VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO
Beograd
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
MONETARNA EKONOMIJA
INSTRUMENTI MONETARNO - KREDITNE
POLITIKE
Mentor: Student:
Radomir Vujadin Jelena Ibrajter
Broj indeksa: 202-002/11
Beogard, mart 2012.
SADRŽAJ
Uvod ............................................................................................................................... 3
1. Ciljevi i instrumenti monetarno-kreditne politike .......................................................... 4
2. Kvantitativni i kvalitativni instrumenti monetarno-kreditne politike ............................. 6
3. Obavezna rezerva banaka kao instrument monetarne politike ....................................... 8
3.1. Osnovne karakteristike i delovanja obavezne rezerve ............................................ 8
3.2. Osnovica obavezne rezerve ..................................................................................... 10
3.3. Struktura stopa obaveznih rezervi ........................................................................... 11
3.4. Ravnotežna i prosečna stopa obavezne rezerve....................................................... 12
4. Regulisanja kredita centralne banke poslovnim bankama ............................................. 15
5. Selektivna kreditna politika ........................................................................................... 16
6. Saradnja centralne banke sa poslovnim bankama ......................................................... 18
7. Ograničavanje (limitiranje) visine kredita poslovnih banaka......................................... 19
8. Politika minimalne stope likvidnosti poslovnih banaka ................................................ 20
9. Zaključak ....................................................................................................................... 22
10. Literatura ...................................................................................................................... 23
2
1. CILjEVI I INSTRUMENTI MONETARNO – KREDITNE
POLITIKE
Monetarno - kreditna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima
se imonetarno-kreditnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika
novčane mase, novčana cirkulacija u prometnim kanalima privrede, nivo, struktura i
dinamika kredita, likvidnost privrede, dužničko-poverilački odnosi ekonomskih
transaktora, privredna stabilnost itd.
Pomoću monetarno-kreditne politike, kao intregalnog instrumenta ekonomske
politike, ostvaruju se brojni ciljevi i zadaci u nacionalnoj privredi: povećanje zaposlenosti,
stabilnost cena, stabilna stopa privrednog rasta, ravnoteža platnog bilansa itd. Aktivnom i
angažovanom monetarno-kreditnom politikom osigurava se potrebna količina novca u
opticaju za nesmetano odvijanje proizvodnje i prometa, obezbedjuje se likvidnost
nacionalne privrede i spoljna likvidnost zemlje, uskladjuje se ponuda i tražnja novca i
kredita i sl.
U ostvarivanju ovih ciljeva monetarno-kreditna politika se služi odgovarajućim
instrumentima:
1. Eskontnom ili diskontnom stopom,
2. Kamatnom stopom,
3. Stopom obavezne rezerve,
4. Stopom rezerve likvidnosti,
5. Osnovicom za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti,
6. Selektivnim reeskontnim kreditima i
7. Politikom otvorenog tržišta.
Eskontna ili diskontna stopa je ustvari kamatna stopa po kojoj Narodna banka Srbije
daje poslovnim bankama kredite za likvidnost. Povećanjem ili smanjenjem eskontne stope
smanjuje se ili povećava ponuda novca i kredita, u zavisnosti od stabilnosti nacionalne
privrede. Time se vodi politika skupog i jeftinog novca i kredita. Kamatna stopa (na
kratkoročne, investicione i potrošačke kredite) poslovne banke vode ekspanzivnu ili
restiktivnu monetarno-kreditnu politiku, u zavisnosti od odnosa između ukupne nacionalne
ponude i efektive tržišta. Ako je tražnja veća od ponude povećava se kamatna stopa i
pooštravaju se ostali uslovi kreditiranja, i obrnuto, ako je realna ponuda veća od efektivne
tražnje kamatna stopa se smanjuje i riberalizuju se ostali uslovi kreditiranja.
4
Politiku stopa obaveznih rezervi vodi Narodna banka Srbije. Povećanjem ili
smanjenjem stope obavezne rezerve smanjuje se ili povećava kreditni potencijal poslovnih
banaka, pa imogućnost emitovanja kredita. Centralna banka propisuje procenat na depozite
op viđenju, koji poslovna banka uplaćuje kao obaveznu rezervu na račun kod NBS. Time
je stopa obavezne rezerve ograničavajući faktor kreditne i monetarne multiplikacije i
regulisanja kreiranja primarnog rasta.
Stopu rezerve likvidnosti samostalno određuju poslovne banke, radi regulisanja
sopstvene likvidnosti i solventnosti. Rezerve likvidnosti zavise od nivoa depozita po
viđenju i od oscilacije u nivou ovih depozita, kao i od stope rezerve likvidnosti koja se
primenjuje na dati obim depozita po viđenju, kod odgovarajuće banke. Osnovicu za
obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti određuje nivo depozita po viđenju kod
banaka. Proširenjem ili sužavanjem osnovica za obračun obavezne rezerve i rezerve
likvidnosti, sužava se i proširuju kratkoročni krediti potencijala banke, pa sledstveno tome
i kreditni potencijal.
Selektivni reeskontni krediti su namenski krediti za regulisanje novčanog optocaja i
likvidnosti, kao i ostvarenje određenih ciljeva ekonomske politike. Refinansiranje kreditnih
plasmana u određene namenske pravce (poljoprivreda, prodaja opreme i brodova u
inostranstvu, trajna potrošnja dobara itd.) spada u domen instrumenta kvalitativnog
monetarno-kreditnog regulisanja. Suština reestontnog limita ogleda se u sledećem: ukoliko
reeskontni limit iznosi 40% i ukoliko kreditni plasman banke iznosi 100 miliona dolara,
Narodna banka Srbije treba da refinansira kreditni plasman u iznosu od 40% što znači da je
poslovna banka dala kredit u iznosu od 60 miliona dolara, a NBS ostalih 40 miliona dolara.
Politiku otvorenog tržišta sprovodi Narodna banka Srbije u okviru svoje funkcije
regulisanja novca u opticaju. Narodna banka Srbije preko banaka kupuje samo prenosive
kratkoročne vrednosne papire, koja su izdala preduzeća na osnovu robno-novčanih
transakcija i koje su avalirale banke. Time se emisija primarnog novca neposredno vezuje
za robno-novčane odnose privrede.
1
U ovom sklopu blagajnički zapisi su kao dopunski instriment monetarnog
regulisanja. Blagajnički zapisi su oblik kratkoročnih hartija od vrednosti, koje mogu
izdavati Narodna banka Srbije i poslovne banke. Poslove osnivanja rtžišta dnevnog novca i
kratkoročnih hartija od vrednosti, blagajnički zapisi treba da postanu efikasan instrument
uticaja NBS na likvidnost poslovnih banaka i monetarnog regulisanja.
1
Finansiski menadžment-Žarko Ristić, Slobodan Komazec, Miroslav Dinčić, Marko Radičić, Viša
poslovnaškola Čačak, 2006.god. Čačak, srt.84
5
Osnovni oblici kvalitativnih instrumenata monetarne politike su:
1. Regulisanje kredita centralne banke poslovnim bankama,
2. Regilisanje uslova kredita i
3. Selektivna kreditna politika.
Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste: da li centralna banka kod nas treba da
uz kvantitativnu monetarnu politiku treba da sprovodi i kvalitativnu monetarnu politiku. U
našem kreditnom sistemu centralna banka sprovodi kako kvalitativnu tako i kvantitativnu
monetarno-kreditnu politiku, ali zu sve veću samostalnost, poslovnih banaka u tome.
Instrumenti monetarno-kreditne politike, koji se primenjuju kod nas, mogu se
podeliti u četiri grupe:
1. Regulisanje kreditnog potencijala poslovnih banaka od strane centralne banke
(regulisanje stope obavezne rezerve, regulisanje stope rezerve likvidnosti,
regulisanje kredita Narodne banke poslovnim bankama),
2. Regulisanje visoke kamatne stope, posebno povećanje ili smanjenje eskontne
stope centralne banke,
3. Regulisanje uslova kreditiranja ili selektivna monetarna politika i
4. Medjubankarski sporazumi.
2
2
www.nbs.co.rs
7
