SEMINARSKI RAD
Tema
: INSTITUCIJA VOJNOG ATAŠEA
Jovanović Goran
U V O D
Nastanak vojne diplomatije kroz istoriju, proces je koji je išao uporedo sa
nastankom i razvojem opšte diplomatije. Moćna vojska unutar sopstvene
države, ispoljavala je svoj uticaj na sve institucije unutar države, pa i na
diplomatiju, stavljajući na prvo mesto poslove vojne prirode, koji su zahtevali od
diplomata dobro poznavanje vojne problematike. Kako su najbolji poznavaoci
vojnih pitanja profesionalni vojnici, tako je i njihovo znanje eksperata u radu
diplomatskih institucija postalo preko potrebno.
S vremena na vreme, vojni faktor u diplomatiji bio je nadmoćniji od opšteg, što
je rezultiralo pretežnošću vojne diplomatije nad opštom diplomatijom.. Takav
vid dominacije verovatno je bio nametnut i od strane tadasšnjih vladara, koji
pored toga što su bili državnici, bili su i vojskovodje, tačnije, političke i vojne
funkcije bile su koncentrisane u jednoj ličnosti.
Na prve podatke o delovanju profesionalnih vojnika za potrebe diplomatske
službe nailazi se u prvim vojnim delima, kada se shvatilo da je ratovanje veština
koja se može naučiti i iz knjiga."Rimski pisac Frontinus u svom delu Stratagems
(Ratna lukavstva), koje je pisno za obuku rimskih oficira opisuje kako je izvesni
Kaius Lelius poslat od strane Skipia u logor Sifaks pod izgovorom obavljanja
diplomatske misije. On je sa sobom poveo nekoliko visokih oficira sa zadatkom
da sprovedu strucno istraživanje. Oficiri su bili prerušeni u njegove sluge i kada
bi se neko od njih našao u situaciji da bude otkriven, ambasador bi ga okrutno
kaznio, da bi sve uverio da se radi o najobičnijem robu".
Srednji vek protekao je lišen komplikovanog ratovanja, tačnije nije bilo
naročitog vojnog planiranja kao ni taktičkih pokreta trupa, što ga je činilo
nezanimljivim za vojnodiplomatske aktivnosti. Makijaveli je bio jedan od retkih
autora koji je u svojim delima istraživao vojno-diplomatsku praksu Srednjeg
veka.
većini literature kao zvanični početak delovanja oficira unutar diplomatskog
predstavništva, odnosno kao zvaničan početak rada vojne diplomatije.
V O J N I A T A Š E
Reč ataše (fr. attacheer) znači pridodati, dodeliti na rad, primamiti, naviknuti se
na nešto , zavoleti nešto. Vojni ataše je pripadnik oružanih snaga koji službu
obavlja u ambasadi kao predstavnik vojnog establišmenta svoje države u
inostranstvu, i kojina ovoj funkciji uživa diplomatski status i imunitet.
Vojni ataše predstavlja opšti pojam koji uključuje osoblje iz svih grana oružanih
snaga, mada neke veće zemlje mogu imenovati atašea za svaki ogranak slušbe
ponaosob, kao što su atašei za vazduhoplovstvo ili mornaricu. Vojni ataše je
obično odgovoran za sve aspekte bilateralnih vojnih ili odbrambenih odnosa.
Godine 1961. prava i odgovornosti diplomata ozakonjeni su kroz Bečku
konvenciju, a atašeima je dat isti status. Oblast dejstva i struktura sistema
vojnih atašea, razlikuje se od zemlje do zemlje u zavisnosti od njenih
bezbednosnih prioriteta i raspoloživih sredstava.
Ambasada neke zemlje može da bude bez atašea, da ima jednog odgovornog
za sve vojne odnose, ili da ima nekoliko atašea od kojih svaki predstavlja
poseban ogranak oružanih snaga.
Sistem vojnih atašea SAD je najveći na svetu i broji na stotine osoba
rasporedjenih u 135 ambasada, dok s druge strane Švajcarska ima ukupno 17
atašea koji obavljaju bilateralne odnose sa 72 države.Kada se otvori konkurs za
poziciju vojnog atašea, regrutacija se vrši ili putem otvorenog konkursa ili na
predlog pojedinih grana službe. Vojni čin kandidata se razlikuje od zemlje do
zemlje i kreće se od potpukovnika ili pukovnika do general majora. Kandidati
govore jezik i poseduju znanje o državi kod koje se akredituju. Kada preuzme
poziciju, vojni ataše postaje podredjen ambasadoru i po rangu se nalazi na
drugoj, trećoj ili četvrtoj poziciji u ambasadi.U zemljama kao što je Austrija
ambasador može direktno da dodeljuje zadatke vojnom atašeu. Ali većina
atašea prima naredjenja od ministarstva odbrane. Ataše o svom radu u
redovnim intervalima izveštava odeljenje vojnih atašea i vojne obaveštajne
službe. Vojni ataše može biti opozvan sa funkcije u bilo kom trenutku ako se
smatra da više nije pogodan za tu poziciju.
Obuku vojnih atašea obično čine tri glavne komponente:
1. specijalizovan kurs jezika koji može trajati od nekoliko meseci do godinu
dana
2. obuka koja se odnosi na konkretne dužnosti vojnog atašea
3. kulturološka obuka radi navikavanja vojnog atašea na državu kod koje se
akredituje
Služba vojnog atašea obično traje tri godine.
Termin ataše ima veoma važno i precizno značenje u diplomatskoj praksi. Vojni
oficir prosto poslat u inostranstvo nije vojni ataše, a da bi to bio mora mu
pripadati pun diplomatski status, i kao takvom mora mu se garantovati potpuni
diplomatski imunitet. Vojni ataše je akreditovani predstavnik vojske kod stranih
država u ambasadama ili poslanstvima. Uživa imunitet diplomatskog
predstavnika i nosi uniformu samo u svečanim prilikama.
U početku su diplomatske službe koristile različite nazive za oficire u ambasadi,
poput naziva: drugi sekretar, vojni ataše, vojni izaslanik ili vojni opunomoćenik.
