VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BLACU
DIPLOMSKI RAD
Web programiranje
JAVA SCRIPT
Profesor: Zoran Jovanović Student: David Grozdanović
Blace 2018
4
1. UVOD
Javascript je novi skript jezik za korišćenje u programiranju WWW prezentacija.
JavaScript
jezik je nastao u kompaniji Netscape pod prvobitnim imenom LiveScript koje mu je dodelio
direktor projekta Brendan Eich, između 1995-1996. godine.. Bilo je to sjajno ime za novi jezik, i
priča je mogla tu da se završi. Međutim, nesrećnom odlukom ljudi iz marketinga su imali svoje
razloge i jezik su preimenovali u JavaScript. Uskoro je nastala konfuzija. Java je u to vreme bio
uzbudljiv novi jezik, a neko je odlučio da zaradi na popularnosti jezika Java korišćenjem
njegovog imena. Kao posledica toga, nastalo je povezivanje jezika JavaScript sa jezikom Java.
Ovaj jezik je razvijan za dve namene.
Prva namena mu je bila da posluži kao skript jezik koji će administrator Web servera moći da
koristi za upravljanje serverom i povezivanje njegovih strana sa drugim servisima, kao što su
programi za pretraživanje koje korisnici koriste kako bi pronašli željenu informaciju.
Druga namena je bila da ovi skriptovi budu korišćeni na strani klijenta, u HTML dokumentima,
kako bi na mnoge načine poboljšali Web strane. Na primer, autor bi pomoću LiveScript jezika
mogao da kontroliše da li je korisnik pravilno uneo tražene podatke, pre nego što se ti podaci
pošalju do servera i server pošalje odgovor. Time se štedi vreme i povećava efikasnost stranice, a
sva izračunavanja i provere se vrše na klijentu tako da se zapošljava neiskorišćena snaga
računara klijenta.
Brzo je postigao veliku popularnost i raširenost, toliku da je i sam Microsoft pored uvođenja
svog script jezika - Visual Basic Script, koji je kompatibilan sa Visual Basicom i Visual Basic
for Aplication, uveo svoju verziju JavaScripta - JScript. Jedini razlog zašto Microsoft nije
licencirao JavaScript kao takav jeste što nije dobio licencu. Javascript se uključuje u sadržaj
HTML dokumenta i omogućava unapređenje HTML strana sa interesantnim efektima. Na
primer, korišćenjem JavaScripta je moguće odgovarati na akcije korisnika u samom WWW
čitaču. Ono što je bitno zapamtiti jeste da JavaScript program može da se izvražava samo u
okviru WWW čitača i nigde drugde. Najbolji način za upoznavanje sa jednim Internet
orjentisanim jezikom, kakav JavaScript jeste, je baš na Internetu. Veliki broj primera,
dokumentacije i svega drugog vezanog za JavaScript možemo naći na Gamelanu, WWW serveru
posvećenom Javi i JavaScriptu, http://www.gamelan.com. Izvornu dokumentaciju samog
Netscapea
možemo naći na http://home.netscape.com.
5
1.1.
Java Script nije Java
Bez obzira na nazive, Java i JavaScript su različiti jezici. Oni predstavljaju dve različite tehnike
programiranja na Internetu. Java je programski jezik. JavaScript je (kako mu i samo ime kaže)
script jezik. Razlika je u tome što sa Javom možete da kreirate prave programe, koji mogu da se
izvršavaju potpuno nezavisno od WWW čitača (poput programa napisanih sa C++ ), ili Java
aplete koje možete da pozivate iz HTML dokumenta i koji se dovlače preko mreže i onda
izvršavaju u okviru vašeg WWW čitača.
Ipak, najčešće vam za unapređenje HTML dokumenata zaista ne treba “teška artiljerija” poput
Jave, jer želite da napravite neki efekat brzo, ne zamarajući se pravim programiranjem. Tu
dolazimo na JavaScript, koji je jednostavan za razumevanje i upotrebu. JavaScript jeste zasnovan
na Javi, ali postoje i brojne razlike.
JavaScript je uglavnom komplementaran jezik, što znači da nije neobičajeno da se cela aplikacija
napiše samo u JavaScriptu, bez pomoći drugih jezika kao što je HTML i bez prezentacije u veb
pretraživaču. Neki Adobe proizvodi podržavaju JavaScript, a Windows 8 počinje da menja ovo,
međutim, osnovna upotreba JavaScripta je u pretraživaču. JavaScript može da izvršava brojne
zadatke na klijentskoj strani aplikacije. Na primer, može da dodaje potrebnu interaktivnost na
veb lokaciji kreiranjem padajućih menija, transformisanjem teksta na strani, dodavanjem
dinamičkih elemenata na stranu i pružanjem pomoći pri unosu obrasca. Većina operacija koje
JavaScript ne može da izvrši potiče od toga da je upotreba JavaScripta
donekle ograničena na okruženje veb pretraživača.
7
1.2.
Leksička stuktura
• Razlikovanje malih i velikih slova
U jeziku JavaScript razlikuju se mala i velika slova. To znači da se rezervisane reči, promenljive,
imena funkcija i svi drugi identifikatori moraju pisati slovima iste veličine. HTML ne razlikuje
mala i velika slova (za razliku od jezika XTHML).
• Beline i prelomi reda
JavaScript zanemaruje razmake, razmake načinjene tabulatorom i prelome redova koji se
pojavljuju između pisanog koda.
• Opcioni znak tačka i zarez
Iza jednostavnih JavaScript naredaba najčešće se nalazi tačka i zarez, kao u jezicima C, Java i
PHP. Znak tačka i zarez služi za odvajanje jedne naredbe od druge. Međutim, u JavaScriptu
možete da izostavite tačku i zarez ako se svaka naredba nalazi u posebnom redu.
a = 3;
b = 4;
a =3 ; b = 4;
a = 3; b = 4
Izostavljanje znakova tačka i zarez nije dobar običaj u programiranju!!!
• Literali
Literal jeste vrednost nekog podatka, koja se navodi neposredno u programu.
• Identifikatori
Identifikator jeste neko ime. U JavaScript, identifikatori se koriste za imenovanje promenljivih,
funkcija, kao i za labele nekih petlji u JavaScript kodu Pravila za formiranje ispravnih imena
identifikatora. Prvi znak mora da bude slovo, donja crta ili znak za dolar (pre verzije JavaScript
1.1 znak za dolar nije bio dozvoljen). Nije dozovoljeno da prvi znak bude cifra. Svaki od
sledećih znakova može da bude slovo, cifra, donja crta ili znak za dolar. Identifikatori ne mogu
da budu isti kao bilo koja od rezervisanih reči koji se koriste u druge svrhe u JavaScriptu.
