Cyber psihologija
Cyber psihologija je jedna potpuno nova oblast psihologije za koju se još uvek ne može
tačno reći sa sigurnošću, gde joj je početak, a gde kraj, šta sve obuhvata a šta ne i kako je
uklopiti u standardne okvire i oblasti psihologije (klinička,
kognitivna
, socijalna,
primenjena, industrijska itd). Istina je da ona prožima sve ove grane – isto tako ona čini i
jedinstvenu celinu karakterisanu skupom svih ponašanja i interakcija koje se odvijaju ili u
virtualnom – Cyber prostoru ili kroz naše interakcije sa tehnologijama.
Interakcije koje gledamo su one između ljudi (naročito postale aktuelne sada sa
društvenim mrežama, mada su meni i IRC i forumi imali svoju čar..), kao i one između
ljudi i kompjuterskog interfejsa, posebno značajne dizajnerima i developerima kojima je
nekada teško da razumeju da oni nisu merilo usability-ja sajta već korisnici kojima je sajt
namenjen.
Engleskim jezikom rečeno imamo dve velike oblasti – human computer interaction i
computer based communication. Neki autori će Cyber psihologiju poistovetiti sa jednom
ili drugom oblašću, ali još uvek je sve tu nedovoljno definisano, pa će se naći različita
viđenja situacije.
Generalno, deo vezan za kompjuterski posredovane komunikacije spada u domen
socijalne psihologije i najbliži je psihologiji medija; deo vezan za human computer
interaction nalazi se primarno u domenu kognitivne psihologije.
4
Oblast psihologije interneta još uvek nema ni izbliza definisane granice, kako u odnosu
na matičnu nauku i njene poddiscipline, tako i prema ostalim srodnim društvenim
naukama i njihovim Cyber pandanima. U referentnoj literaturi moguće je tako naći
mnoštvo autora koji pišući pod firmom Cyber sociologije, antrpologije ili filozofije, pa i
Cyber kulture uopšte, zalaze duboko u domen psiholoških pojava i problema. Naučnici
koji deluju na ovom polju, čak i ne pokazuju zainteresovanost da domen svog rada jasno
omeđe, sistematizuju i definišu.
Uzroci za to mogu biti različiti. Poznato je, naime, da svaka naučna oblast, u prvim
godinama svog razvoja kreće u širinu, u "osvajanje" prostora svog delovanja, te da je u
tom periodu mnogo manje interesovanja, a možda i mogućosti, za analizu i
sistematizaciju do tada učinjenog. Sa druge strane, kao i u psihologiji, pa i nauci uopšte i
u sajberpsihologiji preovladava trend da se istraživači vezuju za uske i vrlo
specijalizovane oblasti, što umanjuje njihovo interesovanje, pa i poznavanje srodnih
oblasti a time ujedno i mogućnost da daju širi i obuhvatniji pogled na njih.
Drugi važan razlog za nemogućnost davanja zadovoljavajućeg odgovora na pitanje "Šta
je Cyber psiholohija?", tiče se upravo pomenute problemske, teorijske i istraživačke
širine oblasti o kojoj je reč, te samog procesa širenja koji se poslednjih godina odvija
neverovatnom brzinom i kako izgleda nema nameru da se uskoro zaustavi. U takvim
uslovima, gde je ono što se otkrije, ustvrdi ili pretpostavi danas, za nekoliko meseci već
višestruko razgranato i produbljeno, teško je postaviti jasne granice i predložiti adekvatne
definicije, jer one vrlo skoro mogu postati preuske, zastarele i sputavajuće.
5
Pojam Internet zavisnosti
Internet je prava stvar, ako se pametno koristi...
U začetku ekspanzije Interneta kao medija dostupnog širokoj populaciji, kakvi su ranije
bili radio, televizija i novine, tokom 1995. godine prvi put se javlja oblik zavisnosti
nazvan Intenet Addiction Disorder (IAD). Kod nas se ovaj termin prevodi kao "Zavisnost
od Interneta" ili "Internet zavisnost", a takođe je definisan i kao Patologycal Internet
Usage (PIU), odnosno - "Patološka upotreba Interneta".
Kako je u našoj zemlji ovaj oblik zavisnosti veoma malo ili nimalo proučavan, analiziran
i saniran, iako je ovaj oblik zavisnosti nimalo zanemarljiv, po simptomima identičan
zavisnosti od narkotika, alkohola, kocke i slično.
Zavisnost od Interneta je realnost, prisutna u svakodnevnom životu običnih korisnika i
njihovih bližnjih, i da svakodnevno uzima svoj danak, upravo zbog neverovanja u nju i
zanemarivanja jačine i podlosti ove zavisnosti. Problem sa zavisnošću od Interneta je,
između ostalog, taj što za nju ljudi čuju obično kada su duboko ogrezli u zavisnost, a
često ni tada. Sa drugim oblicima zavisnosti je znanto lakše jer čovek koji se drogira ili
ne ispušta flašu se prilično lako poznaje, i može da se računa na upozorenja ljudi iz
okoline, dok bližnji zavisnika od Interneta u našoj sredini obično nisu ni svesni postojanja
problema. Stoga nove, neiskusne korisnike Interneta treba upozoriti na potencijalnu
opasnost koja im preti.
Razvoj zavisnosti od Interneta na prostorima Srbije može se definisati kao posledica
svetske i lokalne elektronske revolucije. Prvi oblici elektronske zavisnosti javljaju se još
pedesetih godina, kada su naši roditelji svakodnevno jurili u igračnice da bi odigrali koju
7
