VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE
VASPITAČA I TRENERA
INFORMATIKA I RAČUNARSTVO
ISTORIJSKI RAZVOJ RAČUNARA
Uvodni deo
Razvoj nauke i tehnike, u prvom redu elektronike odnosno elektronskih
komponenti uslovio je razvoj računara. Otkrivanje elemenata kao što su
elektronske cevi, tranzistori i sl. imalo je za posledicu proizvodnju novih vrsta
(generacija) elektronskih računara.
Pojavom kompjutera (elektronskih uredjaja za skladištenje i obradu podataka)
ubrzan je tehnološki i informativni razvoj civilizacije. Za razliku od od
pronalazaka za koje se tačno zna ko ih je i kada izumeo, za kompjuter se teško
može imenovati samo jedna osoba kao pronalazač.
Kao začetnik informatike smatra se Britanac
Čarls Bebidž
(Charles Babbage,
1791-1871). On je izmislio diferencijalnu i analitičku mašinu za računanje.
Charles Babbage se rodio 1791. godine u Engleskoj. Poput većine naučnika
nasledio je veliko bogatstvo (samo su se bogati mogli baviti naukom), koje je na
kraju sasvim potrošio. Na ideju o stvaranju mašine za računanje došao je
prilikom razmišljanja o dugotrajnom i veoma napornom poslu, izračunavanja
logaritamskih tablica. Nije dugo razmišljao, pa je već 1821. godine u glavi imao
osnovnu šemu uređaja, koji je i izneo pred Kraljevsko astronomsko društvo
1822. godine. Na osnovu demonstracije prvi je dobio "zlatnu medalju"-
podstaknut tim uspehom krenuo je na izgradnju prve računske mašine.
Praistorija računara
Ako ne računamo različita ručna računska sredstva, poput različitih vrsta
računaljki i abakusa koji su se javili još u starom veku, možemo reći da je prvu
računsku mašinu napravio 1642. godine poznati francuski matematičar i
fizičar
Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662)
. On je tada imao samo 19 godina
a pomenuti poduhvat je izveo da bi pomogao svom ocu koji je bio poreznik.
Paskalova mašina je bila u potpunosti mehanička i koristila je zupčanike a
pokretala se okretanjem ručice. Ta mašina je mogla da izvodi jedino operacije
sabiranja i oduzimanja.
Međutim, trideset godina kasnije je slavni nemački matematičar
Lajbnic
(Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716)
napravio računsku mašinu koja
je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i operacije množenja i
deljenja. Naravno da je i ova mašina bila u potpunosti mehanička i nije donela
nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog
džepnog kalkulatora 300 godina pre pojave džepnih kalkulatora kakve danas
koristimo.
Na ovom polju se ništa nije dešavalo narednih 150 godina, sve dok
Čarls
Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871),
profesor matematike na Univerzitetu
Kembridž, nije izumeo diferencijalnu mašinu. Najinteresantnija karakteristika
diferencne mašine je njeno rešenje izlaza. Rezultati su upisivani na bakrenu
ploču pomoću čeličnih kalupa. Na izvestan način, upotrebljeni metod je
nagovestio kasniju primenu
write-once
medijuma, kao što su bile bušene
kartice ili prvi optički diskovi.
Mada je diferencna mašina radila prilično dobro, Bebidž se nije
zadovoljavao računskim sredstvom koje je moglo da izvršava samo jedan
algoritam. Ubrzo je počeo da troši, za ono vreme, sve veće i veće sume
