3
P o g l a v l j e 1
JavaScript je više nego
što biste pomislili
Po završetku ovog poglavlja, moći ćete da
„
Razumete istoriju Javascripta,
„
Prepoznate delove programa JavaScript,
„
Koristite javascript pseudo
-
protokol,
„
Razumete gde se JavaScript smešta unutar veb strane,
„
Razumete šta JavaScript može a šta ne može,
„
Razumete kako se JavaScript koristi u Windowsu 8 .
Kratka istorija javaScripta
JavaScript nije Java. Toliko! Kada smo ovo razjasnili, možemo da pređemo na značajnije i važnije
učenje, kao npr. kako da napravite dobre slajdere. Šalu na stranu, JavaScript je jedna implemen
-
tacija specifikacije poznate kao ECMAScript. Detaljnije o ECMAScriptu ćete učiti kasnije u ovom
poglavlju .
Kako je nastao JavaScrip? Možda ne znate bogatu i detaljno ispričanu istoriju JavaScripta – a
možda vas i ne zanima. Ukoliko je to slučaj, možda ćete pokušati da pređete na naredno poglav
-
lje i da počnete sa pisanjem koda u JavaScriptu. Ovo bi, naravno, bila greška – preskočili biste
sve divne informacije koje slede u ovom poglavlju. A razumevanje istorije JavaScripta je važno
za razumevanje načina na koji se jezik danas primenjuje u različitim okruženjima.
Jezik JavaScript je prvobitno razvio Brendan Ajh u kompaniji Netscape između 1995-1996.
godine. U to vreme se jezik nazivao LiveScript. Bilo je to sjajno ime za novi jezik, i priča je mogla
tu da se završi. Međutim, nesrećnom odlukom ljudi iz marketinga su imali svoje razloge i jezik
su preimenovali u JavaScript . Uskoro je nastala konfuzija . Java je u to vreme bio uzbudljiv novi
jezik, a neko je odlučio da zaradi na popularnosti jezika Java korišćenjem njegovog imena. Kao
posledica toga, nastalo je povezivanje jezika JavaScript sa jezikom Java . Ovo je bio nedostatak
JavaScripta, jer iako popularna u smislu česte upotrebe, Java je bila nepopularna zbog dosta
loše reputacije – programeri su koristili jezik Java na veb lokacijama za predstavljanje podataka
Deo I
Šta je Java? Gde, šta i kako JavaScript-a
4
ili dodavanje beskorisnih poboljšanja (poput dosadnog pomerajućeg teksta). Korišćenje Java
programa bilo je otežano time što je bilo potrebno učitavanje dodatnih programa u veb pretra
-
živač, pri čemu se usporavao proces pretrage, što je iritiralo posetioce i dovodilo do problema
pristupačnosti. Tek nedavno počelo je odvajanje jezika JavaScript od nedostataka programa Java.
Međutim, I dalje, bar jednom nedeljno, čujem ljude da mešaju Javu i JavaScript. Nadam se da
vi to više nećete raditi!
JavaScript nije kompajlirani jezik, čime izgleda kao da mu nedostaje snaga. Međutim, progra
-
meri kojima je JavaScript novost uskoro su postali svesni njegove snage i korisnosti prilikom
simulacije i kreiranja interaktvnosti u globalnoj računarskoj mreži. Dok nisu došli do realizacije
ovoga, progameri su razvili brojne veb lokacije pomoću jednostavnog HTML (Hypertext Markup
Language) jezika i grafike, kojoj često nedostaje vizualna privlačnost i sposobnost interakcije sa
sadržajem lokacije. Pomoću Windowsa 8, JavaScript sada ima velike mogućnosti za kreiranje
bogatih aplikacija koje se ne oslanjaju na pretraživač veba.
Prvobitno se jezik JavaScript fokusirao na proveru ispravnosti obrazaca (formi) na klijentskoj
strani i rad sa slikama na veb stranama koje su obezbeđivale osnovnu, ali korisnu interaktivnost i
odziv za posetioca. Kada bi posetilac veb lokacije ispunio formu, JavaScript bi odmah proveravao
ispravnost sadržaja veb obrasca umesto da pravi kružni put do servera. Sprečavanje povratnog
puta do servera je posebno bilo od pomoći pre nego što su širokopojasne mreže postale sve
-
prisutne, jer je činilo da aplikacije izgledaju malo brže i da daju bolji odziv – a i dalje je tako.
Pojava programa Internet Explorer 3.0
Pojavom programa Internet Explorer 3.0, 1996. godine, Microsoft je uključio podršku za osnovu
JavaScripta poznatu u Internet Exploreru kao Jscript, kao i podršku za još jedan programski jezik
nazvan Microsoft Visual Basic, Scripting Edition, ili VBScript. Iako su JavaScript i Jscript bili slični,
njihova primena nije bila ista. Iz tog razloga su razvijene metode pomoću kojih se otkriva koji
pretraživač koristi posetilac veb lokacije, kako bi se odgovorilo odgovarajućim skriptom. Ovaj
proces je poznat pod nazivom detekcija (otkrivanje) pretraživača i o njemu se govori u poglavlju
11 „Uvod u u biblioteku jQuery”. Iako ovaj proces nije poželjan u većini aplikacija, videćete da se
on i dalje koristi, posebno pojavom mobilnih uređaja koji imaju sopstveni izgled i osećaj.
A onda je došao ECMAScript
Kompanije Microsoft i Netscape su sredinom 1997 . godine radile sa Evropskom asocijacijom
proizvođača računara (ECMA – European Computer Manufacturers Association) na lansiranju
prve verzije jezičke specifikacije poznate kao ECMAScript, formalnije znana kao ECMA-262. Od
tada, svi pretraživači Microsofta su implementirali verzije standarda ECMAScript. Ostali popularni
pretraživači, kao što su Firefox, Safari i Opera, takođe su implementirali ECMAScript standard.
Treće izdanje standarda ECMA-262 pojavilo se 1999. godine. Dobro je to što pretraživači kao
što su Microsoft Internet Explorer 5.5 i Netscape 6 podržavaju treće izdanje standarda, kao i da
od tada svaki važniji pretraživač podržava verziju JavaScripta formalizovanu u trećem izdanju
Deo I
Šta je Java? Gde, šta i kako JavaScript-a
6
pratformski i jezički neutralan koji dozvoljava programima i skriptovima da dinamički pristupaju
i ažuriraju sadržaj, strukturu i stil dokumenata.“ To znači da možete da radite sa specifikacijom
koje se veb pretraživači drže prilikom razvijanja veb strane na dinamički način. DOM kreira struk
-
turu stabla objekata za HTML i dokumenta proširivog jezika za označavanje (XML – Extensible
Markup Language) i omogućava pisanje skriptova za te objekte. JavaScript je u mnogim bitnim
funkcijama u tesnoj interakciji sa DOM-om. Poput JavaScripta i DOM standard se različito inter
-
peretira za svaki pretraživač, čineći život JavaScript programera interesantnijim. Internet Explorer
4.0 i prethodne verzije Netscapea uključivale su podršku za prethodni DOM standard, poznat
kao Level 0. Ako koristite Level 0 DOM standard, budite sigurni da ćete pronaći podršku za DOM
standard u tim pretraživačima, kao i svim pretraživačima koji su se pojavili kasnije.
Microsoft Internet Explorer 5.0 i Internet Explorer 5.5 uključivali su delimičnu podršku za Level 1
DOM standard, pri čemu su Windows Explorer 6.0 i kasnije verzije uključivale podršku za Level
2 DOM standard. Kasnije verzije Internet Explorera, Chromea, Firefoxa, Safarija i Opere podr
-
žavaju Level 3 DOM standard u nekoj formi. Safari pruža reprezentaciju WebKit mehanizma za
renderovanje. WebKit mehanizam za renderovanje se takođe koristi kao osnova za pretraživač
na uređajima kao što su iPhone i iPad, kao i na Android uređajima.
Lekcija o JavaScript standardima i povezanim DOM standardima, koju bi trebalo da što pre usvo-
jite, jeste da obratite posebnu pažnju na kôd koji pišete (tu nema iznenađenja) i sintaksu koja se
koristi prilikom implementacije tog koda. Ako to ne učinite, JavaScript može potpuno zakazati
i sprečitida se vaša strana vizuelno prikaže u datom pretraživaču. Poglavlje 12 „Objektni model
dokumenta“ detaljnije se bavi DOM standardom.
Savet
W3C ima aplikaciju koja može da testira module sa specifikacijom za razneDOM
nivoe koje vaš veb pretraživač tvrdi da podržava. Ova aplikacija može da se nađe na
http://
www.w3.org./2003/02/06-dom-support.html .
Šta se nalazi u JavaScript programu?
JavaScript program se sastoji iz iskaza i izraza koji su formirani od tokena različitih kategorija,
uključujući ključne reči, literale, separatore, operatore i identifikatore zajedno postavljene na
način koji ima smisla za JavaScript interpreter, koji se nalazi u većini veb pretraživača. Ova reče
-
nica zvuči komplikovano, ali nije komplikovana za one koji su programirali u bilo kom drugom
jeziku. Izraz bi mogao biti:
varsmallNumber=4;
U ovom izrazu, iza tokena (rezervisane reči) –
var-
slede drugi tokeni, kao što je identifikator
(
smallNumber
), operator (=) i literal (
4
). (Detaljnije o ovim elementima učićete u nastavku knjige.)
Svrha ovog izvora je da podesi promenljivu pod nazivom
smallNumber da bude jednaka celom
broju 4.
