I N F O R M A T I K A
(skripta – Dukina pitanja )
1. NACELA SISTEMSKOG PRISTUPA
………… 3
2. UPRAVLJANJE IS
………… 4
3. KOMUNIKACIJE I POSLOVNI IS
………… 5
4. ORGANIZACIONE STRUKTURE I POSLOVNI IS
………… 6
5. ULOGA POSLOVNIH STRATEGIJSKIH IS
………… 7
6. VRSTE TRZINIH STRATEGIJA I POSLOVNI IS
………… 8
7. POSLOVNE SANSE U LANCU VREDNOSTI I POSLOVNI IS
………… 9
8. PRIMENA STRATESKIH POSLOVNIH IS
………… 10
9. IS ZA PROFESIONALNU PODRSKU (PSS)
………… 11
10. KANCELARIJSKI IS – AUTOMATIZAOVANA KANCELARIJA (OAS)
………… 11
11. UPRAVLJANJE KANCELARISKIM DOKUMENTIMA
………… 13
12. SOFTVER OAS
………… 13
13. IS OPERATIVNOG POSLOVANJA (TPS)
………… 16
14. SISTEMI ZA IZRADU MENADZERSKIH IZVESTAJA (MIS-ML)
………… 17
15. SISTEMI ZA PODRSKU ODLUCIVANJU (DSS)
………… 18
16. SISTEMI PODRSKE IZVRSNIM MENADZERIMA (EIS)
………… 19
17. EKSPERTNI SISTEMI (ES)
………… 20
18. STRUKTURA RACUNARSKOG HARDVERA
………… 21
19. KATEGORIJE RACUNARA
………… 21
20. PODELA OPERATIVNIH SISTEMA
………… 23
21. PROGRAMSKI JEZICI
………… 24
22. PROGRAMSKI JEZICI NAMENJENI PRIMENAMA U ODREDJENIM
OBLASTIMA
………… 27
23. VREDNOVANJE KVALITETA SOFTVERA
………… 28
24. FOND PODATAKA I INFORMACIJA
………… 29
25. STRUKTURA PODATAKA
………… 29
26. ORGANIZACIJA PODATAKA I INFORMACIJA
………… 30
27. DATOTEKA
………… 32
1
28. OPERACIJE SA DATOTEKAMA
………… 32
29. BAZA PODATAKA
………… 33
30. SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA (DBMS)
………… 34
31. LOGICKI I FIZICKI ASPEKT BAZE PODATAKA
………… 34
32. MODELI PODATAKA
………… 35
33. RELACIONI UPITNI JEZIK - SQL
………… 36
34. NOVI MODELI RAZVOJA BAZE PODATAKA
………… 36
35. NACIN OBRADE PODATAKA
………… 37
36. CENTRALIZOVANA I DISTRIBUIRANA OBRADA PODATAKA
………… 38
37. ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA (EDI)
………… 39
38. INTRANET I EKSTRANET
………… 39
39. ELEKTRONSKA TRGOVINA
………… 40
40. POSLOVNE FUNKCIJE I IS
………… 41
41. INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE
………… 42
42. INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA
………… 42
43. INFORMACIONI PODSISTEM RACUNOVODSTVA I FINANSIJA
………… 43
44. INFORMACIONI PODSISTEM KADROVA
………… 44
45. ORGANIZACIJA I ZADACI INFORMATIVNOG CENTRA
………… 45
46. ULOGA KADROVA U RAZVOJU IS
………… 46
47. INDENTIFIKOVANJE INFORMACIONIH POTREBA
………… 46
48. PLANIRANJE IS ARHITEKTURE U POSLOVNIM SISTEMIMA
………… 47
49. METODOLOSKI KORACI I NACIN STRATEGIJSKOG
INFORMACIONOG PLANIRANJA
………… 48
50. MERENJE I UPOREDJIVANJE POSLOVNE VEDNOSTI IS
………… 49
51. LINEARNI PRISTUP
………… 50
52. OSIGURANJE I ZASTITA POSLOVNOG IS
………… 51
2
UPRAVLJANJE IS
Glavni cilj upravljanja poslovnim IS je pracenje, merenje i korekcija troskova i rezultata njegove
“informaticke strukture”.
Metodolosku osnovu za procenu kvaliteta upravljanja IS cini
profitna funkcija IS
, cije utvrdjivanje
podrazumeva poznavanje odnosa angazovanih informacionih resursa i svakog proizvedenog izlaza,
njihovu koordinaciju i kontrolu.
Izlazi iz IS su informacione usluge koje se pruzaju upravljackim strukturama i operativnom osoblju.
Troskovi se mogu odnositi na hardver i sofver:
Troskovi hardvera
– ulaganje u kupovinu i instaliranje informaticke opreme, ulaganje za njeno
odrzavanje i gubitke koji se manifestuju zbog njenog zastarevanja
Troskovi softvera
– ulaganja oko izrade, kupovine i sadrzaja
Struktura upravljanja IS
– sacinjava skup usmeravajucih dejstava unutar sistema i komunikacije sa
drugim delovima poslovnog sistema – narocito sa stozerom upravljanja.
U praksi se primenjuju dva osnovna modela upravljanja:
Centralizovani model upravljanja
– na centralizaovan nacin se odredjuje obim informacionih
sadrzaja, maksimum angazovanja informacionih resursa i ostvarenih informacionih usluga, u
kome jedan centralni upravljac donosi sve odluke
Decentralizovani model upravljanja
– vrsi dekomponovanje upravljanja po pojedinim
delovima IS uz postojanje obaveznih veza prema centralnom upravljanju
U primeni bilo centralizovanog ili decentralizovanog modela, mora se stalno odrzavati
dinamicka
ravnoteza izmedju informacija i dobijenih rezultata
na osnovu njih. Ako te ravnoteza nema
menadzment ce traziti dodatne inforamcione sadrzaje, a to sigurno za sobom povalci i dodatna ulaganja i
troskove.
4
IS U POSLOVNOM SISTEMU
KOMUNIKACIJE i POSLOVNI IS
Jedinstvo poslovnog sistema se gradi na osnovama jedinstva sistema komunikacija, internog i eksternog
karaktera.
Svrha poslovne komunikacije je da obezbedi unutrasnje funkcionisanje poslovnog sistema i da ga
poveze sa relevantnim okruzenjem
. Komunikacija je “
zila kucavica
” i detreminanta uspesnosti
privredjivanja.
Komuniciranje predstavlja proces razmene izmedju elemenata i ucesnika aktivnosti u poslovnom
sistemu, pri cemu je komunikacija elementarni deo tog procesa. Utvrdjivanje efikasnosti delova i celine
poslovnih sistema je cilj savremenih modela komuniciranja.
Kod tradicionalnih modela komunikacija i
posiljalac
i
primalac
su aktivni ucesnici procesa
komuniciranja, a
komunikacija je dvosmerna
– odgovor, tj. reakcija primaoca kao povratnu
informaciju posiljaocu prve poruke.
Poruka
je simbolicki izrazen misaoni sadrzaj koji posaljilac ima na umu i namerava da saopsti
primaocu. Put kojim se poruka krece od posaljioca do primaoca je
komunikacioni kanal
. U poslovnom
sistemu postoje
neformalni kanali
komunikacija kroz koje informacije teku brze i spontanije i
formalni
kanali
za zvanicne poruke.
Proces kojim posiljalac odredjeni misaoni sadrzaj preobrazava u simbolicku formu naziva se
kodovanje
. Kada primalac preobrazava te simbole u misaoni sadrzaj, onda je to
dekodovanje
.
Savremeni modeli komunikacija su kompleksniji. Osnovni uslov uspesnog komuniciranja je da i
posaljilac i primalac imaju
predhodno utvrdjeni zajednicki repertoar znakova i dogovor da govore
jezikom u kome istom znaku odgovara isto znacenje
.
U praksi ne postoji sistem koji prenosi informacije bez smetnji, a smetnje cine
buka i izoblicenje
poruka
. Prepreke i ogranicenja uspesnom komuniciranju u poslovnom sistemu su:
Iskrivljivanje poruka
Namerno i nenamerno iskrivljivanje sadrzaja poruke
Informaciono izobilje ili suvisak informacija
Ostvarivanje procesa komunikacija moze biti sa aspekta vremena i prostora.
Vremenski kanal
karakterise maksimalan broj znakova koji se u jedinici vremena moze preneti,
a prostorni
brojem mesta
koja mogu da se smeste slova apstraktne azbuke.
Proces komunikacije u poslovnom sitemu moze se razmatrati na tri nivoa:
na nivou kominakcija
medju osobama, na nivou grupe i na nivou poslovnog sistema u celosti
.
5
Mrezna organizacija
– mrezni poslovni sistem cine:
centralno poslovno jezgro i ostali
ucesnici u mrez
i. Centralno poslovno jezgro cine eksperti za neku poslovnu funkciju i ono
preuzima ulogu stozera, povezujuci ostale ucesnike u mrezi i koordinirajuci njihove aktivnosti uz
podrsku savremene komunikacione tehnologije. Posto ekspertsko znanje poslovnog jezgra nije
potpuno za realizaciju proizvodnje i usluzne aktivnosti, onda se to na ugovorenoj osnovi
ostvaruje preko svojih poslovnih partnera koji su za to kompetentni i koji to obavljaju brze i uz
nize troskove.
Klaster organizacije
– karakteristicne su po
neformalnosti i decentralizaciji
. Sa ciljem
izvrsenja projekta, klaster organizacija postavlja radnike razlicitih specijalnosti sa specificnim
znanjem i iskustvom pod vodjstvom rukovodioca projekta. Zaposleni su locirani privremeno u
svojim funkcionalnim odeljenjma, ali se pozajmljuju na razliciti rok projektnom timu. Dok traju
poslovi na projektu oni pripadaju rukovodiocu projekta kao vodji projekt grupe. Struktura
zasnovana na klaster organizaciji zahteva odgovarajuci IS koji treba da obezbedi komunikaciju i
koordinaciju poslovnog sistema sa svojim relevantnim okruzenjem. Sistem za komunikaciju i
koordinaciju izmedju clanova tima u okviru kompanije naziva se
intranet
.
ULOGA POSLOVNIH STRATEGIJSKIH IS
IS koji svojim razvojem poboljsa konkurentsku poziciju poslovnog sistema poprima karakteristike
strategijskog IS.
Glavni pravci delovanja ka konkurentskoj prednosti primenom strategijskih IS su:
Redefinisanje osnovne poslovne delatnosti na bazi IS
Dizajniranje novih proizvodnih programa i usluga na bazi informacionih resursa
Promenom proizvodnog i usluznog programa u poslovnom sistemu primenom novih oblika
povezivanja sa IS
Redefinisanje osnovne poslovne delatnosti na bazi IS
- IT igraju glavnu ulogu u reinzinjeringu vecine
poslovnih procesa. Jedan broj poslovnih sistema nastoji da redefinise svoje poslovanje kada shvati da su
usli u sferu obrade informacija, iako to nije bila njihova delatnost (
Amazon Com
).
Dizajniranje novih proizvodnih programa i usluga na bazi informacionih resursa -
Drugi slucaj
kreiranja roba i usluga na osnovu informacija je da poslovni sistemi ciji proizvodi nemaju nikakve veze
sa informatikom, ulaze u informacionu arenu nudeci
ekspertizu
– znanje drugima u ovom domenu
poslovanja, kao i robu i usluge (
Prudential California Reality, Egghead
).
Promenom proizvodnog i usluznog programa u poslovnom sistemu primenom novih oblika
povezivanja sa IS -
Jedan od veoma prisutnih modela, je model transformacije proizvoda i procesa u
poslovnom sistemu sa primenom IS. Proizvod se moze kombinovati sa uslugama ili informacijama i na
taj nacin uciniti razlicitim od proizvoda koje nude konurenti (
Pet Smart
).
Iako su faktori transformacije poslovanja preduzeca mnogobrojni, sa sigurnosu mozemo reci da je
poslednjih godina uticaj IS veoma veliki. IS se mogu koristiti da kontrolisu poslovne procese, da
obezbedju optimalan nivo zaliha sirovina i gotovih proizvoda, da obezbedju nize troskove nabavke,
kupovine i drugo.
7
