Dr Svetlana Lazarević Petrović
I N F O R M A T I K A
Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija
Šabac
Šabac, 2012.
Autor:
Dr Svetlana Lazarević Petrović
Izdavač:
Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija Šabac
2
UVOD
Naučno-tehnološki razvoj u poslednjih nekoliko decenija obeležen je pojavom i
naglom ekspanzijom novih tehnologija. Veliki broj informacija i njihov značaj u
savremenom svetu doveli su do stvaranja nove tehnologije koja se zove informaciona
tehnologija. Ova tehnologija omogućuje brzu i kvalitetn obradu i prenos informacija bez
obzira na njihovu količinu i strukturu. Informaciona tehnologija, kao posledica opšteg
naučno-tehnološkog razvoja, imala je izuzetno brz razvoj, što je povratno uticalo na
razvoj nauke i tehnike.
Uopšte govoreći, informacje imaju važnu ulogu u procesima odlučivanja i
upravljanja. U tom procesu, racionalne odluke se temelje na raspoloživim informacijama.
Nauka koja se bavi svime što je vezano za obradu podataka, odnosno informacija, naziva
se informatika. Pojam informatika počeo je da se primenjuje šezdesetih godina prošlog
veka, a nastao je spajanjem deliva francuskih reči INFORmation i autoMATIQUE.
Informatika je interdisciplinarna nauka koja proučava strukturu, svojstva informacija i
realizaciju njihove obrade.
Ideja o mašinskoj obradi podataka kao reprezenta informacija imala je svoje prve
pokušaje realizacije putem mehaničkih mašina koje su bile izrađene sredinom
devetnaestog veka. Međutum, tek je izuzetno dinamičan razvoj elektronske tehnologije
poslednjih decenija omogućio stvaranje efikasnih mašina za tu namenu. Cilj je bio da se
pomoću takvih uređaja omogući automatska obrada bez učešća čoveka u toku obrade.
Najvažniji uređaji za automatsku obradu podataka su računari. Iako je naziv računar
nastao od reči računati, računar nije samo uređaj za automatsko obavljanje računskih
operacija sa numeričkim podacima, jer je u praksi većina informacija nenumeričke
prirode.
Nauka o računarima i svemu onome što se odnosi na automatsku obradu podataka
naziva se računarstvo. Pojmovi računarstvo i informatika označavaju dva područja koja
se u velikoj meri preklapaju.
4
U poslednje vreme su sve izraženije značajne promene, posebno sa stanovišta
primene savremenih informacionih sistema koji se sve češće uključuju u poslovne
sisteme. Razvoj ovakvih informacionih sistema uglavnom se odvijao nesinhronozovano i
gotovo po pravilu dolazilo je do stvaranja nekompatibilnih sistema, sa različitim
standardima, u kojim je bilo dosta paralelizma, a u svakom sistemu su važila druga
"
pravila igre
"
.
Ovo se naročito nepovoljno odrazilo na korisnike koji po prirodi svog posla imaju
potrebu da komuniciraju sa razlićitim informacionim istemima. Upravo iz tih razloga u
poslednje vreme dolazi do integracionih procesa i do realizacije velikih nacionalnih i
međunarodnih projekata koji imaju za cilj uspostavljanje što jednostavnijeg i bržeg
protoka informacija do krajnjih korisnika informacionih sistema.
Pojavom personalnih računara u poslednjih desetak godina informacina tehnologija
sve je prisutnija u obavljanju svakodnevnih operativnih poslova, u vođenju raznih
evidencija, obavljanju finansijskih transakcija, optimizaciji proizvodnje itd. Relativno
niska cena personalnih računara i sve veća propusna moć telekomunikacionih kanala, uz
neophodnu standardizaciju razmene poruka putem računara, omogućuju povezivanje
svakog punkta koji poseduje personalni račnuar sa razgranatom mrežom informacionih
sistema. Na taj način se dobija daleko kvalitetnije i brže međusobno komuniciranje
učesnika u formiranju, predstavljanju i plasiranju proizvoda i usluga.
Naučno tehnička revolucija je u osnovi izmenila odnos između nauke i proizvodnje,
nauke i obrazovanja, proizvodnje i obrazovanja. Neslućeni razvoj i procvat nauke i
tehnike neposredno utiče na obrazovanje, njegov sadržaj, metode, tehnike i primenu, kao
i na ukupnu organizaciju nastave. Svedoci smo uvećanja kvaliteta i kvantiteta znanja što
se povećava geometrijskom progresijom.
Sve se više povezuju ranije oformljene nauke i stvaraju nove naučne discipline,
formiraju se svojstvene sinteze dve ili više naučnih oblasti u jedinstven celinu, što dovodi
do novih integrisanih oblasti znanja. Informacione tehnologije i primena računara u tome
imaju veoma veliki uticaj.
5
Komunikativnost
računara je od bitnog značaja i bez nje bi korisnicima bio od male
koristi. Računar može komnicirati sa svojim operaterom kao i sa drugim mašinama.
Računar može da primi podatke koje treba da obradi (ulazni podaci) i podatke (instrikcije
programa) koji ga upućuju šta i kako treba da radi. Zatim, računar može da servira svim
korisnicima rezultate obrade (izlazne podatke) bilo u štampanoj formi ili da preko njih
upravlja drugim mašnama. Dalje, računar može da obavlja specijalne radnje (operacije)
ako je za to projektovan. Tako, on može da primi podatke od drugih računara, od raznih
mernih uređaja koji mogu biti kilometrima udaljeni, zahvaljujući telekomunikacionim
uređajima za prenos podataka (bilo žično ili bežično). Takođe, računar može da radi na
više poslova odjednom u režimu raspodele vremena obrade raznim poslovima (time-
shaving) ili da izvršava nekoliko radnji simultano (multiprocesiranje).
Programska podrška
(skup programa) je obavezan deo svakog računara koja
omogućuje pravilno funkcionisanje svih delova računara i rešavanje zadataka iz prakse.
Te programe stvaraju proizvođači i korisnici računara.
Računar u proizvodnim i poslovnim sistemima
Računari se primenjuju u rešavanju raznih naučno tehničkih i poslovnih problema.
Takođe, nalaze neposrednu primenu u upravljanju složenim tehnološkim procesima i čine
jezgro automatizovanih informacioih sistema.
Mnoge organizacije, poslovne i proizvodne, državne i naučne ustanove koriste
računare. Zbog toga što se korisnici računara funkcionalno razlikuju, računari se
upotrebljavaju u raznom oblastima, na primer, u administraciji, inženjerstvu, prirodnim
naukama, socijalnim i humanitarnim naukama.
Korišćenje računara u administraciji
Ova vrsta obrade podataka čini deo poslovne obrade podataka i često se sa njom
identifikuje.
Brojni su primeri ove obrade: obračun ličnih dohodata, matična evidencija,
finansijsko i materijalno knjigovodstvo, praćenje zaliha, planiranje i praćenje procesa
proizvodnje (troškova i resursa), odlučivanje uz pomoć ekonomskih modela su neki od
problema koji sadaju u poslovnu obradu.
Može se slobodno reći da je ovo najrasprostranjenija oblast korišćenja računara. Ovoj
vrsti korisnika pripadaju i organizacije uprave, pošte, banke, osigurnja i druge ustanove u
kojima se koriste računari i to u oblastima: evidencije stanovništva, krediti, štednja,
katastri, dnevni bilansi, platni promet, praćenje likvidnosti, dugovanja i potraživanja
pojedinih organizacija itd.
7
