Универзитет Саобраћајни факултет у Београду

Рачунарство и информатика

Историјски развој рачунара

Семинарски рад –

Студент:

Професор

Никола Новаковић

Проф.Зоран Аврамовић

Смер:Поштански саобраћај

Број индекса:ПС130172

Београд 2014

Садржај:

Увод.................................................................................................3

Почетак развоја информационих технологија............................4

Развој рачунара у XX веку............................................................4

Ера електромеханичких рачунара ………………………..................5

Рачунари прве генерације ………………......…………………..6

Рачунари друге генерације ………….............................…….…7

Рачунари треће генерације ......…................................................9

Рачунари четврте генерације ….................................................10

Рачунари пете генерације ……………......................................12

Закључак …………………………......……………...………….14

Литература ……………………………...………………………15

Почетак развоја информационих технологија

Као зачетник информатике сматра се Британац Charles Babbage. Он је1812 године
измислио диференцијалну и аналитичку машину за рачунање.Диференцијалнамашина
је замишљена само за рачунање четири основне аритметичке радње: сабирање,
одузимање, множење и дељење. Аналитичка машина је заправо претеча данашњег
савременог рачунара,замишљена за налажење решења било ког математичког израза,
за који знамо редоследоперација помоћу којих тај израз може бити решен (данас скуп
операција одређеногредоследа називамо алгоритам).Charles Babbage да у
најуобичајним уређајима за рачунање – математичким,астрономским, таблама за
навигацију постоји много грешака. Док је студирао на науниверзитету Кембриџ
предложио је могућност рачунања ставки табела помоћу парнихмашина. Ова жеља је
постала тема његовог живота и он је почео да прави DifferenceEngine с циљем да се
израчунавају ставке навигације и друге табеле. Касније је тражио помоћ британске
владе и добио прву владину дозволу за компијутерско истраживање – догађај који се
поновио сто година касније у Америци да би се помогло прављењеЕНИАK-а на
универзитету у Пеннсyлванији.Касније Charles Babbage је напустијо тај рад и направио
аналитичку машину која имаосновне компонете модерног рачунара и која је допринела
да се Charles Babbageописује као отац рачунара. Послије себе није оставио добру
документацију па његовеидеје нису биле шире прихваћене, једноставно због
недостатка комуникације.Charles Babbage се вратио својим плановима за
DifferenceEngine и завршио 21 цртежаза конструкцију друге верзије, али га и даље није
могао сам завршити. 1991.год. надвестоту годишњицу његовог рођења,научни музеј у
Кенсингтону, у Енглеској јенаправио копију ових цртежа и пронашао само мали број
очигледних грешака.

1820 године Joseph Marie Jacquard је направио таквумашину за ткање која је радила
на систему избушених картица. Мењањем тих картицамогло се мењати и мотиви на
плетеном платну. То су у ствари први зачеци програмирањаодређених машина, тј.
командовање над радом тих уређаја. Ове машине у оно време били широ
распрострањени.
Први програмер је заправо програмерка, Ada Byron Lovelace. Ада је била
инспирисана Бебиџовим радом и вероватно је прва особа која је проникла у
невероватне могућности Бебиџове аналитичке машине. Написала је рад оБебиџовој
“Аналитичкој машини” који се сматра првим текстом који описује процесданас познат
као компјутерско програмирање. Она је предвидела и да ће аналитичкемашине
служити за компоновање музике, додуше за то ће бити потребно да протекне читав
један век.1890 године Herman Hollerith је победио на такмичењу заиспоруку опреме за
обраду података која би олакшала обраду података америчког пописа После је
асистирао у обради података пописа у земљама широм света.

Развој рачунара у XX веку

Доба механичких рачунараAlan Turing је још једна карика у ланцу захваљујући којем је
пронађен рачунар. Turing је током другог светског рата био ангажован на
проблемудешифровања немачких тајних порука. Његов приступ том проблему
заснивао се напроналажењу машине која ће бити у стању да реши сваки проблем
представљен низомелементарних операција, а њена меморија је требало да буде
довољно велика да може даскладишти инструкције потребне за рачун. Он је дао један
апстрактни модел такве машинезнан као “ Тјурингова машина”.Herman

Hollerith 1914.год. основа је компанију Calculating-Tabulating-Recording( C-T-R ),а
1924.год. преимеовао је у ИБМ. Фирма ИБМ одиграла је велику улогу у развоју
рачунара какве данас познајемо. Данас ова компанија је једна однајпознатијих
произвођача компјутера и компјутерске опреме. J o h n v o n N e u m a n n j e дао
основне принципеархитектуре данашњих рачунара. Он је направио разлику имеђу
материјалног деларачунара – хардвера (hardware) и софтвера (software) односно
програмског деларачунара. Он1943. почиње са радом у лабораторији Los Alamos
где1944. заједно са Џон Моклијем (John Mauchley) и Џон П. Екертом (John P. Eckert) ради
на пројекту 1925.год. Неуманн пред ИАС компјутеромVannevarBushса сарадницима
конструисао је 1925 године наМасачусетском институту за технологију (МИТ)
аналогни рачунар. Иако је имао електричнимотор, овај рачунар је у суштини био
механичка машина Модел је комплетиран 1942. икоришћен је првенствено за
решавање парцијалних диференцијалних једначина у војне сврхе.

Механички рачунар источнонемачке производње из 1958 гСлични механички
рачунари су коришћени и код нас у разним канцеларијама, предузећимадо 80-их
година док су их полако потисли електронски рачунари (дигитрони) а касније
персонални компјутери.

Ера електромеханичких рачунара

Conrad Zuseје 1934. године у Немачкој започео рад на конструкцијирачунских машина. Развио је
једну за другом четири рачунске машине Zl (механичку),Z2 (електромеханичку), електромеханичку
програмабилну Z3 (1941.) и њену побољшануверзију Z4, која је коришћена у развоју немачких
летећих бомби.Диференцијални анализатор којег је утемељила Rockfellerova фондација је био
највећиуређај за рачунање на свету 1930.год. Немачки музеј је недавно реконструисао машину З1
која је била централни деорачунарске изложбе.Године 1937 започео је H o w a r d N . A i k e n
израду докторскедисертације на Харвардском универзитету. Због врло дугих прорачуна почео је да
ради наконструкцији рачунске машине познате под именом Harvard Mark I. У овом пројектумује
помогла фирма ИБМ, како финансијски тако и стручно.
1936-1939 John Vincent Atanasoff је са John Berry–емразви машину која се данас зове АБЦ
(Atanasoff – Berry Computer) на универзитету уIowi, САД као машина посебне немене за решавање
скупова линеарних једначина уфизици.АБЦ је развио основне концепте који ће се појавити касније у
модернимрачунарима - електронску артиметичку јединицу и регенеративну цикличну меморију.

1937.год. Алан Туринг је развио идеју “универзалне машине” која можеда изврши сваки алгоритам
који се може описати и која предстаља основу за концепт“рачунарства”.Његове идеје су се
разликовале од идеја људи који су решавали артиметичке проблеме и што је увео концепт
“симболичке обраде”

Те исте године проблеме рачунања су размтрали и Howard Aikennуниверзитету наХарварду чије
рад уродио

плодом 1944. год и George Stibitz у Bell Telephone Laboratories

који је проучавао

кориштење тлефонских релеја у артиметици. 1937.год он је први конструисао артиметичку јединицу
на релејни погон, назван Модел-К.Направио је бројне релејне машине које су се користиле током
другог светског рата.Први велики аутоматски електромеханицки калкулатор опсте намене био је
ХарвардМарк И ( АСЦЦ ) . Изумио га је Howard Aikennкрајем тридесетих година,
аимплементирали су га Хамилтон, Лаке и Дурфее из ИБМ-а. .Ову машину спонзорисала јеамеричка