Univerzitet EDUCONS
Sremska Kamenica
Konsultativni centar Niš
Predmet:
I N F O R M A T I K A
Tema:
I N T E R N E T 2
Student: Predmetni nastavnik:
Stefan Manoljović Prof. Jovica Đurković
SADRŽAJ
1. UVOD
.................................................................................................................................3
1.1. ISTORIJAT INTERNETA........................................................................3
1.2. INFRASTRUKTURA INTERNETA......................................................4
1.3. INTERNET SERVISI.................................................................................5
1.4.INTERNET2..................................................................................................5
2. OSNOVNI PODACI O MREŽI INTERNET2
.......................................................6
2.2. INTERNET2 – POČECI.................................................................................6
2.2. CILJEVI INTERNET2 MREŽE ...................................................................7
2.3. PREDNOSTI MREŽE INTERNET2 ........................................................7
2.4. PRIMENA INTERNET2 MREŽE ..............................................................8
2.5. INFRASTRUKTURA INTERNET2 MREŽE ........................................10
2.5.1. Abilene
..............................................................................................10
2.5.2. vBNS
.................................................................................................. 10
2.5.3. Širina opsega (Bandwidth)
.......................................................10
2.5.4. GigaPoPs
..........................................................................................10
2.5.5. Spoljni Veze
.....................................................................................10
2.5.6. Middleware
......................................................................................11
2.5.7. Inženjering
.......................................................................................11
2.5.8. Kvalitet usluge..................................................................................
11
2.5.9. QBone Scavenger Service
..........................................................
.
13
2.5.10. Multicasting
..................................................................................14
2.5.11. IPv6
..................................................................................................15
2.6. POVEZIVANJE NA INTERNET 2 MREŽU.............................................17
3. ZAKLJUČAK
..............................................................................................................19
4. LITERATURA
............................................................................................................20
2
primitivni Network Control Protocol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv
u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET
eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom
protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija
mreža računara.
Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao:
„Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara,
protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi
različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju“. Naime već je tada bilo jasno
kako će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je
prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje
drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je
pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi
uverio „neverne tome“ da se NCP može isključiti po želji.
Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine,
tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i
usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje
vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko
400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio
i Packet Satellite koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom. Na drugoj strani,
primene TCP/IP protokola više nisu ograničene samo na računare povezane na Internet.
Zbog svojih izuzetnih performansi i široke zastupljenosti TCP/IP je već krajem 80-ih godina
postepeno počeo da potiskuje iz upotrebe sve ostale protokole. Iz tog razloga TCP/IP danas
predstavlja de facto standard za međusobno povezivanje mreža, pogotovo kada se radi o
mrežama regionalnih ili nacionalnih razmera [10].
1.2.
INFRASTRUKTURA INTERNETA
Infrastrukturu interneta čini nekoliko glavnih komponenti:
kičma (backbone)
ruteri (digitalni preklopnici)
tačke pristupa (POP i NAP)
serveri
korisnički računari.
4
Backbone
predstavlja zbir brzih telekomunikacionih linija koje su povezane sa
super-brzim računarima. Backbone čine optička vlakna koja služe za brzi prenos velikih
količina podataka. Više međusobno povezanih optičkih vlakana čini glavnu magistralu.
Nacionalna fondacija za nauku je 1987. napravila prvi backbone velike brzine (1.544Mbps).
To je bila T1 linija koja je povezivala 170 manjih mreža. Danas postoji mnogo kompanija
koje su napravile sopstvene backbone
sisteme i sve su međusobno povezane u različite
sisteme. Na ovaj način je omogućena komunikacija sa svima koji se nalaze na Internetu bez
obzira na njihovu fizičku lokaciju. Ruter
je super brzi digitalni preklopnik neophodan za
međusobno povezivanje svake od kičmenih linija sa drugom. Ruteri su specijalizovani
računari koji:
- ubrzavaju i usmeravaju podatke koji se šalju sa jednog računara na drugi;
- određuju kuda i kako poslati podaci putuju;
- spajaju dve međusobno odvojene mreže
- štite mreže jednu od druge, sprečavajući nepotrebni saobraćaj između njih.
Ruter ima dve međusobno odvojene, ali povezane funkcije:
- obezbeđuje da poslati paket podataka stigne na željenu destinaciju;
- obezbeđuje da paket podataka ne ode ―tamo gde ne treba, kao i da ne dođe do
zagušenja u vezama.
POP
(Point of Presences) predstavlja tačku ulaska na Internet. Sastoji se od rutera,
računara koji zna kako da preusmeri saobraćaj do krajnjih korisnika. Pojedinci i male
organizacije pristupaju Internet-u posredstvom Internet Servis Provajdera (ISP) i tačaka
pristupa (POP). Takođe, mogu pristupati Internet-u putem personalnih komunikacionih
uređaja ili mobilnih elektronskih uređaja, poput mobilnih telefona ili PDA [11].
1.3.
INTERNET SERVISI
Kada se govori o sadržaju i uslugama koje Internet nudi tada se u stvari misli na
servise Interneta. Svi servisi Interneta rade po klijent-server konceptu. Suština tog
koncepta je da se pomoću programa koji se nalazi na računaru korisnika mreže-klijenta
pristupa željenim podacima koji su smešteni na serveru na nekoj lokaciji svetske mreže.
Servisi Interneta se obično dele na:
- Osnovne – servisi koji postoje na svakom računaru koji je na mreži;
5
