УВОД
Последње деценије XX и почетак XXИ века обележене су експанзијом нових
технологија, а посебно информационо-комуникационих технологија. Тешко је у
историји човечанства идентификовати сличан проналазак који има такав утицај у
толиком броју људских делатности као што су информационо-комуникационе
технологије. Њихов значај огледа се управо у ширини њихове примене. Темпо развоја
је неочекивано брз. Информација и податак су постали основно стратешко добро, поред
већ постојећих: енергије, природних богатстава и инфраструктуре. Индустрија која
прати нове захтеве друштва први пут успева одговорити тако брзо како јој захтеви
долазе. Настаје нова економија базирана на знању и информацији, нова индустрија и
ново друштво. Земље које схватају предности (попут Америке, Канаде, Сингапура,
Норвешке) успевају успоставити државни монопол у производњи информационих
добара. Пут у информационо друштво води преко „дигиталне револуције“. Ова
револуција била је велики преокрет, много бржи и обухватнији, него индустријска
револуција. Од првих рачунара (1946) до данас дошло је до бројних разноврсних
промена. Допринос томе је развој и раст индустрије информационих технологија.
Информационо - комуникационе технологије својим могућностима прикупљања,
чувања, преношења и обраде свих врста података и информација толико су унапредиле
све привредне гране и све јавне послове да се данашње друштво у развијеним земљама
света може назвати „информационо друштво“. Нове технологије чине подлогу за
квалитетну и делотворну употребу знања. Знање и интелигентно коришћење
информација постају кључни фактори новог привређивања па се често уместо
"информационог друштва" користи и назив "друштво знања". Употреба нових
технологија на нивоу развијеног света основни је предуслов за прикључење том свету,
па се због тога морају уложити велики напори превасходно на систему образовања и
примени нових технологија да би се брзо могли приближити друштву знања.
Трансформација јавне управе у правцу интензивне и широке примене информационо
комуникационих технологија (ка електронској управи - е-Управи) је један од кључних
сегмената укупног процеса изградње информационог друштва.
1
Управа прати човека од рођења до смрти. Од њеног квалитета у многоме зависи
квалитет живљења. Она штити права грађана, пружа им свакодневне услуге, служи
грађанима и привреди, а не политичкој структури. Њене функције крећу се строго у
оквирима закона. Е-Управа функционише на принципу 3Б (било када, било шта и било
где), односно,"корисници" могу у било које време, за било коју потребу и из било ког
места да се обрате управи. Таква управа је потпуно и стално оперативна и
претпоставља интеграцију свих информационих система и подсистема. У документима
земаља које прелазе на е-Управу као основни разлог њеног увођења наводи се тежња да
се: осигура нова основа за економску конкурентност; омогући редефинисање улоге и
брже изврши трансформација Владе и управе и њихово претварање у сервис грађана;
смањивање цене јавних услуга; да подстицај развоју економије засноване на знању;
интеграцији, олакшавању и "ослобађању" јавних услуга; дефинише квалитетнија
политика, те побољша и убрза процес доношења одлука; као и да се осигура
ефикасност и ефективност рада управе на свим нивоима.
1. Појам е - управе
Под термином е-управа се подразумева интензивна и широка примена
савремених информационо/комуникационих технологија у јавној управи која
омогућава грађанима, локалним управама, пословним субјектима, владиним и
невладиним организацијама и другим институцијама перманентан приступ сервисима
јавне управе, а запосленима једноставно и ефикасно обављање послова уз смањене
трошкове. е-управа приближава администрацију грађанима и пословним субјектима
путем коришћења Интернета. е-управа може и треба да пружи одлучујући допринос
убрзању процеса транзиције ка економији базираној на знању, кроз стимулисање
приступа и коришћења он-лине електронских сервиса. Грађанима се пружа могућност
приступа информацијама које могу да допринесу унапређењу њиховог цивилног,
професионалног и приватног живота; могу да подносе молбе за добијање повластица;
да једноставније решавају своје потребе и обавезе, нпр. добијање докумената, дозвола,
2
