1
SEMINARSKI RAD
Tema: IPv4 Adrese
Predmet: Računarske mreže
2
Sadržaj
Uvod 3
Definicija Internet Protokol adrese: IP
4
IPv4 adresa
5
Tipovi IP adresa
5
Klase IP adresa
5
Javna i privatna IP adresa
6
Subnet maske 7
Razumevanje i konfigurisanje protokola IP 9
Mrežni slojevi
11
Dodela adresne konfiguracije IPv4 13
Ručno dodeljivanje IP konfiguracije 14
Konfigurisanje IPv4 veze za automatsko dobijanje adrese 15
Problemi IPv4 i nastanak IPv6
16
IPv4/IPv6 tranzicioni mehanizmi
18
Uporedni pregled IPv4 i IPv6 20
Zaključak
34
Literatura
35
4
5. Bolja kontrola regionalnih Internet registara – RIR (Regional Internet Registry) ima
zadatak da zadatak da upravlja dodelom i registracijom adresa unutar određenog
regiona u svetu.
6. Ponovno numerisanje mreža (network renumbering) – ovaj vid očuvanja adresnog
prostora se sprovodi kako bi se povratili veliki blokovi adresnog prostora koji su
nesvesno, pogrešno alocirani u ranim danima Interneta.
U ovom radu osvrnućemo se na IPv4 adresu, njen značaj, konfiguraciju, upotrebu, ali i na
činjenicu rapidnog alociranja IPv4 prostora i šta to predstavlja za korisnike. Takođe, delom
ćemo predstaviti i IPv6 adresu, kroz poređenje sa IPv4. Naglasila bih da se rad bavi osnovnim
pojmovima te će samo biti spomenute teme poput tranzicionih mehanizama IPv4 i IPv6.
1. Definicija Internet Protokol adrese: IP
IP (Internet Protokol) adresa je jedinstveni broj (sličan telefonskom broju), koji koriste
mašine u međusobnom saobraćaju. Postojanje IP adrese je dvostruko: identifikacija uređaja na
mreži i njegovo adresiranje (služi da bismo znali gde se povezani uređaj nalazi). U zavisnosti
od internet veze IP adresa može uvek biti ista pri konekciji (statička IP adresa) ili različita pri
novoj konekciji (dinamička IP adresa) koju obično dodeljuje DHCP (Dynamic Host
Configuration Protocol).
Postoje dve verzije IP adresa: još uvek aktuelna IP verzija 4 (IPv4) i novija IP verzija 6
(IPv6). Kada kažemo IP adresa, mislimo na IPv4, koja je dugačka 32 bita (ili 4 bajta), i
izgleda otprilike ovako: 192.168.15.64, u decimalnom, ljudski čitljivom, zapisu. IPv4 je
trenutni standard za adresiranje na internetu koja je definisana 1981. I deo je TCP/IP paketa
koji se najšire koristi (bar za sada). U ovoj verziji
IP adresa se sastoji od 32 bita tj. 8 bajta što
u teoriji čini preko 4 milijarde jedinstvenih adresa
,
što je u praksi nedovoljno te je uveden
IPv6 standard koji bi trebao da zadovolji blisku budućnost. Teoretski postojalo bi tačno
3.403×10
38
unikatnih adresa.
IPv4 je Internet protokol verzije 4. To je tehnologija koja omogućava našim uređajima da
se povežu na Internet. Kad god uređaj pristupi Internetu (bilo da je to PC, Mac, Smartphone
ili nešto treće) on dobija unikatnu, numeričku IP adresu kao npr 99.48.227.227. Da biste
poslali informacije sa jednog računara na drugi kroz web, paketi informacija moraju sadržati
IP adresu oba uređaja. Bez IP adresa, kompjuteri ne bi bili u mogućnosti da komuniciraju i
šalju podatke jedan drugom. IP adrese su ključne za infrastrukturu weba.
5
IPv6 je šesta revizija Internet Protokola i naslednik IPv4. Funkcioniše slično kao IPv4,
takođe generiše unikatne, numeričke IP adrese neophodne za komunikaciju uređaja putem
Interneta. Međutim, donosi nam i jednu veliku razliku: 128-bitne adrese. Objasnićemo zašto
je ovo bitno malo kasnije.
2. IPv4 adresa
Kao što je spomenuto, IP adresa predstavlja jedinstveni identifikator određenog čvora ili
uređaja u IP mreži. IPv4 adresa ima dužinu 32 bita, a obično se predstavlja u obliku četiri
decimalna broja odvojena decimalnom tačkom gde svaki decimalni broj predstavlja 8 bita,
odnosno oktet,čija je vrednost od 0 do 255. Primer IPv4 adrese 140.179.220.200. Binarni
oblik ove adrese je 10001100.10110011.11011100.11001000.
Svaka IP adresa se sastoji iz dva dela:
adrese mreže
adrese čvora
2.1
Tipovi IP adresa
U IPv4 su definisana tri tipa IP adresa:
1. UNICAST - Koriste se za komunikaciju dva učesnika po jednoj vezi. Svaki paket se
dostavlja jednom odredišnom računaru (čvoru).
2. MULTICAST - Omogućava da se jedna informacija prosledi na više adresa, ali ne
svim adresama (kao kod broadcast-a). Koristi klasu D IPv4 adresa u opsegu 224.0.0.0
do 239.255.255.255 pri čemu najnižih 28 bita formira ID multicast grupe. Koriste se
odgovarajući ruteri koji imaju mogućnost proslijeđivanja multicast paketa. Multicast
se koristi npr. kod videokonferencija.
3. BROADCAST - Jedna informacija se prosleđuje svim računarima (čvorovima) u
mreži. Tako npr. adresa 255.255.255.255 predstavlja adresu tzv. ograničenog
broadcast-a. Ona pokazuje svim čvorovima u LAN-u da treba da prime poruku.
Ograničena je utoliko što se broadcast odnosi na LAN, a ne na celi Internet.
2.2 Klase IP adresa
Klasa IP adrese i mrežna maska definišu koji deo adrese predstavlja adresnu mrežu, a koji
adresu čvora. Klasa IP adrese je definisana sa prva četiri bita adrese. Razlikujemo pet klasa IP
adresa
7
svoju lokalnu mrežu, u kojoj se opet računari razvrstavaju po iIP adresama. Za privatne adrese
koriste se adrese iz sledeća tri opsega:
10.x.x.x
172.16.x.x – 172.31.x.x
192.168.x.x
gde je x bajt, koji može imati vrednost od 0 do 255.Uvođenje privatnih adresa bilo prinuđeno
usled ograničenog broja javnih adresa. Ove adrese mogu da se koriste nebrojeno puta, ali se
nikako ne mogu koristiti kao javne adrese.
Privatne IP adrese jesu specijalni oblik adrese, ne koriste se na Internetu.
Predviđeno je da se određeni raspon adresa ne koristi na Internetu, već samo u LAN mrežama,
kako bi se olakšalo rutiranje. Treba imati u vidu da se uz adresu uvek navodi i mrežna maska,
čime se tačno određuje broj adresa u okviru mreže, koje mogu imati računari.
2.4
Subnet maske
Kao što je rečeno, IPv4 adresa je 32-bitni broj, ili 4-bajtni.
Da nebi bilo zabune, uređaji rade na adresama koje su predstavljene u binarnom obliku, ali
zbog lakšeg zapisa i rada koriste se u decimalnom obliku. IPv4 adrese se zapisuju
u AAA.BBB.CCC.DDD, gdje je AAA prvi bajt, BBB drugi bajt, CCC treći bajt i DDD je
četvrti bajt. Jedan bajt može imati vrjednost od 0 do 255, naravno bajtovi su odvojeni
tačkama. Ovaj format zapisa se naziva dot decimal notacija. IPv4 adresa se sastoji iz dva dela,
deo mreže i deo hosta, redosled je nepromenjiv, dok delovi adrese mogu biti različitih dužina.
Da bismo odredili koji dio adrese se odnosi na mrežu, a koji na host koristimo se subnet
maskama.Određivanje se obavlja pomoću 255, koji je mrežni dio adrese, i 0, koji označava
adresu hosta. Postoje klase subnet maska, a najčešće korišćena je klasa C.
Klasa
Početak
Kraj
Broj adresa za
hostove
A, 24 bita
10.0.0.0
10.255.255.255
16.777.216
B, 20 bita
172.16.0.0
172.31.255.255
1.048.576
C,16 bita
192.168.0.0
192.168.255.255
65.536
