu ostvari
ti
zna
č
ajnu uštedu štede
ć
i novac i vreme potrebno za putovanje na lokaciju na kojoj bi se
održala standardna konferencija.
Za koriš
ć
enje usluge video-konferencije je osim adekvatnog hardvera i so
ft
vera
potrebno ima
ti
i vezu sa drugom stranom (ili drugim stranama) koja omogu
ć
ava prenos
audio i video poruka u realnom vremenu. So
ft
ver i ure
đ
aji koji se koriste kod video-
konferencija uglavnom podržavaju kompresiju/dekompresiju audio i video materijala
u cilju što e
fi
kasnijeg iskoriš
ć
enja komunikacionog kanala. Kod komunikacionih kanala
male propusne mo
ć
i uglavnom se pribegava kompromisu u pogledu kvaliteta audio/
video poruka.
8.9. WORLD WIDE WEB
World Wide Web
je najpristupa
č
niji i najzastupljeniji Internet servis. Nastao je na os-
novu idejnog projekta koji je napravio
Tim Berners – Lee
iz CERN-a - laboratorije za at-
omsku
fi
ziku u Švajcarskoj. Tema projekta bila je sistem za hipertekst, odnosno metoda
pronalaženja dokumenata na Internetu pomo
ć
u hiperveza koje upu
ć
uju na mesta gde
se dokumen
ti
nalaze. Web je po
č
eo sa probnim radom 1881. godine ali je bilo potrebno
da pro
đ
u dve godine dok se nisu pojavili prvi gra
fi
č
ki
č
ita
č
i Weba.
J
ednog od njih (
Mo-
saic
) je bio
č
ita
č
koji je u
č
inio da Web postane popularan i dostupan svima.
O
dlikovao
se dobrim gra
fi
č
kim korisni
č
kim interfejsom. Nakon
Mosaica
nastaje
Netscape Naviga-
tor
koji je imao
č
itav spisak novih funkcija pretraživa
č
a, uklju
č
uju
ć
i dodatnu podršku
za prikazivanje gra
fi
č
kih slika, napredno obezbe
đ
enje za poslovne transakcije koje se
zasnivaju na Webu i još mnogo toga. Netscape je u svom pretraživa
č
u imao programe
za poštu i klijentske podatke za diskusione grupe.
Slika 8.5 Princip povezivanja dokumenata na Web-u putem hiperveza
I
NTERNET
265
8.9.2.HTML - jezik za ozna
č
avanje hiperteksta
HTML (
Hyper Text Markup Language
) je jezik iz porodice jezika za ozna
č
avanje
(
Markup Language
). Uloga jezika za ozna
č
avanje je da ozna
č
e delove dokumenta. Na
primer:
O
vo je <u>jezik za ozna
č
avanje</u>.
predstavlja deo HTML dokumenta i u njemu je ozna
č
eno da se re
č
i uokvirene
<u> i </u> oznakama (
tag
) prikažu podvu
č
ene. Za sam prikaz je zadužen klijent (Web
č
ita
č
). HTML dokumen
ti
nisu predvi
đ
eni da sadrže binarne podatke (mada je mogu
ć
e
zaobilaženje ovog ograni
č
enja) ali mogu ima
ti
reference prema binarnim resursima.
Slika 8.7 Primer HTML dokumenta
HTML omogu
ć
ava standardni prikaz Web stranice. Kada ne bi bilo standarda, Web
stranice bi se razlikovale u zavisnos
ti
od toga sa kog browser-a im se pristupa. Klasi
č
an
HTML dokument se sastoji od dve celine: zaglavlja i tela dokumenta. Podaci u zaglavlju
su namenjeni Web
č
ita
č
u i sadrže informacije o naslovu dokumenta, klju
č
nim re
č
ima,
datumu is
ti
canja i sl. Telo dokumenta je deo koji je namenjen za prezentovanje (koje
može bi
ti
prikaz na ekranu ali i zvu
č
ni izlaz) korisnicima.
Postoji veliki broj tekstualnih i gra
fi
č
kih (tzv. WYSIWYG -
What You See Is What You
Get
) editora koji olakšavaju rad sa HTML dokumen
ti
ma. Najpozna
ti
ji gra
fi
č
ki editor je
Dreamweaver
, proizvod kompanije
Macromedia
.
8.9.3. Web
č
ita
č
Web
č
ita
č
i (
browsers
) su ra
č
unarski programi koji omogu
ć
avaju
č
itanje HTML doku-
menata koji
č
ine Web, zajedno sa gra
fi
č
kim i drugim mul
ti
medijskim datotekama koje
su pridružene
ti
m stranicama. Utvr
đ
ivanje zastupljenos
ti
Web
č
ita
č
a na Internetu nije
jednostavan zadatak i sta
ti
s
ti
ke razli
č
i
ti
h izvora variraju i do 30%. Prose
č
na sta
ti
s
ti
ka
pokazuje oko 80% zastupljenos
ti
Internet Explorer
-a (Microso
ft
), 15% zastupljenos
ti
Mozilla Firefox
-a (Mozilla
F
ounda
ti
on), 3% zastupljenos
ti
Safari
-ja (Apple) i 2% ostalih
Web
č
ita
č
a (
Opera
,
Netscape Navigator
...).
I
N
FO
RMATIKA
266
F
unkcije osnovnih komandi za kretanje po Web stranicama koje se nalaze na
Tool-
bar
-u su slede
ć
e :
back (strelica unazad – odlazak na prethodni dokument)
forward (strelica unapred – odlazak na slede
ć
i dokument)
home (ikona ku
ć
e)
reload (kružna strelica – ponovo u
č
itava dokument)
stop (prekida u
č
itavanje)
Č
ita
č
i standardno poseduje brojne olakšice u radu kao što su :
History list (lista pregledanih dokumenata ) Browser memoriše sve adrese (saj-
tove) koje je korisnik obišao u toku rada i po potrebi jednostavnim pri
ti
skom na
miša, korisnik se vra
ć
a na željenu adresu.
O
vim se izbegava dugotrajno pri
ti
s-
kanje strelice unazad kada se želi vra
ti
ti
na neku ranije pose
ć
enu Web stranicu.
Bookmark list (liste adresa) Ukoliko korisnik browsera nai
đ
e na neku Web stranicu
koja je za njega interesantna, on njenu adresu može upisa
ti
u bookmark listu.
8.9.3 Jedinstvena lokacija izvora
Svaki dokument na Internetu ima adresu koja se zove jedinstvena lokacija izvora
–
URL (
Uniform Resource Locator
).
O
n omogu
ć
ava da se prona
đ
u dokumen
ti
tj. željene
Web strane. URL adresa je podeljena na više delova i sadrži slova, kose crte i druge
znake interpunkcije. Svaki simbol, grupa slova i broj imaju svoje funkcije. Prva strana
Web lokacije naziva se ma
ti
č
nom stranom. Lokacija može ima
ti
samo jednu stranu, koja
se i tada naziva ma
ti
č
nom, ili veliki broj strana koje su povezane sa glavnom (ma
ti
č
nom)
stranom. Pomo
ć
u DNS (
Internet Domain Name System
) URL-ovi se prevode u numeri
č
ke
adrese. Numeri
č
ka adresa je pravi URL.
Format URL
-a:
prokol://ra
č
unar/putanja/ime _ datoteke
h
tt
p://www.singidunum.ac.rs/
fi
m/index.htm
h
tt
p : //
skra
ć
enica od
Hypertext Transfer Protocol
, ukazuje na hipertekst
dokument ili direktorijuma
www
ukazuje da je strana na WWW
singidunum.ac.rs.
ime domena (
domain name
) i ime dražave kojoj pripada ins
ti
tucija
fi
m /
ovo je direktorijum odnosno folder na web serveru koji sadrži
grupu Web strana koje obi
č
no imaju nešto zajedni
č
ko. U ovom
slu
č
aju na tom direktorijumu se nalazi prezentacija
F
IM
index.htm
ovo je web strana u okviru direktorijuma
I
N
FO
RMATIKA
268
8.12. INTRANET I EKSTRANET
Intranet je privatna mreža unutar preduze
ć
a (ra
č
unarska mreža jedne kompani-
je) koja koris
ti
Internet tehnologije za povezivanje ra
č
unara, organizaciju podataka i
pristup podacima. Internet tehnologije postaju od izuzetnog zna
č
aja zato što nalaze
široku primenu i u rešavanju problema koji nisu striktno vezani za Internet: Mnogi
proizvo
đ
a
č
i distribuiraju tehni
č
ku dokumentaciju u elektronskom obliku
č
itljivom za
Internet
č
ita
č
e. Tako
đ
e, Web sajt je najjednostavniji na
č
in predstavljanja, odnosno
promocije kompanije ili proizvoda. Za korisnika, intranet je pojavno i funkcionalno
iden
ti
č
an Internetu – informacije se mogu razmenjiva
ti
putem e-
maila
, a osnovni pro-
gram za gledanje sadržaja na intranetu je Internet
č
ita
č
(
browser
). Dok na Internet
ima pravo pristupa svako ko ima tehni
č
ke mogu
ć
nos
ti
za to, na intranet imaju pristup
samo osobe koje su za to ovlaš
ć
ene. Intranet radi podjednako dobro u okviru male
kompanije sa nekoliko zaposlenih, koji su raspore
đ
eni na razli
č
i
ti
m lokacijama, kao i u
velikoj, svetskoj korporaciji.
Uvo
đ
enje Intraneta znatno smanjuje troškove komunikacije unutar organizacije
uz istovremeno pove
ć
anje njene e
fi
kasnos
ti
i pouzdanos
ti
. Zna
č
ajne uštede se mogu
pos
ti
ć
i i na planu komunikacije preko Interneta. Naj
č
eš
ć
i na
č
in koriš
ć
enja Interneta u
preduze
ć
ima je u tome da se otvori jedan ili više naloga kod provajdera koje zaposleni
koriste po potrebi. To zna
č
i da
ć
e više zaposlenih zbog iste informacije zasebno da se
povezuju na Internet. Koriš
ć
enjem Intraneta, dovoljan je samo jedan nalog kod prova-
jdera. Svaki zaposleni ima sopstveni nalog na lokalnoj mreži i njega koris
ti
za prijem i
slanje pošte ili pristup Internetu. Broj naloga na lokalnoj mreži je neograni
č
en a postoji i
mogu
ć
nost dodeljivanja razli
č
i
ti
h privilegija pojedinim nalozima. Kada je mreža poveza-
na na Internet tada više zaposlenih istovremeno može da koris
ti
istu vezu sa Internetom
č
ime se znatno pove
ć
ava ekonomi
č
nost.
Kada je u pitanju elektronska pošta uštede su znatno ve
ć
e. Kada korisnik šalje ili
prima poruke on to radi preko lokalnog servera. U tom trenutku veza sa Internetom
uopšte nije potrebna! Server se podešava da u odre
đ
enim vremenskim periodima sam
razmeni poštu sa Internetom. To zna
č
i da
ć
e se on na Internet poveziva
ti
i odjednom
sla
ti
svu prikupljenu poštu umesto ranijeg direktnog povezivanja svakog korisnika na
Internet svaki put kada šalje ili prima poruke.
Ekstranet je prošireni intranet koji može da obuhvata potroša
č
e, klijente, snabdeva
č
e
i skoro svakog drugog ko ima potrebu da svakodnevno kontak
ti
ra željenu
fi
rmom. Njime
se osobama izvan kompanije daje pristup intranetu te kompanije, uz pomo
ć
Internet
tehnologije. Ekstranetovi pomažu
fi
rmama da poboljšaju usluge koje pružaju klijen
ti
ma,
pove
ć
avaju prihod, uštede vreme, novac i resurse. Na primer, kompanija koja druge
kompanije snabdeva proizvodima, može da dopus
ti
svojim kupcima da prelistaju njen
katalog i naprave
on-line
porudžbine tako da joj nisu potrebni trgova
č
ki predstavnici.
I
NTERNET
269
Ekstranet može da dozvoli pristup svim lokacijama na intranetu, ili da ograni
č
i ko-
risnike samo na odre
đ
ena podru
č
ja. Da bi se osiguralo da ne do
đ
e do neovlaš
ć
enog
pristupa poverljivim informacijama kompanije izvan preduze
ć
a neophodno je prilikom
kreiranja intraneta i ekstraneta dizajnira
ti
i
fi
rewall
. To je posebna so
ft
verska aplikacija
smeštena na serveru kompanije ili hardverski ure
đ
aj na mestu veze sa Internetom. Nje-
gova svrha je da spre
č
i neovlaš
ć
eni pristup u ra
č
unarsku mrežu kompanije iz okruženja.
F
irewall so
ft
ver se potom može podesi
ti
tako da prihvata samo linkove iz domena od
poverenja koji predstavlja druga predstavništva unutar kompanije.
Intranet i ekstranet su neophodni kada je potrebno deli
ti
informacije ili usluge, ali
ukoliko su informacije osetljive prirode one se ne mogu deli
ti
sa svima koji imaju pristup
Internetu.
8.13. ZAKLJU
Č
AK
Internet je danas osnova za razmenu podataka svih vrsta. Izgra
đ
en je na otvorenoj
arhitekturi i ne zavisi od mrežne tehnologije pojedinih korisnika. Internet je u isto
vreme i sistem za emitovanje, i mehanizam za širenje informacija, i medijum za sara-
dnju izme
đ
u ljudi i njihovih ra
č
unara bez obzira na geografsku lokaciju. Internet pred-
stavlja jedan od najuspešnijih primera inves
ti
ranja.
O
snovni protokol na Internetu je TCP/IP koji omogu
ć
ava ra
č
unarima svih veli
č
ina,
razli
č
i
ti
h proizvo
đ
a
č
a, sa razli
č
i
ti
m opera
ti
vnim sistemima, da komuniciraju. To je njego-
va klju
č
na karakteris
ti
ka. Predstavlja otvoreni sistem, u smislu da su de
fi
nicija protokola
i njegove brojne implementacije besplatno javno dostupne. Ra
č
unari na Internetu se
iden
ti
fi
kuju na osnovu IP adresa. To je vrednost dužine 32 bita koja je dodeljena sva-
kom sistemu na Internetu. Pošto je ova vrednost jedinstveni iden
ti
fi
kator, dva sistema
ne mogu ima
ti
istu IP adresu.
Povezivanje ra
č
unara na Internet predstavlja povezivanje ra
č
unara sa nekim ruter-
om koji je deo Interneta.
O
vakav ruter naj
č
eš
ć
e poseduju univerzite
ti
, istraživa
č
ki cen-
tri ili komercijalne kompanije koje se nazivaju davaoci Internet usluga (ISP -
Internet
Service Providers
). Internet provajderi funkcionišu na raznim nivoima komunikacije.
Lokalni provajder obezbe
đ
uje konekciju od nacionalnog ili regionalnog provajdera ka
korisnicima. Nacionalni ili regionalni provajderi su provajderi velikog kapaciteta i oni
poseduju sopstvenu backbone mrežu.
Domain name system
(DNS) je sistem koji prevodi imena domena u IP adrese.
Pošto ih je teško pam
ti
ti
binarsne IP adrese uveden je sistem koji veže IP adresu jed-
nog ra
č
unara za logi
č
no ime, koje se lako pam
ti
. Mogu
ć
e je npr. ra
č
unaru sa adresom
156.210.11.78 dodeli
ti
ime M
OJ
RACUNAR i za sve poslove koris
ti
ti
samo to ime. Uko-
I
NTERNET
271
Java
(
J
ava)
–
objektno-orijen
ti
san programski
jezik, razvijen od strane kompanije
Sun Mi-
crosystems
, je verovatno najpozna
ti
ji jezik za
Web programiranje
.
JavaScript
(
J
avaskript)
–
je
jezik koji se koris
ti
za pisanje skriptova
.
Packet-switching –
je model slanja poruka
koje se prethodno dele u pakete odre
đ
ene
dužine. Pake
ti
ne moraju da pro
đ
u istu pu-
tanju do odredišta
.
Peer-to-peer (P2P) compu
ti
ng
(koriš
ć
enje
mreže ravnopravnih ra
č
unara)
–
je forma dis-
tribu
ti
vnog koriš
ć
enja ra
č
unara zasnovana na
delenju fajlova na Internetu
.
Plug-in
(dopunski/dodatni modul)
–
so
ft
vrska
ekstenzija koja dodaje nove mogu
ć
nos
ti
pro-
gramu
.
Portal
(portal)
–
ulazna stanica na mreži koja
nudi brz i lak pristup raznoraznim uslugama
.
TCP/IP
(Transmission Control Protocol/Inter-
net Protocol)
(
Protokol za kontrolu prenosa/
Internet protokol
) –
protokol na kome je zas-
novan Internet.
Uniform resource locator (URL) –
Inter-
net adresa koja govori pretraživa
č
u gde da
prona
đ
e Internet resurse
Upload
(dodavanje)
–
operacija kopiranja fa-
jlova na server
Web server –
č
uva Web strane i šalje ih kli-
jent programima- Web pretraživa
č
ima- koji ih
traže
I
N
FO
RMATIKA
272
PITANJA ZA PONAVLJANJE
Šta ozna
č
ava TCP/IP?
Kako se nazivaju Internet ure
đ
aji koji vrše usmeravanje paketa?
Šta poseduje svaki host na Internet-u?
Kolika je dužina IP adrese IPv4 protokola
Kako se naziva sistem koji prevodi simboli
č
ko ime u IP adresu?
Koliko slova uklju
č
uju Internet kodovi zemalja?
Šta je “o
ffi
ce” u e-mail adresi o
ffi
[email protected]?
Šta je “singidunum” u e-mail adresi o
ffi
[email protected]?
Šta zna
č
i ISP skra
ć
enica?
Šta radi klijentski program u klijent/server modelu?
O
bjasni
ti
kako funkcioniše
F
TP.
O
bjasni
ti
šta je URL skra
ć
enica.
Kako se naziva protokol koji se koris
ti
za prenos Web stranica?
Č
ime se obi
č
no kreiraju Web stranice?
O
bjasni
ti
namenu SMTP servera.
O
bjasni
ti
namenu P
O
P3 servera.
Kako se nazivaju so
ft
verske ekstenzije koje se mogu
download
-ova
ti
i koje
browser
-u dodaju nove karakteris
ti
ke?
Kako se naziva so
ft
verski robot koji sistematski pretražuje Web?
Šta ozna
č
ava termin Intranet, šta je njegova osnovna karakteris
ti
ka?
Šta je Extranet i šta je njegova namena.
275
B
EZBEDN
O
ST
I
RIZICI
9.1. UVOD
Moderni ra
č
unari upravljaju našim novcem, zdravstvom, železnicom, avio-
saobra
ć
ajem i sl.
O
d nas se o
č
ekuje da verujemo u informacion
е
tehnologij
е
. Mnoge
koris
ti
našeg partnerstva sa mašinama su jasne. Me
đ
u
ti
m, potpuno poverenje u mod-
ernu ra
č
unarsku tehnologiju može da bude apsurdno i, u dosta slu
č
ajeva, opasno. U
savkom ozbiljnom sistemu danas se razmatraju bezbednosni izazovi primene savre-
menih informacionih tehnologija: pravne dileme, e
ti
č
ka pitanja i rizici pouzdanos
ti
.
O
vi
aspek
ti
navode nas na zna
č
ajnije pitanje: Kako možemo da u
č
inimo ra
č
unare bezbedni-
jim tako da se možemo ose
ć
a
ti
bezbednije u našem svakodnevnom poslovanju?
Ra
č
unari su jedna od najzna
č
ajnijih i najrevolucionarnijih tekovina razvoja tehni
č
ko
- tehnološke civilizacije. Me
đ
u
ti
m, pored svih prednos
ti
i koris
ti
koje sa sobom nose oni
su brzo postali i sredstvo zloupotrebe nesavesnih pojedinaca, grupa
,
č
ak i organizacija.
Ra
č
unari se odavno ne posmatraju izolovano.
O
ni su povezani sa drugim ra
č
unarima u
mreže ve
ć
eg ili manjeg obima, direktno ili preko Interneta
.
Internet je oduvek bio pogo-
dan poligon za isprobavanje raznih zlonamernih programa. Zahvaljuju
ć
i ogromnim pro-
cesorskim i memorijskim karakteris
ti
kama savremenih ra
č
unara, koje se neprestano
uve
ć
avaju, automa
ti
zovani informacioni sistemi postali su nezamenjivi deo celokupnog
društvenog života od proizvodnje, prometa, vršenja usluga pa do nacionalne odbrane i
bezbednos
ti
u najširem smislu.
Raznovrsne forme primene ra
č
unara odavno su interesantne pojedincima i gru-
pama koje ne biraju
ć
i sredstva i na
č
in pro
ti
vpravnim ponašanjem pokušavaju da sebi
ili drugom pribave imovinsku korist. Tako ra
č
unar postaje sredstvo vršenja razli
č
i
ti
h
oblika nedozvoljenih, pro
ti
vpravnih i društveno opasnih delatnos
ti
. Ra
č
unarski krimi-
nal (ili visokotehnološki kriminal, sajberkriminal) obuhvata ak
ti
vnos
ti
tokom kojih se
ra
č
unari, ra
č
unarske mreže ili ra
č
unarski podaci koriste kao izvori, sredstva, objekat ili
mesta izvršenja odre
đ
enog krivi
č
nog dela.
9.2. RA
Č
UNARSKI KRIMINAL
Razvoj informacionih tehnologija ima u
ti
caja na mnoge profesije. Ministarstvo
unutrašnjih poslova koris
ti
specijalizovane baze podataka u kojima se skladište podaci
o gra
đ
anima, motornim vozilima, prekršajima, zlo
č
inima, kriminalcima i sl. i na zahtev
se putem rali
č
i
ti
h upita nad bazom podataka dobijaju pravovremene informacije u
mnogim kompleksnim slu
č
ajevima. U okviru Kreditnog biroa
,
banke skladište podatke o
kreditnoj zaduženos
ti
gra
đ
ana, tako da se na svaki novi zahtev brzo može proveri
ti
dalja
kreditna sposobnost gra
đ
ana i
ti
me se brže odgovara na postavljene zahteve za odo-
277
B
EZBEDN
O
ST
I
RIZICI
Ponekad lopovi koriste ra
č
unare i drugi alat da ukradu kompletne iden
ti
tete. Saku-
pljanjem li
č
nih podataka: brojeva kreditnih kar
ti
ca, brojeva voza
č
kih dozvola, brojeva
socijalnog osiguranja i drugih podataka – lopov može e
fi
kasno da se izdaje kao neko
drugi,
č
ak i da po
č
ini zlo
č
ine u ime te osobe. Kradljivcu iden
ti
teta (
iden
ti
ty the
ft
)
č
esto
nije potreban ra
č
unar, zato što se mnoge osetljive informacije mogu na
ć
i na otpadu i
u li
č
nom sme
ć
u.
J
edan od dobro pozna
ti
h problema danas je i npr. uništavanje nep-
otrebnih CD-ova, na kojima može bi
ti
zaostalih važnih informacija. Vrlo
č
esto oni se ne
uništavaju, ve
ć
se jednostavno bacaju.
Standardni ra
č
unarski kriminalac je i stvarni kradljivac ra
č
unara. Portabl ili ru
č
ni
ra
č
unari su posebno lak plen za lopove – na primer na aerodromima i na drugim visoko-
prometnim mes
ti
ma. Portabl i PDA ure
đ
aji su skupe stvari, ali informacije sa
č
uvane u
ra
č
unaru mogu da budu mnogo dragocenije od samog ra
č
unara.
Kako se zlo
č
ini nastavljaju, vrste opisanih kra
đ
a su sve neobi
č
nije. Isto može da se
kaže i za najrašireniji postupak kra
đ
e u vezi sa ra
č
unarima: so
ft
versku pirateriju.
9.2.2. So
ft
verska piraterija i zakoni o intelektualnoj svojini
So
ft
verska piraterija – nezakonito umnožavanje zaš
ti
ć
enog so
ft
vera – je izuzetno
rasprostranjena. Milioni ra
č
unarskih korisnika prave kopije programa koje ne poseduju
legalno i dobijene kopije distribuira rodbini, prijateljima itd. Iz razloga što samo mali
broj so
ft
verskih kompanija koris
ti
fi
zi
č
ke metode za zaš
ti
tu od kopiranja, kao što je
hardverski klju
č
za zaš
ti
tu, kopiranje so
ft
vera je jednostavno kao i umnožavanje audio
diskova ili fotokopiranje poglavlja knjiga. Na nesre
ć
u, mnogi ljudi nisu svesni da kopi-
ranje so
ft
vera, snimljene muzike i knjiga može da prekrši zakone koji š
ti
te intelektualnu
svojinu. Drugi jednostavno to ignorišu, ube
đ
eni da so
ft
verske kompanije, muzi
č
ke ku
ć
e
i izdava
č
i ve
ć
zara
đ
uju dovoljno novca.
So
ft
verska industrija gubi ogromne zarade svake godine zbog so
ft
verskih pirata.
Procenjuje se da je više od jedne tre
ć
ine kompletnog so
ft
vera u upotrebi ilegalno ko-
pirano. U so
ft
verskoj industriji to direktno zna
č
i da postoji na dese
ti
ne hiljada radnih
mesta “na crno“. Piraterija može da bude posebno problema
ti
č
na za male so
ft
verske
kompanije. Razvijanje so
ft
vera je jednako teško za njih kao i za velike kompanije kao
što su Microso
ft
i
O
racle, ali njima
č
esto nedostaju
fi
nansijski i pravni resursi da pokriju
svoje gubitke od piraterije.
O
rganizacije so
ft
verske industrije sara
đ
uju sa bezbednosnim službama na suzbijan-
ju piraterije. Istovremeno oni sponzorišu obrazovne programe da bi korisnici ra
č
unara
postali svesni da je piraterija kra
đ
a, zato što zakoni ne mogu da funkcionišu bez ra-
zumevanja i podrške gra
đ
ana.
So
ft
verska piraterija je svetski problem, sa stopom piraterije najve
ć
om u naci-
jama u razvoju. U Kini približno 95% svih instalacija novog so
ft
vera je piratsko; u Vi-
jetnamu stopa piraterije je 97%. Nekoliko zemalja tre
ć
eg sveta odbija da se povinuje
me
đ
unarodnim zakonima o autorskom pravu.
O
ni propagiraju da
ti
zakoni š
ti
te bo-
gate zemlje na ra
č
un nerazvijenih zemalja. 1998. godine u Vrhovnom sudu Argen
ti
ne,
odlu
č
eno je da se državni zakoni o autorskom pravu ne odnose ne ra
č
unarski so
ft
ver
.
278
I
N
FO
RMATIKA
9.2.3. Intelektualna svojina i pravo
Pravna, de
fi
nicija intelektualne svojine obuhvata rezultate intelektualne ak
ti
vnos
ti
u umetnos
ti
, nauci i industriji. Zakoni o autorskom pravu imaju tradicionalno zaš
ti
ć
ene
forme literarnog izražavanja, patentno pravo š
ti
ti
mehani
č
ke pronalaske i ugovorno
pravo pokriva privredne tajne. So
ft
ver se ne uklapa u bilo koju od ovih pravnih katego-
rija. Zakoni o autorskom pravu š
ti
te ve
ć
inu komercijalnog so
ft
vera, ali samo nekoliko
kompanija je uspešno upotrebilo patentna prava za zaš
ti
tu so
ft
verskih proizvoda.
Svrha zakona o intelektualnoj svojini je obezbe
đ
ivanje da umni rad bude pravedno
nagra
đ
en i da podstakne inovaciju. Programeri, pronalaza
č
i, nau
č
nici, pisci, urednici,
fi
lmski radnici i muzi
č
ari zavise od ideja i izražavanja
ti
h ideja radi ostvarivanja prihoda.
Ideje su informacija, a informaciju je lako kopira
ti
– posebno u ovom elektronskom
dobu. Zakoni o intelektualnoj svojini su napravljeni da zaš
ti
te ove profesionalce i da ih
podstaknu da nastave sa krea
ti
vnim naporima tako da društvo može da izvu
č
e korist
od njihovog budu
ć
eg rada.
Zakoni pomažu autorima da pos
ti
gnu svoje ciljeve. Romanopisac može da posve
ti
dve ili tri godine svog života za pisanje remek dela, uveren da ne
ć
e prona
ć
i nelegalnu
kopiju u slobodnoj prodaji
.
F
ilmski studio može da inves
ti
ra ogroman novac u
fi
lm,
znaju
ć
i da
ć
e se inves
ti
cija postepeno vra
ti
ti
, preko prodaje ulaznica i iznajmljivanja.
Pronalaza
č
može da dugo radi da bi stvorio bolji ure
đ
aj i zna da niko ne
ć
e ukras
ti
nje-
govu ideju.
Me
đ
u
ti
m, ponekad se zakoni o intelektualnoj svojini primenjuju na na
č
in koji može
da uguši inovacije i krea
ti
vnost umesto da ih š
ti
te. 1999. godine Amazon.com je zaš
ti
ti
o
patent za „
one-click shop
ping”, spre
č
ivši druge sajtove e-trgovine da pruže svojim kli-
jen
ti
ma sli
č
no. Sli
č
no tome,
SightSound
je paten
ti
rao sva pla
ć
ena preuzimanja željenih
digitalnih video ili digitalnih audio sadržaja,
RealNetworks
je paten
ti
rao audio i video
striming, a
Bri
ti
sh Telecom
tvrdi da drži patent iz 1976. godine koji pokriva svaki Web
hiperlink! Ve
ć
ina stru
č
njaka se slaže da su ove ideje isuviše jednostavne i široko pri-
menjive da bi ih posedovala jedna kompanija. U ve
ć
ini slu
č
ajeva, vlasnik patenta nije
pronalaza
č
koncepta – Daglas Engelbart je demonstrirao hiperlink veze još davne 1967.
godine na Istraživa
č
kom ins
ti
tutu Stanford, a nije ga paten
ti
rao. Takvi obimni paten-
ti
obi
č
no završe u sudnici, gde pravni i tehnološki stru
č
njaci raspravljaju vrednos
ti
i
polje primene ideja i zakone napravljene da ih š
ti
te. U me
đ
uvremenu, zakonodavci
pokušavaju da ažuriraju zakone radi uskla
đ
ivana sa stalnim tehnološkim promenama.
Ve
ć
ina postoje
ć
ih zakona o autorskom pravu i patentu, koji su pravljeni u eri štampe
i mehani
č
kih pronalazaka, su zastareli, kontradiktorni i neadekvatni za današnju infor-
macionu tehnologiju.
Prema ve
ć
ini zakona, nije legalno pisa
ti
program koji zaobilazi šeme za zaš
ti
tu od ko-
piranja, bez obzira da li se taj program koris
ti
ili ne koris
ti
za ilegalno kopiranje DVD dis-
kova, elektronskih knjiga ili drugog zaš
ti
ć
enog materijala. Zlo
č
in je i deljenje informacija
280
I
N
FO
RMATIKA
Mnogobrojni su problemi koje može da proizvede zlonamerni so
ft
ver, a neki od njih su:
brisanje osetljivih fajlova sa hard diska,
in
fi
ciranje korisni
č
kog ra
č
unara na na
č
in da on postaje “odsko
č
na daska“ za dalje
širenje,
kra
đ
a podataka (li
č
ne i
fi
nansijske prirode),
pra
ć
enje ak
ti
vnos
ti
na tastaturi,
pra
ć
enje promena na Desktopu,
sakupljanje podataka o navikama korisnika,
skrivanje fajlova, procesa i mreže,
koriš
ć
enje zaraženog ra
č
unara kao skladište za dodatne zlonamerne kodove,
ukradene informacije, piratski so
ft
ver i sl.
U svakodnevnom govoru obi
č
no se ne pravi razliku izme
đ
u trojanskih konja, virusa
i crva - svi se nazivaju ra
č
unarski virusi. Bez obzira kako se nazivaju, ovi programi
č
ine
život komplikovanim i skupim za ljude koji zavise od ra
č
unara. Istraživa
č
i su iden
ti
fi
k-
ovali više od 18000 vrsta virusa, sa pojavljivanjem 200 novih svakog meseca.
9.3.1. Virusi
Biološki virus ne može da se sam reprodukuje, ali može da osvoji
ć
elije drugog orga-
nizma i upotrebi reproduk
ti
vni mehanizam svake
ć
elije doma
ć
ina da napravi svoju ko-
piju. Nove kopije napuštaju doma
ć
ina i traže nove doma
ć
ine radi ponavljanja procesa.
So
ft
verski virus funkcioniše na is
ti
na
č
in. Širi se sa programa na program, ili sa diska na
disk, i koris
ti
svaki zaraženi program, datoteku ili disk da napravi što više svojih kopija.
So
ft
ver virusa je obi
č
no skriven u opera
ti
vnom sistemu ra
č
unara ili u aplika
ti
vnim pro-
gramima. Neki virusi ne rade ništa osim reprodukcije, drugi prikazuju poruke na ekranu
ra
č
unara, dok ostali uništavaju podatke ili brišu diskove.
Kao i ve
ć
ina so
ft
verskog koda, virus je obi
č
no napravljen za odre
đ
en opera
ti
vni
sistem. Virusi za Windows osvajaju samo diskove sa Windows-om, virusi za Macintosh
osvajaju samo Macintosh diskove, itd. Postoje izuzeci: Makro virusi ka
č
e sebe na doku-
menta koja sadrže makroe – usa
đ
ene programe za automa
ti
zovanje zadataka. Makro
virusi mogu da se šire preko ra
č
unarskih pla
tf
ormi ako su dokumenta napravljena i
širena koriš
ć
enjem me
đ
upla
tf
ormskih aplikacija – naj
č
eš
ć
e Microso
ft
O
ffi
ce aplikacija.
Makro virusi mogu da se šire preko email priloga bezazlenog izgleda. Virusi rašireni
preko email-a se ponekad nazivaju email virusi.
J
edan od najpozna
ti
jih email virusa bio je virus Melissa iz 1999. godine. Melissa me-
tod rada je
ti
pi
č
an za email viruse: Korisnik ra
č
unara primi „Važnu poruku” od prijatelja:
„Here is that document you asked for . . . don’t show it to anyone else”.
Na primer,
281
B
EZBEDN
O
ST
I
RIZICI
prika
č
en dokument u MS Word-u sadrži spisak lozinki za pornografske Internet saj-
tove. Me
đ
u
ti
m, on sadrži nešto drugo: makro virus napisan u Visual Basic skript jeziku
ugra
đ
enom u MS
O
ffi
ce. Nakon što se dokument otvori, makro virus šalje kopije email
poruke i zaraženog dokumenta na prvih 50 imena iz korisnikovog
O
utlook adresara.
Za par minuta, još 50 potencijalnih žrtava virusa Melissa prima poruke o
č
igledno od
nekoga poznatog – korisnika nedavno zaraženog ra
č
unara. Melissa se raširio kao požar
me
đ
u Windows sistemima, zarazivši 90000 sistema za samo nekoliko dana. Melissa nije
projektovana da ošte
ti
sisteme, ali je nagli nalet poruka oborio neke email servere. Au-
tora virusa Melissa, stanovnika Nju Džerzija star 30 godina, zajubljen u toples igra
č
icu
Melisa je otkriven i sudski procesuiran
.
Uskoro posle virusa Melissa, sli
č
an ali destruk
ti
vniji virus nazvan
Č
ernobil zarazio je
više od 600000 ra
č
unara širom sveta. Samo
J
užna Koreja je pretrpela 300000 napada;
virus je ošte
ti
o oko 15% njenih PC ra
č
unara, a šteta je bila 250 miliona USD. U maju
2000. godine, virus nalik Melisi pod imenom Love Bug raširio se sa PC ra
č
unara na
F
ilipinima širom sveta preko bezazlenog priloga email poruke „I Love You”. Za samo par
sa
ti
, Love Bug je napravio milijarde dolara štete zbog izgubljene proizvodnje i ošte
ć
enja
ra
č
unarskih sistema.
9.3.2. Trojanski konji
Trojanski konj je program koji može da radi nešto korisno dok istovremeno sprovodi
neko tajno destruk
ti
vno delo. Kao u staroj pri
č
i o drvenom konju koji je uveo Gr
č
ke
vojnike kroz kapije Troje, so
ft
verski trojanski konj krije pravog neprijatelja.
O
vi programi
č
esto imaju imena nalik igricama ili korisni
č
kim programima. Kada neiskusni pojedi-
nac preuzme i pokrene takav program, on može obrisa
ti
fajlove, promeni
ti
podatke
ili prouzrokova
ti
neki drugi vid štete. Neki saboteri mreže koriste trojanske konje da
proslede tajne podatke drugim neovlaš
ć
enim korisnicima.
J
edna vrsta trojanskog konja - logi
č
ka bomba je programirana da napadne kao
reakcija na odre
đ
en doga
đ
aj ili redosled doga
đ
aja. Na primer, programer može da
ugradi logi
č
ku bombu koja je projektovana tako da uniš
ti
fajlove sa podacima ako se
programer ikada pojavi na spisku otpuštenih u fajlu personalne službe kompanije.
Logi
č
ka bomba može da se ak
ti
vira kada se uloguje odre
đ
eni korisnik, unese specijalna
šifra u polje baze podataka ili korisnik izvrši odre
đ
en redosled radnji. Ako se logi
č
ka
bomba ak
ti
vira doga
đ
ajem povezanim sa
č
asovnikom, ona se zove tempirana bomba.
Dobro je poznat virus sa logi
č
kom bombom, koji je programiran da uniš
ti
PC fajlove sa
podacima na Mikelan
đ
elov ro
đ
endan.
Trojanski konji mogu da prouzrokuju ozbiljne probleme u ra
č
unarskim sistemima
svih veli
č
ina. Da stvar bude gora, mnogi trojanski konji prenose so
ft
verske viruse.
283
B
EZBEDN
O
ST
I
RIZICI
Borba pro
ti
v virusa, kao i razvijanje novih virusa se neprestano razvija. Ve
ć
ina ko-
risnika je nau
č
ila da ne otvara nede
fi
nisane email priloge, a prodavci so
ft
vera su po
č
eli
da modi
fi
kuju email aplikacije da bi spre
č
ili ovu vrstu napada. Me
đ
u
ti
m, crv nazvan
BubbleBoy d
emonstrirao je da sistem može da se zarazi email-om
č
ak i ako mail nije
otvoren. Neki virusi su
č
ak razvijeni da zaraze HTML kôd na Web stranama ili HTML
email porukama. HTML virusi ne mogu (trenutno) da zaraze ra
č
unar kada se pregle-
da zaražena Web strana. Zaraženi HTML kod mora da se preuzme download-uje na
ra
č
unar.
So
ft
verske kompanije neprekidno tes
ti
raju njihove proizvode na bezbednosne pro-
puste i pokušavaju da ih u
č
ine otpornijim na viruse, crve i druge napade. Iz razloga što
je Microso
ft
Windows meta velike ve
ć
ine zlonamernih so
ft
vera, Microso
ft
periodi
č
no
pušta bezbednosne zakrpe – programe koji ispravljaju (krpe) potencijalne bezbednosne
proboje u opera
ti
vnom sistemu.
O
ve zakrpe su dostupne za slobodno preuzimanje ili
automatsko ažuriranje svim korisnicima
O
S. Nekada se i preven
ti
vne bezbednosne
mere mogu zloupotrebi
ti
. U leto 2003. godine pojavio se crv nazvan
MS Slammer
. Na-
kon što je Microso
ft
objavio bezbednosnu zakrpu koja popravlja taj problem MS Slam-
mer je ponovo ak
ti
viran. Publikovanjem ranjivos
ti
, Microso
ft
je nenamerno inspirisao
zlonamerne programere da naprave crv.
O
ni su iskoris
ti
li
č
injenicu da mnogi korisnici
ra
č
unara nisu instalirali bezbednosne zakrpe, ostavljaju
ć
i tako svoje sisteme otvorene
za napad. Kao odgovor na MS Slammer, dobronamerni programer je objavio crva-
pomaga
č
a projektovanog da potraži na Internetu ra
č
unare koji su zaraženi crvom
MS
Slammer
i primeni Microso
ft
-ovu bezbednosnu zakrpu na te mašine. Me
đ
u
ti
m, ovaj
crv je prouzrokovao druge probleme, usporio je veliki broj ra
č
unara (do blokiranja)
neprekidnim proverama na postojanje bezbednosnih problema.
Svi moderni an
ti
virusni programi imaju nekoliko komponenata.
O
ve komponen-
te su naj
č
eš
ć
e deo za proveru fajlova (
scan
), deo za dezinfekciju - odnosno
č
iš
ć
enje
zaraženih programa (
clean
) i stalno ak
ti
vni deo koji nadgleda ulazno-izlazne operacije
na ra
č
unaru i proverava da li se možda tu kre
ć
e i neki virus (
monitor
). Scan programima
se proverava sadržaj diska u potrazi za virusima. Spre
č
ava se zaraza tako što se ske-
niraju fajlovi, direktorijumi ili celi drajvovi. Ukoliko se otkrije virus
,
scan program
ć
e
automatski pokrenu
ti
clean deo i pokuša
ti
da dezin
fi
kuje fajl.
Č
iš
ć
enje se vrši tako što
se unutar zaraženog fajla briše kod virusa. Nekad je jedino rešenje brisanje zaraženog
fajla. Štaviše, to je najbolje rešenje koje treba primenjiva
ti
kad god je mogu
ć
e. Što se
ti
č
e monitor programa, ve
ć
ina an
ti
virusnih programa ovakve programe instalira da se
automatski startuju po podizanju ra
č
unara.
284
I
N
FO
RMATIKA
9.4. HAKERISANJE I ELEKTRONSKI UPADI
Davnih 70-
ti
h godina prošlog veka, haker je bila osoba koja je uživala u u
č
enju de-
talja o ra
č
unarskim sistemima i pisanju pametnih programa koji su se nazivali hakovi.
Hakeri su pretežno bili entuzijaste i radoznale osobe sa li
č
nim osobinama: inteligentan,
idealis
ti
č
an, ekscentri
č
an i bezopasan. Ve
ć
ina
ti
h ranih hakera bili su, u stvari, arhitekte
mikrora
č
unarske revolucije.
Termin hakerisanje danas ima novo, zloslutnije zna
č
enje. Iako puno ljudi i dalje koris-
ti
ovaj termin da opiše so
ft
verskog genijalca, on se
č
eš
ć
e odnosi na neovlaš
ć
en pristup
ra
č
unarskim sistemima. Mnogi hakeri su mo
ti
visani jedino radoznaloš
ć
u i intelektual-
nim izazovom. Kada budu otkriveni pravdaju se izgovorom da rade za dobrobit društva
ukazivanjem na bezbednosne probleme u komercijalnim so
ft
verskim proizvodima.
Drugi, zlonamerni
,
hakeri koriste trojanske konje, logi
č
ke bombe i druge metode da
nanesu štetu pojedincima ili celim organizacijama. Rastu
ć
i broj ra
č
unarskih provalnika
su usmereni na kra
đ
u brojeva kreditnih kar
ti
ca i drugih osetljivih i dragocenih infor-
macija.
O
va vrsta kra
đ
a je teška za otkrivanje i pra
ć
enje zato što originalna informacija
ostaje nepromenjena kada je kopija ukradena.
Napad poznat kao odbijanje usluga (DoS) dešava se na serverima i Web sajtovima,
a manifestuje se sa ogromnim lažnim saobra
ć
ajem. Posledica je da serveri postaju
isklju
č
eni, odbijaju
ć
i usluge legi
ti
mnim korisnicima i klijen
ti
ma. U distribuiranom DDoS
napadu, poplava poruka dolazi od puno kompromitovanih sistema distribuiranih širom
Interneta.
9.5. BEZBEDNOST SMANJENJE RIZIKA
Sa porastom ra
č
unarskog kriminala, ra
č
unarska bezbednost je postala važna bri-
ga za administratore sistema i ra
č
unarske korisnike. Bezbednost se odnosi na zaš
ti
tu
ra
č
unarskih sistema i informacija pro
ti
v neželjenog pristupa, ošte
ć
enja, modi
fi
kacije ili
uništavanja. Ra
č
unari imaju dve unutrašnje karakteris
ti
ke koje ih ostavljaju otvorenim
za napade ili greške u radu:
1. Ra
č
unar radi ta
č
no ono za šta je programiran, uklju
č
uju
ć
i otkrivanje poverljivih
informacija. Svaki sistem koji može da se programira, može i da se reprogrami-
ra.
2. Svaki ra
č
unar može da uradi samo ono za šta je programiran.
O
n ne može da
zaš
ti
ti
samog sebe od otkazivanja ili namernih napada osim ako su takvi doga
đ
aji
posebno pretpostavljeni, obra
đ
eni i odbijeni odgovaraju
ć
im programiranjem.
286
I
N
FO
RMATIKA
9.5.3. Mrežne barijere
Kra
đ
a ra
č
unarskih podataka se
č
esto ne obavlja u samom ra
č
unaru. Mogu
ć
e je da se
presretnu poruke – ra
č
unarski podaci koji se prenose ra
č
unarskom mrežom. Na primer,
lozinke su od male koris
ti
za skrivanje email poruka. Š
ti
te korisnika od pristupa poruka-
ma na samom ra
č
unaru, ali se mail-ovi prenose standardizovanim TCP/IP protokolima
preko ra
č
unarske mreže.
Vrlo
č
esto pristup Internetu je najzna
č
ajniji zahtev, a bezbednost je odmah iza ovog
zahteva. Mnoge organizacije koriste mrežne logi
č
ke barijere (
fi
rewalls
) za bezbednost
internih mreža dok omogu
ć
avaju komunikaciju sa ostatkom Interneta. Tehni
č
ki de-
talji mrežnih barijera zna
č
ajno variraju, a u njihovoj suš
ti
ni je zaš
ti
ta od neovlaš
ć
enog
pristupa unutrašnjoj mreži. Efek
ti
vno, mrežna barijera se otvora samo za pakete infor-
macija koji prolaze jednu ili više bezbednosnih provera. Mrežne barijere su namenjene
kako velikim korporacijama tako i pojedina
č
nim korisnicima.
Logi
č
ka barijera (
Firewall
) je poseban hardver ili so
ft
ver koji u okviru ra
č
unarske
mreže ima mogu
ć
nost da spre
č
i nepropisni ili neželjeni prenos podataka preko mreže,
koji je zabranjen od strane sigurnosne poli
ti
ke postavljene na mreži. Komunikaciona
e
fi
kasnost koju Internet omogu
ć
ava je prouzrokovala masovno priklju
č
enje privat-
nih mreža direktno na Internet. Direktne Internet konekcije olakšavaju hakerima da
eksploa
ti
šu privatne mrežne konekcije. Pre postojanja Interneta, jedini na
č
in koji je
omogu
ć
avao hakerima da se povežu od ku
ć
e na privatnu mrežu bio je direktno biranje
telefonskog broja modemom preko javne telefonske mreže. Pitanju bezbednos
ti
daljin-
skog pristupa nije posve
ć
ivano mnogo pažnje.
Firewall
se koris
ti
za kreiranje kontrolnih ta
č
aka bezbednos
ti
(
chekpoints
) na grani-
cama privatnih mreža. Na ovim kontrolnim ta
č
kama
fi
rewall-i ispituju sve pakete
koji prolaze izme
đ
u privatne mreže i Interneta, u zavisnos
ti
od toga da li odgovaraju
pravilima poli
ti
ke programirane na
fi
rewall
-u. Ako je
fi
rewall
propisno kon
fi
gurisan,
u mogu
ć
nos
ti
je da ispita svaki protokol kome je dozvoljen prolaz.
O
vakav koncept
grani
č
nog obezbe
đ
enja veoma je bitan - bez njega svaki ra
č
unar (host) na privatnoj
mreži morao bi sam da obavlja funkciju
fi
rewall
-
a. Time bi se bespotrebno trošili
ra
č
unarski resursi.
Firewall
-
ovi omogu
ć
avaju centralizaciju svih bezbednosnih servisa
na spoljnim mašinama koje su op
ti
mizovane i posve
ć
ene zadatku zaš
ti
te. Ispi
ti
vanje
saobra
ć
aja na grani
č
nim mrežnim prolazima je tako
đ
e korisno u spre
č
avanju hakeri-
sanja propusnog opsega na privatnoj tj. unutrašnjoj mreži.
Po prirodi,
fi
rewall
-i kreiraju „uska grla” (
bo
tt
lenecks
) izme
đ
u unutrašnjih i spoljnih
mreža. Razlog za to je što sav saobra
ć
aj izme
đ
u ovih mreža mora pro
ć
i kroz jednu ta
č
ku
kontrole.
O
vo je mala cena za bezbednost. S obzirom na to da su spoljne zakupljene
linije rela
ti
vno spore u pore
đ
enju sa brzinama modernih ra
č
unara, zastoj prouzrok-
ovan
fi
rewall
-ima može bi
ti
zanemarljiv. Ve
ć
ini korisnika su rela
ti
vno je
ft
ini
fi
rewall
ure
đ
aji više nego dovoljni da se povežu sa Internetom. Za poslovne potrebe i potrebe
davaoca Internet usluga - ISP (
Internet Service Provider
),
č
iji je Internet saobra
ć
aj na
mnogo višem nivou, razvijena je nova vrsta ekstremno brzih (skupih)
fi
rewall
-
a, koji su
u mogu
ć
nos
ti
da opsluže i najzahtevnije privatne mreže.
287
B
EZBEDN
O
ST
I
RIZICI
Firewall
-i primarno funkcionišu koriste
ć
i tri osnovna metoda:
F
iltriranje paketa - odbacuje TCP/IP pakete neauten
ti
fi
kovanih hostova kao i
pokušaje povezivanja na neauten
ti
fi
kovane servise.
Network Address Transla
ti
on
(NAT) - prevodi IP adrese unutrašnjih hostova i tako
ih skriva od spoljašnjeg pra
ć
enja.
O
vaj metod se naziva i maskiranje IP adrese (IP
address masquerading
).
Proxy
servisi - uspostavljaju konekcije na visokim aplika
ti
vnim nivoima za
unutrašnje host-ove u cilju da se kompletno prekine konekcija mrežnog sloja
izme
đ
u unutrašnjih i spoljnih hostova.
Tako
đ
e, neki
fi
rewall
-i obezbe
đ
uju dodatne servise zasnovane na pretpla
ti
i nisu
striktno povezani sa bezbednoš
ć
u, ali
ć
e mnogi korisnici uvide
ti
da su krajnje korisni:
Skeniranje virusa - pretražuje dolaze
ć
e nizove podataka u potrazi za virusima.
Ažuriranje servisa liste virusa zahteva pretplatu kod proizvo
đ
a
č
a
fi
rewall
-a.
F
iltriranje prema sadržaju – mogu
ć
nost da se unutrašnjim korisnicima blokira
pristup odre
đ
enim
ti
povima sadržaja po kategorijama, kao na primer pornogra
fi
-
ji, sadržaju koji propagira govor mržnje ili informacije o hakerisanju. Trenutno
aktuelne liste blokiranih sadržaja tako
đ
e zahtevaju pretplatu.
9.5.4. Kriptografske tehnike – šifrovanje/dešifrovanje
Kriptogra
fi
ja je nauka koja se bavi metodama o
č
uvanja tajnos
ti
informacija.
O
snovni
elemen
ti
kriptogra
fi
je su:
Šifrovanje
- postupak transformacije originalnih podataka (otvoren tekst) u
šifrovani oblik za onoga kome taj tekst nije namenjen;
Dešifrovanje
- postupak vra
ć
anja šifrata u originalne (otvorene) podatke;
Algoritam
– matema
ti
č
ka transformacija – automat kona
č
nih stanja, kojim se
vrši šifrovanje/dešifrovanje;
Klju
č
– de
fi
niše po
č
etne vrednos
ti
algoritma kojim se vrši šifrovanje.
Šifrovanje tajnim klju
č
em (simetri
č
no šifrovanje) jeste šifarski sistem kod koga je
klju
č
za šifrovanje iden
ti
č
an klju
č
u za dešifrovanje. To zna
č
i da i pošiljalac i primalac
poruke koriste is
ti
tajni klju
č
. Ako pošiljalac želi da pošalje primaocu poruku (fak-
turu, ra
č
un, podatke o kreditnoj kar
ti
ci) on
ć
e je šifrova
ti
izabranim tajnim klju
č
em.
Kada primalac primi poruku može je dešifrova
ti
samo ako poseduje kopiju tog klju
č
a.
Ako se pošiljalac i primalac nalaze na
fi
zi
č
ki udaljenim lokacijama javlja se problem
obezbe
đ
enja sigurnog kanala za distribuciju tajnog klju
č
a. Svako ko na bilo koji na
č
in
sazna njegovu vrednost mogao bi da
č
ita i modi
fi
kuje sve poruke koje me
đ
usobno
razmenjuju pošiljalac i primalac a da to ostane neprime
ć
eno. Postoji još jedan problem,
ako pošiljalac želi da komunicira sa više poslovnih partnera mora da obezbedi razli
č
it
klju
č
za svakog primaoca, kako bi se izbegla mogu
ć
nost da bilo koji primalac
č
ita poruke
koje mu nisu namenjene.
289
B
EZBEDN
O
ST
I
RIZICI
nici ra
č
unara
č
uvaju kopije poverljivih podataka na nekoliko razli
č
i
ti
h mesta. Tehnologija
za smeštanje pod imenom RAID (redundatna grupa nezavisnih diskova) omogu
ć
ava da
višestruki hard diskovi rade kao jedna logi
č
ka jedinica. RAID sistemi mogu, pored ostalog,
automatski da prave duplikat podataka na višestrukim diskovima
.
9.6. BEZBEDNOST, PRIVATNOST, SLOBODA I ETIKA
Ra
č
unarska bezbednost je ljudski problem koji ne može samostalno da reši teh-
nologija. Bezbednost je pitanje menadžmenta, a dejstva i poli
ti
ke menadžera su kri
ti
č
ne
za uspeh bezbednosnog programa. Alarmantno veliki broj kompanija ne poklanja do-
voljno pažnje ra
č
unarskoj bezbednos
ti
. Mnogi menadžeri ne razumeju probleme i ne
misle da su ugroženi. Važno je da menadžeri shvate prak
ti
č
na, e
ti
č
ka i pravna pitanja
koja okružuju bezbednost. Menadžeri moraju da ukažu svojim zaposlenima na važnost
bezbednosnih pitanja i bezbednosnih rizika.
Ponekada mere ra
č
unarske bezbednos
ti
mogu da stvore svoje probleme. Komplek-
sne procedure pristupa, programi za zaš
ti
tu od virusa, zakoni o intelektualnoj svojini
i druge bezbednosne mere mogu, ako se uvode isuviše rigorozno, da ugroze ljude u
obavljanju njihovog posla. U ekstremnim slu
č
ajevima, bezbednost može da ugrozi indi-
vidualna
č
ovekova prava.
Kao i u drugim segmen
ti
ma života, ra
č
unari ugrožavaju našu li
č
nu privatnost na neko-
liko frontova. Korporacijske i vladine baze podataka skupljaju i dele ogromne koli
č
ine
informacija o nama pro
ti
v naše volje i bez našeg znanja. Programi za nadgledanje In-
terneta mogu da prate naše pretraživanje Web-a i da
č
itaju našu elektronsku poštu.
Menadžeri mogu da koriste so
ft
ver za nadgledanje rada, da mere produk
ti
vnost radnika
i da posmatraju njihove ak
ti
vnos
ti
na ekranu. Vladine bezbednosne agencije prate tele-
fonske pozive i prenose podataka.
Bezbednosne mere koje se koriste za spre
č
avanje ra
č
unarskog kriminala istovreme-
no pomažu u zaš
ti
ti
prava na privatnost. Kada haker osvoji ra
č
unarski sistem on može
da pra
ti
privatnu komunikaciju legi
ti
mnih korisnika sistema. Ako neko spolja upadne u
bazu podataka banke, ugrožena je privatnost svakog klijenta banke. Isto se odnosi i na
vladine ra
č
unare, ra
č
unare u kreditnim biroima i ostale ra
č
unare koji sadrže podatke o
gra
đ
anima. Bezbednost ovih sistema je važna za zaš
ti
tu privatnos
ti
č
oveka.
Ak
ti
vni bedž
je jedan od najboljih primera nove tehnologije koja istovremeno može
da poboljša bezbednost i ugrozi privatnost. Ak
ti
vni bedževi se koriste za iden
ti
fi
kaciju,
pronalaženje i podse
ć
anje zaposlenih. Tehnologija ak
ti
vnog bedža ima potencijal da
se iskoris
ti
na razne na
č
ine, dobre i loše. Ak
ti
vni bedževi, nalik drugim bezbednosnim
ure
đ
ajima i tehnikama, postavljaju važna pravna i e
ti
č
ka pitanja o privatnos
ti
.
290
I
N
FO
RMATIKA
Vlade država reaguju na rastu
ć
i problem ra
č
unarskog kriminala donošenjem novih
zakona pro
ti
v elektronskih napada.
O
tvaraju se pitanja o tome kako se gra
đ
anska prava
primenjuju u „elektronskoj oblas
ti
.” Da li se sloboda štampe odnosi na
on-line
magazine
na is
ti
na
č
in kao i za
č
asopise? Da li ure
đ
iva
č
elektronskog biltena ili Internet provajderi
mogu da se smatraju odgovornim za informacije koje drugi postavljaju na server? Da
li su Internet provajderi odgovorni kada njihovi korisnici ilegalno trguju muzikom on-
line?
9.7. SOFTVERSKE GREŠKE
Do sada diskusija o bezbednos
ti
je fokusirana uglavnom na zaš
ti
ti
ra
č
unarskih
sistema od upada, sabotaže ili drugih zlo
č
ina. Me
đ
u
ti
m, bezbednost obuhvata više od
kriminalne ak
ti
vnos
ti
. Neka od najvažnijih bezbednosnih pitanja vezana su za realizaciju
sistema koji mogu da izdrže so
ft
verske greške i hardverske kvarove.
Kompjuterski sistemi, kao i sve mašine, ranjivi su na požare, poplave i druge prirodne
nepogode, kao i otkaze uzrokovane kvarom hardverskih komponen
ti
. Ali u modernim
ra
č
unarima, hardverski problemi su rela
ti
vno retki u pore
đ
enju sa so
ft
verskim otkazom.
Po svim merenjima, so
ft
verske greške - bagovi u
č
ine više štete od virusa i ra
č
unarskih
provalnika zajedno.
Poznat je primer sa kraja prošlog veka kada je ra
č
unarski bag – bag Y2K (2000. go-
dina), ili milenijumski bag – postao me
đ
unarodna senzacija. Programeri su decenijama
u programima naj
č
eš
ć
e ostavljali dvocifrena polja za datum
,
radi uštede prostora za
č
uvanje, razmišljaju
ć
i „Zašto dodeli
ti
mesto za prve dve cifre kada se one nikad ne
menjaju”? Ali
,
kada je prošla 1999. godina, ove cifre su se stvarno promenile,
č
ine
ć
i da
mnogi od ovih starih programa budu nestabilni ili neupotrebljivi. Programeri sa dobrim
znanjem C
O
B
O
L-a,
FO
RTRAN-a i drugih starih ra
č
unarskih jezika prepravili su mnoge
programe. Ali drugi nisu mogli da se preprave i morali su da se napišu od po
č
etka.
Na primeru najmodernijeg programiranja današnjice, tri
č
injenice su jasne:
1. Nemogu
ć
e je eliminisa
ti
bagove. Današnji programi se sastoje od više hiljada lin-
ija kôda. Svaka linija kôda može prouzrokova
ti
kvar ako nije ispravno napisana
.
2.
Č
ak i programi koji izgledaju da rade ispravno, mogu ima
ti
opasne bagove. Neki
bagovi se lako otkriju i ispravljaju zato što su o
č
igledni. Najopasniji bagovi su
teški za otkrivanje i njih korisnici mogu da ne primete mesecima ili godinama.
3. Što je sistem ve
ć
i, ve
ć
i je i problem. Veliki programi su mnogo kompleksniji i teži
za otklanjanje greške od malih programa, a trend današnjice je jasno usmeren
prema velikim programima.
292
I
N
FO
RMATIKA
U svetu gde ra
č
unari kontrolišu sve od novca do projek
ti
la, ra
č
unarska bezbednos
ti
i pouzdanost su isuviše važne da bi se ignorisale. Bezbednosne procedure mogu sma-
nji
ti
, ali ne i eliminisa
ti
rizike. U današnjem svetu brzog napretka apsolutna bezbednost
jednostavno nije mogu
ć
a.
9.9. ZAKLJU
Č
AK
Ra
č
unari imaju rastu
ć
u ulogu u borbi pro
ti
v kriminala. Istovremeno, bezbednosne
službe se suo
č
avaju sa pove
ć
anjem ra
č
unarskog kriminala. Ve
ć
ina ra
č
unarskih zlo
č
ina
pro
đ
u neopaženi, a dosta onih koji su otkriveni
č
esto pro
đ
u neprijavljeni. Prema svim
procenama ra
č
unarski kriminal svake godine nanosi ogromne
fi
nansijske gubitke.
Ra
č
unarski kriminalci koriste ra
č
unare i ra
č
unarsku opremu da ukradu robu, novac,
informacije, so
ft
ver i usluge. Drugi koriste trojanske konje, viruse, crve, logi
č
ke bombe
i druge zlonamerne so
ft
vere da sabo
ti
raju sisteme. Ra
č
unarske zlo
č
ine izvršavaju
mladi, bistri ra
č
unarski geniji zvani hakeri. Me
đ
u
ti
m, istraživanja pokazuju da su hak-
eri odgovorni samo za mali deo ra
č
unarskih zlo
č
ina. Tipi
č
an ra
č
unarski kriminalac je
službenik od poverenja koji poznaje ra
č
unarski sistem i ima li
č
ne ili
fi
nansijske prob-
leme. Naj
č
eš
ć
i ra
č
unarski kriminal, so
ft
versku pirateriju, izvršavaju milioni ljudi,
č
esto
iz neobaveštenos
ti
. Piraterija ja kršenje zakona o intelektualnoj svojini, koji, u dosta
slu
č
ajeva, zaostaju za tehnologijom.
Zbog porasta ra
č
unarskog kriminala i drugih rizika, organizacije su razvile brojne
bezbednosne tehnike da zaš
ti
te svoje sisteme i podatke. Neki bezbednosni ure
đ
aji pro-
jektovani su da ograni
č
e
fi
zi
č
ki pristup ra
č
unarima. Me
đ
u
ti
m,
ti
ala
ti
postaju manje
e
fi
kasni u doba personalnih ra
č
unara i mreža. Lozinke, šifrovanje, postavljanje zaš
ti
te i
so
ft
ver za kontrolu se koriste da zaš
ti
te poverljive podatke u razli
č
i
ti
m organizacijama.
Kada sve ostalo otkaže, sigurnosne kopije važnih podataka se koriste za rekonstrukciju
sistema nakon pojave ošte
ć
enja.
Normalno, bezbednosne mere služe da zaš
ti
te našu privatnost i druga individualna
prava. Ali
,
povremeno, bezbednosne procedure prete
ti
me pravima. Ustupci izme
đ
u
ra
č
unarske bezbednos
ti
i slobode podižu važna pravna i e
ti
č
ka pitanja.
Ra
č
unarskim sistemima ne predstavljaju pretnju samo ljudi, njima tako
đ
e prete
so
ft
verski bagovi i hardverski kvarovi. Pitanja pouzdanos
ti
su posebno važna. U moder-
nim vojnim aplikacijama, bezbednost i pouzdanost su kri
ti
č
ne. Kako se brzina, snaga i
kompleksnost oružanih sistema pove
ć
ava, mnogi se plaše da su ljudi is
ti
snu
ti
iz procesa
donošenja odluka.
293
B
EZBEDN
O
ST
I
RIZICI
9.10. KLJU
Č
NI TERMINI
Access-control so
ft
ware
(so
ft
ver za kontrolu
pristupa) – uslužni so
ft
ver za logi
č
ku kontro-
lu pristupa resursima ra
č
unarskog sistema/
mreže, naj
č
eš
ć
e na bazi korisni
č
kog imena i
li
č
nog iden
ti
fi
katora (lozinke, PIN-a, tokena,
smart
kar
ti
ce).
Ac
ti
ve badge
(ak
ti
vni bedž) - sistem koji
obezbe
đ
uje sredstvo za lociranje pojedinaca u
okviru zgrade, odre
đ
ivanjem lokacije njihovog
ak
ti
vnog bedža. Ure
đ
aj emituje jedinstven in-
fracrveni signal svakih 9 sekundi, koje detek-
tuje jedan ili više mrežnih senzora koji daju
informaciju o lokaciji nosioca bedža.
An
ti
virus
(an
ti
virus) – uslužni program koji na osnovu
de
fi
nicija (digitalnog potpisa, heš vrednos
ti
)
pozna
ti
h virusa, prepoznaje virusni napad,
briše ga ili stavlja u karan
ti
n
.
Autonomous systems
(autonomni sistemi)
– sistem koji obezbe
đ
uje autonomiju rada,
naj
č
eš
ć
e napajanja, posle pada mrežnog na-
pona.
Backup
(bekap - sigurnosna kopija) – rezervne
kopije sistemskih i aplika
ti
vnih programa i po-
dataka, koje se itera
ti
vno (po planu) dopun-
javaju i
č
uvaju na bezbednoj, geografski
udaljenoj, rezervnoj lokaciji.
O
snovni mehani-
zam zaš
ti
te od vanrednih doga
đ
aja.
Biometrics
(biometrija) – biometrijski iden
ti
-
fi
kacioni parametri (o
ti
sak prsta, o
ti
sak dlana,
dužica oka, struktura lica, DNK itd.) koji pred-
stavljaju ono što korisnik jeste za iden
ti
fi
kaciju
pristupa ra
č
unarskom sistemu.
Code of Ethics
(e
ti
č
ki kod) – skup moralnih
normi koje regulišu dopušteno i nedopušteno
ponašanje u IKT sistemu.
Computer crime
(ra
č
unarski kriminal) –
krivi
č
no delo kriminala u kome u
č
estvuje
ra
č
unar kao objekat napada, sredstvo napada
ili posrednik u napadu.
Computer security
(ra
č
unarska bezbednost)
– objek
ti
vno stanje zaš
ti
ć
enos
ti
ra
č
unarskog
sistema primenom
upravlja
č
kih
(zakon, stan-
dardi, poli
ti
ka zaš
ti
te),
organizacionih
(person-
alna,
fi
zi
č
ka zaš
ti
ta, upravljanjeincidentom i
vanrednim doga
đ
ajem, administracija sistema
zaš
ti
te itd.) i
tehni
č
kih
(kriptozaš
ti
ta, logi
č
ka
kontrola pristupa, an
ti
virusni programi,
fi
re-
walls, IDS/IPS, skeneri itd) kontrola zaš
ti
te
.
Contract
(ugovor) – ugovor izme
đ
u kupca/
potražioca usluga i prodavca/pružaoca usluga
o me
đ
usobnim pravima i oabvezama.
Copyright
(autorsko pravo) –
pravo koje
uživaju stvaraoci (
autori
) književnih, nau
č
nih
i umetni
č
kih dela (
autorska dela
), a koje im
daje isklju
č
ivo pravo korištenja ili odobravanja
drugima korištenja svog djela, a uklju
č
uje i
sistem zaš
ti
te
ti
h prava. U širem smislu, to je
sistem pravnih pravila i na
č
ela koja regulišu
prava koje zakon dodeljuje autoru dela (so
ft
-
vera).
Denial of service
(DoS) a
tt
ack (napadi od-
bijanja servisa) –
ti
p malicioznog napada sa
ciljem trošenja resursa ra
č
unara (npr., slan-
jem spama-nekorisne pošte), ili angažovanja
procesorske snage na drugi na
č
in, tako da
ra
č
unar/server ne može izvršava
ti
svoje regu-
larne servise.
Encryp
ti
on
(šifrovanje) – tehnika izmene
originalne informacije (otvoren tekst) na bazi
šifarskog algoritma i klju
č
a, tako da informaci-
ja bude
č
itljiva samo za namenjenog korisnika
koji poseduje is
ti
algoritam i klju
č
. Mogu bit
simetri
č
ni sa jednim klju
č
em za šifrovanje i
dešifrovanje i asimetri
č
ni sa matema
ti
č
kim
parom tajnog i javnog klju
č
a, gde se tajni
(privatni) klju
č
strogo
č
uva, a javni me
đ
usobno
razmenjuje (deli) u zajednici korisnika.
Firewall
(mrežna barijera) – logi
č
ka barijera za
kontrolu saobra
ć
aja u/iz ra
č
unarskog sistema
(personalni
fi
rewall) ili u/iz interne ra
č
unarske
mreže (mrežni
fi
rewall). Radi na bazi kontrole
paketa podataka, a kon
fi
guriše se da blokira
pakete sa izvorišnim/odredišnim IP adresama
nepoželjnih URL lokacija (web lokacija).
Hacking
(hakerisanje) – tehnike za neovlaš
ć
eni
upad u ra
č
unarsku mrežu i umrežen ra
č
unarski
sistem sa razli
č
itom mo
ti
vacijom: iz zna
ti
želje
295
B
EZBEDN
O
ST
I
RIZICI
PITANJA ZA PONAVLJANJE
Zašto je potrebno da korisnici u nekoj organizaciji koriste lozinke?
De
fi
nišite pravilan pristup prilikom izbora i upotrebe lozinke (
password
) u nekoj
organizaciji.
Koja od navedenih ak
ti
vnos
ti
naj
č
eš
ć
e dovodi do širenja ra
č
unarskih virusa?
Koji je najsigurniji na
č
in za zaš
ti
tu od gubljenja podataka?
Kako se šire i kakvu štetu nanose ra
č
unarski virusi?
O
bjasni
ti
razliku izme
đ
u virusa i trojanaca.
Kako se šire crvi?
Šta su makro virusi?
Koji je naj
č
eš
ć
i razlog za pravljenje rezervnih kopija fajlova sa ra
č
unara?
Šta može da bude najteža posledica kra
đ
e ra
č
unara?
De
fi
nišite an
ti
virusni program?
Kako se naziva pravo korisnika da upotrebljava neki program?
Šta je so
ft
verska piraterija?
Šta je simetri
č
na kriptogra
fi
ja?
Šta je asimetri
č
na kriptogra
fi
ja?
Šta je digitalno potpisivanje?
Č
emu služe digitalni ser
ti
fi
ka
ti
?
Šta je UPS?
O
bjasni
ti
namenu
fi
rewall-a.
Koje mere preven
ti
vno podužu ra
č
unarsku bezbednost?
299
I
N
FO
RMACI
O
N
O
K
O
MUNKACI
O
NI
SISTEMI
10.1 UVOD
Sve
civilizacije u razvoju društva drama
ti
č
no su menjale svoj kurs. Doga
đ
aji i ideje
radikalno su transformisali na
č
in života, rada i mišljenja. Tome su posebno doprinele
nove revolucionarne promene u tehnologijama. Svaka tehnologija postepeno kreira
potpuno novo okruženje za
č
oveka. Sistemi informaciono komunikacionih tehnologija
(IKT) su o
č
igledno izmenili na
č
in života i rada savremenog
č
oveka, obezbe
đ
uju
ć
i nove,
dosad nezamislive mogu
ć
nos
ti
izbora. Tehnološke promene su u razvoju civilizacije do-
vodile do pomaka u modelu razmišljanja, koji su kao posledicu imale formiranje novog
pogleda na svet. Naravno, za glavnu promenu u procesu razmišljanja potrebne su gene-
racije, jer pojedinci teško menjaju svoje pretpostavke o tome kako svet funkcioniše.
Preistorijski ljudi su bili uglavnom lovci i skuplja
č
i plodova.
Ž
iveli su u plemenima, no-
madski, prate
ć
i krda živo
ti
nja i skupljaju
ć
i divlje vo
ć
e i druge plodove. Antropolozi sma-
traju da su za egzistencijalne potrebe trošili oko 15 sa
ti
sedmi
č
no, a ostatak vremena su
posve
ć
ivali kulturnim i duhovnim dos
ti
gnu
ć
ima.
Do 21. veka ljudski rod je proživeo dva glavna revolucionarna pomaka u modelu
razmišljanja, koja su direktno u
ti
cala, pre svega na na
č
in rada:
poljoprivrednu revoluciju
(doba) i
industrijsku revol
uciju (doba). U post-industrijsko doba, sa 21. vekom, u uslo-
vima dominacije savremenih informaciono komunikacionih tehnologija,
č
ove
č
anstvo je
zakora
č
ilo u
informaciono doba
– doba integracije sistema i deljenja znanja.
U savremenom životu i radu
č
oveka, ra
č
unar je postao nezamenljiv alat, gotovo u
svim oblas
ti
ma ljudskih delatnos
ti
. Ra
č
unarske mreže, nove IKT i Internet obezbedili su
dosad nezamislive mogu
ć
nos
ti
primene IKT sistema u poslovanju i za razvoj krea
ti
vnog
mišljenja, ali i nove vrste zloupotreba i opasnos
ti
za potpuno otu
đ
enje
č
oveka od tradi-
cionalnih radnih funkcija.
10.2 KRATAK PREGLED EVOLUCIJE TEHNOLOGIJA ZA RAD
Poljoprivredno doba.
Ljudska zajednica je nau
č
ila da pripitomljava divlje živo
ti
nje
i gaji useve, koris
ti
plug i druge poljoprivredne alate. Transformacija u poljoprivredno
doba trajala je nekoliko vekova, pre oko 10.000 godina. Rezultat je bilo društvo u kome je
ve
ć
ina ljudi živela i radila na farmama, razmenjuju
ć
i robe i usluge u obližnjim naseljima.
O
vo doba je trajalo približno do po
č
etka 19. veka, kada je pronalaskom parne mašine
po
č
ela tzv. industrijska revolucija, kojom je
č
ove
č
anstvo ušlo u industrijsko doba.
301
I
N
FO
RMACI
O
N
O
K
O
MUNKACI
O
NI
SISTEMI
i korisni
č
ku prihvatljivost ra
č
unarskih i Internet tehnologija,
za razliku od brzine prihvatanja i rast popularnos
ti
ranijih
tehnoloških inovacija u oblas
ti
komunikacija (telegraf, ra-
dio, TV, radar itd.)
,
Grove
je stalno istraživao u
ti
caje raznih
fenomena na ra
č
unarsku industriju, traže
ć
i odgovore na
pitanja: zašto ljudi toliko gledaju TV
,
zašto toliko brzo pri-
hvataju PC kada ih se plaše, zašto su
Microso
ft
,
Bill Gates
i
drugi industrijski lideri iznena
đ
eni sve ve
ć
om popularnoš
ć
u
Interneta i sl
.
?
Za razumevanje strukture informacionog sistema potrebno je razume
ti
generi
č
ku
anatomiju
sistema
.
F
undamentalna inženjerska disciplina
Teorija sistema
de
fi
niše
sistem kao:
skup me
đ
usobno povezanih objekata sa me
đ
usobnim vezama i vezama
sa okruženjem, povratnom spregom i kontrolom, koji rade zajedno izvršavaju
ć
i neke
procese radi pos
ti
zanja zajedni
č
kog cilja
.
Sistem obavlja tri osnovne funkcije:
ula-
za
,
ili unošenja ulaznih resursa – ljudi, znanje, vreme, materijali, novac;
obrade
,
ili
izvršavanja procesa, automa
ti
zovanog procesiranja i industrijske proizvodnje i
izlaza,
ili obezbe
đ
ivanja proizvoda ili usluga
.
O
č
igledno
,
da u toku izvršavanja sve tri funkcije
sistema, objek
ti
sistema reaguju me
đ
usobno i sa okruženjem. Na bazi kontrole izlaznih
rezultata sistem kontroliše ulaz nega
ti
vnom povratnom spregom – ako je izlaz ispod
o
č
ekivanih vrednos
ti
, pove
ć
ava se uzimanje ulaznih resursa iz okruženja i obrnuto.
Dakle, sistem ima još dve zna
č
ajne funkcije – povratnu spregu i kontrolu.
Povratna
sprega
meri performanse funkcija ulaza, obrade i izlaza sistema i obezbe
đ
uje merne
podatke funkciji kontrole.
Kontrola
evaluira podatke iz povratne sprege i prilago
đ
ava
ulaz sistema tako da sistem obezbedi željeni izlaz.
Svaki sistem ima svoje granice koje de
fi
nišu ograni
č
enja sistema; sve izvan granica
sistema naziva se
okruženje sistema
.
O
kruženje sistema obezbe
đ
uje resurse za ulaz i
koris
ti
izlazne rezultate sistema. Neki sistem može bi
ti
Prema opštoj de
fi
niciji sistema i ra
č
unar je sistem, pa ga je ispravno naziva
ti
ra
č
unarski sistem. Tastatura ra
č
unara obavlja funkciju
ulaza
sistema, CPU izvršava
obradu
podataka, a monitor, odnosno GUI interfejs obezbe
đ
uje
izlazne
informacije.
Svaki sistem ima svoje
granice
koje de
fi
nišu njegov obim i ograni
č
enja.
Okruženje
ra
č
unarskog
sistema
je
sve što je izvan granica sistema. Svaki sistem može bi
ti
deo, ili
podsistem
ve
ć
eg sistema. Na primer, PC može bi
ti
podsistem LAN-a (lokalne ra
č
unarske
mreže), koja može bi
ti
podsistem MAN-a (gradske ra
č
unarske mreže), a ovaj podsistem
WAN-a (regionalne ra
č
unarske mreže), koji može bi
ti
podsistem Interneta. Sam Inter-
net je u suš
ti
ni globalni WAN.
Zajedni
č
ka granica izme
đ
u sistema koja povezuje dva sistema ili sistem i okruženje
naziva se
interfejs
sistema. Interfejs predstavlja izlaz jednog sistema
,
a ulaz u drugi
sistem. Veliki sistemi kao što su Internet ili korporacijski sistemi mogu ima
ti
više podsi-
stema za interfejse.
Slika 10
.
1
Andy Grove
302
I
N
FO
RMATIKA
10.3 POSLOVNE ORGANIZACIJE KAO SISTEMI
Organizacija
(kompanija,
fi
rma) je sistem
č
ija je uloga proizvodnja i/ili pružanje uslu-
ga potroša
č
ima. Kada organizaciju posmatramo kao sistem u nekom okruženju, svaki
od osnovnih delova sistema ima posebne zadatke i tada je nazivamo
poslovni sistem
(PS)
.
Okruženje PS
č
ine potroša
č
i, dobavlja
č
i i druge organizacije kao što su konkuren
ti
,
banke i odnosne državne agencije.
Ulaz
u PS su ulazni resursi - radnici, materijal, novac,
znanje
i drugi resursi, koje sistem uzima iz okruženja.
Obrada
u PS je radni proces kao
što je proizvodnja, marke
ti
ng, prodaja, davanje usluga.
Izlazi
iz PS su proizvodi i usluge,
kao i dividende, takse, informacije i informacije koje se prenose na okruženje.
Povrat-
nu spregu
u PS obezbe
đ
uje kontrola kvaliteta proizvoda, usluga i informacija sa izlaza
koje odstupaju od o
č
ekivanih vrednos
ti
.
Kontrolnu
funkciju u PS vrše menadžeri da bi
ulaz, obrada i izlaz pravilno funkcionisali – u granicama planiranih vrednos
ti
. Informa-
cioni sistemi imaju klju
č
nu ulogu upravo u obezbe
đ
ivanju povratne sprege i kontrolnih
funkcija, u prikupljanju podataka o svakoj primarnoj ak
ti
vnos
ti
i u obradi podatke u in-
formacije potrebne menadžerima za odlu
č
ivanje i upravljanje poslovnim sistemom. IKT
sistem poslovnog sistema se naziva
poslovni IKT sistem
ili
poslovni informacioni
sistem
(PIS), koji je sastavni deo PS (Slika 10.2)
.
Slika 10.2 Poslovni sistem i poslovni informacioni sistem
10.3.1 Lanac vrednos
ti
organizacije
Za iden
ti
fi
kovanje, de
fi
nisanje i analizu poslovnih procesa PS
,
razvijen je model
lanca vrednos
ti
(
value chain model
) PS. Model je razvio
Michael E. Porter
, profesor sa
Harvarda, a omogu
ć
ava jedan od na
č
ina da se opiše organizacija kao PS. Prema ovom
modelu
,
organizacija radi proizvodnje i pružanja usluga korisnicima
,
obavlja
primarne
i
pomo
ć
ne
ak
ti
vnos
ti
za podršku izvršavanja primarnih ak
ti
vnos
ti
.
Primarne ak
ti
vnos
ti
su direktno povezane sa proizvodnjom i /ili pružanjem usluga:
304
I
N
FO
RMATIKA
uslužne organizacije
, koje
pružaju usluge, kao što su pravni save
ti
, provajderi
Internet usluga (ISP), provajderi zaš
ti
te u IS itd.
Sa aspekta ostvarivanja pro
fi
ta organizacije se dele na:
pro
fi
tne,
koje svoj rad ili usluge napla
ć
uju korisnicima i
nepro
fi
tne organizacije
, koje obezbe
đ
uju dobra i usluge bez ostvarenja pro
fi
ta,
kao što su strukovna udruženja i nevladine organizacije - NG
O
(
Non Government
Organiza
ti
on
)
.
Sve organizacije obi
č
no sadrže nekoliko odeljenja kao što su: uprava, ra
č
unovodstvo
i
fi
nansije, marke
ti
ng i za upravljanje ljudskim resursima. U okviru jednog ili više
odeljenja zaposleni se grupišu u
ti
move za izvršavanje speci
fi
č
nih zadataka –
projekata
,
sa jasno odre
đ
enim vremenom trajanja i drugim resursima, i obimom.
O
pšte, konkurentno poslovno
okruženje
predstavlja probleme i mogu
ć
nos
ti
sa
kojima se organizacija mora suo
č
i
ti
da bi napredovala. Brojne savremene kompanije
imaju potrebu da prodaju robe i da se usaglašavaju sa snabdeva
č
ima i distributeri-
ma na globalnom nivou. Potroša
č
i danas preko Interneta i servisa e-trgovine mogu
kupova
ti
širom sveta, tako da kompanije moraju poslova
ti
na otvorenom nezaš
ti
ć
enom
svetskom tržištu.
10.4 INFORMACIONO KOMUNIKACIONI SISTEMI
Postoji više de
fi
nicija informaciono komunikacionog sistema (IKT sistema), ili kra
ć
e
IS
,
od kojih su dve naj
č
eš
ć
e koriš
ć
ene.
1. Sistemska i procesno orijen
ti
sana de
fi
nicija IS
:
Informacioni sistem je podsistem
PS, koji obezbe
đ
uje informacije potrebne drugim poslovnim procesima u okviru
kompanije, obavlja ulazne operacije, obradu i izlazne operacije, sadrži povratnu
spregu i kontrolne funkcije, a uklju
č
uje hardverske, so
ft
verske i komunikacione
komponente i ljude koji koriste informacije i informacione tehnologije za obavl-
janje poslovnih procesa
.
2. Tehnološki orijen
ti
sana de
fi
nicija IS
:
Informacioni sistem je skup hardvera,
so
ft
vera i komunikacione infrastrukture - ra
č
unara, radnih stanica, servera,
pasivnih i ak
ti
vni mrežnih ure
đ
aja, ure
đ
aja za zaš
ti
tu (
fi
rewals, proxy server,
IDS,…), sistemskih programa (npr., OS), aplika
ti
vnih programa (npr., MS Of-
fi
ce), mrežne infrastrukture (ži
č
na, kablovska, beži
č
na, op
ti
č
ki kablovi i dr.) i ljudi
- krajnjih korisnika (svih zaposlenih u PS koji koriste informacije za obavljanje
svojih poslova), uklju
č
uju
ć
i administraciju i proizvodne radnike
na osnovnom
nivou, opera
ti
vne menadžere koji nadgledaju proizvodnju, administraciju i dru-
ge radnike na slede
ć
em nivou, menadžere srednjeg nivoa koji su odgovorni za
izvršavanje poslovnih programa i za pomo
ć
menadžerima sa višeg nivoa uprav-
ljanja, menadžere na najvišem nivou, koji su odgovorni za organizaciju poslova,
305
I
N
FO
RMACI
O
N
O
K
O
MUNKACI
O
NI
SISTEMI
snabdeva
č
e i potroša
č
e i dr. iz okruženju kompanije koji koriste informacije o
proizvodima i uslugama
fi
rme, za
ti
m projektante, dizajnere, programere
...,
koji
de
fi
nišu strukturu i dizajn informacionog sistema.
Informacioni sistemi generišu, procesiraju, skladište i
č
uvaju informacije.
Infor-
macija
je skup logi
č
ki povezanih podataka koji pove
ć
avaju znanje korisnika. Informacije
imaju dve dimenzije:
fi
zi
č
ku ili digitalnu predstavu
i
ljudsku spoznaju.
Kao roba infor-
macije se odnose na
č
injenice, sta
ti
s
ti
ku ili druge podatke vredne ili korisne za osobu
koja izvršava zadatak. Vrednost informacije se može predstavi
ti
u nekoj
fi
zi
č
koj ili digi-
talnoj formi: novine, e-mail poruke, izveštaji i sl.
S
a spoznajne ta
č
ke gledišta informacija
ljudima omogu
ć
ava da odgovore na pitanja kao što su:
šta, kad, gde, ko, kako i zašto
.
Kvalitet informacija odre
đ
en je skupom atributa informacija: ta
č
nost, pravovremenost,
raspoloživost, integritet, poverljivost, itd., odnosno stepenom njihovog izvršavanja.
Kvalitetne informacije su od presudnog zna
č
aja za odlu
č
ivanje u poslovnom sistemu.
Kvalitet informacija u IS u presudno obezbe
đ
uje (
pod
)
sistem
zaš
ti
te
koji š
ti
ti
tri klju
č
na
atributa informacija
:
raspoloživost, integritet i poverljivost
. Dakle, informacije ne pos-
toje nezavisno od ljudi, koji im daju zna
č
enje, pripisuju vrednos
ti
i na neki na
č
in rade
na osnovu njih.
10.4.1. Informaciono komunikacione tehnologije u poslovnim
sistemima
U kontekstu poslovanja i poslovnih informacionih sistema informaciono komunika-
cione tehnologije vrše pet funkcija:
prikupljanje, obradu
,
č
uvanje i izvla
č
enje informa-
cija, prezentaciju i prenos informacija
.
Prikupljanje
je proces akvizicije podataka (teksta, brojeva, gra
fi
ke, zvuka ili drugih
senzorskih ulaza) o nekom doga
đ
aju koji je važan za organizaciju i za kasniju upotre-
bu.
Obrada
je ak
ti
vnost u kojoj se manipulišu i organizuju informacije na takav na
č
in
da dodaju vrednost za krajnjeg korisnika.
Č
uvanje i izvla
č
enje
informacija je ak
ti
vnost
koja sistematski akumulira informacije za kasniju upotrebu, a za
ti
m locira te informa-
cije kada je to potrebno.
Prezentacija
je proces prikazivanja informacija u formatu i na
medijumu upotrebljivom za korisnika.
Prenos
je proces slanja i distribucije podataka i
informacija na razli
č
ite lokacije.
O
rganizacija može ima
ti
brojne koris
ti
od krea
ti
vne upotrebe IKT sistema od proši-
rivanja granica ljudskih sposobnos
ti
, do poboljšavanja performansi poslovnih procesa,
kao što su:
obezbe
đ
ivanje visoko kvalitetnih informacija
,
brži pristup informacijama,
ve
ć
u iskoris
ti
vost informacionog bogatstva,
e
fi
kasnije i rentabilnije izvršavanje radnih zadataka u organizaciji,
bolja i kompletnija komunikacija u procesu odlu
č
ivanja i
kvalitetniji proizvodi i usluge za kupce.
307
I
N
FO
RMACI
O
N
O
K
O
MUNKACI
O
NI
SISTEMI
ispla
ti
zarade, profaktura, lista pakovanja u skladištu itd. Izveštaj može sadržava
ti
detaljne informacije o speci
fi
č
nim transakcijama u nekom periodu vremena ili
zbirne informacije o grupnim transakcijama. Izveštaje koriste menadžeri za mon-
itorisanje transakcija.
5. Obrada korisni
č
kih zahteva
je proces u kojem TPS prima, obra
đ
uje i odgovara na
upite menadžera i drugih zaposlenih za izvla
č
enje podataka iz TPS baze podataka
o mekoj transakciji.
O
dgovori se mogu dobi
ti
u štampanoj formi ili na ekranu
monitora.
Cikli
č
ni proces transakcije se pravilno ponavlja, pri
č
emu izlaz jednog ciklusa procesa
predstavlja ulaz slede
ć
eg. Blok šema IKT sistema za poslovne transakcije u pore
đ
enju
sa starijim procesima prikazana je na Slika 3.
Slika 10.3 Informacioni sistem za poslovne transakcije
10.4
.
3 Informacioni sistem za planiranje resursa
U svim funkcionalnim oblas
ti
ma lanca vrednos
ti
organizacije uglavnom postoje
izolovani i slabo povezani TPS sistemi.
Reinžinjeringom
PIS u organizaciji mogu se inte-
grisa
ti
dva ili više sistema za obradu transakcija i kreira
ti
kros-funkcionalni informacioni
sistem. Time se može pove
ć
a
ti
e
fi
kasnost i efek
ti
vnost poslovnog procesa
,
smanji
ti
gu-
bljenje vremena za administra
ti
vne poslove i nepotrebne procesa rada. Radni proces
se može restruktuira
ti
radi smanjenja troškova i pove
ć
anja efek
ti
vnos
ti
radnika.
Sistem
Enterprise Resource Planning
(ERP) povezuje TPS podsisteme u jedinstven
,
integrisan sistem,
č
ime pojednostavljuje i ubrzava celokupni ciklus obrade transakcija
kompanije. Tipi
č
an ERP sistem uklju
č
uje podsisteme (module) za obradu narudžbenica,
kontrolu inventara, obra
č
un prihoda, obra
č
un rashoda, isplatu zarada i opš
ti
završni
308
I
N
FO
RMATIKA
ra
č
un. Skuplja transakcione podatke iz razli
č
i
ti
h poslovnih procesa u organizaciji i
skladiš
ti
podatke u jednu bazu podataka ili repozitorijum (
Data Warehouse
), gde se
informacije organizacije konzistentno konsoliduju tako da svi poslovni procesi mogu
radi
ti
sa is
ti
m objedinjenim skupom podataka. Uloga ERP je poboljšanje slobodnog
protoka informacija izme
đ
u razli
č
i
ti
h delova kompanije, da poboljša servise za kupce
i da generalno olakša poslovanje snabdeva
č
ima i kupcima. ERP sistem je obi
č
no ve-
lik i složen i zahteva mnogo vremena i novaca za implementaciju.
O
rganizacija može
koris
ti
ti
ERP sistem za upravljanje lancem snabdevanja. Na tržištu postoji nekoliko
glavnih snabdeva
č
a ERP sistema –
Oracle
,
SAP
(
System, Applica
ti
ons and Products in
Data Processing
,
Peopleso
ft
,
Bean
i dr). Nema
č
ka kompanija SAP je najve
ć
i snabdeva
č
ERP sistema. Novija istraživanja pokazuju da je prose
č
na cena jednog ERP sistema oko
15.000.000 $, a dos
ti
že i do 300 miliona dolara.
10.4
.
4 Automa
ti
zovani informacioni sistemi za dizajn i proizvodnju
U lancu vrednos
ti
organizacije za podršku dizajnerskim i proizvodnim poslovnim
procesima koriste se dva
ti
pa IKT sistema -
CAD
(
Computer-Aided Design
) i CAM
(
Com-
puter-Aided Manufacturing
). CAD program obezbe
đ
uje 3-D gra
fi
č
ki dizajn i kompletno
tes
ti
ranje proizvoda pre njegove
fi
zi
č
ke izrade.
O
mogu
ć
ava dizajnerima proizvoda i
inženjerima da nacrtaju objekte koji
č
ine dizajn. Promena dimenzija i druge modi
fi
kacije
su brze i lake. Dizajn se može predstavi
ti
u tri dimenzije i ro
ti
ra
ti
da bi se video iz svake
mogu
ć
e perspek
ti
ve. CAD program razvija ne samo novi proizvod nego i novi na
č
in
proizvodnje. Najbolji primer korisnos
ti
upotrebe CAD sistema za dizajniranje proizvoda
je dizajn kompletnog Boing 777 aviona, na kojem je radilo preko 5.000 inženjera, na
2.000 radnih stanica i 8
mainframe
ra
č
unara.
CAM
program automa
ti
zuje proces proizvodnje, a speci
fi
kacije dizajna dobija iz CAD
baze podataka. Upravlja speci
fi
č
nim ala
ti
ma, mašinama i robo
ti
ma koji se nalaze u fab-
rici. Nadgleda globalne
fi
zi
č
ke procese proizvodnje
.
CAM pove
ć
ava e
fi
kasnost proiz-
vodnje uštedom vremena za podešavanje mašina i robota za slede
ć
i proizvodni ciklus.
CAM sistem obezbe
đ
uje kratkoro
č
ne isporuke na speci
fi
č
ne zahteve kupaca, umesto
masovne proizvodnje i skladištenja proizvoda. Na primer,
Panasonic
koris
ti
CAD i CAM
sisteme za proizvodnju bicikla po zahtevu kupca za svega nekoliko
č
asova.
Koncept kombinovane, integrisane i koordinirane primene CAD i CAM sistema za-
jedno sa drugim PIS organizacije, osnova je ra
č
unarski integrisane proizvodnje – CIM
(
Computer-Integrated Manufacturing
), koja automa
ti
zuje tok informacija izme
đ
u pro-
cesa dizajna, proizvodnje i drugih funkcionalnih oblas
ti
organizacije i pojednostavljuje
i automa
ti
zuje što je mogu
ć
e više proizvodnih procesa
.
CIM sistem poboljšava konzis-
tentnost proizvoda, smanjuje otpad u proizvodnji, obezbe
đ
uje ta
č
nije izveštaje i ve
ć
i
ukupan kvalitet i
fl
eksibilnost proizvodnih procesa.
310
I
N
FO
RMATIKA
10.5 INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I UPRAVLJANJE POSLOVNIM
SISTEMOM
10.5.1 Funkcije i uloge menadžera
Upravljanje (menadžment)
je skup ak
ti
vnos
ti
koji pomaže ljudima da e
fi
kasno
koriste resurse radi pos
ti
zanja misije i poslovnih ciljeva organizacije. Menadžeri na
razli
č
i
ti
m nivoima organizacije imaju nekoliko funkcija u organizaciji – planiranje, orga-
nizacija, usmeravanje, delegiranje ovlaš
ć
enja, mo
ti
vacija zaposlenih, kontrola i evalu-
acija poslovnih procesa. Sve menadžerske funkcije su usmerene ka pos
ti
zanju misije i
ciljeva organizacije.
Glavne uloge menadžera su:
interpersonalne
za nadzor, ohrabrivanje i mo
ti
vaciju zaposlenih
,
informacione
za skupljanje, analizu i distribuciju važnih informacija za organizac-
iju i
odlu
č
ivanje
u cilju poboljšavanja poslovnih procesa, reakcije na novi proizvod
konkurencije, alokaciju resursa, rešavanje sporova me
đ
u zaposlenim i sl.; ova
uloga je važna u svim menadžerskim ulogama.
Menadžeri koriste IKT sistema i nekoliko metoda za rešavanje razli
č
i
ti
h
ti
pova za-
dataka i problema i donošenje odluka u razli
č
i
ti
m situacijama
.
Generalno, menadžeri
donose struktuirane, polustruktuirane i nestruktuirane odluke, (Tabela 10.1).
Tabela 10.1 Matrica
ti
pova problema i odluka i metoda odlu
č
ivanja
Tip odluke
Tip problema
Metodologija
Struktuiran
Ponovljiv, ru
ti
nski
Procedure, pravila
Polustruktuiran
Delom struktuiran, delom
neure
đ
en („fuzzy“)
Prosu
đ
ivanje,
procedure
Nestruktuiran
Neure
đ
en, kompleksan
Procena, intuicija
Struktuirane odluke menadžeri donose kad jasno razumeju situaciju i imaju us-
postavljene procedure i informacije za rešenje problema. Primer kompleksne struk-
tuirane odluke je izrada semestralnog plana nastave na fakultetu. Polustruktuirane
odluke menadžeri donose kada postoje neke neodre
đ
enos
ti
o rešavanju problema i
menadžer mora li
č
no prosu
đ
iva
ti
šta treba odlu
č
i
ti
. Ako postoji više neodre
đ
enih fak-
tora u dužem vremenskom periodu menadžeri moraju done
ti
nestruktuirane odluke sa
mnogo li
č
nih prosu
đ
ivanja.
311
I
N
FO
RMACI
O
N
O
K
O
MUNKACI
O
NI
SISTEMI
Naravno, svi menadžeri ne donose sva tri
ti
pa odluka.
O
rganizacije obi
č
no imaju
hijerarhijsku strukturu menadžmenta na svim nivoima. Na svakom nivou menadžeri se
suo
č
avaju sa razli
č
i
ti
m
ti
povima odluka. U organizaciji
ti
pi
č
no postoje tri nivoa upravlja-
nja
: opera
ti
vni, tak
ti
č
ki i strateški
, (Slika 10.5)
.
Slika 10
.
5 Hijerarhijska struktura menadžmenta u poslovnim sistemima
Na
opera
ti
vnom nivou
su menadžeri su opera
ti
vni menadžeri, supervizori i lideri
radnih grupa (
ti
mova), koji odlu
č
uju o kratkoro
č
nim planovima proizvodnje u skladu sa
fi
nansijskim planom organizacije. Ve
ć
ina odluka na ovom nivou je struktuirano, ali ima
i polustruktuiranih odluka.
Menadžeri na
tak
ti
č
kom nivou
odgovorni su za velike organizacijske jedinice i
donose odluke o, na primer, regionu prodaje, otvaranju proizvodnog pogona i Slika
O
vi
menadžeri
ti
pi
č
no prave kratkoro
č
ne jednogodišnje planove i prate njihovu realizaciju.
Polustruktuirane odluke su uobi
č
ajene na ovom nivou.
Na
strateškom nivou
su glavni menadžeri organizacije, odgovorni za dugoro
č
no
strateško planiranje i postavljanje poslovnih ciljeva i misije organizacije. Uklju
č
uju up-
ravu (bord direktora), izvršne direktore i potpredsednika kompanije.
O
vi menadžeri
č
esto donose polustruktuirane odluke, na primer, novi poslovni plan, reorganizacija
kompanije, formiranje udružene kompanije (
joint venture
) itd. Menadžer na ovom ni-
vou odgovoran za ukupno planiranje IKT sistema u celoj organizaciji, naziva se glavni
menadžer informacionih sistema - CI
O
(
Chief Informa
ti
on O
ffi
cer
).
Menadžeri na svim nivoima trebaju
kvalitetne
informacije
koje odgovaraju njihovim
funkcijama, ulogama, nivou upravljanja
,
ti
pu odluka koje donose i li
č
nim karakteris
ti
ka-
ma
.
Atribu
ti
kvaliteta
informacija grupišu se u tri dimenzije:
vremena, sadržaja i oblika
(forme). Vremenska dimenzija se odnosi na aktuelnost informacije, sadržaj na ta
č
nost i
zna
č
aj, a oblik na na
č
in i sredstvo prezentacije informacija korisniku, (Tabela 10.2).
313
I
N
FO
RMACI
O
N
O
K
O
MUNKACI
O
NI
SISTEMI
U savremenom globalnom poslovnom okruženju sa težištem na koriš
ć
enje Inter-
neta, od presudnog zna
č
aja je kvalitetna i potpuna komunikacija izme
đ
u menadžera
i drugih u
č
esnika. Menadžeri provode do 90% radnog vremena u komunikaciji sa
drugim licima u organizaciji i drugim organizacijama. Deo ovog vremena se gubi zbog
nee
fi
kasne kolekcije, procesiranja i distribucije informacija.
Komunikacija je društveni proces izme
đ
u ljudi koji razmenjuju ideje i druge poruke
kroz neki
fi
zi
č
ki medijum. U elektronskom okruženju od posebnog zna
č
aja je da komu-
nikacija izme
đ
u u
č
esnika u razmeni poruka bude potpuna – komple
ti
rana. To zna
č
i da
nije dovoljno samo pouzdano preda
ti
, prene
ti
i primi
ti
poruku, nego i potpuno
dekodi-
ra
ti
(interpre
ti
ra
ti
) zna
č
enje informacija u poruci, onako kako ih je pošiljalac originalno
kodirao
u toku pripreme poruke za slanje komunikacionim linijama. Naime, da bi se
komunikaciona petlja zatvorila, pošiljalac pre predaje poruku mora kodira
ti
u nekoj
fi
zi
č
koj formi – glas, tekst, gra
fi
ka, video, animacija itd. Za
ti
m se poruka mora prene
ti
pouzdano kroz komunikacioni kanal – telefonske parice, poštu, e-poštu ili Internet. Na
prijemnoj strani, primalac poruke mora poruku primi
ti
, dekodira
ti
je i pravilno razu-
me
ti
.
O
vakva komunikaciona petlja se naziva potpuna ili komple
ti
rana.
Ak
ti
vnos
ti
ko-
munikacione petlje doga
đ
aju se u
kontekstu
, koji
č
esto nije is
ti
za primaoca i pošiljaoca
(Slika 10.7).
Slika 10.7 Konteks
ti
potpune komunikacione petlje
Na primer, mnogi nesporazumi po
ti
č
u u toku interakcije pojedinca sa razli
č
i
ti
h nivoa
odgovornos
ti
, a drugi izme
đ
u ljudi razli
č
i
ti
h specijalnos
ti
.
O
ve grupe imaju razli
č
ite
kontekste (kompetencije i referentne okvire) koji mogu izazva
ti
stvarne komunikacijske
probleme.
Informacioni sistemi za poboljšanje procesa komunikacije
od posebnog su zna
č
aja
za podršku upravljanu. Za razumevanje zna
č
aja ovih PIS potrebno je razume
ti
neko-
liko važnih faktora: u komunikaciji može u
č
estvova
ti
jedno ili više lica, u
č
esnici mogu
bi
ti
na istoj ili razli
č
i
ti
m lokacijama i komunikacija može bi
ti
simultana ili vremenski
odložena. Broje kombinacije ovih faktora ukazuju na koliko na
č
ina se mogu koris
ti
ti
IKT sistemi za poboljšanje procesa komunikacije me
đ
u ljudima. Na primer, e-mail se
može koris
ti
ti
za istovremeno slanje jedne poruke na više adresa, mreže velike brzine
za otklanjanje velikih kašnjenja izme
đ
u predaje i prijema, videokonferencijskih sistema
za kolaboraciju geografski udaljenih
ti
mova i poslovne sastanke itd. Dovoljno je da or-
ganizacija uspostavi
intranet
mrežu – LAN na bazi Internet tehnologija i standardnog
TCP/IP protokola, a za
ti
m otvori svoj intranet za pristup udaljenih saradnika, partnera,
314
I
N
FO
RMATIKA
snabdeva
č
a, klijenata i drugih uspostavljanjem
ekstranet
mreže u kojoj udaljeni koris-
nici imaju pristup intranetu organizacije preko bezbednih tzv. VPN (
Virtal Private Net-
work
) kanala, baziranih na protokolima zaš
ti
te iz IPSec familije protokola.
U vremenu sve ve
ć
eg umrežavanja ra
č
unara, glavni zadatak svih relevantnih
u
č
esnika je da integriše sve vrste ra
č
unara u jedan sistem.
O
vaj se pristup
č
esto na-
ziva distribuirano ra
č
unarstvo, a omogu
ć
ava da PC, radne stanice, mrežni i
mainframe
ra
č
unari koegzis
ti
raju i me
đ
usobno rade komplementarno. Savremeni Internet servisi i
beži
č
ne komunikacije otvorile su put za mobilnu trgovinu (
M-commerc
), gde menadžer
može sa
IPhone
ure
đ
aja pomo
ć
u web brauzera (npr.
Saphari
) pretraživa
ti
intranet
mrežu svoje organizacije, koris
ti
ti
sve njene resurse i dobi
ti
/preda
ti
svaku vrstu infor-
macije, bukvalno sa bilo koje lokacije u svetu, bez potrebe da zna gde su informacije i
resursi
fi
zi
č
ki uskladišteni.
Savremene IKT omogu
ć
avaju uspostavljanje automa
ti
zovane kancelarije, usmera-
vanjem potencijala IKT pre svega na pojedince, a onda na samu ins
ti
tuciju.
O
vakva
kancelarija omogu
ć
ava pojedincima, radnim
ti
movima i organizaciji u celini akviziciju,
procesiranje, skladištenje i distribuciju informacija elektronskim putem, a
ti
me smanje-
nje upotrebe papira i štampanja informacija. Za smanjenje toka papira u organizaciji,
sve se više koriste sistemi za upravljanje dokumen
ti
ma – DMS (
Document Managa-
ment Systems
), koji uklju
č
uju digitalizaciju analognih ulaza skeniranjem, skladištenje i
izvla
č
enje papirnih dokumenata iz baze podataka po potrebi.
Informacioni sistemi za podršku odlu
č
ivanju
-
DSS
(
Decision support systems
) pomažu
menadžerima u donošenju polustruktuiranih odluka, kao što su planiranje budžeta,
prognoziranje prodaje, razvoj novih proizvoda i sklapanje ugovora, (Slika 10.8)
.
Slika 10
.
8 Tok informacija u IS za podršku odlu
č
ivanju
Sistemi za podršku grupnom odlu
č
ivanju
–
GDSS
(
Group Decision Support Sys-
tems
) mogu pove
ć
a
ti
e
fi
kasnost grupnih sastanaka.
F
izi
č
ki, GDSS predstavlja prostoriju
opremljenu ra
č
unarima, bazama podataka i so
ft
verom za modelovanje, LAN i Internet
konekcijama i velikim projektorom. GDSS tako
đ
e sadrži speci
fi
č
ne so
ft
verske alate za
potrebe komunikacije koja podržava razvoj i razmenu ideja, (Slika 10.9).
316
I
N
FO
RMATIKA
Slika 10
.
10 Tok informacija u izvršnom informacionom sistemu
EIS sistem ima komponente dizajna sli
č
ne DSS sistemima, koje obezbe
đ
uju interak-
ti
vni pristup važnim infomacijama organizacije, kri
ti
č
nim za poslovanje. Komponenta za
upravljanje dijalogom (interfejs) je skup interak
ti
vnih karakteris
ti
ka
č
ovek-ra
č
unar, koji
omogu
ć
ava izvršnom menadžeru izbor potrebnih podsataka i prikazuje ih u brojnim
forma
ti
ma, uklju
č
uju
ć
i zbirne izveštaje i izvode izveštaja kao što su spiskovi, dijagrami,
tabele i gra
fi
koni. EIS sistem omogu
ć
ava funkciju
drill down
(pretraživanje na dole i
izvla
č
enje detaljnih podataka), za izvla
č
enje detaljnih informacija o dnevnom poslovan-
ju iz svih delova poslovnog sistema.
10.5.4. Perspek
ti
vni informacioni sistemi
U ovu kategoriju informacionih sistema mogu se svrsta
ti
ekspertni sistemi (
ES
), koji
podržavaju donošenje odluka, obezbe
đ
uju
ć
i menadžeru pristup kompjuterskim ba-
zama ekspertnih znanja. Ekspert je neko ko ima izvanredna znanja i veš
ti
ne iz neke
uske oblas
ti
. ES je dizajniran da zameni proces odlu
č
ivanja koji izvršava
č
ovek. Savre-
meni ekspertni sistemi su zasnovani na dugogodišnjem razvoju vešta
č
ke inteligencije,
posve
ć
ene zameni ljudskih kogni
ti
vnih sposobnos
ti
sa nekom mašinom.
Informacioni sistemi obezbe
đ
uju kri
ti
č
ne informacije i savete za odlu
č
ivanje, ali
menadžer uvek ima odgovornost za kvalitet odluke. Kratka uporedna analiza glavnih
ti
-
pova informacionih sistema za podršku upravljanju i odlu
č
ivanju data je u Tabeli 10.3.
317
I
N
FO
RMACI
O
N
O
K
O
MUNKACI
O
NI
SISTEMI
Tabela 10.3 Uporedna analiza poslovnih informacionih sistema
Karakteris
ti
ke
DSS
MIS
DSS
EIS
ES
Tip donosioca
odluka
Više
opera
ti
vnih
menadžera
Pojedinci i
male
grupe tak
ti
č
kih
menadžera
Individualni
strateški
menadžer
Individualni
strateški,
tak
ti
č
ki,
ili opera
ti
vni
menadžer
Tip
problema
Struktuiran
Polu
-
struk-
tuiran
Nestruktuiran Struktuiran
Tip informacija
Preliminarni
izveštaji o
internim oper-
acijama
Interak
ti
vni
upi
ti
i odgovori
za speci
fi
č
ne
probleme
O
nline pristup
internim i
eksternim
informacijama
Zaklju
č
ivanje i
preporuke za
posebni
kompleksni
problem
Tip
upotrebe
Indirektna
Direktna
Direktna
Direktna
Faze
donošenja
odluka
Skupljanje
podataka
Dizajn, izbor
Skupljanje
podataka
Implement-
acija
10.5.5. Strateški informacioni sistemi
Informacioni sistem koji je presudan za konkurentni uspeh kompanije naziva se
strateški informacioni sistem
.
Strateški informascioni sistem može bi
ti
neki MIS ili DSS
sistemili neki drugi
ti
p informacionog sistema. U Tabeli 10.4 dat je pregled klju
č
nih
poslovnih ciljeva koje neki informacioni sistem treba da izvršava, da bi se smatrao stra-
teškim sistemom.
Tabela 10.4 Namena informacionih sistema za strateške ciljeve
1.
Kreiranje
ulazne barijere
(za novi proizvod, teško izvodjiv za konkurenciju),
promena troškova, uvo
đ
enje novog proizvoda ili servisa
2.
Modi
fi
kacija ili poboljšanje proizvoda ili servisa
3.
Poboljšavanje primarnih i ak
ti
vnos
ti
za podršku
4.
Usavrašavanje sposobnos
ti
i znanja zaposlenih
5.
Eliminisanje proizvodnog otpada
6.
Koriš
ć
enje najbolje prakse rada
7.
Automa
ti
zacija rada i poslovnih procesa
8.
Integracija sistema za izvršavanje integrisanih procesa organizacije
9.
Za e
fi
kasniju kupovinu raznih proizvoda
10.
Prilago
đ
avanje proizvoda zahtevima kupaca
10.
Poboljšavanje upotrebne vrednos
ti
proizvoda
12.
O
lakšavanje procesa održavanja proizvoda
319
I
N
FO
RMACI
O
N
O
K
O
MUNKACI
O
NI
SISTEMI
vos
ti
) da se odredi da li je projekat IKT sistema koristan i rentabilan, kao i da se
uporedi sa drugim ponu
đ
enim projek
ti
ma IKT sistema
.
Č
etvrta faza
:
planiranje i usaglašavanje razvoja projekta IKT sistema
O
va faza obuhvata organizaciju niza koraka da bi se pos
ti
gao cilj projekta u de
fi
ni-
sano vreme i u skladu sa budžetom. Plan projekta razvoja IKT sistema obuhva-
ta opis merljivih ciljeva projekta koji se koriste za ocenu uspešnos
ti
projekta.
Cilj projekta se može odnosi
ti
na proces uspostavljanja IKT sistema—završetak
projekta do odre
đ
enog datuma, na primer. So
ft
ver za upravljanje projektom
(
npr
. MS ProjectManager)
pomaže koordinaciju, pra
ć
enje vremenskih rokova
i pra
ć
enje složenih projekata. Alat
Gantogram
(
Gan
tt
chart
)
vizuelno prikazuje
vremenski dijagram toka ak
ti
vnos
ti
projekta
.
10.7 LI
Č
NA I DRUŠTVENA ODGOVORNOST U INFORMACIONOM DOBU
Socijalna odgovornost se odnosi na
pravna
i
e
ti
č
ka
pitanja koriš
ć
enja IKT sistema.
Informacioni radnici se suo
č
avaju sa mnogim situacijama u kojima moraju done
ti
od-
luke e
ti
č
ke i pravne prirode, kao što su:
pregled e-mail poruka
č
lanova projekta ili podre
đ
enih u organizaciji,
donošenje odluka o prodaji
mailing
liste potroša
č
a drugim kompanijama,
upotreba
browser
-a za e-kupovinu u radno vreme,
u
č
estvovanje u implementaciji sistema (automa
ti
zacije) zbog
č
ije upotrebe
ć
e
neko izgubi
ti
posao i sl.
Kompanija je obavezna da se na odgovaraju
ć
i na
č
in ophodi prema svojim zapos-
lenim, da im obezbedi odgovaraju
ć
e uslove rada, zaš
ti
tu privatnos
ti
, platu i kon
ti
nuitet
posla. U skladu sa
ti
m, socijalno odgovorne kompanije mogu obezbedi
ti
e
ti
č
ko stabilno
i predvidljivo radno okruženje uspostavom procedura koje se nazivaju e
ti
č
kim kodek-
som, a koje š
ti
te radnike na poslovima u IKT sistemu. U brojnim državama u svetu nije
rešen problem zaš
ti
te privatnos
ti
zaposlenih i pored donošenja
Zakona o zaš
ti
ti
privat-
nos
ti
, zbog sukoba interesa zaposlenih i poslodavaca - vlasnika sistema.
320
I
N
FO
RMATIKA
10.8 ZAKLJU
Č
AK
Sistem je skup me
đ
usobno povezanih delova koji rade zajedno da bi pos
ti
gli
odgovaraju
ć
i cilj, obavljaju
ć
i tri osnovne funkcije: prihvat ulaza, obradu i generisanje
izlaza. Sistem može da bude podsistem drugog sistema i može me
đ
usobno reagova
ti
sa drugim sistemima u svom okruženju. Poslovne organizacije se tako
đ
e mogu posma-
tra
ti
kao sistemi. Informacioni sistem, kao podsistem ve
ć
e poslovne organizacije, je
skup me
đ
usobno povezanih delova koji funkcionišu zajedno u proizvodnji
,
distribuciji i
koriš
ć
enju informacionih proizvoda. Komunikacija me
đ
u organizacijama je unapre
đ
ena
elektronskom razmenom podataka
Menadžeri imaju složen posao koji uklju
č
uju funkcije i uloge koje zahtevaju komu-
nikaciju i donošenje odluka
.
J
edna organizacija ima tri nivoa menadžmenta: opera
ti
vni,
tak
ti
č
ki i strategijski. Menadžer koris
ti
informacioni sistem menadžmenta da donese
struktuiranu odluku na opera
ti
vnom nivou organizacije
.
Menadžer koris
ti
sistem za
podršku u odlu
č
ivanju (DSS) da donese polustruktuiranu odluku na tak
ti
č
kom nivou u
organizaciji.
Sistem za podršku u grupnom odlu
č
ivanju (GDSS) se koris
ti
da omogu
ć
i lakše
donošenje odluka
ti
mova. Geografski informacioni sistem (GIS) obezbe
đ
uje podršku
kod donošenja odluka koje su povezane sa mapama i demografskim i drugim infor-
macijama.
Menadžeri koriste izvršni informacioni sistem za donošenje odluka na strateškom
nivou u nekoj organizaciji. Strategijski informacioni sistema je bilo koji informacioni
sistem koji je presudan za konkurentan uspeh kompanije
.
O
rganizacija
ti
pi
č
no kreira okviran plan pre razvoja odre
đ
enog IKT sistema.
Planiran-
je
je proces iden
ti
fi
kacije željenog cilja i donošenje odluke o tome šta treba uradi
ti
, ko
ć
e to uradi
ti
i kako
ć
e se to uradi
ti
da bi se pos
ti
gao (poslovni) cilj
.
Planiranje razvoja IKT sistema obuhvata
č
e
ti
ri slede
ć
e faze: uskla
đ
ivanje plana raz-
voja IKT sa ostalim
strateškim
poslovnim planovima organizacije, de
fi
nisanje infrastruk-
ture IKT sistema, obezbe
đ
ivanje resursa potrebnih za funkcionisanje IKT sistema i
planiranje razvoja speci
fi
č
nih projekata IKT sistema i uskla
đ
ivanje plana razvoja IKT
sistema sa planom celokupnog poslovanja.
O
rganizacija koja koris
ti
poslovni IKT sistem i individualni korisnici sistema imaju
odgovornos
ti
koje se odnose na pravna i e
ti
č
ka pitanja upotrebe IKT sistema.
322
I
N
FO
RMATIKA
Organizacija
(kompanija,
fi
rma) - sistem
č
ija
je uloga proizvodnja i/ili pružanje usluga
potroša
č
ima.
Poslovni IKT sistem
- IKT sistem poslovnog
sistema ili poslovni informacioni sistem (PIS),
koji je sastavni deo poslovnog sistema.
System
(Sistem) - skup me
đ
usobno povezanih
objekata sa me
đ
usobnim vezama i vezama sa
okruženjem, povratnom spregom i kontrolom,
koji rade zajedno izvršavaju
ć
i neke procese radi
pos
ti
zanja zajedni
č
kog cilja.
Group Decision Support Systems
–
GDSS
(
Sistemi za podršku grupnom odlu
č
ivanju
) -
mogu pove
ć
a
ti
e
fi
kasnost grupnih sastanaka.
F
izi
č
ki, GDSS predstavlja prostoriju opremljenu
ra
č
unarima, bazama podataka i so
ft
verom za
modelovanje, LAN i Internet konekcijama i ve-
likim projektorom.
Transac
ti
on
(Transakcija)
- doga
đ
aj koji se po-
javljuje u bilo kojoj primarnoj ak
ti
vnos
ti
kom-
panije.
PITANJA ZA PONAVLJANJE
Navedite najpotpuniju de
fi
niciju
Informacionog sistema
?
Šta obezbe
đ
uje model lanca vrednos
ti
poslovne organizacije?
Navedite primarne ak
ti
vnos
ti
u vrednosnom lancu organizacije?
Navedite pomo
ć
ne ak
ti
vnos
ti
u vrednosnom lancu organizacije?
De
fi
nišite poslovni proces?
Šta je informacija?
U poslovnom informacionom sistemu informacione tehnologije vrše slede
ć
e
glavne funkcije:
De
fi
nišite informacioni sistem za obradu transakcija.
Koje korake obuhvata obrada transakcije?
Koji PIS podržava celokupni ciklus obrade transakcija kompanije
,
povezuje, pojed-
nostavljuje, ubrzava i poboljšava slobodni protok informacija izme
đ
u razli
č
i
ti
h
delova kompanije?
Koji PIS obezbe
đ
uje elektronsku razmenu poslovnih podataka i transakcija sa
drugim kompanijama, komunikaciju organizacije i njenih dobavlja
č
a, potroša
č
a i
drugih organizacija?
Šta ozna
č
ava skra
ć
enica “EDI”?
De
fi
nišite procedure i pravila?
Šta ozna
č
ava skra
ć
enica “GIS”?
O
d
č
ega zavisi proces razvoja poslovnih informacionih sistema i koje faze obuhvata?
Koje su obaveza kompanije prema svojim zaposlenim u PIS, i kojim dokumentom
su obuhva
ć
ene?
11. ELEKTRONSKO POSLOVANJE
Usvajanjem gradiva iz ovog poglavlja stu-
den
ti
ć
e razume
ti
glavne faze razvoja i razlike
koncepata e-poslovanja i e-trgovine, poslovne
modele i koncepte e-trgovine, ulogu i zna
č
aj
razvoja internet tehnologija i web-a, koncepte
marke
ti
nga i marken
ti
ških komunikacija i potre-
bu bolje zaš
ti
te web servisa.
325
E
LEKTR
O
NSK
O
P
O
SL
O
VAN
J
E
11.1. UVOD
Elektronsko poslovanje (e-poslovanje), elektronska trgovina (e-trgovina), elektron-
sko bankarstvo i drugi oblici elektronskih transakcija koriste zajedni
č
ki segment Inter-
net tehnologija - intranet i ekstranet mreže i servise, koji su odlu
č
uju
ć
i faktor za iskorak
organizacije iz okvira elektronskog poslovanja u granicama same organizacije na ot-
voreno i neograni
č
eno elektronsko tržište preko Interneta umreženih korisnika u celom
svetu.
Na razvoj svih oblika elektronskih transakcija, odlu
č
uju
ć
e je u
ti
cao razvoj Internet
tehnologija i svetske mreže (weba) sa gotovo neograni
č
enim
mogu
ć
nos
ti
ma izbora,
pogodnos
ti
ma pristupa i konkurencijom cena ponuda svake vrste.
Poseban porast
imaju
svi oblici e-trgovine. Razvijene su jedinstvene tehnologije, modeli trgovine, marken
ti
ški
modeli
,
modeli komunikacija i pla
ć
anja u oblas
ti
e-trgovine
.
Uporedo sa razvojem korisnih elektronskih servisa na Internetu i web-u, rastu i
brojne zloupotrebe i napadi na elektronske servise, podatke i informacije. Zna
č
ajno je
pove
ć
ana potreba za zaš
ti
tom svih vrsta e-transakcija na web-u preko globalne komu-
niacione Internet mreže.
11.2. RAZVOJ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKE
TRGOVINE
Brojni autori tvrde da e-trgovina obuhvata ceo svet elektronski baziranih ak
ti
vnos
ti
organizacija koje podržavaju razmenu na tržištu, uklju
č
uju
ć
i cele IKT sisteme organiza-
cija, a drugi da e-poslovanje obuhvata sve elektronski bazirane ak
ti
vnos
ti
, uklju
č
uju
ć
i i
e-trgovinu. Iako oba koncepta imaju podjednako prihvatljive argumente, potrebno ih je
razlikova
ti
, pošto postoje razlike izme
đ
u ta dva fenomena.
Elektronsko poslovanje
(
e-busines
) su digitalno omogu
ć
ene transakcije i procesi u
okviru jedne organizacije uz pomo
ć
i pod kontrolom njenog informacionog sistema.
E-poslovanje ne obuhvata komercijalne transakcije izvan granica organizacije gde se
vrši razmena vrednos
ti
.
Elektronska trgovina
(
Electronic Commerce
ili
e-Commerce
) je razmena poslovnih
informacija, održavanje poslovnih veza i vo
đ
enje poslovnih transakcija izme
đ
u razli
č
i
ti
h
organizacija putem telekomunikacionih mreža i predstavlja nešto više od skupa Inter-
net tehnologija. E-trgovina
je
kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem
ra
č
unarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne
infrastrukture.
O
mogu
ć
ava digitalno omogu
ć
ene komercijalne transakcije izme
đ
u or-
326
I
N
FO
RMATIKA
ganizcija (B2B), organizacija i pojedinaca (B2C), izme
đ
u pojdinaca (C2C), organizacija i
vladinih agencija (B2G), vladinih agencija (G2G) itd. Digitalno omogu
ć
ene transakcije
obuhvataju sve transakcije zasnovane na digtalnoj tehnologiji ra
č
unara, ra
č
unarskih
mreža i Interneta. Komercijalne transakcije se odnose na razmenu nov
č
ane vrednos
ti
izme
đ
u organizacija
,
ili individualnih granica poslovnih sistema u zamenu za proizvode
i/ili servise.
Č
esto se e-trgovina poistove
ć
uje sa e-poslovanjem, što suš
ti
nski nije ta
č
no iako je
u krajnjem slu
č
aju i e-trgovina samo jedan vid e-poslovanja. E-trgovina i e-poslovanje
preklapaju se na granici poslovnog sistema organizacije u ta
č
ki u kojoj se, na primer, in-
terni sistem organizacije povezuje sa snabdeva
č
ima i kupcima. Aplikacije e-poslovasnja
prelaze u e-trgovinu kada se vrši razmena vrednos
ti
,
(Slika 11.1).
Slika 11.1 Razlike izme
đ
u e-poslovanja i e-trgovine
U oblast e-trgovine uklju
č
ene su brojne nau
č
ne discipline kao što su ekonomija,
informacioni sistemi, menadžment, ra
č
unarstvo, sociologija, ra
č
unovodstvo i
fi
nansije,
menadžment tržišta i marke
ti
ng (Slika 11.2)
Slika 11.2 Discipline uklju
č
ene u oblast e-trgovine
328
I
N
FO
RMATIKA
Univerzalni standardi
:
Postoji jedinstven skup standarda tehni
č
kih medija usvojen
širom sveta, koji omogu
ć
ava interak
ti
vni rad na globalnoj svetskoj mreži - Internetu.
Dovode do promena industrijske strukture u pogledu smanjivanja barijera za ulazak
na tržište
,
pove
ć
anja konkurencije unutar jedne industrijske grane i diferencijacije
strategije prodaje. Smanjuju se troškovi industrijske proizvodnje i ukupnog poslovan-
ja snižavanjem komunikacionih i ra
č
unarskih troškova i omogu
ć
ava delovanje široke
strategije
.
Informaciono bogatstvo
:
Video, audio i tekstualni sadržaji za marke
ti
ng su integri-
sani u jednu marke
ti
nšku poruku i jedinstveno potroša
č
ko iskustvo. Dovodi do prom-
ena industrijske strukture redukovanjem ja
č
ine u
ti
caja snažnih distribucionih kanala na
efekte trgovine
.
Dolazi do promene troškova industrijskog i kompanijskog poslovanja
smanjivanjem potrebe za radom klasi
č
nih prodavaca
.
Poboljšava se strategija podrške
nakon obavljene prodaje
.
Interak
ti
vnost:
Potroša
č
i su angažovani u dijalogu koji dinami
č
ki prilago
đ
ava iskustvu
pojedinca i
č
ini ga sau
č
esnikom u procesu isporuke robe na tržište. Dovodi do promene
industrijske strukture redukovanjem rizika od zamene prodatog proizvoda kroz ve
ć
e
prilago
đ
avanje potrebama kupca/grupe kupaca -poboljšanje personalizacija
(kasto-
mizacije)
. Smanjuje troškove industrijskog i kompanijskog poslovanja smanjivanjem
potrebe za rad klasi
č
nih prodavaca i omogu
ć
ava nove diferencijalne strategije
.
Personalizacija (kastomizacija)
:
Personalizacija marken
ti
ških poruka i proizvoda zas-
niva se na njihovom prilago
đ
avanju individualnim potrebama i karakteris
ti
kama ku-
paca/grupe kupaca. Dovodi do promene industrijske strukture redukovanjem rizika od
zamene prodatog proizvoda i smanjenjem barijera za ulazak na tržište. Tako
đ
e, sman-
juje vrednos
ti
troškova lanaca snabdevanja u industriji i prodaji smanjivanjem potrebe
za radnom snagom klasi
č
nih prodavaca
.
Informaciona gus
ti
na:
Dovodi do promena industrijske strukture slabljenjem zna
č
aja
snažnih distribucionih i prodajnih kanala
,
pomeranjem pregovara
č
ke snage direktno
na kupce. Dolazi do redukovanja industrijskih i kompanijskih troškova snižavanjem
troškova pristupa, obrade i distribucije informacija o dobavlja
č
ima i potroša
č
ima
.
Kratka istorija klju
č
nih ta
č
aka razvoja e-trgovine prikazana je u Tabeli 1.
329
E
LEKTR
O
NSK
O
P
O
SL
O
VAN
J
E
Tabela 1. Kratka istorija razvoja e-trgovine
Kompanija/tehnološko rešenje
Klju
č
ni rezulta
ti
Baxter Healthcare, SAD
Primi
ti
vna forma B2B upotrbom telefonskog modema u
bolncama za naru
č
ivanje materijala (ranih 1970-
ti
h); PC-
zasnovani sistemi za daljinske porudžbine (1980-
ti
h).
Electronic Data Interchange
(EDI)
EDI
F
ACT standard razvijen sa ciljem razmene komercijal-
nih dokumenata i obavljanje transakcija preko privatnih
mreža (1980-
ti
h).
French Minitel videotext system,
(
F
rancuska)
Kombinacija telefona i 8” ekrana u funkciji prve B2C
arene (1981); u upotrebi 15 miliona aplikacija pla
ć
anja
sa telefonskim ra
č
unom za kupovinu karata, putovanje,
maloprodaju, bankarske usluge.
World Wide Web
Razvijen prvi pretraživa
č
(
browser
) 1993, a prvi reklamni
baner (
banner ads
) emitovan 1995.
Na razvoj e-trgovine presudno je u
ti
cao fenomen umrežavanja PC ra
č
unara i rast
Interneta, web-a. Internet je formiran u kasnim 1960-
ti
m. Danas povezuje više od 500
miliona ra
č
unara širom sveta. Povezuje preduze
ć
a, obrazovne ins
ti
tucije, vladine agen-
cije, pojedince itd. Internet pruža brojne servise, kao što su: e-pošta, transfer dokume-
nata (
F
TP)
,
č
et i novinske grupe (
newsgroups
), e-prodaja, istraživanje, muzika, video,
ves
ti
itd. Internet doživljava izuzetno brz razvoj. Internet Hostovi (ra
č
unari, radne sta-
nice, serveri) sa domenskim imenom rastu sa stopom od 5
0
% godišnje (70 miliona u
2000., 170 miliona u 2003.). U pore
đ
enju sa uvo
đ
enjem ranijih tehnologija u svako-
dnevni život, potrebno vreme za prihvatanje Interneta je znatno kra
ć
e. Tako je u SAD
vreme potrebno da 30% doma
ć
instava redovno koris
ti
radio bilo je 38 godina, televizije
- 17 godina, a Interneta i Weba svega 8 godina (1993-2001). Rast razvoja Interneta i
raznovrsnih sadržaja na webu prikazan je na Slici 11.3.
Slika 11.3 Rast Interneta (a) i sadržaja na Web-u (b)
331
E
LEKTR
O
NSK
O
P
O
SL
O
VAN
J
E
HTML (
Hyper Text Markup Language
) je jezik iz porodice jezika za ozna
č
avanje
(
Markup Language
).
J
ezici za ozna
č
avanje se ponekad svrstavaju u programske jezike
što je pogrešno. Uloga jezika za ozna
č
avanje je da ozna
č
e delove dokumenta.
O
snovna uloga Web servera (nekad se naziva i HTTP serverom) je da osluškuje na
portu 80
,
podrazumevanom za HTTP protokol, na dobijeni zahtev prona
đ
e traženi doku-
ment u lokalnom skladištu dokumenata i njegov sadržaj pošalje klijentu ili, u slu
č
aju da
traženi dokument ne postoji, klijentu pošalje poruku o grešci.
O
snovna uloga Web pretraživa
č
a (eng.
Web browser, User Agent
) je da korisni
č
ke
zahteve za HTML dokumen
ti
ma i ostalim resursima prevodi u instrukcije HTTP protoko-
la, šalje HTTP zahteve, prihvata HTML dokumente i prezentuje ih korisnicima. Pre samog
slanja HTTP zahteva
,
Web pretraživa
č
ima zadatak da dekomponuje URL i u skladu sa
rezultatom formira zahtev
.
Uniform Resource Iden
ti
fi
er
(URI) predstavlja skup karaktera (slova, brojeva i speci-
jalnih znakova) koji služi za iden
ti
fi
kovanje resursa. Cilj identi
fi
kovanja je mogu
ć
nost
pristupa svakom od resursa na mreži.
Uniform Resource Locator
(URL) je podskup URI-a
i njegov zadatak je, osim iden
ti
fi
kovanja, opis akcije koju treba izvrši
ti
nad resursom.
Internet i Web
su samo dve od brojnih tehnologija
,
ali u
ti
č
u najzna
č
ajnije na e-trgo-
vanje
.
O
stale tehnologije obezbe
đ
uju uspostavljanje poslovnih modela i strategije e-tr-
govine. Eksplozivni po
č
etni rast e-trgovine po
č
etkom '90-
ti
h smenjuje zastoj u usponu
,
a za
ti
m sledi period dugoro
č
no uspešne i stabilne eksploatacije. Razvoj e-trgovine je
usko povezan za razvoj Internet tehnologija.
11.3.1 U
ti
caj Interneta na razvoj e-trgovine
Na bazi Internet tehnologija organizacije uspostavljaju interne lokalne mreže u gra-
nicama poslovnog sistema, tzv.
intranet
mreže. Intranet je interni IKT sistem zasnovan
na Internet klijent/server arhitekturi (Slika 11.5) izme
đ
u zaposlenih pojedinaca i po-
jedinih sektora organizacije. Intranet mreža je prvi korak u razvoju infrastrukture za
e-poslovanje u organizaciji.
Slika 11.5 Lokalna ra
č
unarska mreža klijent-server
ti
pa
332
I
N
FO
RMATIKA
Klju
č
ne karakteris
ti
ke B2E (
Business to Employee
)
intraneta
č
ine
fi
zi
č
ke komponente
i
informacioni sadržaj
.
F
izi
č
ku infrastrukturu
intraneta
č
ine: mrežna infrastruktura (LAN
,
MAN, WAN), bar
jedan ra
č
unar sa instaliranim serverskim programom (uklju
č
uju
ć
i TCP/IP protokol) i do-
datni ra
č
unari sa klijentskim programom (uklju
č
uju
ć
i TCP/IP protokol i Web pretraživa
č
).
Rad zaposlenih putem
intraneta
pove
ć
ava e
fi
kasnost, smanjuje troškove poslovanja sa
papirima i pove
ć
ava brzinu zanavljanja informacija. Intranet
tako
đ
e obuhvata program-
ski
Firewall
– logi
č
ku mrežnu barijeru
za zaš
ti
tu intranet mreže
od pristupa neauto-
rizovanih korisnika iz drugih mreža ili organizacija i neovlaš
ć
eno koriš
ć
enje Interneta
od strane zaposlenih, za
ti
m program za iden
ti
fi
kaciju i auten
ti
fi
kaciju korisnika (npr.
proxy
ili auten
ti
fi
kacioni server), program za šifrovanje podataka i an
ti
virusni program
za zaš
ti
tu intraneta od virusa, drugih malicioznih programa i hakera sa Interneta
.
Ekstranet
organizacije je ra
č
unarska mreža organizacije Internet
ti
pa koja omogu
ć
ava
pristup legalnih udaljenih korisnika.
Ekstranet
je privatni inter-organizacijski informa-
cioni sistem koji povezuje intranet dve ili više kompanija u poslovno udruženje. Poznat
je kao prošireni intranet, ima važnu ulogu u opštoj poslovnoj strategiji mnogih kom-
panija i omogu
ć
ava im da izgrade udruženja sa dobalja
č
ima i drugim organizacijama
na me
đ
unarodnom nivou. Ekstranet mreža u celini tehnološki podržava sve zahteve
e-trgovine.
O
rganizacije mogu uspostavi
ti
extranet na jedan od tri mogu
ć
a na
č
ina:
Bezbedna privatna mreža
(
Secure private network
) koja
fi
zi
č
ki povezuje više intra-
net mreža preko iznajmljenih telefonskih linija, (Slika 11.6).
Slika 11
.
6 Ekstranet mreža na bazi bezbedne privatne mreže
Javna mreža
, koja koris
ti
javne komunikacione mreže kao što su javni servisi teleko-
munikacionih mreža (
Public Switched Telecommunica
ti
on Network
) ili Internet, (Slika
11.7).
334
I
N
FO
RMATIKA
Kataloški prikaz
za pronalaženje i dostavljanje poslovnih informacija;
Usluge na zahtev kupca
, npr. sposobnost pravljenja spiska predmeta koje je ku-
pac selektovao za porudžbinu i
Obradu transakcija,
tj
.
obavljanje
ti
pi
č
nih prora
č
una pri transakcijama kao što je
dodavanje poreza na cenu i troškova dostave
.
Tipi
č
an primer prozora web lokacije za e-trgovinu prikazan je na Slici 11.9
.
Slika 11.9 Primer web lokacije za e-trgovinu
11.3.2.1 Digitalni (elektronski) novac
Novac
je sve ono što je opšte prihva
ć
eno kao medijum za razmenu dobara, merilo
vrednos
ti
roba i sredstvo za pla
ć
anje roba i usluga. Novac ima tri osnovne funkcije i to
kao:
sredstvo razmene
,
jedinica za ra
č
unanje
i
skladište vrednos
ti
. Novac u elekton-
skom okruženju ili e
lektronski novac
de
fi
niše se kao speci
fi
č
na „
monetarna informaci-
ja
”
koja se putem digitalnih signala prenosi u „realnom vremenu” izme
đ
u u
č
esnika u
transakciji koji obavljaju pla
ć
anje. Elektronski novac je virtualan, ne poznaje geografske
granice i može se prak
ti
č
no u trenutku prebaci
ti
na velike udaljenos
ti
. U sistemu e-
trgovine e-novac zamenjuje pla
ć
anje gotovinom i
č
ekom. Primeri
online
pla
ć
anje elek-
tronskim novcem i
o
ffl
ine
modela
fi
zi
č
kog pla
ć
anja gotovino ili
č
ekom prikazani su na
Slici 11.1
0.
335
E
LEKTR
O
NSK
O
P
O
SL
O
VAN
J
E
Slika 11.1
0
Primeri
online
i
o
ffl
ine
sistema pla
ć
anja
11.3.2.2. Bezbednost elektronske transakcije
Poslovanje na Internetu donosi velike prednos
ti
, ali i rizike od brojnih zloupotreba,
napada malicioznim programima (virusi, crvi, trojanci, rutkitovi, i sl.) i namernih haker-
skih napada. Zato elektronske transakcije zahtevaju visoku zaš
ti
tu
privatnos
ti
, poverlji-
vos
ti
, raspoloživos
ti
i integriteta
. Tipi
č
ni bezbednosni zahtevi i ciljevi zaš
ti
te elektron-
skih
fi
nansijskih transakcija su zaš
ti
ta:
privatnos
ti
(
privacy
) li
č
nih podataka u
č
esnika u transakciji,
auten
ti
č
nos
ti
u
č
esnika
(
authen
ti
city
) koja zahteva veri
fi
kaciju iden
ti
teta,
autorizacija u
č
esnika
(
authoriza
ti
on
) za prava pristupa i razmenu
transakcije,
neporicivost
(
nonrepudia
ti
on
) izvršenih ak
ti
vnos
ti
i
integritet
(
integrity
) podataka i informacija u transakciji.
Savremena tehnologija elektronskog (digitalnog) potpisa i infrastruktura javnog
klju
č
a–PKI (
Public Key Infrastrukture
) obezbe
đ
uju najve
ć
i deo mehanizama zaš
ti
te
elektronskih transakcija u brojnim elektronskim aplikacijama, (Slika 11.11).
Slika 11
.
11 Primena elektronskog potpisa u e-transakcijama
337
E
LEKTR
O
NSK
O
P
O
SL
O
VAN
J
E
Zaglavlje za razmenu klju
č
eva
koris
ti
se kod podprotokola za razmenu klju
č
eva
IKE –
(
Internet Key Exchange
) kao jednog od tri IPSec podprotokola. IKE je prilagodljiv
protokol za uspostavljanje metoda auten
ti
fi
kacije, kriptografskih algoritama i dužina
klju
č
eva, kao i za razmenu samih klju
č
eva izme
đ
u u
č
esnika komunikacije.
SSL protokol
,
originalno razvijen od
Netscape
-
a, je protokol napravljen da obezbe-
di kriptovanje podataka i auten
ti
fi
kaciju izme
đ
u Web klijenta i Web servera. Protokol
po
č
inje sa fazom
rukovanja
u kojoj se pregovara o algoritmu za kriptovanje (npr. DES
ili IDEA) i klju
č
evima i auten
ti
fi
kuje se server klijentu.
O
pcionalno, klijent se može au-
ten
ti
fi
kova
ti
serveru.
J
ednom kada je rukovanje obavljeno i prenos podataka po
č
ne, svi
podaci su kriptovani sesijskim klju
č
em o kojem se pregovaralo tokom faze rukovanja.
SSL se mnogo koris
ti
u e-trgovini implemen
ti
ran je u svim važnijim Web pretraživa
č
ima
i Web serverima i osnova je za siguran protokol transportnog nivoa (TSL).
SSL i TSL nisu ograni
č
eni samo na Web aplikacije; mogu se koris
ti
ti
za auten
ti
fi
kaciju
i kriptovanje kod IMAP-a (
Internet Mail Access Protocol
). SSL se može posmatra
ti
kao
sloj koji leži izme
đ
u aplikacionog i transportnog sloja. Sa strane koja šalje, SSL prima
podatke (kao što su HTTP ili IMAP poruka iz neke aplikacije), kriptuje ih i prosle
đ
uje
kriptovane podatke do
sokita
.
Sokit
je kompozitna adresnu jedinica transportnog i
mrežnog sloja koju
č
ine IP adresa izvorišta, port izvorišta, protokol transportnog sloja,
port odredišta i IP adresa odredišta. Na drugoj strani koja prima podatke SSL
č
ita po-
datke iz
sokita
, dešifruje ih i prosle
đ
uje podatke do aplikacije.
Zbog jednostavnos
ti
i ranog razvoja, SSL je implemen
ti
ran svuda u pretraživa
č
ima,
serverima i so
ft
verima za e-trgovinu na Internetu.
O
vi serveri i
č
ita
č
i koji omogu
ć
avaju
SSL obezbe
đ
uju popularnu pla
tf
ormu za transakcije platnim kar
ti
cama. I pored toga
SSL nije speci
fi
č
no skrojen za transakcije platnim kar
ti
cama, ve
ć
za generi
č
ku sigurnu
komunikaciju izme
đ
u klijenta i servera.
Zbog svog generi
č
kog dizajna, SSL-u nedostaju mnoge karakteris
ti
ke za sigurnost
platnih kar
ti
ca za e-trgovinu
.
Generi
č
ki ser
ti
fi
kat ne ukazuje da li je pošiljalac autorizo-
van da prima narudžbine preko platnih kar
ti
ca, ni
ti
da je kompanija pouzdani prodavac.
O
vo dozvoljava prodavcu da vara. Postoji sli
č
an problem i sa autorizacijom klijenta.
Č
ak i ako je koriš
ć
ena SSL autorizacija klijenta, klijentski ser
ti
fi
kat ne vezuje prodavca
za speci
fi
č
nu autorizovanu platnu kar
ti
cu; tako da pošiljalac nije sigurna da je prdavac
autorizovan da napravi narudžbu preko platne kar
ti
ce.
O
vo otvara vrata svim vrstama
prevara, ukulju
č
uju
ć
i narudžbe sa kradenim platnim kar
ti
cama i poricanje naru
č
enih
stvari od strane mušterija.
O
rganizacije
Viza
i
Mastercard
su razvile SET
(Secure Electronic Transac
ti
on)
stan-
dard za bezbedne elektronske transakcije, kojeg mnogi korisnici mešaju sa zaš
ti
tnim
SSL protokolom. SET je standard za obavljanje transakcija kreditnim/debitnim kar
ti
ca-
ma preko Interneta. Tehni
č
ku pomo
ć
organizacijama koje u okviru svog poslovanja vrše
elektronske transakcije, pružaju brojne organizacije iz oblas
ti
IKT sistema, kriptogra
fi
je
i Interneta kao što su
Microso
ft
,
Netscape
,
RSA
,
VeriSign
i dr
.
338
I
N
FO
RMATIKA
11.4 SERVISI I MODELI E TRGOVINE
E
-
trgovina obuhvata
obavljanje trgova
č
kih poslova preko Interneta - prodaju roba
i usluga koji se mogu isporu
č
i
ti
tradicionalnim putem (
o
ff
-
line
), prodaju proizvoda ili
usluga koji se mogu digitalizova
ti
i distribuira
ti
on
-
line
(programi, audio/video zapisi
itd
.
). Internet je klju
č
na infrastruktura za e-trgovinu
,
koje se može smatra
ti
uvodom u
digitalnu ekonomiju
i napredno poslovanje za pojedince, organizacije i vlade država
.
E-trgovina se, zavisno od kriterijuma klasi
fi
kacije, može klasi
fi
kova
ti
na dva mogu
ć
a
na
č
ina, u odnosu na
primenjenu tehnologiju
i
ti
pove u
č
esnika na tržištu
.
U odnosu na
primenjenu tehnologiju
, e-trgovina se
klasi
fi
kuje na
:
Direktnu (Peer-to-Peer, ili P2P)
,
koju omogu
ć
avaju programske aplikacije
ti
pa
Gnutella, Napster
,
Kazza, Tornet
i dr
.
Korisnici me
đ
usobno direktno razmenjuju
muzi
č
ke i video sadražaje, programe, fajlove i dele druge ra
č
unarske resurse
,
bez
intervencije tržišta.
O
vaj
ti
p komunikacije koris
ti
se u C2C modelu e-trgovine
.
P2P so
ft
verske mreže su i dalje pod udarom zakona o zaš
ti
ti
autorskih prava u
ve
ć
ini država u svetu.
Mobilnu trgovinu (M-comerc),
omogu
ć
avaju
beži
č
ni mobilni ure
đ
aji
,
kao što su
PDA
,
iPhone
,
iPod
ili savremeni mobilni telefon, koji se mogu koris
ti
ti
za pristup
Internetu izvan klasi
č
ne kancelarije.
U odnosu na
ti
pove u
č
esnika na tržištu
,
e-trgovina se klasi
fi
kuje u više modela,
prikazanih u proširenoj matrici e-trgovine, (Tabela 11.2).
Tabela 11.2 Matrica e-trgovine
Poslovni
sistem
Potroša
č
Vlada
Poslovni sistemi
B2B
B2C
B2G
Potroša
č
i
C2B
C2C
C2G
Vlada
G2B
G2C
G2G
B2B
(
Business-to-Business
)
model e-trgovine koris
ti
interorganizacijski IKT sistem
ili ekstranet, u kojem kompanija upravlja transakcijama unutar njenog sopstvenog
vrednosnog lanca
,
ili zajedno sa drugim kompanijama i organizacijama. B2B model se
ponekad naziva
Business-to-Employee
(
B2E
) kada je fokusiran na upravljanje ak
ti
vnos-
ti
ma unutar svoje organizacije. U
č
esnici u ovom
ti
pu e-trgovine su organizacije i poslov-
ni sistemi
.
340
I
N
FO
RMATIKA
C2C
(
Consumer
-
to-Consumer
)
je
model e-trgovine u kojem potroša
č
i direktno proda-
ju robu ili usluge drugim potroša
č
ima
on-line
putem. Uklju
č
uje i prodaju nekretnina,
automobila i dr. preko
on-line
oglasa. Najpozna
ti
ji primer C2C je web sajt
eBay.com
,
koji
obezbe
đ
uje reklamiranje li
č
nih usluga na Internetu ili ponudu konsal
ti
ng usluga. Neki
aukcijski sajtovi nude mogu
ć
nost C2C elektronske trgovine
,
omogu
ć
avaju
ć
i korisnicima
da ponude robu na
on-line
aukcijama.
O
vaj oblik transakcija podrazumeva u
č
eš
ć
e i
tre
ć
e strane u
online
trgovini. Tre
ć
a strana može bi
ti
neki aukcijski sajt
,
kao što su:
eBay,
Gnutella
za prodaju muzike,
Monsters
za
online
poslove,
Owners.com
za klasi
fi
kovane
reklame, itd. Poseban oblik C-C transakcija predstavljaju transakcije u direktnoj komu-
nikaciji ra
č
unara
(
peer-to-peer
) komunikaciji bez posrednika, koju omogu
ć
avaju pro-
grami, kao što su
KazaA
,
Tornet
i dr.
eBay.com
, kreira
prostor za trgovinu
gde potroša
č
i
mogu da
ti
robu na aukciju ili direktno proda
ti
drugim potroša
č
ima
.
11.4.1. Faze razvoja e-trgovine
U razvoju e-trgovine javljala su se brojna ograni
č
enja, od kojih su na uspon e
-trgovine u modelu B2C najviše u
ti
cali slede
ć
i faktori (Tabela 11.3).
Tabela 11.3
F
aktori ograni
č
enja u razvoju B2C modela e-trgovine
Skupa tehnologija
Koriš
ć
enje Interneta zahteva PC kon
fi
guraciju od
najmanje 500$ i mese
č
nu pretplatu od oko 20$
Kompleksan so
ft
verski interfejs
Koriš
ć
enje web-a zahteva instalaciju kompleksnog
opera
ti
vnog sistema i seta aplikacija sa kojim je
daleko složenije rukova
ti
nego sa TV ili telefonom
Skup so
fi
s
ti
ciranih veš
ti
na
Veš
ti
ne potrebne za efek
ti
vno koriš
ć
enje Interneta
i kapaciteta e-trgovina daleko su zahtevnije od
recimo za TV ili novine
Neprekidno kulturološko
povezivanje sa
fi
zi
č
kim tržištem
i tradicionalnim iskustvom
kupovanja
Za ve
ć
inu ljudi kupovina je kulturni i socijalni
doga
đ
aj
,
gde se ljudi sre
ć
u direktno sa trgovcima i
drugim potroša
č
ima; ovo iskustvo još nije mogu
ć
e
prene
ti
u digitalno okruženje
Konstantna globalna nejednakost
koja ograni
č
ava pristup telefonima
i personalnim ra
č
unarima
Ve
ć
i deo svetske populacije nema telefonske
usluge, PC ili mobilne telefone
U razvoju e-trgovine razlikuju se dve klju
č
ne faze:
e-trgovina I
i
e-trgovina II
faze.
Upravo ova ograni
č
enja B2C modela e-trgovine nastala u fazi I, dovela su do razvoja
nove faze e-trgovine.
341
E
LEKTR
O
NSK
O
P
O
SL
O
VAN
J
E
Prva faza razvoja e-trgovine
(
E-trgovina I
) trajala je u periodu 1995-2000. godine.
O
snovne karakteris
ti
ke ove faze razvoja e-trgovine su eksplozivni rast po
č
ev od 1995. i
široka rasprostranjenost reklamiranja proizvoda na Web-u
.
Prva faza razvoja e-trgovine
završava se 2000. godine kada su mnoge
dot com
kompanije ugašene
.
Za IKT stru
č
njake
i sa aspekta informaciono komunikacionih tehnologija ova faza
razvoja e-trgovine predstavljala je potvrdu snage IKT razvijanih u poslednjih 40 i više
godina, uspešno proširenje sa primene ranog Interneta na personalne ra
č
unare (PC) i
lokalne ra
č
unarske mreže i viziju univerzalnih komunikacija
.
Za ekonomiste
prva faza razvoja e-trgovine zna
č
i pojava potencijalno perfektnog
tržišta,
Bertrand Market
– a, na kome su cene, troškovi i informacije o kvalitetu ravno-
merno distribuirane
,
postoji prak
ti
č
no beskona
č
an broj ponu
đ
a
č
a u me
đ
usobnoj kon-
kurenciji. Na ovom tržištu potroša
č
i imaju pristup relevantnim tržišnim informacijama
u bilo kojoj ta
č
ki na svetu, a prodavci imaju ravnopravan direktan pristup milionima
potroša
č
a.
Prvu fazu e-trgovine karakteriše nestanak tržišnih posrednika u trgovini izme
đ
u
proizvo
đ
a
č
a i potroša
č
a, koji su zamenjeni sa direktnim pristupom proizvo
đ
a
č
a i nosi-
laca usluga svojim potroša
č
ima. Razvija se
trgovina bez trenja
(
Fric
ti
on-free komerc
)
sa
vizijom trgovine u kojoj su informacije jednako raspodeljene, cene transakcija su niske
i dinami
č
ki se podešavaju stvarnim uslovima ponude i potražnje
.
Zna
č
aj posrednika
je minimiziran, a nelojalne konkurentske prednos
ti
prak
ti
č
no eliminisane.
O
dlu
č
uju
ć
u
konkurentsku prednost s
ti
č
u organizacije koje prve startuju na tržištu i brzo ga osva-
jaju -
prve na potezu
. Stvara se
mrežni efekat
zna
č
aja tehnologije e-trgovine, koji nas-
taje kada svi relevantni u
č
esnici imaju koris
ti
od
č
injenice da svi koriste ista sredstva ili
proizvode (opera
ti
vni sistemi, telefonski sistemi, aplika
ti
vni programi i dr.). U ovoj fazi
rasla su i ulaganja
fi
nansijskih sredstava uloženih u razvoj Interneta.
O
d 2000. godine
dolazi do stagnacije ulaganja u razvoj Interneta, (Slika 11.15). Pad akcija kompanija za
e-trgovinu u toku 2000-te predstavlja kraj faze razvoja e-trgovine I. Ipak, ovo je dovelo
do otrežnjenja i preispi
ti
vanja perspek
ti
ve e-trgovine, kao i razvoja novih metoda za
ostvarivanje poslovnog uspeha u e-trgovini
.
Slika 11.15 Ulaganje u razvoj Interneta u prvoj fazi e-trgovine
343
E
LEKTR
O
NSK
O
P
O
SL
O
VAN
J
E
Prednos
ti
e-trgovine
u odnosu na klasi
č
nu trgovinu
su brojne, a najzna
č
ajnije su: niži
troškovi transakcija, objedinjavanje celokupnog ekonomsko/prodajnog procesa, tržištu
se nudi druga
č
iji na
č
in kupovine, obimniji su katalozi proizvoda, unapre
đ
eni interak
ti
v-
ni odnosi sa kupcima i dr.
Perspek
ti
ve razvoja e-trgovine
su sve izvesnije. E-trgovina trenutno obuhvata oko
10% ukupne ekonomije SAD. Rast prihoda koji po
ti
č
e od servisa na Internetu je 20 puta
ve
ć
i od rasta prihoda u ostatku ekonomije SAD. U Srbiji u 2007. godini 50% od uku-
pnog prometa banaka izvršeno je u sektoru e-bankarstva. U pore
đ
enju sa celokupnim
poslovanjem SAD, kod kompanijske prodaje dobara i usluga preko Interneta tri puta
je verovatnije da
ć
e se smanji
ti
troškovi, dva i po puta je verovatnije da
ć
e se pove
ć
a
ti
produk
ti
vnost i više od dva i po puta je verovatnije da do
đ
e do rasta tržišta i proboja
na novo tržište
.
11
.
4
.
2. Poslovni modeli e-trgovine
Poslovi u organizaciji bilo kojeg
ti
pa izvršavaju se kroz izvršavanje poslovnih procesa
i ak
ti
vnos
ti
u
ti
m procesima. Model poslovanja ili poslovni model se de
fi
niše kao skup
ak
ti
vnos
ti
u cilju ostvarivanja dobi
ti
(pro
fi
ta) na tržištu. Ak
ti
vnos
ti
se planiraju u formi
biznis plana
, kojim se opisuje poslovni model. Poslovni model e-trgovine je speci
fi
č
an u
smislu da koris
ti
jedinstvene kvalitete tehnologija i prednos
ti
Interneta i Web-a
.
Poslovni modeli na Internetu mogu bi
ti
opš
ti
(
horizontalno tržište
) ili
specijalizova-
ni
(
ver
ti
kalno tržište
). Pregled poslovnih modela e-trgovine na Internetu prikazan je u
Tabeli 11.5
.
Tabela 11.5 Pregled poslovnih modela e-trgovine
344
I
N
FO
RMATIKA
Generi
č
ki
poslovni model
e-trgovine sadrži 8 klju
č
nih komponen
ti
: predlog vrednos
ti
,
model prihoda, šanse na tržištu, konkurencija (konkurentsko okruženje), konkurentska
prednost (konkurentnost), tržišna strategija, organizacioni razvoj i
ti
m za upravljanje.
U Tabeli 11.6 prikazani su zbirno klju
č
ne komponente poslovnih modela i pitanja na
koje te komponente moraju da
ti
odgovore
.
Tabela 11.6 Klju
č
ne komponente poslovnih modela
Komponente
biznis modela
Klju
č
na pitanja
1.
Predlog vrednos
ti
Zašto kupac treba da kupi od vas?
2.
Model prihoda
Kako
ć
ete zaradi
ti
novac?
3.
Šansa na tržištu
Šta je
prostor za trgovinu (tržište)
koji želite
opsluživa
ti
i kolika je njegova veli
č
ina?
4.
Konkurentsko okruženje
Ko još zauzima vaš planirani
prostor za trgovinu
?
5.
Konkurentska prednost
(konkurentnost)
Koje posebne prednosi vaša
fi
rma donosi na
prostor za trgovinu?
6.
Tržišna strategija
Kako planirate da promovišete vaše proizvode, ili
servise da privu
č
ete ciljne grupe potroša
č
a?
7.
Organizacioni razvoj
Koji je
ti
p organizacione strukture u okviru
fi
rme-
potreban za realizaciju biznis plana?
8.
Tim za upravljanje
Koje vrste iskustava i obrazovanja je vežno da imaju
lideri kompanije?
Predlog vrednos
ti
de
fi
niše kako proizvodi ili servisi jedne kompanije zadovoljavaju
potrebe potroša
č
a.
O
va komponenta daje odgovor na klju
č
na pitanja zašto bi potenci-
jalni kupac izabrao vašu kompaniju
,
a ne neku drugu, odnosno, šta nudi vaša kompani-
ja
,
šta ne nude ili ne mogu da ponude druge konkurentske kompanije?
Model prihoda
opisuje na koji na
č
in
ć
e kompanija ostvariva
ti
prihod
,
pro
fi
t i su-
periorno povra
ti
ti
inves
ti
rani kapital
.
Model prihoda
u poslovnom modelu
e-trgovine
obuhvata:
model reklamiranja
,
model pretplate (u
č
lanjivanja)
,
model provizije za transakciju
,
model prodaje i
model partnerskih odnosa (a
fi
lacioni model)
346
I
N
FO
RMATIKA
Savršeno (perfektno) tržište
je ono na kome nema asimetrije tržišta i nelojalne
konkurencije, budu
ć
i da sve kompanije imaju jednak pristup svim proizvodnim/ tržišnim
faktorima. Kompanija koris
ti
svoju konkurentsku prednost za pos
ti
zanje dodatne pred-
nos
ti
u odnosu na tržišta u okruženju
.
Strategija nastupa na tržištu
obuhvata
viziju, inicija
ti
ve i kontrolne ta
č
ke u dugoro-
č
nom detaljnom planu nastupa kompanije na novom tržištu i na
č
ina privla
č
enja novih
kupaca. Potencijalnim kupcima treba prene
ti
klju
č
ne elemente strategije nastupa. Po-
znato je da i najbolji biznis plan ne
ć
e ima
ti
uspeha ukoliko nije na odgovaraju
ć
i na
č
in
plasiran potencijalnim kupcima
.
Organizacioni razvoj
opisuje kako
ć
e se kompanija organizova
ti
za zahtevani po-
sao.
O
rganizacija posla se uobi
č
ajeno deli na funkcionalne celine – odeljenja, odseke,
sektore i Slika, zavisno od veli
č
ine i
ti
pa organizacije. Uobi
č
ajeno se razvoj hijerarhijske
strukture organizacije kre
ć
e od opštenih ka specijalizovanim poslovima
,
u skladu sa
rastom i razvojem organizacije
.
Upravlja
č
ki
ti
m
zaposlenih u organizaciji odgovoran je za realizaciju biznis modela
.
Dobro je uspostavi
ti
jak menadžerski
ti
m, koji pruža trenutni kredibilitet inves
ti
tori-
ma, partnerima i klijen
ti
ma. Me
đ
u
ti
m, ni jak menadžerski
ti
m
č
esto ne može da spasi
slab i neadekvatan biznis model. Zato je neophodno da menadžerski
ti
m ima mogu
ć
-
nost promene i rede
fi
nisanja biznis modela ukoliko je to neophodno
.
11
.
4
.
2.1. Najzna
č
ajniji B2C modeli poslovanja
O
d opš
ti
h modela poslovanja e-trgovine najzna
č
ajniji B2C modeli poslovanja su:
portal, e-prodaja (e-blagajnik),
provajderi sadržaja, transakcini brokeri, kreatori tržišta,
provajderi usluga i provajderi okupljanja interesnih grupa.
Portal
obezbe
đ
uje snažan alat za pretraživanje web
-
a i integrisani paket sadržaja i
web servisa. Po pravilu portal koris
ti
kombinovani model prihoda –
pretplate, prihoda
od reklamiranja
i
provizija po transakciji
. Portali mogu bi
ti
opš
ti
za horizontalno e-tržište
i specijalizovani za ver
ti
kalno e-tržište koji se nazivaju
vortali
.
E-prodaja (e-blagajnik)
je
online
verzija tradicionalne trgovine na malo, a obuhvata:
virtualnu trgovinu
-
online
prodavnice,
virtuelne i
fi
zi
č
ke trgovine -
online
distribucione kanale kompanija koje imaju is-
tovremeno i
fi
zi
č
ke prodavnice
,
kataloške trgovine
-
online
verzije
fi
zi
č
kih kataloga koji se šalju poštom
,
online trgovinske centre
-
online
verzije trgovinskih centara i
direktnu prodaju
roba preko Web-a
.
347
E
LEKTR
O
NSK
O
P
O
SL
O
VAN
J
E
Provajderi sadržaja
su informa
ti
vne i kompanije za zabavu koje nude digitalne
sadržaje preko Web-a.
O
d modela prihoda
ti
pi
č
no koriste reklamiranje, pretplatu, ili
model prihoda na osnovu provizije preko partnera
.
Transakcini brokeri
procesiraju
online
prodajne transakcije, a kao model prihoda
ti
pi
č
no koriste model transakcionih
provizija
.
Kreatori tržišta
koriste Internet tehnologije za kreiranje e-tržišta na kome se
susre
ć
u kupci i prodavci. Po pravilu koriste model prihoda zasnovan na transakcionim
provizijama
.
Provajderi usluga
nude
online
servise, a kao model prihoda naj
č
eš
ć
e ko-
riste direktnu prodaju ili pretplatu.
Provajderi okupljanja interesnih grupa
obezbe
đ
uju
online
okupljanje pojedinaca sli
č
nih interesovanja u cilju povezivanja i razmene infor-
macija. Prihod se ostvaruje kroz provizije za usmeravanje i reklamiranje ili pretplatu
.
11
.
4.2.2. Najzna
č
ajniji B2B modeli poslovanja
B2B model e-trgovine na Internetu verovatno je najzastupljeniji. Internet se
č
esto
naziva B2B Hub
,
tako
đ
e poznat kao
prostor za
trgovinu/razmenu ili e-tržište
gde
dobavlja
č
i i trgovci na veliko mogu da obave transakcije. Može bi
ti
opšte -horizontalno
tržište ili specijalizovano - ver
ti
kalno tržište
.
Najzna
č
ajniji B2C modeli poslovanja su:
e-distributeri, B2B provajderi servisa
,
posrednici (matchmakers) i informacioni posrednici (infomediari)
.
E-distributeri
direktno snabdevaju proizvodima individualne poslovne sisteme, a
kao model prihoda naj
č
eš
ć
e koriste direktnu prodaju.
B2B provajderi servisa
prodaju
poslovne servise drugim kompanijama, a kao model prihoda koriste direktnu prodaju
ili pretplatu.
Posrednici (matchmakers)
povezuju razli
č
ite poslovne sisteme, a naplatu
usluga vrši po transakciji, ili na osnovu provizije za usluge
.
Infomediari (informacioni
posrednici)
nalaze i preprodaju poslovne informacije.
11
.
4
.
2.3. Biznis modeli u ostalim oblas
ti
ma E-trgovine u razvoju
U oblas
ti
e-trgovine svi
ti
povi modela i modeli poslovanja nisu podjednako razvijeni
na e-tržištu. U razvoju su:
C2C biznis model
,
P2P biznis model, M-komerc biznis modeli
i sistemska podrška biznis modelima e-trgovine
.
C2C biznis model
omogu
ć
ava povezivanje potroša
č
a sa drugim potroša
č
ima i
najuspešniji su modeli kreiranja e-tržišta
.
P2P biznis model
omogu
ć
ava potroša
č
ima
zajedni
č
ko koriš
ć
enje fajlova i servisa preko Web-a bez posedovanja zajedni
č
kog servi-
sa, ali je još uvek otvoreno pitanje kako prona
ć
i adekvatan model prihoda
.
M-komerc
biznis modeli
su
tradicionalni biznis modeli e-trgovine prošireni sa novom beži
č
nom
tehnologijom koja omogu
ć
ava mobilni pristup Web-u. Na Slici
11
.
16 prikazan je dijag-
ram trenda rasta
M-komerc
modela e-trgovine u svetu do 2005. godine.
349
E
LEKTR
O
NSK
O
P
O
SL
O
VAN
J
E
Slika 2.17 Web lokacija
Pricline.com
Aukcijsko posredništvo
je
tradicionalni poslovni model koji se danas uspešno pri-
menjuje i na Internetu. Posrednici koji se bave aukcijskom prodajom zara
đ
uju na os-
novu provizije od ostvarenih transakcija koje su pokrenute na ponu
đ
enom sajtu (npr.
eBay.com
). Elektronske aukcije su atrak
ti
vne za potencijalne kupce zahvaljuju
ć
i svojoj
mul
ti
medijalnoj prirodi; na njima se
č
esto mogu na
ć
i vrlo kvalitetno odra
đ
ene prezen-
tacije proizvoda koji se prodaju.
O
n
-
line
aukcije donose zna
č
ajne uštede vremena i
novca kupaca. E-aukcionari ostvaruju prihode i od promociono-reklamnih ak
ti
vnos
ti
na
svojim
on
-
line
sajtovima.
Agen
ti
za pretraživanje
,
on
-
line agen
ti
ili
inteligentni
agen
ti
- „robo
ti
” su posebni
programski posrednici koji traže na Internetu odre
đ
ene cene
,
raspoloživu robu ili us-
luge, prema speci
fi
kaciji kupaca. Pozna
ti
ji agen
ti
za pretraživanje su
MySimon.com, Ly-
coshop.com, RUSure.com, DealTime.com
i dr. Upotrebljavaju so
ft
ver koji sadrži vešta
č
ku
inteligenciju.
O
vakav vid poslovanja je perspek
ti
van, jer se predvi
đ
a da „robo
ti
” mogu
izvrši
ti
komparaciju faktora kupovine, kao što su kvalitet, vreme isporuke, popust na
koli
č
inu i drugo. Na Slici 11.18 prikazana je web lokacija
mySimon
.
350
I
N
FO
RMATIKA
Slika 11
.
18 Primer
online
agenta
On-line reklamiranje
je poslovni model koji proširuje na
č
ine emitovanja reklamnih
programa putem tradicionalnih medija - radija i televizije. Web lokacija predstavlja novi
medijum preko koga se može emitova
ti
sadržaj radio ili TV programa, pa i brojnih mul-
ti
medijskih
ti
pova raklama.
Na web lokacijama se nude i druge usluge poput e-pošte, razgovora dopisivanjem
(
chat
),
online
foruma itd.
O
sim standardnih web servisa, na web lokacijama se gotovo
redovno postavljaju i reklamne poruke u vidu
banner-a,
(Slika 11.19)
.
Slika 11
.
19 Primer banera za
on-line
reklamiranje
Portali
predstavljaju Web lokacije koje poseduju veliki broj linkova sa drugim web
lokacijama koje nude dodatne informacije vezane za odre
đ
enu oblast. Portali mogu
bi
ti
javni (npr.,
Yahoo
) ili privatni (npr., korporacijski portali). Na portalu se mogu nudi
ti
opšte informacije ili informacije koje su usmerene ka odre
đ
enoj interesnoj grupi koris-
nika.
352
I
N
FO
RMATIKA
koriste web logove, kola
č
i
ć
e (
cookies
), Web bubuce (
bugs
) i
spyware/adware
programe
za pro
fi
lisanje potroša
č
a – istraživanje navika, poseta omiljenim lokacijama, hobija i
potreba. Me
đ
u
ti
m, istovremeno ovi programi mogu snimi
ti
li
č
ne podatke kao što su
broj kreditne kar
ti
ce, do kojih veš
ti
hakeri lako mogu do
ć
i i zloupotrebi
ti
ih. Zato je za
mnoge potroša
č
e, koriš
ć
enje ovih sistema - ugrožavanje privatnos
ti
.
O
tuda se na
č
in
zaš
ti
te privatnos
ti
– poli
ti
ka privatnos
ti
prodajnih i reklamnih mreža, kao i pravilna up-
otreba novih tehnologija, moraju regulisa
ti
uskla
đ
enim nacionalnim zakonima
.
O
blast e-trgovine otvara brojna socijalna i e
ti
č
ka pitanja. Svaka organizacija koja
izgra
đ
uje sistem e-trgovine treba da uspostavi e
ti
č
ka pravila za rad na Internetu. Skup
e
ti
č
kih pravila organizacije treba da obuhva
ti
, najmanje slede
ć
e eksplicitne izjave da:
organizacija poštuju prava privatnos
ti
kupca
,
li
č
ni podaci kupca ne
ć
e bi
ti
distribuirani bez njegovog li
č
nog odobrenja,
kompanija informiše kupce o nameri da koris
ti
njihove li
č
ne podatke dobijene
prilikom
online
transakcije
,
kompanija obavezno traži odobrenje od kupca za takvu namenu,
kompanija poštuje prava vlasništvu u mrežnom poslovanju i komunikaciji i na
č
in,
i da kompanija nadgleda i pra
ti
navike kupca na Web sajtovima samo u legi
ti
mne
poslovne svrhe (reklamiranja, ponude, marke
ti
nga).
11.5. ZAKLJU
Č
AK
E-trgovina predstavlja razmenu poslovnih informacija, održavanje poslovnih veza i
vo
đ
enje poslovnih veza izme
đ
u organizacija putem telekomunikacionih mreža i poseb-
no Interneta. E- trgovina je dovela do reorganizacije unutrašnjeg poslovnog procesa i
udruženja poslovnih organizacija kao i do kreiranja proizvoda u skladu sa potrebama
kupca. Postoje tri glavne kon
fi
guracije e-trgovine koje se zasnivaju na Internet teh-
nologiji:
intranet, extranet
i
javni Web sajtovi.
Intranet je interni informacioni sistem zasnovan na Internet tehnologiji, koji obuh-
vata TCP/IP protokole i Web alate i me
đ
usobno povezuje pojedinace i delove odeljen-
ja unutar organizacije. Intranet
č
ine
fi
zi
č
ke komponente (tehnologija) i informacioni
sadržaj. Extranet je privatni, me
đ
uorganizacijski informacioni sistem koji povezuje in-
tranet dve ili više kompanija u poslovnom udruženju. Extranet proširuje kros-funkcio-
nalne ak
ti
vnos
ti
me
đ
u poslovnim partnerima i unapre
đ
uje njihove poslovne veze.
E-trgovina je namenjena za poslovne transakcije sa kupcima. Mada e-trgovina ima
mnogo tehni
č
kih zahteva, zahtevi koje treba ispuni
ti
za funkcionisanje Web servera
,
so
ft
vera za e-trgovinu i bezbednost e-transakcija su posebno važni
.
Kompanije koje posluju putem Interneta treba da de
fi
nišu e
ti
č
ke norme ponašanja
i da obezbede da kupac bude upoznat sa njihovim odlukama
.
353
E
LEKTR
O
NSK
O
P
O
SL
O
VAN
J
E
11.6. KLJU
Č
NI TERMINI
Inteligent agents
(inteligentni on-line agen-
ti
)- agen
ti
„robo
ti
” za pretraživanje, posebni
programski posrednici koji traže na Internetu
odre
đ
ene cene, raspoloživu robu ili usluge,
prema speci
fi
kaciji kupaca.
Business to Business
(
B2B
) – e-trgovina koja
obezbe
đ
uje digitalno omogu
ć
ene komercijal-
ne transakcije izme
đ
u organizcija.
Business to Commerc (B2C
) - e-trgovina koja
obezbe
đ
uje digitalno omogu
ć
ene komercijal-
ne transakcije izme
đ
u organizacija i pojedina-
ca.
Business to Government (B2G)
- e-trgovina
koja obezbe
đ
uje digitalno omogu
ć
ene komer-
cijalne transakcije izme
đ
u organizacija i vladi-
nih agencija.
Commerce to Commerce
(C2C)- e-trgovina
koja obezbe
đ
uje digitalno omogu
ć
ene komer-
cijalne transakcije izme
đ
u pojdinaca.
Digital money
(Digitalni (elektronski) novac)
-
elektronski
novac koji se de
fi
niše kao speci-
fi
č
na „monetarna informacija” koja se putem
digitalnih signala prenosi u „realnom vreme-
nu” izme
đ
u u
č
esnika u transakciji koji obavlja-
ju pla
ć
anje.
Extranet
(Ekstranet) - prošireni intranet
,
ra
č
u-
narska mreža organizacije Internet
ti
pa koja
omogu
ć
ava pristup legalnih udaljenih korisni-
ka; privatni inter-organizacijski informacioni
sistem koji povezuje dve intranet mreže
.
Electronic Commerce
(Elektronska trgovina)
- razmena poslovnih informacija, održavanje
poslovnih veza i vo
đ
enje poslovnih transak-
cija izme
đ
u razli
č
i
ti
h organizacija putem tele-
komunikacionih mreža i predstavlja nešto više
od skupa Internet tehnologija.
E-business
(Elektronsko poslovanje) - digital-
no omogu
ć
ene transakcije i procesi u okviru
jedne organizacije uz pomo
ć
i pod kontrolom
njenog IKT sistema.
Government to Government (G2G
) – digital-
no omogu
ć
ene komercijalne transakcije iz-
me
đ
u vladinih agencija.
Intranet - interni IKT sistem zasnovan na Inter-
net klijent/server arhitekturi.
M-comerc
(Mobilna trgovina) - omogu
ć
ava-
ju je beži
č
ni mobilni ure
đ
aji, kao što su PDA,
iPhone, iPod ili savremeni mobilni telefon, koji
se mogu koris
ti
ti
za pristup Internetu izvan
klasi
č
ne kancelarije.
Security protocols
(Sigurnosni protokoli) – ko-
riste se za zaš
ti
tu e-transakcija, kao što IPSec
(IP Security protocol) i SSL (Secure Sokets La-
yer).
Virtual Private Network - VPN
(Virtuelna pri-
vatna mreža) - koriste javne mreže (PSTN) sa
zaš
ti
ć
enim protokolima (IPSec, SSL) i obez-
be
đ
uje siguran „tunel” za povezivanje intra-
neta poslovnih partnera kroz nebezbedne
mreže Interneta
.
L
ITERATURA
355
LITERATURA
:
1. Beekman
George,
Computer Con
fl
uence –exploring tomorrow’s tegnnology,
Pren
ti
ce Hall
, 2006.
2. Bishop
Ma
tt
,
Computer Security: Art and Science,
Pearson Educa
ti
on, 2003
3.
J
ames A. Senn,
Informa
ti
on technology: principles, prac
ti
ces, opportuni
ti
es
,
Pren
ti
ce Hall, 2004
4.
F
IPS 186-2,
Digital Signature Standard
, h
tt
p://csrc.nist.gov/publica
ti
ons/
fi
ps/.,
2005.
5.
F
IPS 196,
En
ti
ty Authen
ti
ca
ti
on Using Public Key Cryptography
, h
tt
p://csrc.nist.
gov/publica
ti
ons/
fi
ps/, 2005.
6. Laudon C. K., Traver C. G.,
E-commerc. Bisiness, technology, society
, 2. Izdanje,
Addison Wesley, 2004.
7. Milosavljevi
ć
M, Veinovi
ć
M, i dr.
ECDL moduli 1, 2, 3, 4, 6, 7,
Univerzitet Singi-
dunum, 2006., ISBN: 86-85891-(01 do 07)-x
8. Milosavljevi
ć
M., Grubor G.,
Osnovi bezbednos
ti
i zaš
ti
te informacionih sistema
,
Univerzitet Singidunum, 2006.
9. Veinovi
ć
M.,
J
evremovi
ć
A.,
Uvod u ra
č
unarske mreže
, Univerzitet Singidunum,
2007., ISBN 978-86-85891-14-4
10. Veinovi
ć
M., Šimi
ć
G.,
Uvod u baze podataka
, Univerzitet Singidunum, 2007.
ISBN 978-86-84277-70-3
11. NIST IR 7298,
Glossary of Key Informa
ti
on Security Terms,
h
tt
p://csrc.nist.gov/
publica
ti
ons/nistpubs/.
12. NIST SP 800-100,
Informa
ti
on Security Handbook: A Guide for Managers,
h
tt
p://
csrc.nist.gov/publica
ti
ons/nistpubs/.
13. NIST SP 800-25,
Federal Agency Use of Public Key Technology for Digital Signa-
tures and Authen
ti
ca
ti
on,
h
tt
p://csrc.nist.gov/publica
ti
ons/nistpubs/.)
14. Parker B. D., “
Informed consent,” “The higher ethic,” “Most restric
ti
ve ac
ti
on
”
15.
Security Challenges, Threats and Countermeasures,
h
tt
p://www.ws-i.org/Pro-
fi
les/BasicSecurity/SecurityChallenges-1.0.pdf
.
16. U.S. Copyright
O
ffi
ce Web Site: h
tt
p://lcweb.loc.gov/copyright/
17. www.wikipedia the free encyclopedia, 2008.
Odlukom Senata Univerziteta “Singidunum”, Beogrаd, broj 636/08 od
12.06.2008, ovaj udžbenik je odobren kao osnovno nastavno sredstvo na
studijskim programima koji se realizuju na integrisanim studijama Univerziteta
“Singidunum”.
CIP -
Каталогизација
у
публикацији
Народна
библиотека
Србије
,
Београд
