SEMINARSKI RAD
Predmet: ETIKA
Tema:
Internet – novi poligon etičkih kodeksa
Profesor: Student:
dr Momčilo Bajac
Sremski Karlovci jun 2011. godina.
Sadržaj:
1. Uvod …………………………………………………….….3
2. Poslovne etike ……………………………………...............4
2.1. Vrednosti i stavovi ............................................................ 5
2.2. Izvori formiranja etičkih vrednosti i stavova .....................5
2.3. Internet – virtuelna institucija ........................................... 6
3. Internet – novi poligon etičkih kodeksa ................................7
3.1. Tehnički rečnik komunikacijskih normi ............................7
3.2. Etičke dileme virtuelnog univerzuma …………………....8
3.3. Moralni sunovrat u provalije Interneta ………………....10
4. Zaključak …………………………………………………12
5. Literatura ………………………………………………....12
1. Uvod
Seminarski rad iz predmeta »Poslovna etika« obuhvata :
• osnove poslovne etike
2
Cilj nije da se donose etičke odluke s kojima će se svi složiti, već da se ojača naša
sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo kritičke sudove.
Etičke dileme su svuda oko nas i kao sastavni deo svakodnevnog života predstavljaju
konstantan izazov našem osećaju za etiku. Razmotrimo, na primer, sledeća pitanja:
• Da li imam moralnu obavezu da prijavim zločin koji sam video?
• Da li je eutanazija moralna uvreda svetom pojmu života?
• Da li je etički dozvoljeno da televizijski novinar koristi skrivenu kameru kako bi
dokumentovao nezakonitu radnju ili skandalozno ponašanje?
• Da li Holivud ima moralnu obavezu da se uzdržava od slobodnog prikazivanja seksa i
nasilja?
Većina nas bi na ova pitanja odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova. Ali, da li onda
možemo i da odbranimo odluke zasnovane na nekim uspostavljenim etičkim principima?
To je suština proučavanja etike - da naučimo kako javno da opravdamo naš etički izbor
na osnovu čvrstih etičkih premisa.
Ali, šta je zapravo etika i u čemu se razlikuje od morala? Reč moral izvedena je od
latinske reči “mos”, “moris”, što znači (između ostalog) "način života" ili "postupanje".
Ona se često povezuje sa religijskim verovanjem i ličnim ponašanjem. Reč etika, s druge
strane, izvedena je iz grčke reči “ethos”, što znači "običaj", "upotreba" ili "karakter". O
etici se često misli kao o racionalnom procesu primene postojećih principa prilikom
sudara dva moralna ograničenja. Najteže etičke dileme nastaju kada dođe do sukoba dva
"ispravna" moralna ograničenja. Zato etika često podrazumeva ravnotežu suprotstavljenih
ispravnih odgovora, tamo gde nema onih "tačnih". Primer može biti radnik na poslu, koji
obeća da će ćutati kada mu se kolega poveri da je potkradao firmu. Ako šef pokuša da od
prvog radnika izvuče potvrdu priznanja drugog, prvi radnik mora da odmeri lojalnost
kolegi (kao moralne vrednosti) prema posvećenosti istini (kao drugoj moralnoj
vrednosti).
Etika odražava shvatanja društva o tome šta jeste a šta nije ispravno u nekom činu, kao i
razlike između dobra i zla. Ako nekoga optužite da je lenj ili nestručan, to ne znači da ste
ga optužili za nemoralno ponašanje. S druge strane, laganje i krađa podrazumevaju
kršenje etičkih normi. Zato se etika često opisuje kao skup principa ili kao kodeks
moralnog ponašanja.
Spremnost na eventualne dileme važan je cilj etičkog obrazovanja i procesa moralnog
rasuđivanja. Naravno, pojedina etička ograničenja podložna su promenama. Standardi
profesionalnog ponašanja konstantno se menjaju kako zaposleni podešavaju svoje
moralne kompase u skladu s okolnostima koje se menjaju. Na primer, nekada su
zaposleni, nedovoljno plaćeni za svoj rad, rutinski prihvatali poklone i slične izraze
zahvalnosti od svojih saradnika, odnosno korisnika, pacijenata i sl. Danas se na takvu
praksu gleda sa prezirom, mada još ne postoji jedinstven stav o tome gde povući crtu.
2.1. Vrednosti i stavovi
4
