FAM-FAKULTET ZA MENADZMENT
Krusevac
Internet
Seminarski rad
Mentor Ucenik
Prof. Ivan Scepanovic Goran Aleksandrovic
Krusevac,
Brane Jankovic 44
Krusevac, Januar 2019.
Sadrzaj
Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
Nastanak i razvoj funkcionisanja
mreže
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Isto
rija Interneta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5
Internet u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Protokoli i adrese. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
Struktura mreže. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
Aplikacije i korisnici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10
Servisi, Elektronska pošta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
WORLD WIDE WEB (WWW). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Zakljucak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
5
Nastanak i razvoj funkcionisanja
mreže
Internet je
infrastruktura koja povezuje racunare putem telekomunikacija
.
Nastao je 1969. godine, kada je pseudo–nezavisna Agencija za napredne
istraživacke projekte (
Advanced Research Projects Agency
— ARPA), koju je
osnovala americka vlada pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Država u cilju
razvoja strateških projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malu grupu
racunarskih programera i elektronskih inženjera da redizajniraju nacin na koji
racunari funkcionišu.
Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva racunarska mreža.
ARPANET je zamišljen kao
mreža
koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih
laboratorija, vladinih biroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od
interesa za armiju. Tokom sedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao, da
bi ga 1975. u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivši ga u sadašnju
DDN (
Defense Data Network
— DDN).
Internet
, naslednik ARPANET–a, osnovan je 1980. godine od strane Nacionalne
fondacije za nauku (
National Science Foundation
— NSF), a obuhvatio je na
desetine hiljada istraživaca i studenata, iz privatnog sektora i sa univerziteta, koji
su bili povezani na ovu mrežu preko racunarskih centara u svojim institucijama.
Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mrežom i tako je
nastao NSFNET. Ova mreža je u pocetku okupljala uglavnom akademske institucije
širom Sjedinjenih Americkih Država, a prikljucile su joj se i NASA i druge državne
agencije. Otprilike u isto vreme, 1978. i 1979. godine, širio se i Usenet,
konferencijski sistem preko koga su (u pocetku) studenti i profesori americkih
univerziteta razmenjivali mišljenja o raznim strucnim i neformalnim temama.
IBM je 1977. godine osnovao BITNET, mrežu na koju je prikljucio najpre
univerzitetske racunare iz Sjedinjenih Država, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN)
i drugih krajeva sveta.
Povezivanje racunara u mrežu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim
organizacijama koje su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne
nacine. Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekat
umrežavanja raznih organizacija i njihovih postojecih mreža, najpre na
nacionalnom, a potom i na globalnom nivou.
3
Zadatak je bio da se poveže EARN, koji je postojao u mnogim državama, JANET iz
Velike Britanije, NORDUnet koji je postojao u skandinavskim zemljama, FUNET iz
Finske itd. Na ovaj nacin nastao je Internet kakav danas poznajemo.
On nije bez razloga prozvan „
mrežom svih mreža
" — sastavni delovi pri izgradnji
Interneta nisu bili pojedinacni racunari vec kompletne racunarske mreže
organizovane na najrazlicitije moguce nacine. Jedino zajednicko svim ovim
mrežama bio je protokol za komunikaciju, TCP/IP.
Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema vlasnika,
tj. nijedna državna ili privatna institucija nema vlasništvo nad njegovom celinom.
Pojedine države i firme, istina, vlasnici su delova komunikacionih kanala ili opreme
koja se koristi, ali na Internetu postoji samo jedno vlasništvo — svako je vlasnik
svog racunara koji je prikljucen na mrežu i ima neograniceno pravo da taj racunar
koristi kako želi i da na njemu drži sadržaje koje on smatra potrebnim. To, dalje,
znaci da svaki vlasnik racunara samostalno bira nacin na koji ce se prikljuciti na
mrežu, koje ce sadržaje primati sa mreže i šta ce slati drugima.
Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host racunara
koji povezuju 40 miliona korisnika posredstvom 70.000 mreža.
Prema proceni firme
Network Wizards
sredinom 1997. godine na Internetu je bilo
19.540.000 registrovanih racunara rasporedjenih u 1.301.000 domena. Najviše
racunara nalazi se u komercijalnom (.com) domenu — njih oko 4,5 miliona.
Sledeci domen po broju racunara je domen americkih univerziteta (.edu) sa 2,94
miliona racunara, a odmah iza njega je domen provajdera (.net) sa 2,16 miliona
racunara.
Na cetvrtom mestu nalazi se nacionalni domen Japana (.jp) sa oko 995.000
racunara. Interesantno je napomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnom
domenu Jugoslavije (.yu) pripada 2.885 racunara. Drugim recima, mada
Jugosloveni cine 0,2% svetske populacije, naši racunari cine svega 0,015%
Interneta. Prema podacima firme Open Market , januara 1997. godine 58% svih
racunara na Internetu nalazilo se u Sjedinjenim Državama. Najpopularniji servis za
pretraživanje je
Yahoo
!, kome dnevno pristupi 38 miliona korisnika. Od ukupnog
broja racunara na Internetu 23% nalazi se u komercijalnom (.com) domenu.
Godine 1997. na Internet je bilo prikljuceno 14,8 miliona domacinstava. Od ovog
broja svega je 15,6% (3,4 miliona) koristilo mogucnost
on–lajn trgovine
, a procene
firme
Jupiter Communications
govore da ce 2002. godine preko 15 miliona
domacinstava trgovati preko Interneta.
4
