Visoka tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Odsek: Informacione tehnologije
Seminarski rad iz predmeta
računarske mreže
Tema rada: Internet protokol IPv4
Student:
Nemanja Stepanović 4-4/2014
Profesor:
Dr Branko Markoski
Šabac, jun 2016
Sadržaj:
1. Uvod ...................................................................................................................................... 1
2. Definicija Internet Protokol adrese: IP .................................................................................. 2
2.1 IPv4 adresa .............................................................................................................. 2
2.2 Tipovi IP adresa ...................................................................................................... 2
2.3 Klase IP adresa ........................................................................................................ 3
2.4 Javna i privatna IP adresa ........................................................................................ 4
2.5 Subnet maske ........................................................................................................... 4
3. Razumevanje i konfigurisanje protokola IP .......................................................................... 6
3.1 Mrežni slojevi .......................................................................................................... 7
4. Problemi IPv4 i nastanak IPv6 .............................................................................................. 9
5. Zaključak ............................................................................................................................. 11
6. Literatura ............................................................................................................................. 12
1. Uvod
Sa razvojem Internet globalne računarske mreže, kao i sa pojavom novih aplikacija i
servisa broj korisnika se stalno povećava. Uporedo sa porastom popularnosti Interneta i
porastom broja korisnika raste i potreba za javnim IP (
Internet Protocol
) adresama, koje su
ustvari numeričke oznake koje se dodeljuju uređajima koji učestvuju u računarskoj mreži,
kako bi se omogućila komunikacija između ostalih uređaja.
Zadatak seminarskog rada je upoznavanje sa Internet protokolom IPv4.
Internet
Protocol version 4
je četvrta verzija u razvoju Internet protokola (IP) i prva verzija protokola
koja je široko korišćena. To je tehnologija koja omogućava uređajima da se povežu na
Internet. Kad god uređaj pristupi Internetu (bilo da je to PC,
Mac
,
Smartphone
ili nešto treće)
on dobija unikatnu, numeričku IP adresu kao npr. 99.48.227.227. Da bi se poslale informacije
sa jednog računara na drugi kroz
web
, paketi informacija moraju sadržati IP adresu oba
uređaja. Bez IP adresa, kompjuteri ne bi bili u mogućnosti da komuniciraju i šalju podatke
jedan drugom. IP adrese su ključne za infrastrukturu
web-a
. U ovom radu će biti predstavljen
osvrt na IPv4 adresu, njen značaj, konfiguraciju, upotrebu, ali i na činjenicu rapidnog
alociranja IPv4 prostora i šta to predstavlja za korisnike.
2. Definicija Internet Protokol adrese: IP
IP (Internet Protokol) adresa je jedinstveni broj (sličan telefonskom broju), koji koriste
mašine u međusobnom saobraćaju. Postojanje IP adrese je dvostruko: identifikacija uređaja na
mreži i njegovo adresiranje (služi da bismo znali gde se povezani uređaj nalazi). U zavisnosti
od Internet veze IP adresa može uvek biti ista pri konekciji (statička IP adresa) ili različita pri
novoj konekciji (dinamička IP adresa) koju obično dodeljuje DHCP.
Postoje dve verzije IP adresa: još uvek aktuelna IP verzija 4 (IPv4) i novija IP verzija
6 (IPv6). Kada kažemo IP adresa, mislimo na IPv4, koja je dugačka 32 bita (ili 4 bajta), i
izgleda npr. ovako: 192.168.15.64, u decimalnom, ljudski čitljivom, zapisu. IPv4 je trenutni
standard za adresiranje na internetu koja je definisana 1981. i deo je TCP/IP paketa koji se
najšire koristi. U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita tj. 4 bajta što u teoriji čini preko 4
milijarde jedinstvenih adresa, što je u praksi nedovoljno te je uveden IPv6 standard koji bi
trebao da zadovolji blisku budućnost. Teoretski postojalo bi tačno 3.403×10
38
unikatnih
adresa.
IPv6 je šesta revizija Internet Protokola i naslednik IPv4. Funkcioniše slično kao IPv4,
takođe generiše unikatne, numeričke IP adrese neophodne za komunikaciju uređaja putem
Interneta. Međutim, donosi nam i jednu veliku razliku: 128-bitne adrese.
2.1. IPv4 adresa
Kao što je spomenuto, IP adresa predstavlja jedinstveni identifikator određenog čvora
ili uređaja u IP mreži. IPv4 adresa ima dužinu 32 bita, a obično se predstavlja u obliku četiri
decimalna broja odvojena decimalnom tačkom gde svaki decimalni broj predstavlja 8 bita,
odnosno oktet,čija je vrednost od 0 do 255. Primer IPv4 adrese 140.179.220.200. Binarni
oblik ove adrese je 10001100.10110011.11011100.11001000.
Svaka IP adresa se sastoji iz dva dela:
1) adrese mreže
2) adrese čvora.
2.2. Tipovi IP adresa
U IPv4 su definisana tri tipa IP adresa:
1)
Unicast
- Koriste se za komunikaciju dva učesnika po jednoj vezi. Svaki paket se
dostavlja jednom odredišnom računaru (čvoru),
2)
Multicast
- Omogućava da se jedna informacija prosledi na više adresa, ali ne svim
adresama (kao kod
broadcast-a
). Koriste se odgovarajući ruteri koji imaju mogućnost
prosleđivanja
multicast
paketa.
Multicast
se koristi npr. kod videokonferencija,
