instrukcije pročitane iz odgovarajuće memorije. Kada se kaže samo
„procesor“ najčešće se misli na centralni procesor (engl. central processing
unit — CPU, centralna procesorska jedinica), ali postoje i procesori
specijalnih namena kao što su procesori signala, razni grafički procesori,
itd. Sam po sebi procesor ne čini računar, ali je jedan od najvažnijih delova
svakog računara.

Prvi procesori su bili mehanički i praktično nisu bili zaseban deo

računara (npr. kakve je projektovao Čarls Bebidž) zatim elektromehanički
(relejni) pa na bazi elektronskih vakuumskih cevi i bili su jako veliki. Do
značajnog smanjenja dimenzija i povećanja performansi došlo je
upotrebom tranzistora (miniprocesori) i, u drugoj polovini 20. veka,
integralnih kola (mikroprocesori).

Prvi mikroprocesor napravila je davne 1971. godine američka firma

Intel.   Od   tada,   pa   sve   do   danas,   svedoci   smo   vrtoglavog   napretka   u
mikroprocesorskoj   industriji.   Na   Intelovim   čipovima,   kompatibilnim   sa
8086,   bazirana   je   većina   današnjih   stonih   računara.   Na   tržištu
mikroprocesora, čija se vrednost meri milijardama dolara, danas se takmiče
brojni   proizvođači.   Neki   od   njih   prave   RISC   čipove   nekompatibilne   sa
najmasovnijim Intel x86 (popularan naziv za čipove kompatibilne sa 8086)
čipovima, dok drugi prave Intel kompatibilne procesore. Ova priča biće
uglavnom vezana za dva danas dominantna proizvođača x86 kompatibilnih
procesora, Intel i AMD. Dat je pregled celokupnog razvoja Intelove porodice
x86   procesora,   zaključno   sa   najnovijim   Pentiumom   4,   i   pregled

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Процесор

(preuzeto 07.05.2010.)