TRENDOVI
Informacione tehnologije:
elementi I vestine za cuvanje stvaranje I prenosenje
informacija. Najvaznija komponenta IT su racunari.
Opsti trendovi su:
-
Odnos trosak/performance
: prednost racunara u odnosu na ljudsku snagu
(kompjuter ce za 10g kostati isto, a imace mnogo vecu snagu, dok ce radna snaga
poskupeti za duplo)
-
Objektivno – orjentisano okruzenje
: novi nacini programiranja I koriscenja
racunara kako bi se znatno smanjili troskovi izgradnje I odrzavanja
inform.sistema
-
Menadzment dokumenata
-
Mrezno racunovodstvo
: omogucava korisnicima da dodju do drugih korisnika I
pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji
-
Mobilna trgovina
: E-trgovina preko bezicnih aparata
-
Internet:
brz rast internet korisnika
-
Intranet
: unutar organizacije se sve vise koristi
-
Ekstranet
-
Korporativni portal
: odnosi se na WEB stranu firme kao ulaz za korporativne
portale, informacije itd.
-
Mrezno preduzece
: koje omogucava kontakte sa svim entitetima sa kojima firma
posluje
-
Opticke mreze
: telekomunikacione mreze velikog kapaciteta koje se koriste kod
interneta, videa….
MIKROPROCESOR
(Central Processing Unit)
Mikroprocesor
je cip koji upravlja radom mikroracunara. On dobija instrukcije od RAM
memorije, obradjuje podatke I vraca ih nazad kako bi se mogli prikazati ili uskladistiti.
CPU se sastoji iz:
-
Aritmeticko-logicke jedinice
: matematicke I logicke operacije potrebne za
obradu podataka. Kako ALU moze obavljati samo jednu operaciju u jedno vreme,
on koristi tzv.
registre
, a rezultati tih operacija su privremeno smesteni u
akumulatoru
-
Upravljaca jedinica
: nadgleda I upravlja radom svih pojednicnih delova
racunara, samim tim I samim racunarom. Tokom obrade podaci se prenose iz
jednog dela sistema u drugi I upravljacka jedinica upravlja-kordinira tom
obradom.
Mikroprocesori se izrazavaju u bitima I to 4,8,16,32 I 64 bita, gde se manji koriste kod
jednostavnih kalkulatora, a ovi poslednji npr.64bita kod PC Pentium racunara.
RAM MEMORIJA
(Random Access Memory)
RAM
omogucava izvrsenje programa ili trenutno skladistenje rezultata rada programa.
Da bi program mogao da se izvrsi, on se iz stalne memorije (hard disk) kopira u radnu
memoriju. Sadrzaj RAM-a se moze menjati, sto znaci da se podaci mogu upisivati I
brisati.
RAM memorija sadrzi: operativni system, aplikativni program….
Kriterijumi za kvalitet RAM-a su: kapacitet, brzina pristupa, nacin pakovanja,
proizvodjac.
ROM MEMORIJA
(Read Only Memory)
ROM
omogucava citanje iskljucivo fabricki upisanih podataka, pri cemu se podaci ne
mogu menjati tj. promene sadrzaja nisu moguce.
ROM sadrzi deo operativnog sistema koji se naziva BIOS, program za ukljucivanje I
startovanje sistema (Start Up), program za testiranje svih komponenti pri ukljucivanju….
HARD DISK
Hard disk
je glavn uredjaj za cuvanje podataka. Nalazi se u zatvorenom kucistu I
omogucava veliki “kapaciteti” unosa podataka.
Hard disk se sastoji od vise diskova pricvrscenih na jednu osovinu I zapis podataka se
vrsi sa obe strane diska.
Osnovni pramatri kvaliteta
su: kapacitet, vreme pristupa podacima, brzina obrtaja, disk
ploca, pouzdanost, otpornost, proizvodjac I cena,
Kapacitet se izrazava u gigabajtima.
APLIKATIVNI SOFTVER
Aplikativni softver
pomaze pri obavljanju poslova koje koristik zeli da obavi uz pomoc
racunara. To su programi za obradu teksta, rad sa bazama podataka, za prezentaciju,
evidenciju ili obracune plata itd.
Za svaku posebnu namenu mora postojati jedan aplikativni softver.
Aplikativni softverski paketi su:
-
Vertikalni
– pomazu korisnicima u razlicitim segmentima industrije. Npr.vodjenje
projekta, evidencije o zalihama itd.
-
Horizontalni
– koriste se za generalne poslove koji postoje u svim preduzecima.
Npr.za knjigovodstvo, racunovodstvo, finansije itd.
SISTEMSKI SOFTVER
Sistemski softver
i su programi koji upravljaju racunarskim sistemom:
-
Operativni sistem
: sluzi za pokretanje I rad racunara, vrsi kontrolu rada racunara I
predstavlja sponu izmedju korisnika I racunara
-
Usluzni programi
: omogucavaju korisniku upravljnje I kontrolu lokacija podataka
I hardverskih komponenti, kao I pripremanje diska za uzimanje podata, kopiranje
podataka sa jednog diska na drugi, stite kompjutere od virusa itd.
-
Programski softveri
: alta za resavanje zadataka pomocu kojeg se izradjuje
aplikativni softver. Za pisaje programa mora se korisiti neki od programskij jezika
Visual Basic, C++, Java itd.
-
Drajeveri
: softver pomocu kojeg se kontrolisu periferne jednici racunara. Oni
povezuju hardverske komponente sa racunarom.
PROGRAMSKI JEZICI
Podela programskih jezika na:
-
Masinski
: prva generacija programskih jezika. Programiranje ovim jezikom je
bilo podlozno greskama I programeri su morali znati sve o funkcionisanju
hardvera, a narocito procesora. Programi moraju biti napisani u binarnom kodu
koji je specifican za svaki racunar, te ovi programi nisu bili prenosivi na druge
racunare.
-
Asemblerski
: programi niskog nivoa. Isto kao I kod masinskih, programer je
morao dobro poznavati hardver da bi koristio ovaj jezik. Programi su se pisali u
simbolickom kodu, sto je olaksalo programeru u odnosu na masinske jezike. Ali,
takodje nisu prenosivi, jer su pisani za svaki racunar posebno
-
Proceduralni
: jezici trece generacije koji su nezavisni od hardvera, te ih nije bilo
potredno reprogramirati za druge racunare. Mogucnost pravljenja gresaka je mala.
Neki od ovih jezika su Basic, Pascal, Fortran itd.
-
Programski jezici cetvrte generacije
: njima se secificira sta je potrebno uraditi,
a ne kako. Dele se u tri kategorije:
Upitni jezici
(omogucavaju korisnicima pristup
bazama podataka
, Generatori izvestaja
(omogucavaju korisniku da oblikuje
izvestaj bez upustanja u detalje)
I Generatori aplikacija
(omogucavaju stvaranje
aplikadija koje se mogu sastojati iz vise programa). Mane ovih jezika su: manje
efikasni u brzini obrade I velicine kapaciteta memorije, manje su fleksibilni
tj.pruzaju manje mogucnosti programeru da iskoristi ono sto hardver pruza.
-
Objektivno-orijentisani jezici
: omogucavaju pravljenje programa koji povezuje
podatke I njihove operacije u zajednicke structure (objekti).
Objekti
razmenjuju
podatke koji sadrze instrukcije za menjanje atributa objekata. Programiranje ovim
jezikom je zasnova na tri koncepta: objekti, klase I nasledstvo.
INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA
Informacioni podsistem marketinga
treba da podrzi procese istrazivanja I analize
trzista kako bi se obezbedili podaci za strategiju razvoja, boljeg nastupa na trzistu, boljeg
upoznavanja partnera I korigovanjem proizvoda prema njihovim potrebama.
Aplikacije marketinga
cine
:
-
Sistem internih izvestaja
– koristi unutrasnje podatke poslovnog sistema koji je
povezan sa racunovodstvenim bazama podataka I koji sadrzi informacije o
tekucoj prodaji, zalihama, troskovima, dugovanjima, nabavci itd.
-
Sistem marketing obavestavanja
– obezbedjuje externe informacije o promenama
u poslovnom okruzenju tj.konkurentima (nadgledanju I pracenju rada). Primer:
godisnji izvestaji o poslovanju firmi
-
Sistem marketing istrazivanja
– process prikupljanja, obrade, cuvanja podataka o
uslovima na trzistu koji deluju na poslovanje: konkurenciji, potrosacima,
ponudama, cenama I uslovima prodaje itd.
-
Sistem analitickog marketinga
– sluzi kao podrska u odlucivanju u marketingu I
sastoji se od: banke podataka (organizovana kolekcija internih I externih podataka
koji su medjusobno logicki povezani), banka metoda obrade (programi kojima se
podaci mogu obradjivati), banka modela (skup modela koji sluze kao pomoc
marketingu u odlucivanju) I komunikacione veze (veza izmedju korisnika I
sistema koji podrazumeva mogucnost usvajanja zahteva korisnika I definisanje
jasnog sistema izvestavanja)
INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE
Informacioni podsistem proizvodnje
podrzava procese upravljanja proizvodnjom I to
planiranje materijala I kapaciteta, izdavanje radnih naloga I zahteva za nabavku, kao I
upravljanje procesom proizvodnje.
Aplikacije ovog podsistema su:
-
Upravljanje unutrasnjom logistikom I materijalom
– obuhvata aktivnosti pri
porucivanju, kupovini, ulaznoj logistici I otpremnoj logistici, kao I stanje zaliha
koje imaju
-
Planiranje proizvodnje I poslovnih operacija
– sadrzi softvere koji olaksavaju
plan nabavke, planiranje materijalnih zahteva sa ostalim funkcionalnim oblastima,
omogucavaju da se troskovi svedu na minimum I upravljanje projektima
