СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ:

БАНКАРСТВО

ТЕМА:

ИСЛАМСКО БАНКАРСТВО

Ментор:

Студент:

јануар 2015. године.

ИСЛАМСКО БАНКАРСТВО

ВЕСНА ВУЧИНИЋ 13/11

Садржај:

Увод......................................................................................................4
1. Исламско банкарство......................................................................5
1.1. Историјски преглед развоја исламског
банкарства..................................................................................6
1.2. Кључни принципи функционисања
исламског банкарства...............................................................9
1.3. Организација исламских банака............................................11
1.4. Исламска банка за развој........................................................11
2. Исламски финансијски систем....................................................12
2.1. Концепти и основни принципи
исламског – interest – free банкарства……………..……….13
2.2. Модели финансирања у пословању
исламских банака.......................................................................14
2.3. Инвестициони рачуни (Profit and Loss Sharing
– PLS рачуни)…………………………...……………..………15
2.4. Модели финансирања.............................................................16
2.4.1. Модели финансирања на бази
метода продаје...................................................................16
2.4.1.1. Murabaha................................................................16
2.4.1.2. Salam.......................................................................17
2.4.1.3. Istisna`.....................................................................18
2.4.2. Модели финансирања на бази

најма (Idžara)....................................................................18

2.4.3. Модели финансирања на бази
партнерства (Mušaraka)....................................................19
2.4.4. Модели финансирања на бази
поделе профита (Mudaraba)..............................................20
2.4.5. Модели финансирања без трошкова и
накнаде (Kard hasan).........................................................22

2.6. Остали банкарски послови......................................................22

3. Исламски финансијски систем
наспрам конвенционалног............................................................23
Закључак............................................................................................25
Литература.........................................................................................26

-2-

ИСЛАМСКО БАНКАРСТВО

ВЕСНА ВУЧИНИЋ 13/11

1. Исламско банкарство

Банке у исламском финансијском систему представљају најзначајнији облик

финансијских институција, те је њихово пословање усклађено са Шеријатом. Оне
за разлику од конвеционалних банака, немају унапред одређену стопу повраћаја на
депозите/улагања, већ одређују стопу по којој ће улагачи и штедише учествовати у
добити или губитку банке. Овим принципом пословања банке настаје боља
усклађеност имовине и обавеза банке, те због тог принципа банке придоносе бољој
стабилности финансијског система. Такође због боље покривености колатералима,
првенствено реалном имовином банке поседују реалну вредност која прати реалне
економске токове. И како је пре наведено, по исламском принципу пословања
банке уговарају власничке уговоре по којима они постају партнери у улагањима те
самим тим сносе део ризика успеха пеојекта.

Модел исламског банкарства представља пословни модел чија је експанзија

иницирана у периоду након Другог Светског Рата, а убрзана од 70-их година 20.
века   у   јеку   уздизања   пан-исламског   покрета   који   је   стремио   оживљавању
некадашње славе и поноса исламског света, те је развој овог пословног модела само
једна од многобројних појавних манифестација напора ка окончању традиционалне
хегемоније западне економске и друштвене мисли над исламским друштвима као
рудименту  колонијалне прошлости. Полетне амбиције исламског света уживале су
чврст   и   реалистичан   ослонац   у   петродоларским   приливима,   који   су   мењали
животни   стил   и   навике   исламског   света,   омогућујући   етабилирање   банкарских
институција   скројених     „по   мери“   исламских   уверења   и   финансијски   га
еманципујући од конвенционалног банкарства, што се показало наточити корисним
након   терористичких   напада   од   11.   септембра   2001.   године,   омогућујући
исламским инвеститорима да чувају финансијски суфицит у „својим “ банкама,
тиме смањујући  вероватноћу блокаде финансијских средстава као врло вероватне
мере у случају поновног терористичког напада.

Модел исламског банкарства започиње да поприма своје, до дан-данас

инхерентне   специфичности   апсолутном   преформулацином   принципа   банкарства
утемељеног на каматном интересу у принцип банкарског пословања ослобођеног
каматног интереса, као општег нуклеуса исламских финансијских система. Та идеја
је   своје   прво   практично   отелотворење   доживела   кроз   етаблирање   и   пословање
једне   руралне   банке   у   Египту   1963.   године   као   и   једне   кооперативне   банке   у
Пакистану 1965. године. Тај историјски моменат се сматра официјалним почетком
експанзије модела исламског банкарства, и то не ексклузивно у земљама у којима је
ислам званична религија, већ и у другим земљама у којима исламска заједница
представља   незанемарљиву   религијску   мањину   (САД,   Данска,   Јужна   Африка,
Јапан,   Велика   Британија).   Паралелно   са   тим,   земље   попут   Индије,   Киргизије   и
Сирије   разматрају,   или   су   рецентно   одобриле   дозволе   етабилирању   исламских
банака,   док   поједине   одредбе   устава   Пакистана   и   Ирана   експлицитно   уводе   и
дефинишу обавезу компатибилности локалних банкарских система са исламским
религиозним законом. У земљама попут Египта, Индонезије, Малезије и Судана
исламско банкарство егзистира паралелно са конвенционалним   банкарством, док

Капор П. (2007.год), Банкарство, Мегатренд универзитет, Београд, стр 41.

-5-

ИСЛАМСКО БАНКАРСТВО

ВЕСНА ВУЧИНИЋ 13/11

се Бахерин успешно међународно позиционирао као кључни offshore центар
исламског банкарства на Средњем Истоку, угошћујући, према наводима Garas-a
(2007) чак 37 исламских банака упкос величини ове земље.

О експанзивности овог

пословног модела, као најразвијенијег сегмента исламских финансијских система,
сведоче   и   чињенице   да   расте   по   стопи   од   10-15%   per   annum,   уз   очекивање
стабилности   уоченог   тренда   у   предстојећем   периоду,   као   што   је   био   случај   у
протеклој   декади,   како   је   уочио   Соле   (2007),   као   и   да   више   од   300   исламских
банака управља капиталом од апроксимативно 200 милијарди америчких долара,
као   и   да   преко   ¼   земаља   чланица   Међународног   монетарног   фонда   (ММФ)

тачније 51 земља, имплементира и негује овај пословни модел, мање или више
интензивно.

Исламско банкарство се може сматрати феноменом управо из разлога

његове утемељености и последичне пословне детерминисаности религијским
исламским законом (Шеријатски закон)

, што је његова специфичност у

пандемском контексту и основни потпорни стуб, али и услед успешне  експанзије и
изненађујуће   рапидне   прихваћености   широм   света,   нарочито   међу   исламском
заједницом, која се на основу радикалнијих или либералнијих религијских погледа,
пословично   придржава   овог   пословног   модела.   За   разлику   од   конвенционалних
банкарских   система   чији     је   фокус   примарно   на   економско-финансијским
аспектима трансакција, исламски модели пословања стављају подједнак акценат и
на   етичку,   моралну,   социјалну   и   религијску   димензију   трансакција,   као   начин
постизања ширих бенефита за друштво у целини, односно, експлицитније речено,
као   начин   поштовања   исламске   радне   етике,   постизања   пожељне   дистрибуције
богаства, економске и друштвене правде, као и ширења исламске солидарности.
Тиме   се   кристализује   чесно   истицано   опште   место   у   исламском   дискурсу   које
подразумева,   филозофском   реториком   исказано   промивисање   добара   и
проскрибовање зла у манихејском смислу.

1.1. Историјски преглед развоја исламског банкарства

У пионире практичног развоја исламског банкарства убрајају се две

банкарске институције: Mit Ghamr Village Bank из Египта и Muslim Pilgrims Savings
Corporation из Малезије. Ове две институције су поставиле темеље даљој
експанзији овог пословног модела и услед тога су вредне истраживачког помена.
Истовремено, пажњу усмеравам и ка двема међународним групама које чине језгро
активности исламског банкарства, а то су: Dar al-Mal al-Islami Group и Al-Baraka
Group.

Од самог оснивања Mit Ghamr Village Bank је замишљена, а потом и

развијена као рафинисана мешавина два концептуална принципа: принципа
организације штедних банака по угледу на немачки меделски приступ и принципа

Bahrein се распростире на 33 острва и насељава га популација од 708.000 становника,

према подацима из 2007. године.

ММФ има 187 земаља чланица

Шеријат (aрапски: ةعيرrrش , фонол. šarīʿa) је верски закон Ислама, који је утемељен на

Божијој објави.

исто стр 42

-6-

ИСЛАМСКО БАНКАРСТВО

ВЕСНА ВУЧИНИЋ 13/11

За разлику од претходно истакнутог, Al-Baraka Group, која вуче своје корене

од мале компаније из Ријада, главног града Саудијске Арабије, започела је своје
операције са скромних 300.000 саудијских ријала.

Постепеном експанзијом

активности, а нарочито од оснивања огранка за инвестиције и развој у Џеди 1982.
године, група прераста у глобалног играча, позиционирајући се у раван са које је
дошла   у   положај   да   финансира   експанзију   исламског   пословања   на   потпунијој
основи.   Основне   делатности   ка   којима   се   усмерила   су   инвестирање   у
пољопривреду,   трговину,   индустрију,   транспорт   и   здравствени   сектор.   Такође,
значајне суме новца је усмерила ка подстицању истраживања и развоја у области не
само исламског банкарства, већ исламских финансија у целини.

Поред претходно навеених, развој исламског банкарства су потпомогле и

дгуге институције. Напоменимо оснивање Islamic Development Bank 1974. године у
Џеди,   као   банке  чланица  Организације   исламске  конференције,   оснивање   Dubai
Islamic Bank 1975. године, Faisal Islamic Bank of Sudan 1977. године,  Faisal Islamic
Egyptian Bank Islamic Bank of Jordan 1978. године, као и   Islamic Bank of Bahrain
1979. године. Све ове банкарске институције пружиле су непроценљив подстрек
ширењу и прихватању исламског банкарства у свету, истовремено доприносећи све
једнставнијем   усвајању   праксе   “исламизације”   банкарских   система,   нарочито   у
Малезији, Индонезији, Пакистану, Ирану и Судану.

У контексту историјског развојног процеса исламског банкарства и његових

најрецентнијих достигнућа, истакнимо доминацију два канала кроз које је могуће
сервисирати   тржишне   потребе:   специјализоване   исламске   банке   и   исламске
“прозоре”.   Специјализоване   исламске   банке   су   комерцијалне   и   инвестиционе
банке,   засноване   искључиво   на   исламским   религиозним   принципима,   и   које
послују искључиво са исламским инструментима, док су тзв. исламски “прозори”
специфични   производи   које   нуде   конвенционалне   банке   које   теже   сервисирању
потреба исламске заједнице која жели да се ангажује у активностима заснованим на
исламском банкарству. Како је то приметио Iqbal (1997), специјализоване исламске
банке   су   се   традиционално   позиционирале   ка   привлачењу   депозита   исламске
заједнице,   мада   је   овим   банкама   недостајао   технички   капацитет   ефикасног
инвестирања. Тај јаз је премошћаван услугама конвенционалног банкарства, које је
веома   успешно   упошљавало   финансијске   ресурсе   респектујући   исламске
религиозне принципе, иако је оваква логика пословања фреквентно подразумевала
разводњавање приноса услед упошљавања додатног финансијског интермедијара
као оптерећујуће карике. Ипак, данас овај тренд слаби, те исламске банке постају
све   профитабилније,   пре   свега,   захваљујући   међународној   финансијској
интеграцији која отвара нове пословне хоризонте и рађа иновативне и самосталне
начине оплодње финансијских ресурса.