UNIVERZITET U BEOGRADU
SAOBRAĆAJNI FAKULTET
Master studije
Modul: Menadžment i ekonimija u transportu i
komunikacijama
Predmet:
GLOBALNE KOMUNIKACIJE
Seminarski rad
Tema:
Internet kao javna sfera
Profesor: Student:
Dalibor Petrović Krstić Miloš MT11M124
Beograd, februar 2012. godine
Sadržaj
Uvod..................................................................................................
3
Masovni mediji i javna sfera……………………………………
5
Virtuelna sfera i internet kao javna
sfera…………………………7
Literatura………………………………………………………..15
2
kreiranju i očuvanju dobrog kvaliteta života.
Termin ‘javna’ pretpostavlja ideju o
zajedništvu gde su sve stvari pristupačne i vidljive za sve
. Poslednjih godina, pojavljuje se
sajber (virtuelni) prostor koji je promovisan kao ’novi javni prostor’ gde se ljudi udružuju
sa jakim modernim impulsima ka samoispunjenju i ličnom razvoju.
Pojam javne sfere je razradio nemački teoretičar Jirgen Habermas
šezdesetih godina dvadesetog veka (Habermas, 1969)
.
U vrlo uticajnom radu
„Javno mnjenje“ on je pratio razvoj demokratske javne sfere u reprezentativnim
demokratijama Zapadne Evrope. Habermas je definisao javnu sferu kao virtuelnu
ili imaginarnu zajednicu koja ne postoji nužno u jasno omeđenom fizičkom
prostoru.
U svojoj idealnoj formi javna sfera je sačinjena od privatnih lica
okupljenih kao javnost, koja artikulišu potrebe društva. Kroz okupljanje i dijalog
javna sfera generiše mišljenja i stavove koji afirmišu ili izazivaju, a stoga i utiču na
oblikovanje političke moći, upravljanje državom i kreiranje praktičnih politika.
Idealno, javna sfera je izvor javnog mišljenja kojim se daje legitimitet i usmerava
delovanje demokratske vlade koja upravlja državom. Habermas je pratio njen
razvoj od 17. i 18. veka kroz pojavu kafea, literarnih i drugih udruženja i
dobrotvornih organizacija, a posebno je istakao značaj pojave novina i štampe.
Kroz javnu sferu dat je glas onim delovima društva koji do tada nisu bili uključeni
u pitanja upravljanja.
Za Habermasa uspeh javne sfere zasnovan je racionalno-kritičkom diskursu, u
kome su svi učesnici jednaki, a komunikacija se vrednuje na osnovu valjanosti iznesenih
argumenata.
On kaže: „Građanska javnost stoji i pada sa principom opšte dostupnosti.
Javnost iz koje bi određene grupe bile isključene nije samo nepotpuna već i nije nikakva
javnost.“
(Habermas, 1969). Ovaj ideal javne sfere nikad nije u potpunosti dostignut.
Kako su isključenosti zasnovane na etničkoj pripadnosti, rodu ili klasi polako nestajale
tokom 19. i 20. veka, tako se javna sfera polako približavala svom idealu. Međutim,
Habermas je naglasio i deformaciju javne sfere kroz napredak društvenog blagostanja,
porast kulturne industrije i evoluciju velikih privatnih interesa i njihov uticaj na masovne
medije. Velike novinske korporacije okrenute profitu preokrenule su štampu u agenta
manipulacije. „Oni su postali kapija kroz koju privilegovani privatni interesi ulaze u javnu
sferu.
4
Habermasova razmatranja o javnoj sferi kritikovana su na više osnova. Većina
mu je zamerala na idealizmu i utopijskoj viziji javne sfere. Kritičari su smatrali da
Habermasov koncept podrazumeva „buržoasku, maskulinu javnu sferu“ i isticali da je
nužno da ona bude otvorena za što veći broj stavova karakterističnih za različite
društvene grupe, ističući i nužnost umnožavanja/multiplikovanja javne sfere, tj.
postojanje većeg broja javnih sfera. Brojni teoretičari su postavili ideju da postoji
mnogo javnih sfera, koje se bore da privuku pažnju na teme koje su njima značajne i
da te teme postave u javni diskurs. Stoga, obim delovanja i krug tema i aktera javne
sfere nije dat unapred, već se mora definisati kroz debatu, od slučaja do slučaja.
Masovni mediji i javna sfera
5
