1. Istorijat i razvoj
Kada pomislite na računar, većina nas zamisli kao predmet u celini.
Međutim, šta bi ste identifikovali kao najvažniji deo računara? Da li je
to matična ploča? Možda bi ste rekli da je procesor najvažniji deo?
Toliko pitanja a samo jedan odgovor, ni jedan deo ne funkcionise
zasebno nego iskljucivo kad celina. Ista je situacija i sa Hard Disk-
ovima (Tvrdim Disk-ovima). Tokom godina, oni su prošli brojne
promene i znatno su evoluirali. Prvi hard diskovi su tehnički
"spoljašnji" uređaji, jer su radili izvan računara, u zasebnim
kućištima. Iako je njihov kapacitet bio veoma mali (do 5 mb) oni su
svrstavani u hard diskove i smatraju se začecima računarske
industrije.
Najraniji hard diskovi su spoljašnji za sve namere i svrhe. To je zato
što nisu bili montirani unutar računara. Početkom 1950-ih počelo je
masovno korišćenje hard diskova kapaciteta 5 MB, koji su se
isporučivali sa prvim komercijalno dostupnim IBM-sistema. Tokom
narednih nekoliko decenija, stvari se ne menjaju mnogo, jer upotreba
računara je u velikoj meri potisnuta u komercijalne interese i kućni
PC je tek trebalo da bude izmišljen.
Skoro 30 godina nakon debija tih sistema, IBM je izveo prve gigabajt
diskove.Ovaj uređaj je veličine frižidera, i bio je posebna jedinica od
računara. Cena je bila čak neverovatnih 40.000 dolara.
Eksterni hard diskovi
1
Zbog previše komplikovnog sistema i same konfiguracije računara u
to vreme nije se javljala potreba za eksternim hard diskovima sve do
pojave prvih personalnih računara.
Jedan od prvih sistema koji je koristio eksterni hard disk je Apple. U
njihovim računarima često smo često imali drajvove koji su bili
nepristupačni, a neki nisu imali hard disk u njima uopšte. U doba
kada potrošači počeli su da traže sigurnije skladištenje za svoje
podatke, to nije mogao da radi. Zbog toga, Apple je uveo ProFile 1983
godine. On je radio povezivanjem na poseban port na zadnjoj strani
Apple II. Ovaj hard disk ponudio 5MB prostora na disku, dok kasnije
za nadogradju bio ponudjen u veličini od čak 10 MB.
Eksterni hard diskovi
2
direktno povežu sa računarom od “spolja” , koristeći isti tip interfejsa.
Ranije, čvrsti diskovi su iskoristili 40-pinski konektor i kabl za
napajanje (interni tipovi i većina eksternih tipova). Međutim, sa
pojavom USB tehnologije, to se menja.
Zbog lakoće prebacivanja podataka i svoje velike fleksibilnosti imaju
mogućnost raznovrsnog skladištenja podataka kao npr. :
Disk kloniranje
Spasavanje podataka
Backup fajlova i informacija
Čuvanje i pokretanje virtualne mašine
Ogrebi diska za aplikacije za obradu videa i video snimanje
Scrath
za aplikacije za obradu videa i video snimanje
Pokretanje operativnog sistema (npr. Linuk, Vindovs, Vindovs
Idi - zvanog Live USB-a)
Karakteristike kao npr. biometriski bezbednosni sistem ili više
interfejsa, mogu se naći ali po znatno višoj ceni.
Eksterni hard diskovi
4
Prema podeli na segment tržišta postoje tri vrste eksternih hard
diskova a to su: desktop, mobilni (mobile) i poslovni (Enterprise).
Desktop hard diskovi obično skladište od
60 GB do 4 TB, i rotiraju od
5400 do 10.000 obrtaja, I imaju medijski brzinu prenosa od 0,5 Gbit / s
ili viši (1 MB = 109 bajtova, 1 Gbit / s = 109 bit / s).
Mobilni ili laptop hard diskovi, manje od svojih desktop i enterprise
kolega, imaju tendenciju da budu sporiji i imaju manji kapacitet.
Mobilni HDD rotiraju na 4200, 5200, 5400 ili 7200 obrtaja. Najčešće u
upotrebi su od 5400 obrtaja. 7200 obrtaja diskovi imaju tendenciju da
budu skuplji i imaju manje kapacitete, dok u 4200 obrtaja modeli
obično imaju vrlo visok skladišni kapacitet. Zbog manjih “tanjira” ,
Eksterni hard diskovi
5
