Ulazni i izlazni uređaji
UVOD
Informatika u današnjem smislu postoji već nekoliko decenija.Naziv informatika potiče od 1962.
godine, a uveo ga je Filip Drajfus od reči ,,information“ i ,,automatique“.
Pod informatikom podrazumevamo nauku i tehnologiju koja se oslanja na 3 bazična principa:
formalizaciju, automatizaciju, i umrežavanja u prikupljanju, prenosu, skladištenju (memorisanju)
podataka i preradi u nove podatke i informacije.
Razvitak računske tehnike, odnosno elektronskih kompjutera, pospešuje obradu informacija i na taj
način doprineo razvitku informatike.
Računarski sistem i elektronski uređaji koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija
memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetičke i logičke operacije,
proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade.
Ulazno-izlazni uređaji služe i za ulaz i izlaz podataka iz računara.Pretežno su to uređaji za trajno
skladištenje (čuvanje) podataka odnosno spoljne memorije.Najrašireniji uređaji za trajno skladištenje
podataka su različiti oblici diskova ,izgrađeni u magnetskoji ili optičkoj tehnologiji.
Podaci u okolini računara,na primer zvuk, slika, pokret, temperatura, gotovo uvek su u obliku
nepogodnom za direktan unos u računar.Te podatke treba prikladnim pretvaračima (senzorima ) i njima
dograđenim sklopovima pretvoriti u električne signale prihvatljive računaru.
Izlazni uređaji podatke iz računara pretvaraju u oblik prihvatljiv okolini.
Ta okolina mogu biti ljudi, pa su to onda prikazi u vizualnom ili zvučnom obliku, ili mašine ako su
prikazi u obliku električnih veličina, na primer napona ili struje.
I u jednom i u drugom primjeru zadatak je izlaznih uređaja brzo, jeftino i delotvorno pretvaranje
digitalnih električnih signala iz računara u oblik prihvatljiv okolini.
Svaki računar je opremljen barem jednim izlaznim uređajem, a često puta i s više njih.
Postoji mnogo izlaznih uređaja koji se međusobno razlikuju namjenom, tehnologijom izrade, cenom
itd.
Maturski rad
Ulazni i izlazni uređaji
Monitori obično imaju veću širinu od visine, ali postoje i veći modeli koji su "postavljeni sa strane".
To korisniku omogućava da na ekranu vidi celi dokument, što je od velike pomoći prilikom pripreme za
štampu.
Veličina: mjeri se dužinom dijagonale ekrana izraženom u palcima (1 palac = 1 inč = 25,4 mm).
Odnos između vodoravne i uspravne stranice monitora najčešće je 4:3 pa se iz podatka o dužini
dijagonale mogu odrediti dimenzije ekrana.
Vrste monitora su:
Monitor s katodnom cevi (engl. CRT catod ray tube) - najrasprostranjenija je vrsta monitora.
Monitor s tekućim kristalom (engl. LCD, liquid crystal display) - malih dimenzija, vrlo mala
potrošnja energije).
Plazma monitori.
Elektroluminiscentni monitori
Važna obeležja:
Ekranska tačka (engl. pixel, picture element)
Osnovni element slike na ekranu monitora, krug promera od 0,1 do 0,5 mm ili pravougaonik
podjednakih dimenzija.
Razlučivost ili rezolucija
Podatak o najvećem broju ekranskih tačaka koje na ekranu može prikazati monitor, a izražava se
kao proizvod vodoravne i uspravne rezolucije. Raspon rezolucije savremenih monitora kreće se od
800 x 600 pa do 2.560 x 2.048.
1.1.1.Katodni ili CRT monitor
To je grafički izlazni uređaj temeljen na katodnoj cijevi koju je izumio Karl Ferdinand Braun.
Većina računarskih monitora liči na televizore, zato što se slika na monitoru i na televizoru prikazuje na
isti način, pomoću katodne cevi.
Katodna cev (engl. cathode ray tube, CRT) je vakumska cev na čijem je jednom kraju ekran
monitora, a na drugom konektori.
Slika se prikazuje pomoću (nevidljivih) snopova elektrona koji se emituju iz vrata katodne cevi i
gađaju fosforni premaz sa unutrašnje strane ekrana.
Maturski rad
Ulazni i izlazni uređaji
Slika br.1:
CRT Monitor
Karakteristike:
velika težina,
veliko zauzimanje prostora,
visoka potrošnja el.energije,
imaju veoma dobru kvalitetu,
oštrinu slike,
promenljiva rezolucija,
CRT monitor može podržati više rezolucija čiji kvalitet zavisi o veličini tačke (piksela). Za razliku od
LCD monitora koji dobro rade samo na njihovoj prirodnoj rezoluciji, CRT monitor ima istu ili sličnu
kvalitet slike i na manjim ili većim rezolucijama. To, pre svega, zavisi od fizičke veličine monitora i
veličina piksela (dot pitch), iako CRT monitor može koristiti i manje i veće rezolucije, on ima svoju
preporučenu rezoluciju na kojoj će raditi idealno, a ta preporučena rezolucija obično je ispisana u
priručniku proizvođača monitora, tako da nije preporučljivo (zbog tehničkih razloga, ali i zdravstvenih)
stavljati rezoluciju na najveću moguću.
1.1.2.Monitori sa tečnim kristalima – LCD monitori
Slika br.2:
LCD monitor
Maturski rad
