ISHRANA

OPŠTA ISHRANA

Sastav i hranljiva vrednost hrane

Ishrana

-predstavlja kordinisan redosled fizičko-hem.fizioloških aktivnosti u toku kojih se sastojci hrane

pretvaraju u sastojke živ.tela i služe za održavanje zivota, zdravlja i produktivnosti

životinje.Živozinjsko telo i

biljke sadrže uglavnom ista jedinjenja (voda,masti,proteini,uglj. hidrati,min.mat. itd.)ali je razlika u %učešću
u strukturi(biljke sadrže celulozu, a životinje ne)

Bioloski vazni i prateći sastolci tela i hrane:
a)sastojci izvori energije-

ugljeni hidrati,masti,višak proteina,organske kis.,alkoh

ol itd.

b)Strukturni sastojci:

gradivni sastojci-organski deo

(esencijalne neesencijalne A.K. , lipidi, esencijalne masne kis.)

neorganski deo

(H2O,Ca,P,Mg,Na,Cl.Fe,J)

-Fizioloski aktivne materije-endogene

(rnzimi,vit.E,hormoni)

egzogene

(vit.,mikroelementi)

c)prateći sastojci hrane

-lignin, voskovi, ulja, pigmenti, alkaloidi , glikozidi, tanini,flavonidi,etarska

ulja,estrogene materije.
Analiza stočne hrane vrši se po Weende postupku i vrši se odredjivanje vode,neorganskih mat.(pepela),sirovih
proteina,sirove masti,sirove celuloze,BEM.Sastojci od 2-6 čine suvu mat. hrane=to je apsolutna suva materija
pri potpunom gubitku vode(sušenjem na 105 step C).Suva hraniva(ovas) imaju prirodno SM na vazduhu i
sadrze manje od 13%vlage.To je vlaga hraniva koja se ne menja ako je vlažnost vazduha manja od 75%.

Uloga hrane u živ. organizmu

je da obezbedi:

1)energiju(75%) iz UH,masti,proteina 4)vitamine
2)protine (20%) 5)ostale nepoznate
3)min.materije

UGLJENI HIDRATI

C:H:O=1:2:1.

Pentoze

(riboza,arabinoza,ksiloza),

heksoze

(glukoza,galaktoza,fruktoza).To je velika grupa

organskih materija koje u živ. ishrani po kolicini spada u % najzastupljenije hranljive materije.Oni čine ¾ SM
biljaka I kod njih imaju potpornu,energetsku I ulogu rezervnih materija.Predstavljaju 85% organske
materije,odn. 75% ukupne kolicine SM biljaka.
Većina monosaharida u prirodi nastaje hidrolitičkom ili fermentativnom razgradnjom slozenih UH u biljkama
pa se zbog toga nazivaju prostim šećerima.Pentoza obično nema u biljkama,ali su njihovi anhidridi(pentazani)
rašireni.Heksoza ima u mladoj vegetaciji.

Disaharidi-

saharoza je dosta (u šeć. repi je ima 16%),maltoza je slabo,a laktoze ima samo u mleku.

Polisaharidi-skrob-

najviše zastupljeni i najvatniji.Ima ga 70-73% u zrnima kukuruza I pšenice I čini

rezervnu materiju,do 78% u SM krompira.,1-3% u gruboj hrani.Nastaje fotosintezom u lišću biljaka a zatim se
deponuje u semenkama I krtolama kao rezervna hrana.
U krtolama čičoke deponuje se inulin koji je veoma sličan skrobu.Delimičnim varenjem skroba ili njegovom
termičkom obradom nastaju dekstrini.Oni su rastvorljiviji od skroba I čine hranu ukusnom.

Celuloza

je potporna materija biljaka I omotač semena I nalazi se uglavnom u stablu,30% u senu,35% u slami

I plevi.Povećanjem celuloze u hrani povećava se njena voluminoznost.NePŽ ne mogu da razlažu celulozu jer
nemaju enzim celulazu.

Hemiceluloza

je zajedničko ime za pentozane(araban,ksilan).Ovi ugljeni hidrati ulaze u sastav ćel. membrane

ali su znatno svarljivije od celuloze.

Lignin j

e slozeno org. jedinjenje I drugacije je strukture I ne moze se svrstati u ugljene hidrate,medjutim kod

stočne hrane ulazi u komponente zvane sirova celuloza.Negativno utiče na svarljivost hrane.2-3% u mladoj
travi,12-15% u slami,7% u senu(računato u odnosu na SM hrane)

Gume I sluzi-

malo zastupljene.

Glikogen-

je tzv životinjski skrob ima ga u jetri I mišićima kod životinja.

Po Weende postupku odredjuje se samo sirova celuloza od UH jer se smatra da ona predstavlja nesvareni deo
UH.Svarljivi deo se označava kao BEM(bezazotne ekstraktne materije).Ova podela nije opravdana jer se

-ulja-masti koje su tečne na temperaturi ispod 20

Jodni broj

ukazuje na stepen nezasićenosti.Što je veći broj = veza toje veća sposobnost masti da vezuje J pa

je time i jodni broj veći.

Saponifikacioni broj

uklazuje na dužinu lanca masnih kiselina koje izgrađuju masti.U koliko je lanac kraći

malaziće se veći broj molekula u jednom gramu masti i biće potrebno više Na za saponifikaciju.

Kiselinski broj

je broj mg KOH-a potrebnih za neutraliyaciju slobodnih masnih kiselina u 1g masti.

Rajnhert-Majslov

broj pokazuje količinu isparljivih i u vodi rastvorljivih masnih kiselina u određenoj vrsti

masti.

Peroksidni broj

dokazuje užeglost pokvarenost masti.Ovo se dešava usled hidrolize ili oksidacije = veza.Na

brzinu užegnuća utiče svetlost,toplota,vlaga i neki peroksidansi (Fe,Cu).Užegla mast je neprijatnog
mirisa,ukusa iškodljiva je za jelo.Za sprečavanje užeglosti se koristi antikoagulans vit.E.

Voskovi

grade prevlake plodova,

glikolipidi

se nalaze u lišću biljaka i mozgu životinja,holin je važan sastojak

i kod svinja i živine je utvrđen deficit,holesterol (7-dehidroholesterol) je provitamin vitamina D

koji je u

biljkama ergosterol iz kojeg zračenjem nastaje vitamin D

Sadržaj lipida u hrani-

u stočnoj hrani ga ima 2-5 %
uljarice 7-50%
kukuruz,ovas 4%
gruba hraniva 2 %
riblje i mesno brašno 4-8 %
krtole i korenje 0,2 %
Ovde se pod mastima podrazumeva etarski ekstrakt po Soksletu-to je sirova mast i sadrži 50-60 % prave masti
(kod grubih hraniva)
Ako   u   ishrani   životinja   nema   masti   dolazi   do   promena   na   koži,zaostajanja   u   rastu,poremećene
reprodukcije,laktacije pa čak i do uginuća.Ako se dodaju linolna,linoleinska i arahidonska  kiselina simptomi
nestaju.Iz ovog zaključujemo da organizam ne može da sintetiše masne kiseline sa 2 ili više = veza već ih
mora unositi hranom-esencijalne masne kiseline ili vitamin F. Dovoljno da u bude samo jedna masna kiselina.
Iskorišćavanje lipida-hrana odraslih životinja sadrži 2-5% masti,a kod mladih 20-40%.Živci dobro vari i
koristi masti 90%.

Telesne masti

se razlikuju od biljnih po fizičkim i hemijskim osobinama.Već 60% biljne masti u hrani može

dovesti do povećanja telesne mase.
Ako hrana sadrži više nezasićenih masnih kiselina telesna mast postaje mekša što je naročito nepovoljno u
tovu svinja.Promenom hrane mast ponovo očvršćava.Masti sintetisane iz ugljenih hidrata su uvek specifične
za vrstu životinje(u bekon tovu se koristi ovas a ne kukuruz).

Energetska vrednost masti je oko 2,25x veća od energetske vrednosti ugljenih hidrata.

Pošto životinje

mogu da podnesu i do 20% masti u obroku,danas se mast koristi u obrocima životinja za intezivnu
proizvodnju.

PROTEINI I DRUGA AZOTNA JEDINjENjA C,H,O,N(S,P,Fe,J)

Proteini

su esencijalni sastojci u ishrani domaćih životinja i obuhvata veliku grupu srodnih azotnih

jedinjenja.Od neproteinskih N jedinjenja se u ishrani koriste amini,amidi(urea),NH

,soli NH

,nitrati ...

Proteini predstavnjaju lance amino kiselina kojih ima 26

Sadržaj proteina u hranivima:

50-80% hraniva animalnog porekla
40-50% uljana sačma
do 20% seno leptirnjača
8-10% livadsko seno
1-5% stočna repa,slama

Amino kiseline se dele na:

1.ESENCIJALNE-

ne mogu da se sintetišu u organizmu već se moraju unositi hranom.Tu spadaju:lys, tryp,

hys, leu, izoleu, thre, cys, val, fenal, arg. Cistin i tirozin su uslovno esencijalne jer cistin može dase zameni i

do 40% metioninom,tirozin do 50% fenilalaninom.Za živinu je esencijalan i glicin jer je potreban za
izlučivanje NH3 preko mokraćne kiseline.Ako bi u ishrani nedostajala samo jedna amino kiselina sinteza
proteina bila bi prekinuta.Ako bi količina neke esencijalne amino kiseline bila smanjena daljnja sinteya
proteina bi nišla u određenom smeru.

2.NEESENCIJALNE-

sintetišu ih pojedini organizmi

BIOLOŠKA VREDNOST PROTEINA

To je broj koji pokazuje koliko grama telesnih proteina sintetiše iz 100 grama svarljivih proteina.Što je
ovaj broj veći veća je BW.

BV= konuzmiranN – (N u izmetu + N u mokraći) *100
konzumiranN – (N u izmetu)

Proteini animalnog porekla imaju najveću BW. Visok BW imaju i proteini termički obrađene soje(sačma).
Nisku BW žita naročito kukukuruza.proteini pojedinačnih hraniva imaju manju BW nego ako se daju sa
ostalin hranivima.
Prim: ako životinjama dajemo mesno brašno BW=75 i žito BW=60 dobijamo da je BW=78. ovaj efekat
naziva se dopunsko dejstvo, a zasniva se na optimalnoj kombinaciji esencijalnih amino kiselina iz oba
hraniva.
U ishrani zrnevljem žita deo esencijalnih aminokiselina ne može da se koristi za isntezu proteina (imitirajući
efekat nedostatka lizina ); već se razgrađuju i služe kao izvor energije. Zato se često uz zrnevlja koriste sojina
sačma i kvasac u vodi (lys).

Iskorišćavanje proteina

Monogastrične životinje mogu da koriste samo N hrane proetinske prirode. Većina mabrojanih hraniva ima
proteine dobre svarljivosti (do 90%). Višak amino kiselina se dezaminuje, ugljovodonički deo se koristi kao
izvor energije, a azotni deo se izlučuje preko jetre u obliku ureje ili preko bubrega kao neiskorišćeni deo.
Kod preživara, delimično konji i kunići, iskorišćavanje proteina zavisi od mikro flore u digestivnom traktu.
Varenje proteina u predželucima zavisno je povezano sa varenjem celuloze. M.o koji razlažu celulozu
zahtevaju za svoje razmnožavanje N zato ga uzimaju iz hrane. Zato u tu svrhu m.o. proteine razlažu u buragu
do peptida i amino kiselina, a češće i do NH

. iz NH

i amino kiselina sintetišu sopstvene proteine koji su jako

svarljivi, a kad dospeju u sirište (TC imaju viši BW). BW proteina protozoa još je veća, a oni čine oko 20%
od ukupnog broja predželudačnih m.o. oko 50% proteina hrane se preradi u proteine m.o. Proteolitičke
bakterije u predželucima su:Ruminococcus;bacterioides,streptococcus itd.
Jedan deo NH

koji nastaje dejstvom m.o. biva resorbovan i dospeva u jedro gde se sintetiše urea. Deo uree

dospeva ponovo i m.o. je ponovo koriste za sintezu sopstvenih proteina. M.o. mogu da koriste i sintetsku ureu,
NH

i NH

soli. Proteini m.o. sadrže veći % esencijalnih amino kiselina od proteina hrane (biljke).

Zahvaljujući mikroflori, preživarimogu da koriste neproteinski N. Obično se koristi urea i to u količini kja
odgovara 1/4 – 1/3 potreba za N-om. Korišćenje proteinskog Nzavisi od količine lako svarljivih proteina.
Biljojedi vare 50-8/0% proteina iz grube hrane, ali se do 30% svarljivih proteina javlja kao urea.
NH3 +CO2=urea

Azotna jedinjenja nebelančevinaste prirode

(amino kiseline, peptidi, urea, NH

soli, itd.); ima ih u malom broju hraniva. U mladim biljkama sa

intezivnim rastom mogu da predstavljaju 1/3 ukupnog N. Ima ih u korenasto krtolastim hranivima, mladim
zrnima i silaži. Amidi i NH

soli, imaju hranjivu vrednost samo za preživare jer mikroflora buraga može da ih

koristi za sintezu proteina.

Od 1mg karotina goveda stvore 400 i.j. vitamina a
Ovce 580 i.j.
Koze 1677 i.j.

Potrebe:

U hrani za živinu ima malo karotina pa je njegovo iskorišćavanje veće. Inače potrebe za vitaminom A su 50-
100 i.j./kg telesne mase, a kod živine 200-300 i.j./kg telesne mase.

Deficit vitamina A:

Noćno slepilo(hemeralopija)
Poremećaj rasta (usporen rast kostiju, kosti su porozne i zadebljale)
Poremećaj reprodukcije (dolazi do promene u epitelu genitalnih organa, pa time prestaje spermato geneza kod

muških i ovogeneza kod ženskih jedinki: kod ženskih jedinki u toku graviditeta možedoći i do resorpcije
plodovih voda),do poremecaja CNS(teturanje,nekontrolisano kretenje,grčevi),kod živine smanjena
nosivost i procenat oplodjenih jaja.

VITAMIN D – kalciferol

Važan je za metabolizam Ca i P i za mineralizaciju kostiju deluje slično PHT pa se naziva egzogeni hormon.
Deluje na tri načina:
Creva- povećana resorpcija Ca

Bubrezi- povećana resorpcija PO

i izlučivanje Ca

Kosti- omogućava mineralizaciju
U biljkama se nalazi u obliku ergosterola, odnosno 7-dehidrosterola u životinjskom tkivu. Por dejstvom UV
zraka prelazi u D

, a 7-dehidrosterol u D

. oba ova oblika su podjednako aktivna kod sisara, a kod živine samo

Izvori:

jetra i ulje iz jetre riba. U njemu ima 500-2000i.j./kg. Ima ga u mleku i žumancetu.

Apsorpcija se vrši u crevima. On je nešto stabilniji od vitamina A, ali u prisustvu CaCO

brzo gubi aktivnost.

Po resorpciji odlazi u jetri gde se pretvara u 25-hidroksikalciferol, zatim u bubrezima aktivan oblik
1,25dihidrokalciferol.
Potrebe:su 4-10i.j./kg telesne mase, a kod živine, 20i.j./kg. Daq bi se obezbedila ova količina vitamina D u
hrani mora da ga ima od 200i.j./kg.

Hipovitaminoza

:rahitis, osteomalacija.

Hipervitaminoza:

taloženje Ca

u koštanim trabekulama, ataksije u organima i mekim tkivima.

VITAMIN E - tokoferol

Poznato osam oblika tokoferola,alfa ,beta ,gama i delta najrasprostarnjeniji.Lišće biljaka sadrzi dosta vise vit
E nego stabljika.Pravilno sušeno seno ima dosta vitamina E dok nepravilnim sušenjem gubici mogu biti i do
80%.Zrno ječma i pšenice je bogat izvor vitamina E.Kukuruz takodje dobar izvor vitamina E.Vlažno
skladišteno zrno ima upola manju količinu vitamina.Njegova osnovna uloga je antioksidativna- sprečava
oksidaciju nezasićenih masnih kiselina iz ćeliskog metabolizma. Nedostatak dovodi dodistrofije srčanog i
skeletnih mišića-Zenkerova degeneracija-(mišićno tkivo zamenjuje vezivno tkivo).Kod pilića-do
encefalomalacije i oksidativne dijateze.

Izvori:

u velikim količinama se nalazi u klicama žitarica (> 200mg/kg), u zelenoj hrani (30-50mg/kg), zrnasta

hraniva (2-8mg/kg).
Resorpcija je u crevima, a može da se odigrava i u jetri, masnom tkivu i mišićima.
Potrebe su 10-20mg/kg TM, a za nosilje 40mg/kg TM.
Kod glodara ,pacova,miševa dovodi do steriliteta usled nedostatka pa se naziva i antisterilitetni vitamin
on eje antioksidanas.