prenosivome jeziki koji ne zavisi od platform i čiji bi kod mogao da se izvršava na
različitim procesorima i u različitim okruženjima. Ovi napori su konačno doveli do
rađanja Jave.

1. OBJEKAT ORIJENTISAN PROGRAMIRANJEM U JAVI

Objekat je integralna celina podataka i procedura za rad sa njima. U objektno

orijentisano programiranju ,glavne obrade se zasnivaju na manipulisanju objektima.

Metod je funkcija koji je je sastavni dio objekta, tj.postupak kojima se ralizuje

poruka upućena objektu.

Poruka je skup informacija koje jedan objekat šalje drugom, a sastoji iz adrese

objekta ,primaoca, saopštenja tj.onog što treba da se radi.

Živković, D., OSNOVE JAVA PROGRAMIRANJA, Principi i metodi programiranja, Beograd, 2018.

1.2. Atributi u definiciji klase

Atributi mogu biti proizvoljnog tipa ili reference na objekte proizvoljne

klase, uključujući klasu koju definišemo.



Postoje dvije vrste atributa:

- Statički atribut,
- Nestatički



Statički atribut je zajednički za sve objekte klase. Postoji samo jedna
kopija tog atributa bez obzira na to koliko objekata te klase je kreirano, i
ta kopija postoji čak i kada nije kreiran ni jedan objekat te klase.
Deklarišu se navođenjem ključne riječi

static

ispret <tip>. Statički

atributi se koriste da čuvaju podatke koji su zajednički za
sve objekte. npr: brojač koliko objekata klasa je trenutno kreirano
pošto je

static

može se koristiti čak i kada nije kreiran ni jedan objekat te

klase.



Nestatički – svaki objekat klase posjeduje svoju sopstvenu kopiju svakog
od nestatičkih atributa koji se pojavljuju u definiciji te klase, i ti atributi
imaće  svoje  sopstvene  vrednosti,  nezavisno  od  odgovarajućih  vrednosti
tih   atributa   u   drugim   objektima.   Ovakvi   atributi   daju   objektima
individualnost  nestatički   atributi   se   u   definiciji   kalse   deklarišu   na
uobičajen    način:<tip>   <ime>   i   eventualno   se   može   zadati   inicijalna
vrijednost.

1.3. Inicijalizacija atributa klase

I statički i nestatički atributi se mogu inicijalizovati unutar definicije klase.

Neke stvari se ne mogu inicijalizovati jednim izrazom, na primjer veliki niz koji
želimo inicijalizovati vrednostima koje iziskuju neku vrstu izračunavanja. To je
posao za inicializacioni blok.

1.4. Korišćenje inicializacionih blokova

Živković, D., OSNOVE JAVA PROGRAMIRANJA, Principi i metodi programiranja, Beograd, 2018.